Beli mantili
Vojno-medicinska akademija na mizernim granama
Bedna smrt na visokom nivou
Problem sa nedostatkom
sredstava za penzije naše zdravstvo rešava - ubijanjem penzionera. U sve to se
u međuvremenu uključila i VMA, gde je dovoljno da pacijent provede samo dva
dana pa da ga osoblje pošalje prvo u komu, a zatim i u smrt
Igor Milanović
Momčilo Vidaković, rođen 1939. godine, bio je
potpuno zdrav čovek sa izuzetkom problema sa kolenima. Tako je bilo do onog
trenutka kada je otišao da izleči kolena na VMA.
Čuvši da je jedan od naših najboljih stručnjaka za
lečenje kolena dr Zoran Popović sa VMA, Momčilo se obratio njemu. Prvo
je doktor ordinirao terapiju injekcijama koje po komadu koštaju 100 evra, i to
po tri injekcije za svako koleno, odnosno ukupno 600 evra. Kako nije bilo
poboljšanja, Momčila su 24. novembra 2008. stavili na listu čekanja za
operaciju.
Posle više urgencija porodice, nesrećni čovek je na VMA
konačno primljen 6. jula 2011. "Kamo lepe sreće da ga nikad nisu ni
pozvali", jadikuje danas njegova supruga Božidarka i dodaje: "Takav
užas od nekada elitne VMA nisam očekivala ni u snu".
Pre odlaska na zakazanu operaciju Momčilo je morao da se
podvrgne različitim ispitivanjima na kojima je utvrđeno da je, s izuzetkom
kolena - potpuno zdrav. Već sledećeg dana po prijemu na odeljenje na 9.
spratu, "Ortopedija jedan", pacijent je otežano komunicirao sa
okolinom. Njegova supruga je zatim razgovarala sa odeljenskim lekarom dr
Barjaktarevićem i dobila uveravanja da na VMA vode računa o svojim
pacijentima.
Božidarka je, međutim, od pacijenata koji su delili sobu
sa Momčilom čula da je on dva puta zaredom pao u toaletu. Verovatno iz tog
razloga ordinirani su mu sedativi, kako bi bio onemogućen da ustaje iz
kreveta!?
Da je tako nešto zaista posredi, pokazuje i činjenica da
je istovremeno, znači već drugog dana po prijemu na odeljenje, sa Momčilovog
kreveta uklonjena šipka koja slabo pokretnim bolesnicima pomaže da se okreću i
ustaju.
Nekih pet dana po prijemu dr Barjaktarević Božidarki
saopštava da je stanje njenog muža loše, da je pulmolog nezadovoljan i da zato
neće biti operacije. Međutim, nekih nedelju dana kasnije, odnosno 12 dana po
Momčilovom dolasku na VMA, dr Popović saopštava da će operacija biti obavljena
za dan ili dva, što potvrđuje i dr Barjaktarević.
Do operacije, međutim, ne dolazi ni tada već se deset
dana čeka na pregled skenerom koji je tražio pulmolog. Kako ni tim rezultatom0
pulmolog nije bio zadovoljan urađena je bronhoskopija pod totalnom anestezijom.
Od tada Momčilo skoro da više nije dolazio svesti.
Ponovo biva zakazana, pa u poslednjem momentu otkazana
operacija kolena. Dr Popović tvrdi da zdravstveno stanje pacijenta ne
dozvoljava operativni zahvat, a Momčilova žena Božidarka traži samo da joj muža
vrate u svesno stanje u kome je i došao na VMA, da zaleče dekubitise koje je u
međuvremenu dobio i da ga otpuste.
Ubrzo Momčila sa Ortopedije prebacuju na Urgentno
odeljenje, a dr Barjaktarević Božidarki kaže da je to sve zbog povreda glave
zadobijenih padom na početku boravka na VMA. Dr Popović, međutim, tvrdi da
je Momčilo na Urgentno prebačen zbog pluća, a dežurni lekar na tom
odeljenju tvrdi da je u pitanju tumor, dok sobni lekar dr Spasić
objašnjava da je u pitanju - embolija pluća!? Novi sobni lekar dr
Obradović nekoliko dana kasnije veruje, međutim, da je u pitanju sepsa
i da je dobar znak to što je Momčilo na trenutak došao svesti.
Na Božidarkino pitanje od kada njen muž ima sepsu
Obradović odgovara "od pre nekoliko dana", dok za emboliju veruje da
još nije stigla do tog stepena i da se najverovatnije radi o vodi u plućima.
"U svakom slučaju, još čekamo nalaz", kaže ovaj lekar kao da se ne
radi o hitnom slučaju, već o običnoj prehladi.
Konačno stiže očekivani nalaz iz koga doktor Obradović
zaključuje da se radi i o emboliji i o sepsi i da sada znaju šta treba
da se radi. Svega nekoliko dana kasnije Momčilo - umire.
Momčilo Vidaković je potpuno zdrav otišao na skoro
rutinsku operaciju kolena na nekada eminentnu VMA. Do operacije nikada nije
došlo, ali i pored toga je pacijent umro od samog boravka u ovoj bolnici.
Da nije išao po uputu već kao privatni pacijent, Momčilo
bi i danas bio živ.