Više organizacija iz oblasti boračko-invalidske zaštite okupljenih oko Pokreta za oslobođenje Srbije ''Otadžbina'' su 24.03.2024. godine organizovali niz manifestacija kojima su javno obeležili 25 godina od zverskog i zločinačkog napada najveće vojne sile na svetu protiv jedne male zemlje i malobrojnog naroda sa ogromnim srcem i bezgraničnom hrabrošću. Okupilo se stotinak veterana, ratnih vojnih invalida i članova porodica palih boraca, koliko smo i zvali da prvo polože vence na spomenik stradalim junacima u ratu protiv albanskih terorista i NATO zločinaca 1998.-1999. godine u Rakovici. O tužnom stanju u kojem se nalazi srpska vojska piše Željko Vasiljević
Željko Vasiljević (autor je predsednik Pokreta veterana)
Ovaj spomenik je vrlo značajan iz nekoliko razloga, prvo što je prvi spomenik podignut na javnoj površini na kojem su ispisana imena 1009 heroja ( nedostaju imena oko 130 hrabrih junaka do kojih će ljudi iz udruženja Srpski ratni veterani pokušati da dođu). Druga bitna činjenica je da su ovaj spomenik podigli i finansirali isključivo članovi organizacije i njihov predsednik Mile Milošević i da država Srbija nije našla za shodno da pomogne ni sa jednim dinarom. Moramo priznati da je bilo par privatnih kompanija koje su pomogle sa izvesnom sumom i zbog toga im odajemo večnu zahvalnost a večna kritika na račun države kojoj izgleda da smeta naziv spomenika gde se spominju šiptarski teroristi i NATO agresori.
Vence smo takođe položili na spomeniku Žrtvama rata i braniocima otadžbine u ratovima od 1990.-1999. godine i bolno zvuči činjenica da se niko od zvaničnika Republike i Grada nije pojavio na toj manifestaciji. Izgleda da se u vreme izbora lica koja će obavljati značajne državne funkcije od ministara, državnih sekretara, pomoćnika ministara i ostalih niko ne usuđuje da se pojavi na ovim mestima i osudi zločine i zločince iz NATO jer bi to moglo da im smeta kod postavljanja na državne funkcije jer bez saglasnosti zapadnih mentora i posrednih vlasnika svega srpskog nema ni izbora i obavljanja bilo koje državne funkcije makar i beznačajne.
Sa ovog mesta hrabra grupa srpskih rodoljuba je došetala do srušene zgrade General štaba i ispred ruševina a u našim srcima obeleženim kao spomenik zverstvima i bestijalnostima onih koji danas pokušavaju da nas ubede da ne gledamo u prošlost i da zaboravimo šta su nam radili i kako su rušili ovu zemlju i ubijali nedužni narod, ispred koje smo izrazili svoje nezadovoljstvo poklanjanjem zemljišta natopljenog krvlju nedužnih civila koji su poginuli u neljudskom i zdravom razumu neprihvatljivom iživljavanju.
Zlotvori koji danas od nas traže da sve zaboravimo i ako može da im oprostimo a oni će nastaviti po starom dok nas ne istrebe i dok nam državu ne rasture u param parčad. Da cinizam bude veći a i takvo njihovo stanje se ne može nazvati drugačije nego patologija i ozbiljna bolest, traže od nas da se zbog toga radujemo i da ih doživljavamo kao prijatelje. LUDILO.
Ako sam u svojim zalaganjima za odlaganje služenja obaveznog vojnog roka imao i promil sumnje u opravdanost svog stava, ono što se desilo ispred zgrade srušenog General štaba je tu sumnju oduvalo kao najjača oluja.
Dok su naši članovi po zgradi i ogradi oko zgrade lepili plakate na kojima su jasno iskazane anti NATO poruke i jasni pozivi da napuste našu Srbiju, da nas ostave na miru i puste da izaberemo sami svoj put s kime ćemo sarađivati i koga smatrati prijateljem, vojna policija je sa čini nam se bezrazložnim oduševljenjem i neviđenom revnošću uklanjala iste plakate da se slučajno njihovi nalogodavci (čitaj NATO) ne bi naljutili i uvredili.
Posle takvog gesta nam je apsolutno jasno čija je Vojska Srbije, čija naređenja izvršava i u čijem interesu deluje a to svakako nije narod i srpska država. Kada malo bolje razmislimo i kada sagledamo ko je na čelu Vojske Srbije i kakav mu je bio profesionalni put sve kockice se sklope u jasnu sliku propasti ove države na svakom polju i u svakom segmentu.
Od starijih oficira iste te Vojske smo saznali da napredovanje u službi odavno ne zavisi od sposobnosti i stručnosti već javno iskazanom podaništvu NATO-u i manifestacionom iskazivanju spremnosti da se izvršavaju i podržavaju sva njihova naređenja.
Obratio mi se jedan pukovnik i rekao mi da mu je muka više da dolazi na posao jer svaku komunikaciju i odluku koju donosi mora prvo da dostavi na verifikaciju timu iz NATO-a i samo što oni odobre ide u dalji postupak. Sada se pitamo kako je moguće da su nam dozvolili pokretanje ideje o služenju redovnog vojnog roka ako to nije isključivo u njihovom interesu.
Ispred ulaza u Ministarstvo odbrane smo se skupili nas stotinak i održali govor baš na ovu temu i iskazali nezadovoljstvo što NATO koristi ceo sprat i što apsolutno kontroliše svaku odluku i svaki mejl. U trenutku kada je ovaj tužni skup, ali skup pun dostojanstva i brige za našu državu koja, a toga smo svesni svi, ide pogrešnim putem izdaje i predaje višedecenijskom a moglo bi se reći i viševekovnom neprijatelju, ljudi koji su zaduženi da se zapadni nalogodavci ne uznemire su spustili antiterorističku rešetku na ulaznim vratima da im slučajno srpski ratni veterani, ratni vojni invalidi i članovi porodica palih boraca ne nanesu neku štetu.
Tužna slika koja govori više od svih reči naših političara naročito kada govore o srpskoj slobodi, samostalnosti i borbi za sopstvene interese.
Zar ovakvoj državi i ovakvoj vojsci treba da damo decu da ih oni prevaspitavaju na razmišljanja kakva oni smatraju podobnim, da im služe za ostvarivanje sopstvenih interesa a njihovi se interesi poklapaju sa idejama Trećeg rajha, fašističkim stavovima a oni koji nisu bežali sa časova istorije, znaju kakvu sudbinu su ti zločinci namenili Slovenima, a ko ne zna Srbi su Sloveni. Vidimo ovih dana kako je ta zapadna bratija uspela da jedan Slovenski narod, Ukrajince podjarmi i nametne mu Jevrejsko-katoličku vlast i u kakvu propast ga je gurnula isključivo u svrhu borbe protiv najvećeg Slovenskog naroda, najveće Slovenske države i zaštitnice svekolikog slovenskog sveta, Rusije.
Da li i mi želimo u taj front borbe protiv Rusije? Čini mi se da su na nekim od najznačajnijim funkcijama u državi i Vojsci upravo ljudi kojima ovakve ideje nisu strane.
Srpski narode moraš da se suprostaviš ovakvim ljudima i planovima ako ne misliš da završiš u antiruskom frontu a ako se njihovi planovi uz pomoć srpskih izdajnika ostvare onda ćeš proći kao Ukrajina i Ukrajinci.
Evo nekoliko predloga šta treba da se uradi i ako se tako nešto ostvari videćemo da srpska vlast ima neku ideju i slobodu da je ostvari.
Prvo treba izvršiti duboku reformu vojske Srbije i preimenovati je u Srpsku vojsku, a to podrazumeva promenu doktrine dejstva, ciljeve koje će takva vojska ostvarivati, koga će braniti i na kojim prostorima će delovati, u kojim slučajevima i sa kojim saveznicima će stvarati saveze, promeniti obrazovni sistem koji stvara oficire te vojske i moralne postulate na kojima će počivati celokupni sistem.
Mnogo stvari moraju da se odrade u reformi Srpske vojske da bi ona bila prihvatljiva za većinu građana ove zemlje ali i svih onih koji žive po svetu a ne odriču se srpskog imena i koji se ponose svojim srpskim poreklom. Priča koju nam neki političari predstavljaju o Srpskom svetu, (gotovo sam siguran da žele da nam ogade ideju Srpskog sveta), bez reforme Srpske vojske u pravcu koje sam nabrojao su samo spisak lepih želja i bez ikakvog izgleda na uspeh.
Nabrojane reforme imaju za cilj da Srpski narod prepozna Srpsku vojsku kao svoju i da mladi ljudi, a oni su neuporedivo bolji od nas starijih generacija jer su u vaspitanju bili oslobođeni zabluda jugoslovenstva, bratstva i jedinstva i komunizma, požele dobrovoljno da služe takvu vojsku i da se spreme dobrovoljno da brane Srpski narod i državu kakva ona bila i na kojoj teritoriji se prostirala.
Neće se deca koja su osvešćena i svesna sveta u kojem žive odazivati na pozive države i vojske kojoj ne veruju i za koje vide da ne rade u njihovom i našem interesu. Neće se naša deca koja mrze NATO, zapadnu politiku i zapadne ideje o sudbini našeg naroda i države odazvati u vojsku koja se sprema po NATO standardima, koja se sprema da sprovodi NATO ciljeve, kojom će komandovati oficiri obučeni po NATO programima i po NATO principima.
Oni koji se zalažu za služenje obaveznog vojnog roka su bez ovih reformi Srpske vojske potpuno promašili temu i ako se njihove ideje ostvare u ovim uslovima koji danas vladaju u okupiranoj Srbiji će naneti neprocenjivu štetu mladim generacijama koji su budućnost Srbije i Srpskog roda. Insistiranjem na ovoj ideji bez ovih reformi dovešće do kriminilizacije znatnog dela omladine sa nesagledivim posledicama po budućnost države.
Nemojte nam pogrešnim odlukama oterati značajan deo omladine iz zemlje jer neće podržati takvu ideju da budu sluge i robovi svojih neprijatelja i da služe njihovim interisima. Možda su vaše ideje najbolje i najčasnije ali vas upozoravamo da je put u pakao popločan najboljim idejama, tako da vaše najbolje ideje ne odvedu Srbiju i Srpski narod u pakao a čini mi se da su vaši predlozi upravo taj put.
Otvorite raspravu u kojoj će učestvovati što veći broj ljudi sa potpuno suprotnim idejama i sa različitim predlozima kako popraviti bezbednosnu situaciju za Srpsku državu ali i za Srpski narod gde god on živeo, a ako se ne iskristališu jasne ideje koje će dovesti do društvenog jedinstva i konsenzusa onda na kraju ovo pitanje postaviti na referendum i neka narod većinski odluči o značajnom pitanju za njegovu budućnost. Pobeda na izborima nije vladajućoj eliti dala za pravo da o ovom pitanju samostalno odlučuje jer se ono u izbornoj kampanji nije ni postavljalo i ako biste o ovome odlučivali pozivajući se na taj argument dovešćete do velikog nezadovoljstva u društvu i još jedne duboke podele.
Možda ćete izvršavanjem naređenja zapadnih nalogodavaca u ovoj oblasti kupiti još malo vremena opstanka na vlasti ali ćete svoj narod i svoju državu značajno oslabiti i unazaditi za duži period a to nisu baš neki jaki argumenti za ulazak u istoriju kao pozitivne ličnosti kao pojedinci ili kao partija.
Braćo i sestre, moji sunarodnici s obzirom da smo prevareni nebrojeno puta od naših „političkih elita", jer oni koji se decenijama tako predstavljaju niti su naši, niti su elita, morate obratiti posebnu pažnju ko vam i šta govori i da na osnovu toga procenjujete ko je iskren u nameri da ostvari ideje koje javno iznosi, a ko ih koristi za još jednu prevaru ovog naroda isključivo iz ličnog interesa.
Na kraju krajeva mi kao narod smo nosioci suveriniteta nad ovom državom koji smo preneli na izborima, bez obzira poštenim ili nepoštenim, na ponuđenu nam političku elitu, pa prema tome kakvi smo mi takva nam je i politička elita ali u svakom trenutku morate biti svesni postojanja mehanizama koji nam daju za pravo da oduzmemo toj eliti ako smo nezadovoljni njenim delovanjem, pravo da u naše ime upravlja tim suverinitetom.