Veterani

Uoči najavljenog štrajka boraca i ratnih vojnih invalida ispred zgrade Predsedništva

Odsudna bitka veterana

Kako nema ozbiljnog dijaloga između vlasti i stvarnih predstavnika heroja ratova u kojima smo učestvovali, prinuđeni smo na proteste, razne vidove iskazivanja nezadovoljstva, a s obzirom na stanje u kojem se mnogi od nas nalaze, materijalnom, porodičnom, socijalnom, a i psihičkom, ti protesti mogu otići neželjenim putem. Da ove naše reči shvatite kao upozerenje a ako hoćete i kao pretnju, podsetićemo vas na nekoliko događaja iz poslednjih ratova, poručuje Aleksandru Vučiću, predsednik Pokreta veterana Srbije Željko Vasiljević

Željko Vasiljević

Da u nekoj državi nešto ne funkcioniše kako treba, a da je nezadovoljstvo građana veliko, dokazuju protesti protiv ponašanja vlasti i političkih činilaca. U normalnim zemljama se to nezadovoljstvo iskazuje uglavnom izlaskom građana na ulicu i iznošenjem zahteva o promeni neprihvatljivog ponašanja.

U ovom trenutku, u većem broju zemalja se organizuju protesti nezadovoljnih građana i to vrlo brzo dovodi do razgovora vlasti i opozicije i do promene ponašanja vlasti. Obično su ti zahtevi vezani za pitanja životne egzistencije i različitog sagledavanja društvenih procesa i obično se rešavaju kompromisom. Na žalost, Srbija je specifična i po ovim pitanjima. Pored brojnih problema u funkcionisanju države, izazvanih mnogobrojnim uzrocima, a glavni od njih je nesposobnost, korumpiranost, nepotizam, partokratija i mnogi drugi vezani za rukovodstvo države, koje prema njegovim vidnim obeležijima možemo nazvati diktaturom jednog čoveka, pomognutom malobrojnim rođacima, kumovima i partijskim vojnicima. Ono što je specifično za našu krizu je izostanak svakog dijaloga između vlasti i nezadovoljnih građana, koji svoje nezadovoljstvo iskazuju višemesečnim protestima u oko 100 gradova u Srbiji.

Ne samo da nema dijaloga između vlasti i opozicije nego nema razgovora predstavnika vlasti i predstavnika građana koji su se udružili u brojna udruženja.

Svesni da uglavnom preteruju u ignorisanju brojnih zahteva i svesni opravdanosti tih zahteva, predstavnici vlasti često fingiraju te razgovore misleći da će na taj način kupiti još malo vremana za opstanak na vlasti i na pravo da pljačkaju ovaj narod.

U pomoć im često pristižu njihove sluge iz organizacija koje ta ista vlast plaća ili u drastičnijim slučajevima ih i osnava sa ciljem da štite diktatorski režim i da iznose stavove suprotne interesima ljudi koje navodno predstavljaju. Sigurni smo da toga nema ni u jednoj zemlji koja sebe smatra modernom i uređenom, a u Evropi je to nezamislivo.

Zloupotreba medija u svrhu promovisanja samo jedne političke opcije je nešto što je u modernim zemljama napušteno pre više decenija, a u Srbiji se ona predstavlja kao vrhunac slobode izražavanja i mišljenja što je još jedan dokaz sunovrata srpskog društva i kretanje u provaliju, koja će nas ako se ovako nastavi dovesti i do unutrašnjih sukoba a da bi naši čitaoci jasnije shvatili, građanskog rata. Istini za volju, u planu naših neprijatelja sa zapada postoji deo koji se odnosi na građanski rat u Srbiji, kao poslednji korak ka rešavanju problema na Balkanu i potpuno preuzimanje kontrole nad ovim prostorom.

Postoje grupacije građana koje su posebno ugrožene i čija je muka neuporedivo teža nego običnih građana. Bez svake sumnje najugroženija populacija su ratni veterani, ratni vojni invalidi i članovi porodica poginulih boraca, pre svega zbog decenijske nebrige države za njihov položaj i zbog izdaje svih onih vrednosti za koje su ovi ljudi stradali i u koje su verovali.

Više od stradanja, boli izdaja svih ideala, a srpska vlast je tu izdaju dovela do apsurda, od predaje svih teritorija na kojima su moji saborci ginuli i stradali do izdaje države, i nastavi li su ovim putem do njenog nestanka. Kako nema ozbiljnog dijaloga između vlasti i stvarnih predstavnika ovih heroja, prinuđeni smo na proteste, razne vidove iskazivanja nezadovoljstva a sobzirom na stanje u kojem se mnogi od nas nalaze, materijalnom, porodičnom, socijalnom a i psihičkom ti protesti mogu otići neželjenim putem. Da ove naše reči shvatite kao upozerenje a ako hoćete i kao pretnju podsetićemo vas na nekoliko događaja iz poslednjih nedelja.

Pre par dana se zbog bede u kojoj se našla njegova porodica i zbog razočarenja svojom državom i njenim odnosom prema njemu, a o tome smo pisali u predhodnim brojevima, ubio se naš brat, saborac Miodrag Marinković iz Sente, i to tako što se razneo ručnom bombom.

Pre neki dan se zbog teške materijalne situacije, zbog teškog zdravstvenog stanja izazvanog Posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) i zbog izostanka svakog oblika lečenja, odnosno apsolutne nebrige društva za njegove probleme, benzinom se polio i zapalio naš brat, saborac Vojislav Bošković iz sela Divci kod Valjeva.

Pre nego što je sebe zapalio, zapalio je kuću i sve objekte u dvorištu. Da li se iko u ovoj državi i ovom nesretnom društvu zapita kuda to mi idemo kada nam se sugrađani odlučuju na ovakve surove poteze. Da li je neko pokušao da mu pomogne, da mu omogući lečenje ili makar ljudski razgovor i utehu. Na žalost - nije, i posledice su tragične, ali se bojim da ni iz ovih primera se neće izroditi nikakva akcija.

Da li se iko od predstavnika vlasti zapita kolika je njihova odgovornost za ovakve situacije i ovakve slučajeve?

Da li se iko od njih zapita gde smo pogrešili i šta ćemo preduzeti da se ovo više ne ponovi? Na žalost odgovor na sva pitanja je uvek isti, baš nas briga za vas i vaše probleme imamo mi isvojih problema, kako što duže da ostanemo na vlasti, kako što više da pokrademo da nam i unici ne moraju da rade, kako da nam bude što bolje.

Samo u svojim brigama o ličnom bogatstvu, zaboravljaju da će doći dan kada ovi nesretni i zaboravljeni heroji neće ruku dizati samo na sebe i na drugi svet odlaziti sami, već će sa sobom na put bez povratka povesti i nekog od njih. Možda je to jedini način da počnete da obraćeta pažnju na naše reči da je vaše ponašanje i vladanje ovaj narod potpuno sludelo i da ljudi, naročito časni i moralni, više ne znaju šta da rade i kako da se ponašaju, jer im svakodnevno sa većine medija šaljete sluđujuće poruke.

Pokazujete im da je satanizam preovlađujuća vaša ideologija i da su to vaše vrednosti. Teško da to ljudi koji su ginuli i stradali za svoju otadžbinu, za svoju porodicu, za svoju veru, mogu da prihvate kao svoje vrednosti. Teško im je da prihvate da im premijer u zemlji bude Ana Brnabić, državljanka Hrvatske i lezbejka, jer se njene životne vrednosti apsolutno razlikuju od njihovih vrednosti, za koje su bili spremni da poginu. Zamislite kada Ana Brnabić te srpske heroje javno naziva fašistima, zato što se ne slažu sa njenim viđenjem života i budućnosti Srbije. Zamislite da unuka ustaškog bojovnika zarobljenog pod Staljingradom bilo kog Srbina nazove fašistom. U kojoj još zemlji se to može dogoditi?

Da ljudima na vlasti ništa nije sveto i da sve što mogu koriste za svoj opstanak na vlasti najbolje odslikava događaj od pre neki dan na groblju u Boleču. U Boleču je sahranjen naš saborac Rus koji se dobrovoljno borio za Srbiju i srpski narod. Sergej Suharev je junak koji je za nas i naše izgubio oko i šaku, a Srbija ga je zaboravila i ni na jedan način mu se nije odužila. Pošto je ratovao i u Afganistanu imao je veliko iskustvo a rekli bi i veliku ljubav prema pravoslavlju i Srbiji.

Iako su ga potpuno zaboravili predstavnici vlasti i SNS-a partije čiji je predsednik i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su sahranu ovog junaka iskoristili i zloupotrebili za političku propagandu svoje partije i predsednika Vučića. Kod većine prisutnih je to izazvalo negodovanje i ogromno gađenje, ali oni to ne vide i u strahu od gubitka vlasti spremni su na svaku zloupotrebu i na svaku gadost. Ovakvi neljudski i nehrišćanski postupci su dokaz straha od gubitka vlasti, moći i privilegija ali i neizmerni strah od opravdane odgovornosti za sve što su učinili vladajući ovim narodom isključivo na njegovu štetu i u sopstvenom interesu.

Kako ste radili i kako i danas radite čini nam se da je strah potpuno opravdan.

Moramo da se sa najdubljim osećajem gađenja osvrnemo na govor Aleksandra Vučića od 24.03.2019. godine u Nišu, u kome se sa suzama osvrnuo na stradanje srpskih junaka i na njihovu nadljudsku žrtvu za Srbiju stalno pominjući bitku na Košarama, kao da drugih bitaka nije bilo i kao da se na drugim mestima nije ginulo. Ali poznavajući ga i njegov način varanja gradjana, jasno nam je da će se naš položaj sve više pogoršavati, jer što više bude kukao nad našim sudbinama, sve će nam manje davati a sve više uzimati.

Zbog ovako teške situacije koja postaje neizdrživa kao i zbog procene da će se situacija samo pogoršavati jer se vlast opredelila za otvorenu pljačku svega i svakog a tako i nas srpskih branitelja prinuđeni smo da se otvoreno suprostavima takvim namerama dok postoji još malo snage u nama.

U subotu 06.04. 2019. godine u Beogradu je održan skup predstavnika veteranskih i invalidskih organizacija na kojem je jednoglasno doneta odluka o protestu koji će započeti na dan izlaska ovog broja Magazina Tabloid, 18. aprila. Jedinstveno bez i jedne diskusije protiv je odlučeno da se protest održi ispred Predsedništva, u kojem stoluje srpski gospodar, gospodar Vučić koji je za sebe preuzeo pravo da odlučuje o svakom i o svemu. Takođe je odlučeno da će protest ovog puta trajati do ispunjenja svih zahteva a to će bogami može potrajati, jer sujeta našeg "predsednika" mu neće dozvoliti da olako prihvati razgovor i dogovor oko sasvim opravdanih zahteva, jer oni narušavaju njegov koncept vlasti, sve samo u moj džep.

Raspoloženje predstavnika udruženja je odlučnost u konačnom obračunu sa ovakvim pogubnim načinom vladanja srbijom i narodom jer kako su naumili samo nam ostaje tiho umiranje a sa tim se bez borbe nećemo pomiriti.

Da je sazrela ideja konačne bitke u ostvarivanju prava na život, i to ako može dostojanstven, može se zaključiti iz govora našeg ratnog komandanta generala Božidara Delića, koji je prisustvao našem sastanku i koji je bez konsultacija s nam izneo gotovo identične ideje o načinu i ciljevima protesta. Svi govornici, a bilo ih je dosta, izneli su identičnu ocenu trenutne situacije i prihvatili plan konačnog obračuna sa vlastima koje nam ne žele nikakvo dobro.

Vučiću, tebi i tvojim sledbenicima poručujemo da je vreme odsudne bitke došlo, da će 18. aprila početi ofanziva na sve one koji nam uzimaju pravo na život i dostojanstvo, a ti si na čelu takvih.