Banat

Zrenjaninsko zdravstvo u kandžama neodgovornog vlasnika - Pokrajine u Novom Sadu

Ko preživi, svedočiće

Džaba bolest siromašnima, najbolje je biti bogat i, po potrebi, kupovati zdravlje...Očajno stanje u srpskom zdravstvu (a gde nije), dovodi nas pred zgradurinu u večitoj izgradnji poslednjih četrdesetak godina , zrenjaninski Skadar na Bojani, Regionalnu bolnicu „Dr Đorđe Joanović", sa pet - šest spratova, u vlasništvu pokrajine. Koliko je para svih poreskih obveznika „ulupano" kroz „reku" višedecenijskih samodoprinosa svih poreskih obveznika, mogle su do sada nići, završene, tri nove. Iste, al'...

Zoltan Horvat

Politikantstvo snažno „prodrlo" i u bele mantile, uz „overena" rukovodstva vladajućim stranačkim centralama. Muka, tuga i bruka raspadajućeg državnog zdravstva, na teledirigovanom pragu privatne prakse, i na radost privilegovanih belih mantila, gde jedni te isti lekari, mesečno prihoduju, (naj)manje tu (u državnoj bolnici), a ponajviše, u svojim privatnim, razrađenim ordinacijama. Pacijentu se „strelja" prazan novčanik, (na)rode bolesni, biraj, umri brzo, groblja nikad punija, il', malkice, odloži.

Bolesno (državno) zdravstvo u Zrenjaninu, bez obavezujućih namenskih sredstava, bez ljudstva koje pobeže u inostranstvo, pod silinom udara nametnute korone, raspada se na rastavne delove. Ne mogu da ga sastave ni ovdašnji lekari verni Hipokratovoj zakletvi. Čak 80 pregleda dnevno ima ortoped, vanredno alarmantno. Sve je u (neograničenoj) vlasti „vlasnika" zrenjaninske bolnice, Pokrajine u Novom Sadu. A tamo, nadležni isti koji su i pre desetak godina osuđeni za teške malverzacije, a izbegli bilo kakvu krivičnu odgovornost. Žare li pale, u kontinuitetu. Zoran Gojković, pokrajinski ministar za zdravlje, „mustra" stranačkog presvlačenja, „diriguje", prvenstveno raspodelom sredstava (čitaj: crkavice) državnim bolnicama u Vojvodini.

Pacijent državne bolnice, nužno je zlo stranačkih belih mantila, ogrezlih u (nesankcionisanom) kriminalu. Zrenjaninska „katedrala" uterivanja zdravlja prepunih čekaonica, ima status pacijenta, koji na zakazano lečenje nakon jedva dočekanog pregleda (od 07 u čekaonici, do 15 časova po prijemu), mora da čeka od 6 meseci, do godinu, dve, tri... dok ne umre. Novci rešavaju sve slučajeve, privatna praksa istih lekara na dohvat ruke, pacijentu, diži kredite za usporavanje umiranja. Samo za dobar dan u privatnim ordinacijama, plaćaš 3 hiljade dinara, preostalo, „debelo" petocifreno, šestocifreni iznosi.

Kako je, stranački lako, neodgovorno - zaštitni znak, upravljati iz stranačke centrale pokrajinskih fotelja zdravstva. Uputstva stavljaju rukovodstvo ovdašnje bolnice pred svršen čin. Savršena kontrola siromašnih regionalnih zdravstvenih centrala, idealna za iživljavanje i kontinuitet dodele crkavice.

Prvo se gleda broj zaposlenih, odnosno ko se sve (podoban) prima od novog osoblja. Trenutno, ima oko 1.100 zaposlenih, sa tri reprezentativna sindikata. Do pre samo godinu dana, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, sa Aleksandrom Nedeljkovim na čelu, bio je neprikosnoven po brojnosti i „savršenoj" saradnji sa rukovodstvom. Trenutno ima, krije se brojka zbog „pada popularnosti" (Nedeljkov lično ne brine, zaštićen je funkcijom i obavezujućom kontrolom svog medicinskog „stada"), ne više od 250 - 300 zaposlenih. Nezavisni sindikat sa predsednicom Gordanom Poldrugo pred penzijom, gle čuda, nezavisan (od čega?), preuzeo je primat, u svemu. Savršenog saradnika u rukovodstvu bolnice ovaj sindikat u ekspanziji ima u Emiliji Eremić, pravnici bolnice, istovremeno i funkcioneru sindikata. Pa se kaže svakom novozaposlenom po ugovoru na određeno vreme, da bi bilo idealno da se dotični učlani u Nezavisni sindikat, prvenstveno zarad očuvanja radnog mesta...

Ide to od ruke funkcionerki Emijili sa statusom pravnice, praksa je čudo (vole ljudi da su bitni i većma odlučuju, jednostavno se užive u uloge), novozaposleni se masovno učlanuju u sindikat Nezavisnost, čiji naziv asocira na suprotno, insistiranje na sprovođenju zakona, reda, i Hipokratove zakletve. Predsednica sindikata ne iznosi u javnost koliko zaposlenih broji ovaj privilegovani subjekt bolnice, pred penzijom je...Da talasa, vidi žena, nije vreme.

Ne talasa ni Miloš Knežević, predsednik trećeg sindikata zaposlenih Nezavisnost. Sa 250 zaposlenih sindikalista, treći je faktor nezaobilaznosti u stalnim razgovorima sa rukovodstvom oko statusa i poboljšanja uslova rada zaposlenih. Sva sila regulisanja kolektivnih ugovora i preostalih akata, u senci su aktuelnog problema, koji se provlači već petnaestak godina.

Kada će biti isplaćena zaostala dugovanja zaposlenima na osnovu neisplaćenih rata za plate tokom dugog niza godina? Isplata mesečnih primanja na 3 i više rata, izum Dr Gordane Kozlovački, bivše direktorke zrenjaninske bolnice, Legendarne Domaćice Goce iz vremena uterivanja DS stranačke filozofije u zrenjaninsko zdravstvo, naišla je na „srdačan prijem" naslednice u fotelji dr Ivane Tešić, u SNS histeriji od ere.

Nakon 250 i više prijava koje su završile na sudu, o čemu pedantnu statistiku vodi Dušan Kokot, uporni, pedantni i efikasni predsednik sindikata Nezavisnost u Zrenjaninu, (ne) zna se tačno, koliko Pokrajina duguje zaposlenima u zrenjaninskoj bolnici. Milioni su u pitanju, reč je o ne tako velikoj cifri, ali, pokrajinski foteljaši zdravstva, „ne trzaju" ni na veće sume koje su u obavezi da proslede nakon, sramota je, sudskih odluka.

U trenutku kada su i zrenjaninskoj bolnici, iz (ne)poznatih razloga, ograničena sredstva za lečenje pacijenata, kada je mali broj izvršitelja iz redova zaposlenih, a ogroman broj izvršenog, počev od pregleda, pomenimo i slučaj revizije od strane RSZO Srbije iz 2016. godine, gde je, činjenično utvrđeno, da se nenamenski, i bez kontrole, troše bolničke pare. Ko ih je arčio, i ko ih „tamani" sa računa bolnice, da nisu čistačiča, ili dvorišni radnik sa metlom u ruci? Neće biti, zvaničan stav u kontinuitetu zrenjaninskog rukovodstva, „obojen" stranačkim medicinskim savetom gde je glavni „beli mantil", provereni stranački prevrtač (iz DS u SNS) Dr Miloš Kovačević, stanje je OK. Reče, i osta', živ. U miloj mu, i dragoj, stranačkoj fotelji.

Aktuelni direktor zrenjaninske bolnice, Dr Kitaresku, nije iz redova ostrašćenih politikom, zaposleni vide njegov napor da se delima, koliko - toliko popravi utisak o zrenjaninskom zdravstvu, ali... SNS Pokrajina i njemu, „visi nad glavom", i presuđuje, kome, koliko...Mali, bidni dobar, čuvaj votelju u vremenima zlim...

Jer, pacijente uskoro neće imati ko da leči, umiraće oslobođeni obaveze države da brine o njihovom zdravlju... Privatna praksa se žestoko uvodi u prioritetni model lečenja, za sve pare građana... A oni, budale iz redova dobrovoljnih idiota, 40 godina kroz mesne samodoprinose zidaju zrenjaninski Skadar na Bojani...

Kako, nakon poslednje sedeljke u prebukiranoj bolničkoj čekaonici, reče Panta Šiklja Nafta, legendarni zrenjaninski roker: Evo rešenja za spas Zrenjanina.

Pozovimo Čaka Norisa, obucimo ga u unoformu SNS-a, i, stvar je, nerešena. Konačan rezultat, POZITIVNA NULA!