Veterani

Povodom izjave Akleksandra Vučića da če postati evropski Robin Hud

Otimao je od siromašnih, davao bogatima

Bili smo ubeđeni da nas na srpskoj političkoj sceni ništa više ne može iznenaditi, da smo se naslušali svakakvih besmislenih izjava naših političara, ali ova poslednja je vrhunac. Predsednik Aleksandar Vučić izjavi da će biti ni manje ni više Robin Hud, šta god to značilo. Nismo sigurni sa kojim delom ličnosti ovog engleskog razbojnika će naš predsednik da se identifikuje, onom koji otima ili onim koji deli, do sada smo videli samo onaj koji otima. Na žalost, kakda se vlada po ličnom nahođenju, bez primene Ustava i zakona, može se prihvatiti uloga i razbojnika pa makar se ona predstavljala u smislu zaštitnika građana, tvrdi Željko Vasiljevć, predsednik Pokreta veterana Srbije

Željko Vasiljević

U predhodnim brojevima smo pisali da se Srbi sa KiM, a naročito oni sa severa, pripaze u narednim nedeljama jer se predsednik zaklinjao da će ih braniti. Istina, nije govorio da će ih odbraniti, a dobro znamo kako su prošli svi Srbi koje je on predhodnih decenija branio.

Na žalost, njegova odbrana ovih Srba se sastoji od brojnih svakodnevnih pojavljivanja na svim televizijama u Srbiji i višesatnim torturama besmislenih izjava i ispraznih reči. Rezultati te odbrane su prazni rafovi prodavnica, pekare bez hleba, bolnice bez lekova i sanitetskog materijala, vrtići bez hrane ali fraza i reči koje ništa ne znače ima na pretek.

Mnogo nam je žao srpskog naroda koji i danas brani Srbiju i srpski interes u južnoj pokrajini, jer je suštinski ostao bez podrške svoje države i ostavljen je sam da se snalazi u okruženju i pod okupaciom kako Albanaca tako i stranaca koji glume neutralne snage a u suštini su antisrpske i imaju za cilj stvaranje nezavisne države.

Braćo Srbi, organizujte se sami, upotrebite maštu i hajdučku borbu jer vas je srpska vlast ostavila i zaboravila, mada će vaše stradanje da iskoristi za predstavu svoje brige o vama i za varanje nas u užoj Srbiji, kako sve rade u cilju očuvanja teritorijalne celokupnosti i zaštite ugroženog srpskog naroda. Da li shvatate da je njima važnija činjenica da srpska privreda gubi toliko i toliko miliona eura zbog sankcija a ne to kako vi živite. Predsednik mnogo puta obeća recipročne mere protiv albanske terorističke klike ali mi ih još ne videsmo i budite sigurni da ih nećemo ni videti jer naša vlast ne sme da donese ni jednu meru protiv vlastodržaca na KiM bez saglasnosti zapadnih mentora pre svega onih iz čijih redova je i omiljeni predsednikov junak Robin Hud.

Naš predsednik se ne seti ni jednog srpskog hajduka koji je otimao od turaka i davao raji ali njemu su bliži engleski hajduci jer podsvest je đavo i iskaže se kada najmanje želite. Pored raznih sindroma od kojih boluje naš predsednik sada je očigledan i onaj Štoholmski i ukazuje nam na stepen opasnosti koji nam se sprema a onima pažljivijima dokazuje pod čijim uticajem se vodi srpska politika i čije interese uzima kao prioritetne.

Molimo te predsedniče u ime srpskih veterana i ratnih vojnih invalida koji su stradali u odbrani Srbije na KiM, nemojte nas više podcenjivati i vređati nas, nemojte više voditi politiku kojom prikazujete bespomoćnost ovog naroda i njegovu inferiornost u odnosu i na takvog neprijatelja kao što su Albanci, kojom i najmanju mrvu samopuzdanja ubijate.

Kao da vam je cilj da se Srbi osete bespomoćno i da jedva čekaju da se problem KiM reši pa makar i priznanjem nezavisnosti. Mnogo nas je svesno šta činite i budite sigurni da vas na tom putu nećemo slediti, a da će veliki broj onih koji vam slepo veruju i bespogovorno vas slede, vrlo brzo progledati i shvatiti vašu igru i prevaru,a onda će vam oni biti najljući neprijatelji, jer niko ne voli da bude prevaren, a naročito od onoga kome je poklonio bezgranično poverenje. Zločini iz strasti zbog prevare su uvek surovi i krvavi.

Za nas koji oduvek mislimo da srpski put nije u pravcu EU i koji su te stavove zagovarali oduvek, izjava Emanuela Makrona da više nema proširenja dok EU ne uredi svoju organizacionu strukturu, da bude efikasan sistem, je potvrda ispravnosti naših stavova.

Prvo, ovakva EU sastavljena od 28 država nikada neće moći da donosi jedinstvene stavove koji će odgovarati interesima svakog naroda i svake zemlje. I to oko čega će moći da se dogovore će biti potpuno beznačajne teme bez velikog uticaja na većinu stanovništva.

Sada je potpuno očigledno da rukovođenje EU preuzimaju četiri najveće i najuticajnije zemlje, koje su na ključna mesta postavile svoje državljane. Ciljevi koje treba da ostvaruje EU su u najvećoj meri protiv interesa malobrojnih naroda, naročito onih koji dolaze sa istoka, iz bivših socijalističkih zemalja i u postizanju tog cilja se mora homogenizovati celokupni birokratski aparat, što je očigledno i što već posle nekoliko dana od odluke o imenovanju najvažnijih funkcionera EU, jasno svima.

Bugarski predsednik Bojko Borisov je ogolio ovu situaciju do krajnjih granica predlažući predsednika Vlade Hrvatske Plenkovića za nosioca najviše funkcije u EU komisiji. Svestan da taj predlog ne može da dobije većinu izjavi da kada svi nešto predlažu evo da i on predloži, a još više odaje nezadovoljstvo, koje se i ne skriva izjave predstavnika zemalja Višegradske grupe.

Šta u ovim okolnostima i novim rukovodstvom EU može da očekuje Srbija?

Radost zbog imenovanja Španca za funkciju čoveka koji će verovatno biti na čelu tima koji će organizovati pregovore između Srbije i KiM je mala uteha, a verovatno lažna nada da će za nas biti nešto bolje.

Sve dok se pregovori vode u ovom formatu i dok postoji poglavlje 35. kao uslov za uspešno okončanje pregovora oko učlanjenja, jasno je ko dan da će Nemačka, Holandija, Hrvatska i još neke zemlje onemogućiti učazak Srbije u EU i učiniti sve naše ustupke na uštrb nacionalnih interesa besmislenim.

Mišljenja smo da Srbija mora da bude inicijator promene formata i odustajanja od punopravnog članstva u EU za narednih više decenija, odnosno dok se okolnosti i situacija u EU ne promeni na bolje i dok se ne uspostavi koncenzus oko prijema novih članica.

Procena je da se to neće desiti brzo a za to vreme treba živeti i razvijati se, ali na drugim planovima i na drugom putu.

Naši političari moraju da napuste političku floskulu da EU nema alternativu, jer je ona besmislena i postala otežavajući faktor u prihvatanju novih alternativa koje pružaju neuporedivo više šansi za razvoj ali i puno uvažavanje naših nacionalnih interesa kao i očuvanje dostojanstva srpskog naroda koji su zapadni neprijatelji uništavali zadnjih tridesedtak godina.

Srbija u okviru novog pregovaračkog procesa mora da istakne prioritet ekonomske saradnje sa EU, saradnje u oblastima bitnim za sve građane Evrope kao što su zaštita životne sredine, slobode protoka ljudi i kapitala, poštovanja ljudskih prava i ostalim nespornim oblastima za obe strane.

Svakako moramo insistirati na promeni pregovaračkog formata oko KiM i umanjiti ulogu EU jer se pokazala kao nesolidan medijator sa očiglednim pritiskom na našu stranu u korist druge.

Jasno treba naglasiti da mora doći do kreiranja novog procesa u kojem će dominantnu ulogu imati Savet bezbednosti UN ili kraće rečeno SAD, Rusija, Kina ali i EU kao jedan od učesnika procesa. Moramo biti svesni nove situacije, sukoba između SAD i EU a naročito najuticajnije zemlje EU, Nemačke.

Ovaj sukob će se intezivirati i poprimiće nove forme a naročito u ekonomskoj sferi. Nemačka kao naš najveći ekonomski partner će pretrpeti značajnu štetu i imaće smanjenje svoje privredne aktivnost što neminovno mora dovesti i do smanjenja i naše privredne aktivnosti.

Ozbiljne zemlje i vlade prave planove i počinju aktivnosti na umanjenju mogućih šteta a bojim se da mi kasnimo i da se sve više vezujemo za Nemačku umesto da što pre uspostavimo bliže ekonomske kontakte sa SAD i drugim zemljama koje neće biti deo tog sukoba. Poznati smo kao narod koji u svemu kasni i koji retko iskoristi šanse koje mu se pružaju pa se bojimo da će nam se to dogoditi i ovoga puta i da će naša vlast ostati čvrsto vezana za Nemačku i da ćemo bez razloga trpeti štetu zbog njihovog sukoba.

U oblasti ekonomije Srbija mora da ponudi EU i zemljama članicama novi ugovor o ekonomskoj saradnji na osnovu novih okolnosti i urušavanja neoliberalnog koncepta, pre svega u sferi ekonomskih odnosa i uspostaviti mere kojima će se štiti naša privreda, koja će stimulisati domaći razvoj i koja će omogućiti stope rasta daleko veće nago danas, koje će srpskog radnika vratiti u status ekonomskog činioca a ne roba.

Moramo iskoristiti posetu Makrona Srbiji i izaći sa ovim predlogom a od njega tražiti podršku za taj koncept koji je ujedno i na njegovom političkom putu i njegovoj ideji odnosa u Evropi.

Za tu podršku njegovim idejama i jačanju njegove uloge u EU treba da tražimo povlašćeni status, promenu politike Francuske prema KiM i jaču podršku srpskim interesima u saradnji sa zemljama EU.

Ovakva promena politike odnosa prema EU će nam doneti slobodu uspostavljanja saradnje sa drugim međunarodnim institucijama, drugim faktorima uticaja, drugim tržištima a ono što je najvažnije oslobodiće nas uticaja politike ostvarivanja nemačkih interesa a oni nikada nisu bili u skladu sa našim već uvek u suprotnosti sa njima.

Srbija se mora osloboditi zablude da će se uz pomoć stranih ivesticaja razvijati da će dostići srednje razvijene zemlje Evrope. Moramo uspostaviti svoj put i plan razvoja domaćim sresdtvima i resursima.

Moramo se na tom putu organizovati i iskoristiti sve domaće resurse a naročito one koji postoje kod srpskog naroda koji danas zovemo dijasporom.

Ovim ljudima moramo pružiti šansu, poverenje ali ih ubediti da neće biti prevareni kao mnogo puta do sada. Oni su ogromni potencijal u smislu odnosa prema radu, poznavacio novih tehnologija a i vlasnici ogromnih materijalnih resursa koji se mogu uključiti u razvoj Srbije. Svakako otvaranje fabrika za motanje kablova nisu ta budućnost ali su i one u određenim okolnostima donele dobro ovom narodu, tako da moramo definisati oblasti koje ćemo razvijati i čiji razvoj ćemo subvencionisati.

Osnovni uslov za uspešnost novog koncepta razvoja je obračun sa korupcijom i državna pomoć u razvoju novih privrednih subjekata sa posebnim delom razvoja domaćih preduzeća ali i uspostavljanje novog sistema vrednosti u kojem će samo znanje, stručnost, sposobnost ali i poštenje biti poželjne osobine i prioriteti za dobijanje značajnih državnih funkcija ali i društvenog uticaja.

Svesni smo da vladajuća garnitura neće nikada sprovesti potrebne reforme jer je ova vlast na suprotnim vrednostima uspostavila svoju dominaciju i potpunu kontrolu svih bitnih društvenih procesa. Nelogično je da se oni odreknu ovog sistema u kojem su najlošiji na vrhu, neznalice upravljaju najvažnijim procesima a kriminalci kontrolišu najbitnije tokove naročito novca i uticaja.

Mediji koje vlast kontroliše će nas zasipati satima nebuloznih sadržaja, rijaliti programa i koje kakvih laži a u širokom luku će zaobilaziti programe koji na poželjan način treba da informišu građane, da afirmišu poželjne vrednosti i da osuđuju ono što je štetno i što nas vuče na dno.

Kulturne vrednost zasnovane na tradiciji ovog naroda će se izbegavati a forsiraće se šund, kič i nekultura a sve u cilju stvaranje čoveka koji će se zadovoljiti minimumom i neće razmišljati o stvarima koje su mu dalje od kreveta i tanjira.