Otplata

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ili prevara nacije

Patriotska pljačka ponovo

Kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih zajmova do sada su osigurano preko 20.000. kredita u vrednosti od preko 600 miliona evra. Takozvane finansijske vlasti u Srbiji smislile su jednu ovakvu instituciju kako bi zaštitile postojeće banke od mogućih problema tokom perioda otplate, i, barem zvanično, stale iza interesa građana kako bi do kredita došli bez većih smetnji. Treba reći da je ovde reč o subvencionisanim kreditima, dakle, o kreditima u kojima država učestvuje svojim sredstvima. Tabloid je, specijalno za svoje čitaoce za svoje čitaoce istraživao, da li je to  stvarno tako, ili je, kako je u Srbiji za očekivati, u pitanju još jedna obmana

M.G.

 Mada su banke u Srbiji zaštićene od strane država kao sveta krava svih novijih režima, kamate su im i dalje zelenaške pa je ova dodatna zaštita samo prilog jednoj dubljoj hipokriziji u kojoj se ovdašnji vlastodršci nalaze. Kad je već vlast na ovakav način stala iza njih, banke su bez izuzetka požurile da odobravaju stambene kredite uz obavezno osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.
No, kako je reč o varljivom  ekonomskom ambijentu, tako je iza ove, na prvi pogled plemenite ideje, spavala jedna druga ideja. Građani na ovaj ili onaj način opet finansiraju državu a ne država njih kako u prvi mah izgleda. U slučaju jedne prosečne beogradske porodice koja se javila redakciji Tabloida, ova sumnja je još jednom potvrđena, jer su  sve češće žalbe građana koji su se prevarili I krenuli u kreditnu avanturu po nagovoru takozvanih finansijskih vlasti svakodnevna pojava.
Gospođa B.S. podnela je 3. decembra 2008. godine sva potrebna dokumenta, a par nedelja kasnije, 26. decembra banka joj je javila da su dokumenta za stambeni kredit koji je tražila prihvaćena. Pred kraj decembra 2008. godine u Nacionalnu korporaciji su stigle dva polise osiguranja gospođe B.S. (osiguranje života i nekretnine). Od tada do danas, država nije pustila novac kojim subvencioniše ovaj kredit, niti banka može da isplati ostatak kredita dok ta subvencija ne bude isplaćena.
Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita na ruku je išla i vladina Uredba o privremenom finansiranju, kad su sredstva građana sasvim obustavljena (ne treba zaboraviti da je učešće građana u ovom slučaju oko 10 odsto), a bilo je i slučajeva kad je javnosti saopštavano kako korporacija ima "problema sa kompjuterskim softverom". Ovakve i slične birokratske obmane i danas traju.
 "a bude jasnije kakvu političku kampanju sprovode takozvane finansijske vlasti manipulišući potrebama građana, pokazuje I ovaj običaj višemesečnog zadržavanja novca koji podrazumeva da na ovom poslu zarađuju i banka i država. Naravno, onih 20. 000. građana i njihovih pola milijarde evra predstavljaju veliki potencijal iz koga država može da skupi sredstva za subvenciju, upravo zadržavanjem isplate kredita I obrtanjem tog novca. U slučaju Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, to je više nego očigledno.  Banke imaju najprirodniju potrebu da obrću što više tuđeg novca, a vlasti u Srbiji takođe imaju prirodnu potrebu da narodnim parama predstavljaju sebe kao milosrdne anđele kojima je briga za porodicu i naciju na prvom mestu. Onaj koji je kumovao imenu "Nacionalna korporacija", savršeno je razotkrio svoje namere. Ta politička grupacija jeste korporacija za sebe, a nacionalno pitanje je njihov najkorisniji posao. I danas, skoro dve decenije nakon zavođenja patriotskih pljački, sve funkcioniše kao i u bivšem režimu, samo spakovano u ambalažu novih demokratskih, građanskih i evropskih vrednosti. Problem je samo što jet a ambalaža providna. Sve se vidi, čak iz Brisela.

Zdravstvo i bankarstvo

Kako i pod kojim okolnostima izabrati hiljadu prioritetnih zaposlenika u zdravstvu i subvencionisati im kupovinu stana, to, verovatno, zna samo višestruki ministar Tomica Milosavljević. Jednim jedinim obaveštenjem, podigao je veliki talas nezadovoljstva među lekarima i drugim zdravstvenim osobljem u Srbiji. Ono je doslovno glasilo ovako:
"Ovim obaveštavamo zaposlene u zdravstvu koji su na spisku Ministarstva zdravlja (Spisak prioritetnih 1000 zaposlenih u zdravstvu koji ispunjavaju uslove za dugoročno stambeno kreditiranje), koji je objavljen u Politici 14.jula 2008. godine, odnosno čije se ime i prezime nalazi na internet adresi, da je Ministarstvo zdravlja dostavilo spisak prioritetnih 1000 zaposlenih u zdravstvu Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, a ona je Spisak zaposlenih u zdravstvu prosledila bankama. Spisak banaka prikazan je na internet adresi.“
Dakle, potrebno je da sami izaberete banku sa spiska Nacionalne korporacije, odete u sektor te banke za poslove sa građanima, kažete da ste na spisku prioritetnih  na osnovu čega ćete dobiti obrasce za kredite iz sredstava budšeta i bančinih sredstava.
Opredeljena sredstva po ovom kreditu je potrebno iskoristiti u toku 2008. godine. Što pre to bolje. Sve buduće poslove po ovom pitanju rešavaćete sa Vašom izabranom bankom.
Koordinator komisije Ministarstva zdravlja.

Kome je dostupan vojni stan

Ne tako davno, ministar odbrane "ragan Šutanovac isprsio se idejom zbrinjavanja pripadnika vojske. Zapravo je u formi brige za pripadnike vojske pokrenuo akciju da oni sami, podizanjem kredita uz subvencije Ministarstva, reše svoje stambeno pitanje. Reč je bila o osobama koje su profesionalni pripadnici Vosjek Srbije.
Tako je jednom prilikom, koristeći priopagandu logistiku svih mogućih medija posetio porodici starijeg vodnika "anijela Stanića, koji je prvi kupio stan uz pomoć državne subvencije. Stanić je podigao kredit na 30 godina i kupio trosoban stan u Pančevu. Rata mu je 320 evra mesečno, a od toga mu nešto manje od 200 evra daje Ministarstvo odbrane prvih 20 godina. Šutanovac je tada izjavio kako rekao da "...subvencije zavise od godina staža provedenih u vojsci i broja članova porodice", te da  će "oficiri sa višim činovima uzimati veće kredite"(!?).
Hrabreći pripadnike Vojske Srbije da podignu stambene kredite, Šutanovac je čak i javno požalio  što civili zaposleni u vojsci i Ministarstvu ne mogu biti u tom programu stambenog zbrinjavanja, "...jer ta lica ulaze u program Vlade".
Ali, šta se stvarno desilo sa idejom da od prodaje razrušenih vojnih objekata u centru Beograda budu kupljeni stanovi za ovu stambeno ugroženu grupu, o tome Šutanovac ništa nije rekao.