https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Besmrtnici

Preselio se u večnost pesnik koji je voleo svoju zemlju i koji se nije stideo svog naroda

Sunce se vere uz Cerić, otišao je i Dobrica Erić

Dobrica Erić je rođen 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici.

Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica.. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti . Bio je domaćin Dragačevskog sabora

Preminuo je 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu . Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.

„Ja sam uvek stajao pomalo u raskoraku sa stvarnošu, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu.''

Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada". Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista".

Sahranjen je u rodnom selu, a prisustvovala je najbliža rodbina i lider Dveri Boško Obradović i njegov nerazdvojni drug i zermljak Joca Otašević. Zbog besa građana na društvenim mrežama, koji su kritikovali prećutkivanu smrt i sahranu jednog od najboljih srpskih pesnika, Aleksandar Vučić ga je posmrtno odlikovao. Pesma u kojoj ga je pesnik Dobrica Erić predstavio, a koju objavljujemo, razlog je, verujemo, što se Vučić njega setio tek kada je od građana opomenut.

Pesnik Dobrica Erić je javno, kao i u pesmama, voleo svoju rodnu Srbiji, opisivao njenu istoriju, narod, veru, kulturu. Nije se stideo porekla i roda svog, kao današnji pisci, koji redovno veličaju sve one koji su nam objavljivali rat, okupirali nas i razarali. Nije veličao srpske vlastodršce koji nisu izlazili iz pantalčona svetskim hohštaplertima koji su nas satirali.

JOŠ JEDAN ORDEN ZA MILUNKU

(Dokumentarna pesma)

Moj tužni narod treba da slavi

Bar sad, kad nije pre žutog zmaja

Zaboravljenu Milunku Savić

Kremen devojku iz raškog kraja.

Preobučena u mladića

Da skrije ženski lik i lepotu

Prešla je sva krvoprolića

Albanski pomor i golgotu

I preplivala onako krhka

Plavu grobnicu i njenu straotu

Od Drača do Valone, Bizerte, Krfa

Bila uzor na Solunskom frontu.

Blagoslovena i Bogom dana

Junakinja mnogih megdana

I vidarica vojničkih rana

Preletela je preko bezdana

Legijom časti ovenčana

Zlatnim krstom Svetog Đorđa

Ordenjem Obilića i Karađorđa

I mnogim drugim medaljama

I zablistala Sudnjeg dana

U osvit pobede i slobode

Ko zvezda na nebu Kajmakčalana

kome su se pevale ode.

Sva je sijala od ordenja

Kad se vratila sa razbojišta

Zadužila je pokolenja

Koja sad o njoj ne znaju ništa.

Hiljadu devetsto osamnaeste

U mnogim državama i armijama

Na svih pet kontinenata

Postrojene su počasne čete:

Pred sedam miliona vojnika

Oficira i državnika

I slavnih ratnih komandanata

Sa šajkačama na glavama -

Pročitana je

Pohvala Srpskoj šajkači i zastavi

I najodlikovanijem vojniku

Četvorogodišnjeg svetskog rata

Mladoj Srpkinji Milunki Savić

Kada je De Gol, naš prijatelj i

Naš poštovalac, polagao

Zakletvu Bogu i državi -

Pored njega, po njegovoj želji

Stajala je Milunka Savić.

Da li je onaj

Sirak bez duše

Za ovo znao kada je slao

Bombardere da pale i ruše

Sve što je De Gol poštovao?

A Heroina s najviše medalja

U celom Prvom svetskom ratu

Beše slavnija i od svog kralja

Koji joj dade kuću u Banatu.

Na nju bi mogla da se ugleda

Naša pasivna omladina

Što gleda grabež i sluša lavež

Pametna ali nepunoletna

Kratkovečna i dugokosa

I dočekuje svitanja bleda

U kafićima i kafanama -

A ne na parade ponosa

Šrade poroka, greha i srama

Koje skrnave svojim bludima

Sve što je Božije u ljudima

Pa se rđa hvata i po nama

A buđ po freskama i ikonama.

6. 7. i 8.12. 2009. jeseni

1370

A ono vojvodino đače kurjače

Koje pre par zima pred svima

Prodade svoju golobradu

Bebeću pljucu za šarenjake

Dovede bogatog gazdu u Pravdu

I unazadi i naprednjake

1371

Sad pokaza vučje očnjake

Demokratskim halapljivcima

I šilerovcima i satrapima

Razgali gladne narodne mase

I povrati ih iz anemije

1372

Pa udari u talambase

S drčnim ortakom, ratnim junakom

Nas da uplaši, a njih da spase

Od evro-groznice i epidemije

Zečjeg gripa, briselskog tipa

Te da reka sumnjivog mleka

Bez mnogo suza i prepreka

Poplavi i Sever Južne Srbije:

1373

Da švapska šaka - stari srbomor

Koja ovo odavno čeka

Surva Srbiju u dublji ponor

No prošlog veka - od Poćoreka

I Hitlera i srboseka

Do svetskog kuma - Nato-monstruma

Da nam ostane samo uspomena

Na postojbinu Starih Slovena

Gde tamjan miriše od pamtiveka...

1374

Prorok je reko da nije daleko

Sudnji Dan, kad će svi Srbi stati

Pod jednu šljivu... al nije reko

Nešto što mi moramo znati

Da je ta šljiva - zvezdano nebo

Pod kojim će svi Srbi ostati.

1375

Naše pantljičare političare

Koji se kolju na prestolju

Oko vlasti i njenih slasti

Kao psi oko goveđe kože

U pustopolju na ledini

Sad vidim, sačuvaj Bože, da može

Samo veleizdaja da ujedini!

1376

Ako grešim, evo se kajem

Iizvinjavam što ovo lajem

Pred rodnim krajem i beskrajem

I beznadežnim naraštajem.

1377

Ako ne grešim, nek svakog Judu

Što se iz ličnog ćara il straha

Ogrešio o Rodnu grudu

Ustav, o Crkvu i Patrijarha

Gospod prozove na strašnom sudu

I neka ga stigne ona stara

Kosovska kletva Kneza Lazara...

1378

Kakvim će merilom Bog izmeriti

Grehove Merkelove i Eštajnove

Što nateraše naše lokmaše

Da razgrađuju svoju avliju

I da nas guraju u provaliju?

1379

Ove dve dobre zmije kobre

Saglasnice su sa prvacima

Švapske omraze, koju i Bundest -

Hag nalaže i javno kaže -

Da Srbima pravoslavcima

Mora da se promeni savest

Takvo hrišćanstvo, čitaj varvarstvo

Ne pamti ovo čovečanstvo!

1381

Ovaj dugi žalospev nasta

Između prvog i trinaestog leta Ovoga veka, punog leleka

Kad crni orao razvi kukasta

Krila na nebu iznad Kosmeta.

1382

A Ti, čije lice nas greje

Ispuni nam najveću želju

I kad cvet lipe počne da veje

Vrati sve Srbe na njinu zemlju!

1383

Provedi nas kroz dane hridne

Između Scile i Haribde

Između džamije i katedrale

Da sačuvamo ime i veru

I Slavski Kolač koji nam žderu E

vro-atlanske i azijske ale.

1384

I učini još, Svemogući

Da se i ove Brojanice

Nađu u svakoj srpskoj kući

Pored Narodne pesmarice

1385

Na dnu tisove ili lipove

Police s likom Bogorodice

Ispod čađave slavske ikone

I kandila i kadionice .

1386

Tu se uoči svakog praznika

Kad čeljad obavi dnevne poslove

Okupljaju u smiraju

Duše najdražih pravednika

Da nas ohrabre i blagoslove.

1387

Da nas onade i u beznađu

U radu, radosti i rađanju

Da izađemo iz osoja

U prisoje gde blaženi žanju

I da nađemo luku i lađu

Kad dođe novi Potop i Noja.

1388

A Tebi sva slava i hvala

Nebeski Oče i Praoče

Ukrotitelju svih ljudskih zala

I bezgranični čudotvorče -

1389

Koji, nevidljiv u svom zvezdanom

Carstvu, držiš ko zreo dulek

Planetu Zemlju nad bezdanom

I ninje i prisno, i sada i uvek!

PESMA O ŠAJKAČI

Moji Preci su bili Šumadinci

Iz Gornje Crnuće i donje Dobrače

Dobri domaćini, ratari, ratnici

Koji su uvek nosili šajkače.

Čim čeljad muška iskoče iz dupka

I čim im nabrnja žirić ispod pupka

A mlada mišica očvrsne, ojača

Znaju da ih čekaju polja i oblaci

Šajkača, frula, zubun i opanci

Plug, srp i kosa, motika i - puška.

Kad Šumadinci, budući vojnici

Što oru i ljube svoju rodnu grudu

Stave šajkače na glave golobrade

Ne skidaju ih više uzaludu

Osim u crkvi, na groblju, u sudu

Kad lome kolač i kada se kade.

Pod šajkačom glava neće da ozebe

Ni da provri mozak kad užare dani

Gedža iz osoja, pastorak svog soja

Ne skida šajkaču, svu slanu od znoja

Ni kad jede, ni kad ženu ... prede

Ni kad pije ni kad se bije u kafani.

Od kako smo se svi pogospodili

U cipelama i veštačkoj svili

Stavili šešire, kačkete, beretke

Izmodeše šajkače, zubuni, opanci

Otada ni napaćeni Srbi pravoslavci

Nisu više ono što su nekad bili

I ne liče na svoje ponosite Pretke.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane