KiM

Privatna politika srpskog diktatora prema Kosovu i Metohiji

Nije nas dovoljno poklano

Posebna sednica Vlade Srbije o Kosovu i Metohiji održana je 13. i 14. septembra a o pregovaračkom procesu sa "privremenim institucijama samouprave u Prištini" od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine. Privtana politika srpskog predsednika, koji nema nikakva ustavna ovlašćenja, kao i odsustvo poznavanja života na okupriranoj pokrajini od strane opozicije, obeshrabruju Srbe, koje Vučić godinama rasprodaje

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Sama sednica je tekla uobičajeno, Vučića su partijske i koalicione kolege podržavale u svemu što je rekao, dok je opozicija iskazala svoje ogromno interesovanje suštinski o gotovo svemu drugom izuzev o realnom stanju i situaciji u pokrajini.

Pitanja od suštinske važnosti niko nije postavio kako to napominje i Nebojša Milenković, istoričar umetnosti i građanski aktivista, u svom autorskom tekstu - šta je politička platforma na osnovu koje (Vučić prim. aut.) kao privatno lice (bez ustavnih ovlašćenja), uopšte vodi bilo kakve pregovore? A "ako „platformu" i „strategiju" predsednik određuje sam (na dnevnom nivou ili nervnoj bazi, kakogod) i ako pregovore vodi sam - znači li to da Kosovo više nije nacionalno, već njegovo (privatno) pitanje?"

Istog dana kada je posebna sednica Vlade Srbije o KiM počela, 13. septembra, iz sela kraj Prištine, Babinog Mosta, stigla je užasna vest. Albanci su nad dvojicom Srba, Sašom i Nemanjom Mitrović, inače ocem i sinom, izvršili ubistvo u pokušaju. Ne iznenadno već u dugo najavljivanom i očekivanom napadu.

"Sad ću da vam pokažem gde je naš život tog dana, takoreći, stao" počinje svoju priču za Magazin Tabloid Milena Mitrović, majka i supruga dvojice povređenih Srba.

I zaista, od tog dana njihov život je krenuo drugačijim tokom jer dok su trpeli dosadašnje napade imali su "mir", nakon ovog zločina ni takvog, lažnog mira, više nema jer su odlučni da po svaku cenu isteraju pravdu.

Uvodi nas u pomoćni, višenamenski objekat svog domaćinstva i pokazuje na džakove koje su tog dana počeli da pune paprikom koju sami proizvode i od čega zapravo žive. Džakovi su puni ali nisu svezani, na traktoru kraj vage šoljice tek ispijene kafe i omanji blok u koji je sve što se radi, zapisivano. Ostalo je tu jer je Nemanja svog oca pozvao telefonom upravo u tom trenutku i rekao "tata dođi po mene, oni su ispred, ne smem da izađem. Čekaju me, spremni su na sukob, a ja znam da oni nikada nisu praznih ruku" nastavlja Milena svoju priču.

"Znalo se da oni nose noževe, to smo znali i mi, znali su i meštani, i policija. U svakom napadu se videlo da su naoružani noževima" kaže Milena.

Napad je sprečen zahvaljujući Albancu koji se tada nalazio kod Mitrovića i koji je redovan kupac za koga su pakovali papriku. On je odmah pozvao oca napadača i tražio da ga ovaj spreči, a onda svojim automobilom, vozeći velikom brzinom, sa Nemanjinim ocem stigao na mesto događaja. Saša je tada izašao iz automobila i uhvatio napadača sprečavajući ga da dalje napada Nemanju. U nekom trenutku napadač se otrgao iz sopstvene odeće koja je ostala u Sašinim rukama, a on pobegao. Tek kasnije Saša je primetio da mu je naneta povreda nožem ispod grudnog koša. Za to vreme Nemanja je krvario iz vrata, a od siline uboda od ključne kosti sečivo noža je probilo do pluća i oštetio plućnu maramicu.

Otac i sin su ubrzo prebačeni u Dom zdravlja, a onda i u bolnicu u Prištini. Milena je stigla nekoliko minuta nakon toga i zatekla užasnu sliku. Suprug i sin su ležali na bolničkim krevetima u lokvama krvi.

"Došlo mi je da kažem sine ustani, ja ću da legnem neka mene izbodu, ja to mogu, mogu ja to" kroz suze nam priča Nemanjina majka. Ona dodaje da nema reči pritužbe na medicinsko osoblje u prištinskoj bolnici, gde su svi zaposleni Albanci, da nije bilo ni jednog prekog pogleda a kamoli reči. Potrudili su se oko svega koliko god su mogli.

To nije bio prvi napad na ovu porodicu. Odmah nakon NATO okupacije 1999. godine, već 30. avgusta njenog svekra Milorada su u Livadicama kod Podujeva zaustavili pripadnici terorističkih jedinica "UČK", odveli u obližnju šumu i ubili. Njihovu ćerku koja je tada imala 9 godina, 2015. su pokušali da kidnapuju Albanci nakon čega je dugo imala noćne more i borila se sa traumom. Ni Nemanja nije napadnut prvi put već se to dešavalo više puta do sada i u tim napadima je zadobijao lakše telesne povrede.

Pa ipak, Mitrovići su svaki put odustajali od tužbe ne bi li se tako izmirila situacija i sredili odnosi među meštanima srpske i albanske nacionalnosti u njihovoj sredini.

Zbog povlačenja tužbi, kaže Milena, kritikovali su ih čak i predstavnici institucija pri albanskom sistemu i policiji na KiM koji su govorili da imaju "čist slučaj".

Međutim, pita se Milena, "ako smo mi odustajali, zašto je zatajila njihova takozvana država? Njihov tužilac je rekao da nema problema, ako nećemo mi oni će kao institucija da podnesu tužbu. Zašto to nisu učinili?".

Povodom napada na Srbe, Babin Most je u dva navrata posetio Petar Petković. Prvi put kao pomoćnik direktor Kancelarije za KiM, avgusta 2020. a zatim i kao direktor te Kancelarije na Vaskrs 2021. godine kada je uobičajenim političkim frazama pozvao Srbe da "opstanu i ostanu na svojim ognjištima".

Ovo je bila blaža poruka od one koju je uputio tokom prve posete kada se zapitao "Šta bi se desilo kada bi samo jedna kap krvi pala, ko bi onda odgovarao? Zato upozoravamo da je vreme da se vruće prištinske glave ohlade da dođe do normalizacije odnosa i rade svoj posao i krenu da kažnjavaju one koji napadaju Srbe. A ako ovo prođe bez ikakve kazne, jasno je koja se poruka šalje."

Svakako da je bilo jasno i mnogo pre toga a kapi krvi su nastavile da padaju...

Nevolje i napadi su posebno učestali od 2013. godine, nakon parafiranja Briselskog sporazuma. Posledice se možda najbolje vide na onome što se dešavalo sa seoskom crkvom. Od tada je ona skrnavljenja, u nju provaljivano ili oštećena u čak dvadesetak navrata do danas!

Ovakav zločin nije mogao da bude sakriven a stvorio je određenu nelagodnost i samom Vučiću upravo u vreme sednice o KiM. No, duboko pokvarena medijska vojska koju Vučić održava oko sebe, dosetila se nečeg možda i više zverskog od samog napada! Pokušaj ubistva iskorišćen je za promociju Vučićeve "borbe za Kosovo i Metohiju"!

Naime, Voditeljka televizije "Pink", Jovana Jeremić je u svojoj emisiji "Novo jutro" od 17. septembra, pozvala kao gosta Milenu Mitrović koja se uključila uživo.

Njoj je dato čitavih dvadesetak minuta da ispriča šta se dogodilo, međutim, odmah nakon što je Milena završila, postalo je jasno i zbog čega je dobila to vreme.

Jeremićeva je u jednoj rečenici istakla kako je Milenina priča u njoj izazvala mnogo emocija, a već u drugoj joj je bilo "strašno to što moram da se setim da je u ovakvoj raspravi jedan od predstavnika opozicije počeo priču "ti lutaš bebo, skrenuo si s' puta, bebo". Dakle, na ovako klanje na Kosovu, na bol, na patnju, na suze našeg naroda je neko u Skupštini krenuo da citira reči pesme koju mi slušamo kada izađemo u grad. Treba da ga bude sramota" zaključila je Jeremićeva bez imalo stida!

Gosti u studiju su bili (nekadašnji?) generalni sekretar Udruženja "Srpska stvar", Ana Đorđević, zatim prof. dr Miroslav Bjegović i general Žandarmerije Bratislav Dikić.

Što se tiče mlade Ane Đorđević koja se predstavlja kao "borac za prava Srba na KiM", ona je na KiM najpoznatija kao promoter sopstvenog fizičkog izgleda. Ipak, pokušala je da istakne položaj Srba sve dok nije sprečena od Jeremićeve kada je rekla da je američki ambasador Kristofer Hil pro-teroristički ambasador (imajući u vidu njegovu promotivnu ulogu albanske terorističke organizacije "UĆK" krajem 90-tih godina).

"To ne možemo pričati na nacionalnoj televiziji" bila je kratka Jeremićeva i dala reč sledećem gostu, dr Miroslavu Bjegoviću koji je pohvalio Milenino držanje kao ispravno "a ne da se ponašaju kao što se ponašaju u našoj Skupštini, gde trećina tamo nema predstave o Kosovu i Metohiji i da nije slučajno da upravo njih albanski mediji podržavaju i hvale" jadajući se što tada nije pokazano "srpsko jedinstvo" u podršci izveštaju koji je Vučić podneo.

Možda najupečatljivija Bjegovićeva izjava jeste ona o zločinu ustaša na Petrovčakoj cesti kada su avioni hrvatskog ratnog vazduhoplovstva bombardovali izbegličku kolonu srpskih civila. Domaćoj javnosti je promakla ali hrvtaskim "braniteljima" nije.

Oni su objavili deo intervjua u kojoj je ovaj bivši oficir Vojske Krajine u vreme "Oluje", danas profesor i dekan na Fakultetu za studije bezbednosti u Beogradu, maja meseca izjavio:

"Taj avion je imao oznake zvezde petokrake, JNA. Neću reći čiji je avion, nisam siguran ali ono u šta sam siuran, da je poletio iz Hrvatske ne verujem baš da bi nosio zvezdu petokraku. Ponoviću, taj avion je imao na sebi zvezdu petokraku, jugoslovensku zastavu i pisalo je JNA".

Ovaj bivši oficir vojske koja je napustila teritoriju i povela narod sa sobom (nije rekao kako se to zove) i naročito kao stručnjak u oblasti bezbednosti, morao bi da zna je JNA prestala da postoji 20. maja 1992. godine, dakle tri godine i tri meseca pre zločinačke akcije "Oluja".

Reč je dobio i general Žandarmerije, Bratislav Dikić sa kojim se voditeljka složila da "među Albancima ima i ljudi" kao i u tome da "Albanci imaju podršku, videli smo to i u Skupštini" na šta je Jeremićeva klimajući potvrdno glavom ali i ostatkom tela, dodala kako je to "sramno!".

Dikić je naglasio da se "naši državnici bore i traže podršku da na svaki način sačuvaju Kosovo i Metohiju i da zaštite naš narod, a to se vidi po predsedniku Vučiću, iskreno, to mora svako da kaže" te da se Vučić "brine o svim građanima, ne samo o našim ljudima nego i o Albancima".

Ovo poslednje je jedino tačno jer, kako je Dikić i naveo - mora iskreno da se kaže, sve što je Vučić uradio, uradio je kao neko ko o Albancima neizmerno brine! Jedino otvoreno pitanje ovde ostaje ko ima veće pravo da se danas nazove ocem nacije kod Albanaca, da li je to Aleksandar Vučić ili ipak, Fahri Musliju.

Nepravedno je pao u zaborav Dikićev učinak iz 2013. godine kada je tokom prvih održanih separatističkih kvazi-izbora na severu pokrajine, kada su Srbi sa KiM ipak uspeli da odole pritisku i bojkotom poništili taj pokušaj, pripadnici Žandarmerije kojom je on komandovao i u tom trenutku se nalazio na KiM, upali na jedno od biračkih mesta i polomili glasačke kutije kako bi se proces poništio a izbori ponovili. Tako je albanski separatizam uspostavio kontrolu nad celom teritorijom pokrajine.

Na pitanje koje je Ana Đorđević postavila "koliko još Srba treba da bude zaklano na KiM da bi smo imali pravo da se branimo?" Vučić ne zna tačan odgovor. Jedino zna da ih još uvek nije dovoljno.