Kosovo i Metohija

Ko je stvorio i ko održava "dobrovoljačku bazu" islamskih terorista na Kosovu

Albanski kalifat u Srbiji

Snažni centri za obuku mladih islamskih terorista kod Kačanika, u blizini makedonske i dela granice upravo ka južnoj Srbiji potezom kojim se pruža zamišljena Velika Albanija, ukazuju na već isplaniranu strategiju i pripreme koje Albanci vrše za svoju dalju ekspanziju na prostoru Srbije. Ali, samozvani "Vođa", Aleksandar Vučić, nema vremena da o tome razmišlja budući da je zauzet promocijom svog (ne)uspeha diljem Srbije pokušavajući da kampanjom naglasi kako je to što on radi „budućnost Srbije".

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

„Kako bi bilo da se pozabavite rastućim brojem ISIS dobrovoljaca sa Kosova - realnoj pretnji po bezbednost regiona?" upitao je direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, Envera Hodžaja, takozvanog „ministra spoljnih poslova" albanskih separatista u neobaveznom ćaskanju na društvenim mrežama septembra 2017. godine.

Na osnovu izjave visokog Vladinog službenika, vidimo da je državni vrh vrlo dobro znao da je broj ISIS boraca u porastu i to na delu teritorije države Srbije, makar pod okupacijom. Jasno je da je određen broj njih svakako morao jednom da se vrati svojoj kući i to značajno unapređenih veština i iskustva u planiranju terorističkih akcija. Pa opet, danas kada posetite bilo koji Vladin izvor dostupan javnosti, naići ćete na frapantan podatak. Na svom zvaničnom sajtu Vlada Srbije nudi 19 (devetnaest) artikala u kojima se ovi pojmovi pominju! Od tog broja ni jedan se ne bavi konkretno problemom terorizma već je svaki put to deo promotivnog nastupa političara ili je reč o uopštenim informacijama, kao na primer da će predstavnici Vlade boraviti na nekom skupu gde će se govoriti o ovom problemu, uvek u inostranstvu.

Sa druge strane, prirodnije je da se Ministarstvo unutrašnjih poslova bavi ovim problemom. Ali ako posetimo sajt MUP-a Srbije o ISIS-u nailazimo tek na 4 (četiri) sadržaja i to u periodu od 2015. do 2017! Nijedan posle toga. Takođe se radi o uopštenim vestima.

Kao dokaz posvećenosti borbi protiv terorizma, iz srpskog MUP-a navode učešće u dve akcije: „Balkan Trigger" (Balkanski okidač) avgusta 2016. na osnovu UN Rezolucije 2178 o kriminalizaciji stranih boraca usvojenoj dve godine ranije, a čiji je Srbija kosponzor. Akcijom je upravljano iz sedišta Interpola u Lionu a naročito je zanimljivo da je sprovedena na celoj teritoriji bivše Jugoslavije izuzev Kosova i Metohije! Tokom akcije konfiskovane su određene količine oružja a MUP Srbije ističe da je postigao najbolje rezultate u okviru nje.

Druga akcija pod nazivom - "Blue amber vulcan" (Plavi vulkanski ćilibar) ostaje u potpunosti nepoznata domaćoj javnosti. Septembra 2015. god. u Hagu je održan operativni sastanak radi izrade preliminarnog plana u vezi ove zajedničke akcije na međunarodnom nivou, koja je trebala da bude izvedena na teritoriji zemalja EU i Zapadnog Balkana u cilju sprečavanja ilegalne trgovine oružjem. I to je sve. Za Vladu (Srbije) koja kao jedan od prioriteta u svom radu ističe borbu protiv terorizma, ne izbliza dovoljno...

Nameće se prirodni zaključak da se o borbi potiv terorizma ne može govoriti javno jer bi se na taj način otkrile određene metode, planovi, saznanja...Ipak, uverićemo se da to uopšte nije tako, naprotiv.

Vlada Srbije je osmislila zvaničnu „Nacionalnu strategiju za prevenciju i borbu protiv teorizma" za period 2016. - 2021. godine koja je usvojena nakon što ju je verifikovao lično predsednik Aleksandar Vučić. U delu „Analiza stanja i izazovi" navodi se, između ostalog, da je „pretnja od terorizma Republici Srbiji realna" a da su identifikovani „kao prednost - stabilnost nacionalnog sistema bezbednosti i javno proklamovana i aktivna politika mira Republike Srbije, posebno politika pomirenja u regionu, a kao slabost - osetljiva bezbednosna situaciju na Kosovu i Metohiji".

Samo u prošloj godini smo zaista mogli da se uverimo da je „mirovna politika", odnosno pasivnost državnih organa u odnosu na „realnu opasnost" primat i da ništa nije moglo da poremeti utemeljenost takvoj politici pa čak ni osnivanje „Vojske Kosova" pod vođstvom nekadašnjih pripadnika terorističke „OVK", niti sve veći broj napada i pretnji na Srbe i njihov opstanak na KiM.

Da se strategiji za borbu protiv terorizma pristupilo ozbiljno, trebao je da nas uveri Akcioni plan za njeno sprovođenje. „Prioritetna oblast 1." tog plana jeste prevencija terorizma i pojava koje vode ka njemu a podrazumeva „izgradnju bezbednosne kulture građana" putem informisanja javnosti medijskim sadržajima o terorizmu „kroz organizovanje medijskih kampanja, okruglih stolova i javnih rasprava i drugih aktivnosti, uključujući i saradnju sa civilnim društvom".

Iznenađuje to što se ovaj zadatak ne poverava Vladi Srbije, ne poverava se ni MUP-u već, ni manje ni više nego, Ministarstvu kulture i informisanja (!) i to bez ikakve naznake o saradnji sa resorima nadležnim za bezbednost! Indikatori za uspešno obavljanje ovog zadatka jesu broj realizovanih kampanja, javnih rasprava i ispitivanje javnog mnjenja (kao da se traži stav javnosti o ovom problemu umesto da se radi na njenoj informisanosti) a za sve ovo predviđen je i budžet za tri godine 2017., 2018. i 2019. čiji je iznos na godišnjem nivou 100.000 (sto hiljada) dinara! Ova oblast predviđa i druge aktivnosti ali su to najčešće informisanost o raznim aspektima koji podstiču terorizam ili predstavljaju prevenciju poput promocije međukulturnog i međuverskog dijaloga i to uglavnom putem medija. Predviđeni budžet je takoreći linearni, bez većih razlika u iznosu, pa na godišnjem nivou u proseku iznosi iznosi 10.000 evra za prvu prioritetnu oblast.

Plan predviđa još tri oblasti prioriteta a to su uklanjanje slabosti sistema i pretnji od terorizma i još krivično gonjenje terorista za koje se budžet bitno razlikuje dok za poslednju - odgovor sistema u slučaju terorističkog napada, nije predviđen budžet već se oslanja na aktivnosti predviđene prethodnim zadacima. Ukupan budžet, sa već pomenutim iznosim, gotovo da nigde ne prelaze 100.000 evra godišnje.

Poređenja radi, prema izveštaju televizije N1, za koju je govorio marketinški stručnjak Igor Avžner, trenutna kampanja „Budućnost Srbije" (iako nije izborna a koju predsednik Vučić već danima sprovodi u više opština u Srbiji) „ne može da košta ispod milion i po evra" i to ne računajući autobuse za prevoz „simpatizera", njihove dnevnice, hranu...Predviđeni troškovi se odnose samo na ono što je do sada urađeno a to su tek jug zemlje i deo Banata posle kojih je najavljen obilazak još 29 okruga. Takođe, česti su navodi da je Vučić predizbornu kampanju Klintonovih u Americi podržao sa dva miliona dolara dok je Gerhardu Šrederu plaćeno 200.000 evra da se pojavi na završnom predizbornom skupu SNS-a, inače na dan početka NATO agresije koju je Šreder lično zastupao!

Poslednjih dana videli smo i spotove „sa vešalima" kojima režim vodi prljavu antikampanju protiv svojih političkih protivnika a tvrdnje ukazuju da je produkcija koštala 100.000 evra, a za kratko vreme urađena su dva. Naspram svega toga imamo Akcioni plan Vlade Srbije sa predviđenim prioritetima u borbi protiv terorizma za koji je predviđen godišnji budžet manji od 100 hiljada evra.

Možda bi se moglo učiniti da, srećom, veća potreba za efikasnijom odbranom od terorizma u Srbiji ne postoji jer nije ni bilo terorističkih napada. Ovakav stav baziran je na medijskim izveštajima. Sa jedne strane navikavamo se da su teoristički napadi oni u kojima pojedinac, najčešće samoubica opasan eksplozivom ili upravljajući automobilom-bombom, izvrši napad u prometnoj zoni. Polako počinjemo da potiskujemo iz svesti činjenicu da je Srbija imala najozbiljniji konflikt sa teroristima u ovom delu sveta. Albanski separatisti su krajem 90-tih formirali širok front protiv srpskih snaga bezbednosti i napadima, kakvi odlikuju terorističke akcije, ostavljajući za sobom štetu i žrtve.

U knjizi „Separatizam i terorizam: Bombe, krv i nezavisnost u Evropi i Evroaziji" objavljenoj sredinom prošle godine, više autora istražuje povezanost terorizma i secesionizma, posebno terorističkih organizacija koje imaju nezavisnost kao politički cilj. Naravno, takozvana „OVK" i njene aktivnosti na KiM nisu zaobiđene. „...Nijedna od terorističkih organizacija koje su ovde proučavane nije dobila svoj maksimalistički cilj dobijanja nezavisnosti, ali je svaka od njih izazvala značajno krvoproliće i doprinela je debati o budućnosti upravljanja u Evropi i Evroaziji", kaže se u uvodu knjige čiji je urednik dr Glen Djuer sa Univerzteta u Sidervilu, inače sagovornik ovog broja Magazina Tabloid.

Spregu ali i političku intrigantnost ovog konkretnog primera dr Djuer jednostavno pojašnjava: „...Širom Evrope već dugo postoje veze između separatizma i terorizma. IRA i ETA su istaknuti primeri. Međutim, „OVK" je jedinstvena po tome što je od strane američkog Stejt departmenta u dva navrata bila označena kao teroristička organizacija, da bi se u narednim mesecima to određenje potpuno obrnulo. S obzirom da OVK sada upravlja Kosovom i Metohijom, ovaj slučaj je jedinstven u celom svetu po tome što je grupa koja je nekada bila okarakterisana kao teroristička organizacija, iako tokom kratkog vremenskog perioda, sada vlada tom teritorijom. Međusobna veza između terorizma i separatizma uvek predstavlja poteškoću jer se mišljenja razlikuju o tome ko bi trebao biti označen kao terorista a ko kao borac za slobodu. Ono što je sasvim jasno je da je „OVK" dirigovala napadima na civile i privatnu imovinu na način koji je precizno definisan kao teroristički napad po Globalnoj bazi podataka, naročito 1999. i 2000. godine. Da li su to bila dela šireg rata protiv Srbije zavisi od interpretacije, ali zavisi i od svakog pojedinačnog napada..."

Koliko pogubno interpretacija zasnovana na političkim predrasudama može da utiče na rasuđivanje i kod onih koji se predstavljaju vrhunskim intelektualcima, odličan je primer Stiven Voehrel, navodno specijalista za evropske i spoljne poslove pri američkom Stejt departmentu.

U svojoj studiji „Islamski teorizma i Balkan" iz 2005. godine, satanizujući srpsku stranu na način uobičajen za ondašnju američku propagandu, on automatski i bez promišljanja odbacuje izveštaje srpskih i ruskih obaveštajnih službi o kampovima za obuku terorista. Voehrel piše da su „posmatrači upozorili da je potrebna opreznost u proceni tih tvrdnji, s obzirom da obe zemlje (Srbija i Rusija) imaju interes da diskredituju kosovske Albance, posebno zbog njihovih zahteva za nezavisnost od Srbije" ignorišući čak i pojedina zapadne izveštaje o tim vezama jer su, kako kaže, „retki".

Međutim, javna je tajna da je Međunarodna zajednica „svesno zatvarala oči pred više stotina mudžahedina koji su došli da se pridruže albanskim teroristima u ratu na Kosovu i Metohiji tokom zime 1998 - 1999. godine. U tom periodu sredstva su opravdavala privođenje kraju ruskog uticaja na Balkanu, kako je Klintonova administracija gledala na Miloševićevu. Rezultat je bio oživljavanje islamskih radikalnih mreža u regionu, čime su eliminisani korisni rezultati prethodnih akcija protiv nje" navodi grčki analitičar, politikolog i ekspert za oblast islamskog terorizma na Balkanu Joanis Mihaletos, u svom osvrtu na „pan-evropsku nesreću" koja nas je na taj način zadesila. Čak šta više, on navodi da je Albanac Naserudin Albani odigrao aktivnu ulogu u širenju islamskog ekstremizma u samoj Albaniji.

„...Bio je begunac iz Albanije od 1963. godine i boravio je u Aman-Jordanu. Izvori iz Albanije ukazuju da je Albani 70-ih godina na Srednjem istoku organizovao radikalne sunitske sekte koje su postale jezgra modernih mudžahedina. Drugi Albanac, tadašnji šef tajne službe Albanije, ŠIE, nazvao je Baškim Gazidente, pomogao je u implementaciji radikalne islamske agende u albanskoj unutrašnjoj politici. Tokom nasilja u Albaniji 1997. godine, Gazidente je pobegao iz Albanije i za njega kažu da je ključni deo globalnih islamskih mreža. Danas verovatno živi negde na bliskom istoku..."

Početke nastanka terorističkih ćelija Mihaletos vezuje za raspad komunističkog bloka i pokušaj Albanije da se snađe u tom haosu pa tako 1992. godine postaje članica Islamske konferencije nadajući kapitalu iz islamskog sveta. Te godine je premijer Albanije Sali Beriša potpisao vojni sporazum sa Turskom što je u susednim zemljama protumačeno kao strela za dalji prodor usmerena ka Sarajevu. Nažalost, piše Mihaletos, nije došlo do ozbljnih investicija a umesto toga Al Kaida i Bin Laden su pronašli još jednu državu za širenje svojih ilegalnih aktivnosti. Utemeljeni izvori tvrde da su dve posete Bin Ladena Tirani u tom periodu za cilj imale stvaranje verske platforme i izgradnju logističke mreže terorista u Albaniji što je konsolidovano kroz stvaranje albansko - arapske banke u koju je Bin Laden uložio 11,4 miliona dolara".

Bez premišljanja Mihaletos nedvosmisleno konstatuje da je „zapadnjačka tolerancija islamskog radikalizma bila jedna od smrtnih grešaka modernog vremena."

Nakon okupacije Kosova i Metohije 1999. godine zvaničnici Stejt departmenta i CIA-e bili su prisutni na KiM i izbliza nadgledali tokove finansiranja i ilegalnog prometa novca iz Saudijske Arabije koji su donosili lični kuriri a uz to još i zlato i nakit. Na unapred ugovorenim sastancima su ih prodavali, menjali u valutu koja je u lokalu bila u opticaju i kanalisali ih kroz određene NVO koje su sami osnivali. Pripadnik američkog KFOR-a organizovao sastanak sa najvišim predstavnicima Kosovske policije u aprilu 2007. na temu „Vehabizam na Kosovu". Tokom sastanka američki predstavnici su istakli da je Vehabizam na Kosovu u porastu i da će za pet godina Kosovo postati najznačajnije uporište ove islamske sekte u Evropi. Kako su rekli, najveće uporište vehabizma se nalazi u okolini Prizrena.

Saudijska Arabija na Kosovu i Metohiji, u Raškoj oblasti, na severu Crne Gore i u Makedoniji pretežno finansira otvaranje Islamskih centara, izgradnju džamija i obuku muslimanskih sveštenika. Na platnom spisku konzulata Saudijske Arabije našlo se nekoliko stotina imama koji su se otvoreno bavili propagandom i širenjem ekstremizma.

„Neki saudijski finansijeri dugo su pokušavali da uspostave islamski kalifat putem finansiranja različitih terorističkih organizacija. Njihov glavni cilj je da podstiču džihad, posebno među simpatizerima sunitskih muslimana" potvrđuje dr Djuer u razgovoru za Magazin Tabloid. On smatra da postoji objektivna opasnost i od mogućnosti otvaranja šireg fronta.

„...Postoji sveobuhvatni cilj širenja islama silom, pa je tako svaki kutak planete poriven ovom definicijom Posebno na Balkanu postoje povremeni teroristički napadi u nizu zemalja. Trenutno sa velikom pažnjom posmatram događaje u Bosni jer vidim neke od komponenti Dejtonskog sporazuma kako počinju da se krzaju. Bitkama očvrsnuti strani borci mogli bi da gledaju na Bosnu kao na novi front ISIS-a, pogotovo ako vide bilo kakvo zadiranje Srba ili Hrvata u upravu Bosne i Hercegovine. Po mom mišljenju, bilo kakva eskalacija terorističkog nasilja mogla bi da se desi na Kosovu ili u Bosni, ali bi se verovatno proširila i na centralnu Srbiju ako se tenzije ponovo pojačaju u budućnosti. Makedonija je još jedna od otvorenih mogućnosti a zadesila su je tri napada OVK, u Skoplju i Gošincu, samo od 2015. godine" podseća Djuer.

Pažnju gotovo svih značajnijih svetskih medija sredinom prošle godine privukao je osnivač i predsednik Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA Dragan Đokić iz Beograda kada je u javnost izneo saznanja da na KiM postoji pet dobro skrivenih kampova u kojima ISIS obučava za terorističke napade 300 dece od sedam do 17 godina! Ovi „crni kampovi" mogu da primi po 60-toro dece, a najveći se nalazi u selu Debelde, istočno od Kačanika, upravo na samoj na granici sa Makedonijom i 20 kilometara udaljen od centralne Srbije. Ostali centri za obuku smešteni su u nepristupačnim brdima u okolini Prizrena, Peći, Dečana i u blizini puta Orahovca. Decu u kampovima indoktriniraju radikalni imami sa KiM, a za terorističke akcije ih obučavaju džihadisti iz južne srpske pokrajine koji su ratovali u Siriji.

„Kosovska policija" je na zahtev EULEKS-a avgusta 2014. godine zabranila rad 19 organizacija, podigla optužnice protiv 67 ljudi i uhapsila 14 imama među kojima je svakako najpoznatiji Zekerija Ćazimi (1980) koji se smatra za jednog od od glavnih inspiratora i ideološkim mentorom džihada na KiM.

„Obaveza je svakog muslimana koji može, da ide u džihad (tada u Siriju). Oni koji ne idu, čine veliki greh" rekao je na jednoj od svojih propovedi Zekerija koji je pred Sudom u Gnjilanu maja 2016. osuđen na 10 godina zatvora, sa još dvojicom Albanaca koji su dobili nešto blaže kazne. Zekerija je tada optužen i da je bio mentor jednom od najekstremnijih ISIS pripadnika, Lavrdimu Muhadžeriju iz Kačanika, poznatom po brutalnim ubijanjima protivnika pred kamerama. Ovaj imam je takođe bio optužen i da je blizak sa nekadašnjim liderom kosovskih Albanca koji se bore na strani ISIS-a, Rivdanom Haćifijem, takođe imamom u Gnjilanu, za koga se tvrdi da je 2017. godine poginuo čime je dospeo na listu ubijenih Albanca koje je Zekerija regrutovao.

Svi se slažu u tome da nije mali broj Albanaca koji su sa Kosova i Metohije otišli da se bore na nekom od ratišta na strani terorista. Prema podacima koje su službe kosovskih Albanaca predočile javnosti, „oko" 316 osoba učestvovalo je u konfliktima na Bliskom istoku, među kojima 44 žene i 27 dece, zbog čega su Albanci „usvojili zakon koji zabranjuje odlazak stanovnika EiM na strana ratišta" a raspon zatvorskih kazni za tako nešto je od 5 do 15 godina. Prema poslednje iznetim tvrdnjama u ratnim zonama još uvek se nalazi 140 lica, a na Kosovo i Metohiju se vratilo njih 117. Međutim, kada se govori o broju Albanaca sa KiM u redovima ISIS-a, najčešće se koriste uopšteni pojmovi kako se „veruje" ili „pretpostavlja" da je njihov broj veći od zvaničnog.

Dr Djuer kaže da je jako teško govoriti o tome: "...Zvanične brojeve je veoma teško potvrditi, a kamoli nezvanične. Bez odlaska u Siriju, jednostavno je teško reći. Nedavno sam bio u Izraelu, nedaleko od Sirije, i ta zapažanja potvrđuju mnogo onoga što je objavljeno u međunarodnim medijima o sirijskom sukobu, uključujući i učešće stranih boraca. Prema procenama nekih izvora, oko 500 Albanaca je otputovalo u Siriju i Irak da bi se tamo borili na strani ISIS-a." kaže Djuer. Taj broj podrazumeva i Albance iz Makedonije ali i samu oblast Albanije.

Uporedo sa neplanskim pacifikovanjem srpske javnosti, umesto podizanjem svesti o narastajućoj opasnosti od teorizma kako Akcioni plan Vlade predviđa, svetski mediji izveštavaju o sve većoj opasnosti povratnika sa ratišta nakon što su ISIS-u zadati teški udarci kada je taj ekstremistički pokret zapao u krizu i počeo da se osipa ali, po svemu sudeći, tek privremeno.

Opasnost je izuzetno velika, slaže se i naš sagovornik koji to objašnjava činjenicom da aktivisti koji izvode napade često imaju značajno iskustvo u sukobima, odlično su istrenirani i pripremljeni a istovremeno veoma radikalizovani.

„U drugim zemljama na zapadu, posebno u Francuskoj, Belgiji i Velikoj Britaniji, vidimo terorističke napade koji jesu povezani sa povratnicima iz redova boraca ISIS-a, ili one koji su radikalizovani kroz nekakvu povezanost sa borcima koji su se vratili. Dobra vest je da većina boraca koji se vraćaju nastoje da se ne umešaju u nasilje i napade (inače bismo videli više terorističkih napada).Mada, brojni strani borci ipak vrše napade, a na Balkanu je prisutna značajna opasnost imajući u vidu visok broj učesnika u sukobima koji su povezani sa ISIS-om" smatra Djuer.

Mnogo indikatora ukazuje na to da je jezgro islamskog terorizma upravo na ovom prostoru. Eosovo i Metohija su pogodni iz više razloga - razrađena i sa višedecenijskim stažem ustanovljena infrastruktura albanskih švercera oružjem, narkoticima i ljudima se savršeno poklapa sa potrebama terorista i njihovim finansiranjem kao i snabdevanjem za napade. Pored toga, kampovi za obuku nekadašnje terorističke „OVK" su još uvek prisutni i sobzirom da je Zapad za glavnog negativca označio Srbe, Albanci su bili zaštićena vrsta. Ovo potvrđuje i činjenica da je međunarodna akcija „Balkan Trigger" zabišla upravo ovo podneblje iako po podacima UN-a Albanci još uvek poseduju oko 500 hiljada komada različite vrste naoružanja što je deset puta više od broja zaplenjenog u toj „uspešnoj" akciji. Saznanja da su u terorističkim napadima u Londonu 2005. i Madridu godinu dana ranije, u kojima je upotrebljen eksploziv poreklom sa ovog područja, odnosno Albanije, idu u prilog ovim tvrdnjama. Pa ipak, Vlada Srbije kreira strategiju koju ni sama ne poštuje a njeni visoki funkcioneri, poput Marka Đurića, u šali savetuju albanske separatiste šta da čine...

Ako je najveća, „smrtna greška" našeg doba to što je Zapad tolerisao islamski fundamentalizam, onda je smrtna greška Srbije vlast toleriše činjenicu da su oni sa kojima pregovara o Kosovu i Metohiji jezgro tog terorizma u ovom delu svetu.

Ne samo nekažnjeni zbog mnogobrojnih zločina, među kojima i oni masovni poput progona nealbanaca 1999. i pogroma iz marta 2004. godine, nego i zbog rušenja i skrnavljenja svetinja kakvo je ISIS ponovio deceniju kasnije u Palmiri nad drevnim hramovima, vođe albanskih terorista nagrađene političkim subjektom nalik državi. Nigde na svetu terorizam nije dobio takav podsticaj kao što se to desilo na Kosovu i Metohiji.

Nije nikakva tajna da je to usledilo kao saradnja prethodnih američkih administracija sa Saudijskom Arabijom, kao i zastupanjem određenih vojno-političkih interesa NATO pakta, pa ipak u motiviacionom smislu je sve to bilo koliko - toliko ograničeno. Krila separatizmu u svetu ipak nisu dali Amerikanci niti bilo ko drugi u meri u kojoj to čini Vlada Srbije prihvatanjem diktata u Briselu i vodeće uloge u „pomirenju" koje nije ništa drugo do povlačenje atributa državnosti iz pokrajine i koordinisano zaokruživanje još jedne albanske države. Sve to Aleksandar Vučić je pokušao da pokrije pretećim insuinacijama kako će problem ostati našim potomcima koji će morati „u Vranju da vode rat" za sto ili manje godina.

Međutim, snažni centri za obuku mladih terorista kraj Kačanika, u blizini makedonske i dela granice upravo ka južnoj Srbiji potezom kojim se pruža zamišljena Velika Albanija, ukazuju na već isplaniranu strategiju i pripreme koje Albanci vrše za svoju dalju ekspanziju na prostoru Srbije. No, Vođa nema vremena da o tome razmišlja budući da je zauzet promocijom svog (ne)uspeha diljem Srbije pokušavajući da kampanjom naglasi kako je baš to što on radi „Budućnost Srbije". Ako mu se za mnogo toga može slobodno reći da je slagao, ovo sigurno nije. To što danas Vučić čini prema svom narodu i državi jeste strategija koja za cilj ima da odredi budućnost Srbije... Budućnost u kojoj Srbi neće imati šta da traže. Doduše, srpska svest o opasnosti pred albanskim kalifatom pobrinuće se za to da ne bude nikoga od Srba ko bi tu mogao bilo šta da traži.