Dobrica Erić je rođen 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici.
Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica.. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti . Bio je domaćin Dragačevskog sabora
Preminuo je 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu . Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.
„Ja sam uvek stajao pomalo u raskoraku sa stvarnošu, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu.''
Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada". Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista".
Sahranjen je u rodnom selu, a prisustvovala je najbliža rodbina i lider Dveri Boško Obradović i njegov nerazdvojni drug i zermljak Joca Otašević. Zbog besa građana na društvenim mrežama, koji su kritikovali prećutkivanu smrt i sahranu jednog od najboljih srpskih pesnika, Aleksandar Vučić ga je posmrtno odlikovao. Pesma u kojoj ga je pesnik Dobrica Erić predstavio, a koju objavljujemo, razlog je, verujemo, što se Vučić njega setio tek kada je od građana opomenut.
Pesnik Dobrica Erić je javno, kao i u pesmama, voleo svoju rodnu Srbiji, opisivao njenu istoriju, narod, veru, kulturu. Nije se stideo porekla i roda svog, kao današnji pisci, koji redovno veličaju sve one koji su nam objavljivali rat, okupirali nas i razarali. Nije veličao srpske vlastodršce koji nisu izlazili iz pantalčona svetskim hohštaplertima koji su nas satirali.
JOŠ JEDAN ORDEN ZA MILUNKU
(Dokumentarna pesma)
Moj tužni narod treba da slavi
Bar sad, kad nije pre žutog zmaja
Zaboravljenu Milunku Savić
Kremen devojku iz raškog kraja.
Preobučena u mladića
Da skrije ženski lik i lepotu
Prešla je sva krvoprolića
Albanski pomor i golgotu
I preplivala onako krhka
Plavu grobnicu i njenu straotu
Od Drača do Valone, Bizerte, Krfa
Bila uzor na Solunskom frontu.
Blagoslovena i Bogom dana
Junakinja mnogih megdana
I vidarica vojničkih rana
Preletela je preko bezdana
Legijom časti ovenčana
Zlatnim krstom Svetog Đorđa
Ordenjem Obilića i Karađorđa
I mnogim drugim medaljama
I zablistala Sudnjeg dana
U osvit pobede i slobode
Ko zvezda na nebu Kajmakčalana
kome su se pevale ode.
Sva je sijala od ordenja
Kad se vratila sa razbojišta
Zadužila je pokolenja
Koja sad o njoj ne znaju ništa.
Hiljadu devetsto osamnaeste
U mnogim državama i armijama
Na svih pet kontinenata
Postrojene su počasne čete:
Pred sedam miliona vojnika
Oficira i državnika
I slavnih ratnih komandanata
Sa šajkačama na glavama -
Pročitana je
Pohvala Srpskoj šajkači i zastavi
I najodlikovanijem vojniku
Četvorogodišnjeg svetskog rata
Mladoj Srpkinji Milunki Savić
Kada je De Gol, naš prijatelj i
Naš poštovalac, polagao
Zakletvu Bogu i državi -
Pored njega, po njegovoj želji
Stajala je Milunka Savić.
Da li je onaj
Sirak bez duše
Za ovo znao kada je slao
Bombardere da pale i ruše
Sve što je De Gol poštovao?
A Heroina s najviše medalja
U celom Prvom svetskom ratu
Beše slavnija i od svog kralja
Koji joj dade kuću u Banatu.
Na nju bi mogla da se ugleda
Naša pasivna omladina
Što gleda grabež i sluša lavež
Pametna ali nepunoletna
Kratkovečna i dugokosa
I dočekuje svitanja bleda
U kafićima i kafanama -
A ne na parade ponosa
Šrade poroka, greha i srama
Koje skrnave svojim bludima
Sve što je Božije u ljudima
Pa se rđa hvata i po nama
A buđ po freskama i ikonama.
6. 7. i 8.12. 2009. jeseni
1370
A ono vojvodino đače kurjače
Koje pre par zima pred svima
Prodade svoju golobradu
Bebeću pljucu za šarenjake
Dovede bogatog gazdu u Pravdu
I unazadi i naprednjake
1371
Sad pokaza vučje očnjake
Demokratskim halapljivcima
I šilerovcima i satrapima
Razgali gladne narodne mase
I povrati ih iz anemije
1372
Pa udari u talambase
S drčnim ortakom, ratnim junakom
Nas da uplaši, a njih da spase
Od evro-groznice i epidemije
Zečjeg gripa, briselskog tipa
Te da reka sumnjivog mleka
Bez mnogo suza i prepreka
Poplavi i Sever Južne Srbije:
1373
Da švapska šaka - stari srbomor
Koja ovo odavno čeka
Surva Srbiju u dublji ponor
No prošlog veka - od Poćoreka
I Hitlera i srboseka
Do svetskog kuma - Nato-monstruma
Da nam ostane samo uspomena
Na postojbinu Starih Slovena
Gde tamjan miriše od pamtiveka...
1374
Prorok je reko da nije daleko
Sudnji Dan, kad će svi Srbi stati
Pod jednu šljivu... al nije reko
Nešto što mi moramo znati
Da je ta šljiva - zvezdano nebo
Pod kojim će svi Srbi ostati.
1375
Naše pantljičare političare
Koji se kolju na prestolju
Oko vlasti i njenih slasti
Kao psi oko goveđe kože
U pustopolju na ledini
Sad vidim, sačuvaj Bože, da može
Samo veleizdaja da ujedini!
1376
Ako grešim, evo se kajem
Iizvinjavam što ovo lajem
Pred rodnim krajem i beskrajem
I beznadežnim naraštajem.
1377
Ako ne grešim, nek svakog Judu
Što se iz ličnog ćara il straha
Ogrešio o Rodnu grudu
Ustav, o Crkvu i Patrijarha
Gospod prozove na strašnom sudu
I neka ga stigne ona stara
Kosovska kletva Kneza Lazara...
1378
Kakvim će merilom Bog izmeriti
Grehove Merkelove i Eštajnove
Što nateraše naše lokmaše
Da razgrađuju svoju avliju
I da nas guraju u provaliju?
1379
Ove dve dobre zmije kobre
Saglasnice su sa prvacima
Švapske omraze, koju i Bundest -
Hag nalaže i javno kaže -
Da Srbima pravoslavcima
Mora da se promeni savest
Takvo hrišćanstvo, čitaj varvarstvo
Ne pamti ovo čovečanstvo!
1381
Ovaj dugi žalospev nasta
Između prvog i trinaestog leta Ovoga veka, punog leleka
Kad crni orao razvi kukasta
Krila na nebu iznad Kosmeta.
1382
A Ti, čije lice nas greje
Ispuni nam najveću želju
I kad cvet lipe počne da veje
Vrati sve Srbe na njinu zemlju!
1383
Provedi nas kroz dane hridne
Između Scile i Haribde
Između džamije i katedrale
Da sačuvamo ime i veru
I Slavski Kolač koji nam žderu E
vro-atlanske i azijske ale.
1384
I učini još, Svemogući
Da se i ove Brojanice
Nađu u svakoj srpskoj kući
Pored Narodne pesmarice
1385
Na dnu tisove ili lipove
Police s likom Bogorodice
Ispod čađave slavske ikone
I kandila i kadionice .
1386
Tu se uoči svakog praznika
Kad čeljad obavi dnevne poslove
Okupljaju u smiraju
Duše najdražih pravednika
Da nas ohrabre i blagoslove.
1387
Da nas onade i u beznađu
U radu, radosti i rađanju
Da izađemo iz osoja
U prisoje gde blaženi žanju
I da nađemo luku i lađu
Kad dođe novi Potop i Noja.
1388
A Tebi sva slava i hvala
Nebeski Oče i Praoče
Ukrotitelju svih ljudskih zala
I bezgranični čudotvorče -
1389
Koji, nevidljiv u svom zvezdanom
Carstvu, držiš ko zreo dulek
Planetu Zemlju nad bezdanom
I ninje i prisno, i sada i uvek!
PESMA O ŠAJKAČI
Moji Preci su bili Šumadinci
Iz Gornje Crnuće i donje Dobrače
Dobri domaćini, ratari, ratnici
Koji su uvek nosili šajkače.
Čim čeljad muška iskoče iz dupka
I čim im nabrnja žirić ispod pupka
A mlada mišica očvrsne, ojača
Znaju da ih čekaju polja i oblaci
Šajkača, frula, zubun i opanci
Plug, srp i kosa, motika i - puška.
Kad Šumadinci, budući vojnici
Što oru i ljube svoju rodnu grudu
Stave šajkače na glave golobrade
Ne skidaju ih više uzaludu
Osim u crkvi, na groblju, u sudu
Kad lome kolač i kada se kade.
Pod šajkačom glava neće da ozebe
Ni da provri mozak kad užare dani
Gedža iz osoja, pastorak svog soja
Ne skida šajkaču, svu slanu od znoja
Ni kad jede, ni kad ženu ... prede
Ni kad pije ni kad se bije u kafani.
Od kako smo se svi pogospodili
U cipelama i veštačkoj svili
Stavili šešire, kačkete, beretke
Izmodeše šajkače, zubuni, opanci
Otada ni napaćeni Srbi pravoslavci
Nisu više ono što su nekad bili
I ne liče na svoje ponosite Pretke.