Natrag
Crno tržište
Svaki Rus, kada kupuje hranu i piće, rizikuje svoje zdravlje, a ponekad i život.
Otrov u lepom pakovanju
Rafovi prodavnica slamaju se pod teretom robe. A sva roba je, kao po pravilu, lepo upakovana. Šta se krije iza sve te lepote, poznato je samo svevišnjem. Obični građani najčešće ne znaju šta kupuju, original ili falsifikat. Ipak, falsifikati se sreću na svakom koraku, ali izgleda kao da se vlasti ne uzbuđuju mnogo zbog štete koju falsfikovana hrana i alkoholni napici čine građanima. Naš dopisnik Viktor Hlistun posetio je samoposluge, pijace, apoteke. Šta je tamo otkrio?
Viktor Hlistun
dopisnik iz Moskve
Votka je ruski proizvod poznat u celom svetu. Čak i najveće pijanice će vam ispričati da je votku izumeo veliki ruski naučnik, hemičar Dimitrij Ivanovič Mendeljejev. On je smislio da se čist alkohol razblaži u razmeri 40 posto alkohola, 60 posto vode. Što je voda kvalitetnija, a alkohol čistiji, to je bolja votka. Rusi imaju poslovicu: votka je ili dobra ili mnogo dobra. Podrazumeva se da loše votke - nema. Tako je bilo do skoro. Sada se sve promenilo: votku su počeli da falsifikuju. Taj proizvod u Rusiji zovu "ubistvena votka". Evo i zašto?
Čist alkohol je skup proizvod jer proces proizvodnje traži dopunsko čišćenje, destilovanje itd. Onaj od koga se pravi dobra votka proizvodi se od najboljih (što znači i skupih) sorti pšenice. Zbog toga su umesto čistog (prehrambenog) alkohola neke fabrike počele da prave votku od nekvalitetnog, neočišćenog alkohola koji je pogodan samo za tehničku, a ne za ljudsku, upotrebu. Falsifikati votke uglavnom se proizvode u domaćoj radinosti. Umesto alkohola ti "proizvođači" koriste tzv. tečnosti koje sadrže alkohol. Ranije su fabrike za hidrolizu te tečnosti proizvodile za vojnu industriju, sada ih proizvode za razne vrste "kućne hemije", npr. za sredstva za čišćenje stakla. E, tu vrstu tečnosti stavljaju u votku.
Postoji još jedan način koji koriste u "kućnoj radinosti" - zamena pravog alkohola surogatom. A da bi taj napitak bio jak, da bi, kako kažu Rusi, obarao s nogu, u njega se stavljaju razne primese koje i truju ljude.
Proizvodnja falsifikovane votke često se obavlja u nekom podrumu ili u samom stanu. U flaše, skupljene na ulici, sipa se to piće koje podseća na votku, zatim se lepi etiketa i - to je to. "Votka" se prodaje gotovo otvoreno, jer se mesta za kupoprodaju nalaze na svakom koraku. Posebno je živa trgovina u večernjim časovima i noću, kada već pijani ljudi ne obraćaju mnogo pažnje na etikete. Osim votke, falsifikuju se i druga pića - vino, konjak, brendi, vinjak, pivo, tekila, rum.
Falsifikovanjem alkoholnih pića najčešće se bave došljaci sa Kavkaza. Iz Severne Osetije, na primer, u Rusiju se uvozi na tone nekvalitetnog alkohola od kojeg se pravi votka. Oni pokrivaju skoro celo tržište zemlje. Što dalje od Moskve, to je falsifikata više. Zbog toga je u Moskvi manje trovanja alkoholom u odnosu na druge regione Rusije. Na primer, prošle godine je u glavnom gradu zaveden (toliko je naime ljudi završilo u bolnici) 6041 slučaj trovanja nekvalitetnom votkom. Od toga, 1069 slučajeva se završilo smrću. Godišnje u Rusiji od ovih loših falsifikata umre oko 40 hiljada ljudi. Ceo jedan grad!
Vanredno stanje
Od nove godine, vlada je ozbiljno počela da razmišlja o tome kako da se bori protiv falsifikovanja alkoholnih pića. Čak su govorili da će biti uvedeno vanredno stanje. Taj korak su podstakle i pripreme za doček 2009. godine. Već uoči praznika, hiljade ljudi se otrovalo "ubistvenom votkom", a ovo trovanje je uzrokovalo bolest - toksičnu žuticu. U više od 20 regiona zemlje besni epidemija toksične žutice. Po razmerama ljudskih žrtava ona može da bude gora od AIDS-a. Toksičnu žuticu koju su izazvala falsifikovana alkoholna pića veoma teško je lečiti. Sa ovom dijagnozom ljudi leže već dva meseca u bolnicama, a stanje im se ne popravlja. Prognoze stručnjaka nisu utešne: kod ove vrste trovanja, jetra može da se bori maksimalno četiri meseca. Lekari prognoziraju da tempo kojim se od 1. januara 2009. širi toksična žutica, ukazuje na to da bi od ove bolesti u Rusiji moglo da umre ne 40 hiljada, već više od 120 hiljada muškaraca i žena.
Votka za bebe
Od nekvalitetne votke ne stradaju samo odrasli muškarci i žene, već i deca i omladina. Evo šta se desilo u Republici Altaj. Tu su neočekivano umrle dve bebe! Jedna je imala samo sedam dana. Kako su ustanovili doktori, beba je umrla od trovanja alkoholom. Drugi dečak je imao devet meseci. U izveštaju o smrti je napisano da je umro od trovanja alkoholom. U njegovom želucu nađeni su ostaci alkohola.
- Sada se ovim činjenicama bave pravosudni organi - rekli su nam u republičkoj upravi policije. - Potrebno je da se ustanovi na koji način je alkohol dospeo u organizam dece. Bilo je slučajeva kada su roditelji, da im dete ne bi smetalo, umakali hleb u votku i davali ga detetu. A može biti i da je majka popila toliko votke da u njenim dojkama nije bilo mleko nego alkohol.
Kriva je "Maksimka"
S druge strane, Rusima je i ove "ubitačne votke" malo! Neki ljudi piju sve tečnosti koje sadrže alkohol i nisu skupe. Takva "pića" se prodaju u radnjama i manjim kioscima. Te tečnosti se koriste za boje, čišćenje stakla itd. Evo jednog primera. Nedavno je u Kalugi vodnik milicije Aleksej Baranov naišao na tri beživotna tela. Dve osobe su bile mrtve, a treća je davala slabe znake života. Pored njih ležale su četiri flaše tehničke tečnosti po imenu "Maksimka". U kaluškoj hitnoj pomoći, nesrećniku koji je još uvek davao znake života, nekoliko sati su radili detoksikaciju, priključili su ga na veštačka pluća. Ali, ujutro je i on preminuo. Ekspertiza je pokazala da je uzrok smrti ovo troje drugova po boci bila "Maksimka", tečnost koja sadrži i alkohol. "Maksimku" na sve strane reklamiraju u Kalugi. Reklame koje pozivaju kupce da je kupe vise na mnogim mestima u gradu. A na trolejbusu broj 5, reklama ove tehničke tečnosti nacrtana je zajedno sa drugom pod nazivom "Kirjuša". Obe su poprilično jeftine (oko 12 rubalja za 250-270 mililitara), dok votka košta minimum 80 rubalja za bocu od pola litra. Zato ove surogate i kupuju siromašni. Prema rečima lekara sa odeljenja reanimacije, svakog dana dovoze pacijente otrovane ovim surogat-pićima. Često ih dovoze kada su već pali u komu. Uspevaju da spasu samo mali broj njih.
Tužno je to što se ove tečnosti proizvode i prodaju legalno. Smrtonosna "Maksimka" već dve godine je popularna, i to ne samo u Kalugi. Na železničkoj stanici grada Kuznjecka zadržana su 4 kontejnera u kojima se nalazilo 23,5 tone ove tečnosti. A na trasi Saratov-Nižnji Novgorod policajci su zaustavili automobil koji je u prikolici vukao oko tonu iste te "Maksimke". To je samo ono što su policajci uspeli da otkriju i zadrže. A koliko takvih flaša je stiglo do prodavnica, niko ne zna.
Sam svoj kontrolor
I opet, veoma neprijatan broj: više od 40 posto prehrambenih proizvoda koji se prodaju u Moskvi su falsifikovana i krijumčarena roba. Najviše se falsifikuju margarin i maslinovo ulje, kobasice, mleko, kondenzovano mleko, čaj, kafa, mineralna voda, konzervisana govedina, med, konditorski proizvodi. Do ovoga dolazi zato što su u vreme perestrojke i takozvanog slobodnog tržišta u Rusiji likvidirane gotovo sve organizacije koje su kontrolisale kvalitet proizvoda, kako onih domaće proizvodnje, tako i onih iz uvoza. Oko 70 posto prehrambenih proizvoda ne podleže proveri, već se proizvodi onako kako se prohte proizvođaču. Ako se zna da su kazne za nekvalitetne proizvode male, jasno je zašto je tako mnogo proizvoda koje je opasno staviti u usta. Zbog odsustva dobre državne kontrole kvaliteta proizvoda, tu kontrolu preuzimaju sami kupci. Ali, običnom čoveku je teško da vidi šta kupuje, odnosno šta se krije iza lepe ambalaže - original ili falsifikat proizveden u nekoj ilegalnoj radionici.
Policija u Moskvi i drugim gradovima otkriva ilegalne radionice u kojima gastarbajteri iz Srednje Azije prave kobasicu, kolače, torte i druge konditorske proizvode. O proizvodnji ovih falsifikovanih prehrambenih proizvoda govori specijalista za ovu oblast, Anatolij Baranov:
- Zbog visokih cena prehrambenih proizvoda, falsifikovanje je neizbežno. Mnogi sigurnosti radi kupuju one proizvode koji su skuplji, ali upravo oni se češće falsifikuju, jer se na njima najbolje zarađuje. Druga važna stvar je što prehrambene proizvode obično ne prodaje sam proizvođač, nego razni posrednici. Ponekad ima nekoliko tih posrednika. Oni se ne obaziru na kvalitet proizvoda. Uostalom, na ambalaži je napisano ime neposrednog proizvođača, a ne dobavljača, a na tržištu će štetu od lošeg proizvoda imati upravo proizvođač, a ne dobavljač.
Šta predlažete da se preduzme u borbi protiv nekvalitetnih proizvoda?
- Proizvodite sami! Kupujte sveže povrće na jesen i pravite zimnicu. Uostalom, tegle sa zimnicom u radnjama deluju privlačno, ali i skupo je i opasno kupovati ih. Zato je najbolje vratiti se zaboravljenoj sovjetskoj praksi individualnih bašti i povrtarstva. Proizvodnja povrća treba za Ruse da postane moderna, kao i ribolov. A gajenje svinja, krava, teladi, kako je poznato, sam Bog zapoveda.
Pitanje je samo koliko Rusa će se odazvati ovom apelu.
Umesto zaključka
Bojim se da će čitaoci Tabloida pomisliti da se u Rusiji jede samo nekvalitetna hrana i piju otrovna pića. Naravno, nije baš tako. Najvažnije je sledeće: glavnina nekvalitetnih proizvoda dolazi u Rusiju iz inostranstva. A Rusi se trude da ih ne kupuju, već da kupuju svoju, rusku robu. Pre svega, ruski poljoprivrednici proizvode najčistiju hranu, budući da ne koriste hemiju i veštačka đubriva. Te proizvode kupuju u Rusiji i Amerikanci i Evropljani. Drugo, ruska zemlja je toliko velika da ima veoma mnogo veoma čiste zemlje na kojoj mogu da se uzgajaju čisti proizvodi. Treće, svaki Rus zna kako da kupi normalan proizvod, na primer, da ne kupuje od sumnjivih prodavaca, da ne kupuje od preprodavaca, da kupuje na selu direktno od proizvođača itd. Što se votke tiče, svaki normalan Rus (ne pijanica), zna kako miriše votka. Njemu je dovoljno da je pomiriše pa da zna da li je reč o pravoj votki ili "ubistvenoj".
Što se mene lično tiče, maštam o tome da Rusi počnu da uvoze srpsku rakiju. Posebno manastirku, ili kruškovaču. Takođe, i travaricu.
Natrag
