https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

ParaDOS
ParaDOS
Slika jednog vremena: kako smo zaveli vladavinu demokratskog haosa i bezumlja (8)
Èim je prošlo vanredno stanje, pala je i Vlada
Potpredsednik prve postkomunistièke vlade Srbije Miodrag Mile Isakov, dugogodišnji novinar, scenarista, nekadašnji urednik TV Novi Sad i doskorašnji srpski ambasador u Izraelu, napisao je sredinom prošle decenije knjigu-svedoèanstvo o skandaloznoj koaliciji DOS. Kao sauèesnik tog politièkog provizorijuma, kvalifikovan da o njemu kritièki progovori, ubrzo je zasmetao. I on i knjiga. U meðuvremenu su neki zasmetali sebi ili su postali deo politièke istorije. Tabloid u nekoliko brojeva objavljuje izvode iz ove knjige
Mile Isakov
Treæa kontrolna stanica za nas je Crna Gora. I po tom pitanju igrao je dvostruku igru. Za razliku od Koštunice koji je iskreno želeo oèuvanje zajednice, mada je priželjkivao mnogo èvršæu jedinstvenu državu èiji je on, ne treba zaboraviti, bio predsednik; i za razliku od Labusa koji je nezadovoljan što nema centralizacije finansija pod njegovom kontrolom i javno bio protiv državne zajednice, Ðinðiæ je, zbog pritiska Solane, bez problema potpisao Beogradski sporazum i isto tako nastavio da se dogovara sa Ðukanoviæem o njegovom sabotiranju i razvrgavanju. Ne baš diskretno, jer bilo je oèigledno da i Batiæeva, tobož odmetnièka, propaganda nezavisne i samostalne Srbije, uživa njegove simpatije i zaštitu.
Onima koji uslovljavaju i vrše pritisak, sasvim je svejedno da li se njihova volja sprovodi iz uverenja ili iz nužde, važno je da se uredno ispoštuje. Èak više vole kad to èine oni koji im otvoreno pokazuju svoje neslaganje. To više laska sujeti, a bliže je i njihovom poimanju saradnje na principu èistih raèuna i pristojne distance, bez mnogo intimizacije. Sa takvima taèno znaju na èemu su. Slepe poslušnike preziru, mada koriste. Ipak, najviše ne vole one koji rezonuju kao oni i pokušavaju s njima da se nadigravaju. Ðinðiæ je upravo to pokušavao. A to je opet rizièno, jer moraš da blefiraš protivnika koji zna da imaš loše karte, a može sve da plati. O Zoranu Ðinðiæu kao vanserijskoj liènosti, o njegovom poimanju društva, vlasti i reformi, i njegovoj ulozi u novijoj srpskoj istoriji biæe svakako mnogo razlièitih mišljenja, od jedne do druge krajnosti. Za konaèan sud još je rano. Ali i sa ove vremenske distance, veæ na osnovu praznine koja je nastala posle njega i poreðenja sa njegovim naslednicima, jasno je da je reè o velièini koja neæe moæi biti zaobiðena, ni jednoznaèno tumaèena. Neæe ga biti lako ni klasifikovati ni oceniti. Moje lièno mišljenje o njemu i onome šta je i kako radio, nema nameru, a ni ne može umanjiti znaèaj njegove pojave i svega što je doneo na politièku scenu Srbije.
Atentat
Znam da æe moje kritièke opaske na raèun Zorana Ðinðiæa biti razlog brojnih nesporazuma i da æe me mnogi zbog toga osuðivati, a oni ostrašæeni i optužiti kao lešinara. Ali, držim da nastavak moje polemike sa njime više uvažava njegovo još uvek snažno prisustvo, nego narikaèe koje se u sopstvenoj nemoæi da ga prate i kad on miruje kunu da æe preko njih veèito živeti. Kad bi njegovo trajanje od njih zavisilo, niko ga se više ne bi ni seæao.
Za razliku od njih ja ne govorim o pokojniku i nasledstvu. Ja govorim o Zoranu Ðinðiæu. Da su pucali na njega javljeno mi je u Novom Sadu, u trenutku kada sam telefonom razgovarao sa Borisom Tadiæem o moguænosti da vojska veæ napuštene kasarne u Subotici nekako ustupi tamošnjim izbeglicama, koje veæ deceniju žive u barakama i bungalovima za odmor na Paliæu. Tako sam, sticajem tragiènih okolnosti, ja obavestio ministra odbrane i njegovog buduæeg naslednika da je na Ðinðiæa izvršen atentat. Nije mogao da veruje, baš kao ni ja, pa smo prekinuli vezu da proverimo. Potporuènik Risto Komad koji me je vozio, veæ je zatražio od kolega iz novosadske policije pratnju da brže putujemo, ali oni nisu uspeli da nas sustignu sve do ulaska u dvorište Vlade, gde smo stigli za manje od 40 minuta. Ne znajuæi detalje o mestu zloèina uputili smo se, kao i obièno, prema ulazu ispred koga je ubijen, da bi nas energièno obezbeðenje primoralo da se vratimo, da bismo kola uterali na kapiju koja je tada bila prvi put otvorena i koju nikad ranije nismo ni primetili. Tek tu, u atrijumu zgrade su mi dozvolili da izaðem iz kola i u Vladu uðem liftom iz podruma, što je od tada postala praksa.
Veæ ranije, preko radija sam èuo da je Premijer preminuo, ali sam se u to uverio tek kada sam video uplakane kolege i saradnike. Ubrzo, negde oko dva sata, poèelo je okupljanje Kolegijuma Vlade, a onda i sastanak na kome smo se iz prve dogovorili da ga vodi Nebojša Èoviæ i da on do daljeg bude frontmen Vlade. On je delovao sabrano i preduzimljivo, i veæ je stupio u vezu sa vojskom i najavio njihovu podršku.
Nisam primetio da je u Vladi bilo panike ni straha. Pre bih rekao da je bilo napeto i da su ljudi mahom bili gnevni. Zbunjeni, utuèeni ali ne i uplašeni, mada se govorilo i o tome da postoji plan upada terorista u Vladu. Neke ratobornije i pomalo histeriène poslanike i ministre (neæu da ih pominjem jer i to je ljudski) zamolili smo da izaðu. Predlog da se uvede vanredno stanje i, odmah, preðe u akciju i odluèan obraèun je jednoglasno prihvaæen, tim pre što je Mihajloviæ rekao da policija veæ ima spisak osumnjièenih i da su sigurni da je u pitanju zemunski klan i sada veæ poznata imena, koja meni u tom trenutku ništa nisu znaèila.
Po meni odluèujuæi trenutak bio je dolazak Svetozara Maroviæa, s generalom Krgom, da potvrde da æe vojska stati iza policije u vanrednom stanju. S njima je došao i Milo Ðukanoviæ, koji se takoðe saglasio. Tako je, nimalo naivna, teorija da æe sa likvidacijom Ðinðiæa država biti obezglavljena jer nema predsednika i komandanta vojske, pala u vodu. Planeri su jednostavno prevideli èinjenicu da je nekoliko dana ranije izabran predsednik Srbije i Crne Gore. Ili su, kao i mnogi drugi, potcenili i Državnu zajednicu i instituciju njenog predsednika. I zaista bez njega moglo bi se ozbiljno postaviti pitanje ko vojsku može da podigne u tom trenutku. Na sreæu, Maroviæ je mudar i razuman èovek, a i njegov lokalni bos je bio veoma zainteresovan da se ta opasnost brzo zaustavi ovde, da se ne bi prelila i u Crnu Goru.
Po podne, oko šest sati, zakazano je Predsedništvo DOS-a, prvi put u zgradi Vlade, ali je veæ posle sat vremena moralo biti prekinuto da bi Èoviæ, Svilanoviæ i Miæunoviæ mogli da prime prve strane predstavnike i izjave sauèešæa. U pauzi koja je nastala, svi su se negde razišli tako da su u ovalnom salonu, u kome je poèeo sastanak, ostali samo Rasim Ljajiæ i Nenad Èanak, pa sam ih pozvao kod mene u susedni kabinet da se raskomote i osveže. Èanak je tada prvi put došao kod mene od kako sam u Vladi i posle dužeg vremena razgovarali smo i to, u skladu sa situacijom, razložno i ozbiljno. Logièno, bila je reè o tome šta nam valja èiniti i ko æe i kako zameniti Ðinðiæa. Sva trojica smo se složili da bi Èoviæ bio najbolje prelazno rešenje i da to treba odmah uraditi, a onda u normalnoj proceduri videti trajno rešenje, sa njime ili nekim drugim, u zavisnosti od razvoja situacije i politièke volje. Ali, tada je, takoðe prvi put, došao i Miodrag Kostiæ. Nije hteo ni da sedne, ni bilo šta da mu naruèimo. Fiksirao je Èanka, pa je ovaj zamolio mog šefa kabineta Marka Konjeviæa da mu doda štake, a Kuma da ga otprati do toaleta. Kada su veæ stigli do izlaznih vrata dobacio sam mu da tu ima jedan mali WC i da ne mora èak na kraj hodnika. Nisu se dali zbuniti i zajedno su ušli u kabinetski toalet.
Posle nekoliko minuta Kostiæ je otišao, a Èanak je u nastavku Predsedništva predložio da se usvoji stav da mesto premijera pripada Demokratskoj stranci i da ona treba da ponudi rešenje. Takoðe, zatražio je i smenu Dušana Mihajloviæa sa mesta ministra policije. Prvi predlog, oèigledno dogovoren sa veæinom, prihvaæen je i DS je veæ sutra izašla sa dva predloga - Živkoviæa za premijera i Èedu Jovanoviæa za potpredsednika. Drugi predlog nije prihvaæen, jer je svima bilo jasno da Mihajloviæ nije bio nadležan, pa ni odgovoran za obezbeðenje Ðinðiæa, naprotiv da je više puta upozoravao da to treba pojaèati i nudio usluge policije. Naravno, svima je bilo jasno da to Demokrate i fizièki preuzimaju Vladu i da ih, kao i Èanka, posebno zanima policija. Èim je prošlo vanredno stanje pala je i ta vlada.
I posle DOS-a - DOS
Posle svih neispunjenih oèekivanja i obeæanja, brojnih oèiglednih prevara i zloupotreba, vlast je morala biti izgubljena. Kao što se moglo i oèekivati, naša sportska nacija izmenama u timu pokušava da popravi igru i doðe do rezultata, do pobede u koju ne sumnja. Ali u svom timu, za koji iskreno navija. Igraèi dolaze i odlaze, ali naš klub ostaje naš. Tako jedan deo DOS-a zamenjuje drugi i to u istom mandatu koji su zajedno osvojili. Na vlast dolaze Koštunica i DSS, Labus i Dinkiæ i G17 i Velja Iliæ i NS, koji su se na vreme povukli iz one prve postave tvrdeæi da koncepcija igre i taktika ne valjaju i da oni to mogu bolje. Strategiju nisu dovodili u pitanje, ali je ni oni ne sprovode. Tu je i preporoðeni Vuk Draškoviæ i njegov SPO, koji nikako da preraste provincijske stadione i nauèi da igra pod reflektorima. Tu je delimièno i SDP i njegov novi predsednik Nebojša Èoviæ. Gotovo pola izvornog DOS-a. Po broju èlanica, ali i po rejtingu prilikom osnivanja DOS-a, u vreme njegove pobede, pa i prilikom ove poslednje samo njihove, moglo bi se reæi bolja polovina. Kako podnose podršku SPS-a ne znam, ali to dobro nose. Meðutim, mnogo važnije je pitanje šta su novo doneli i kakvi su rezultati.
Na prvi pogled igraju manje ofanzivno i lepršavo, bez izrazitih pojedinaca koji jednim potezom mogu da reše utakmicu. Igraju prilièno zatvoreno, sa tvrdom odbranom, pri èemu svako striktno pokriva svoj deo terena. Teško daju golove, ali teško i primaju. Uglavnom igraju nerešeno. Iz ovog sportskog izveštaja, jasno je da to nije ni nalik na pravi DOS koji pamtimo iz vremena kada je punio stadione i igrao za publiku, koja je uživala i kad je gubio.
Nije to, dakle, kontinuitet ni sa izvornim DOS-om, ali ni sa DOS-om koji je vladao pre ovog. Ali nije ni potpuni diskontinuitet, ni sa prethodnim režimom, ni sa prethodnom Vladom. Dakle, opet nije napravljen rez, bez koga, ponavljam, nema prosperiteta. Ponovo se nije krenulo od poèetka, od Ustava i uspostavljanja pravne države i elementarne pravde.
Nema ništa od obraèuna sa centrima moæi sumnjivog i prljavog kapitala, naprotiv, stièe se utisak da je to završena prièa. Da su se oni tako etablirali i ugradili u sistem, da se njihov status i imovina više ne dovode u pitanje, veæ da je pitanje samo kada æe postati vlasnici i države. Ako veæ nisu. Bogaæenje na brzaka i na raèun države, odnosno graðana, preæutno se legalizuje i time što se ne reaguje ni na naglo naraslu imovinu prethodnika, dojuèerašnjih vršilaca vlasti.
Nema ni denacionalizacije, ni obeæane revizije privatizacije. Nema odgovora na brojne afere, ni sankcija za njihove aktere. Nema oživljavanja privrede, ali ima veæih nameta za nju. Preduzetnici zatvaraju firme i sve više ljudi ostaje bez posla. Sve teže se diše. Drugi život DOS-a sve više lièi na prvi, samo je manje atraktivan i zanimljiv.
Na sledeæim izborima, DOS æe konaèno i definitivno siæi sa scene. Ali æe ga ideja DOS-a, koja ga je oda vno nadrasla, i nadživeti. Da ponovo dobije šansu da bude ostvarena, moraæe da saèeka da se na vlasti izreðaju svi koji su profitirali na njenoj izdaji i sabotaži. I oni koji su bili za i tako je kompromitovali, i oni koji su bili protiv i tako, ni krivi ni dužni, u pravu. Najbolje bi bilo da to obave zajedno. O istom trošku. Nije iskljuèeno da æe i morati da se udruže, pa da zajedno budu potrošeni.
Ovo je zemlja èuda i ona æe nastaviti da nas èude. Ne bi me iznenadilo da ideju DOS-a na kraju realizuje SPS. Naravno, moj tip je SDP koji tek treba da postane pravi. U krajnjoj liniji najmanje je važno ko æe ga realizovati, važno je da se ostvari. Uostalom ni DOS nema neka posebna autorska prava na taj spisak neophodnih mera za oporavak i preporod nacije, za moralnu, duhovnu i ekonomsku obnovu teško obolelog i frustriranog društva. On ga je samo sastavio bez utvrðene prave terapije.
Da ponovim po stoti put, bez novog Ustava i sistemskih zakona koji æe iz njega proizilaziti i na njega se oslanjati, posebno bez Zakona o poreklu i evidenciji imovine, ostaæemo u stanju "hroniènog vanrednog stanja", kako to lucidno uoèava Ðorðe Vukadinoviæ u poslednjoj brošuri "Nove srpske politièke misli".
DOS je to imao na spisku, ali nije uradio. Ni prvi, ni drugi DOS. Šta se zapravo dogodilo?
Posle svekolikog decenijskog propadanja Srbiji su bile neophodne uravnotežene društvene, politièke i ekonomske reforme. To znaèi temeljno i suštinski promeniti društvenu svest i navike, paralelno sa pramenom funkcionisanja države i privrede, i tako od Srbije napraviti pristojno mesto za život svih njenih graðana jednakih pred zakonom i ravnopravnih na tržištu. Bilo je neophodno hitno ispraviti sve nepravde i popraviti ekonomske prilike i standard graðana, i u isto vreme iz temelja graditi novu, pravnu državu i novi sistem vrednosti, nove društvene i etièke standarde.
Izuzetno složen i težak zadatak. Posebno je teško, možda i nemoguæe, na svim frontovima napredovati sinhronizovano i ujednaèeno. Ali jedno bez drugog ne ide. Ako nedostaje samo jedan deo mozaika nema cele slike. Ako samo jedan džak u nasipu fali, eto poplave. I onda ništa ne vredi što je reka ukroæena i usmerena u svoje korito.
Vojnom terminologijom govoreæi, u situaciji frontalnog sukoba Ðinðiæ je formirao udarnu (ekspertsku) jedinicu i sa njome krenuo u juriš. Na jednom mestu probili su front i bez utvrðivanja novih položaja nastavili dalje, ne vodeæi mnogo raèuna o èišæenju i obezbeðenju osvojenog prostora i zaostajanju ostalih delova fronta. I relativno daleko su dogurali, ali linija fronta se prelomila i pukla. Prolaz koji su napravili za njima se zatvorio i našli su se usamljeni u "neprijateljskom" okruženju, odseèeni od glavnine svoje vojske. U poziciji u kojoj æe se ili prilagoditi ili biti neutralisani. Deluje herojski, a zapravo je nepromišljeno i samoubilaèki. Utisak impresivan, efekat mali i štetan za napredak celine i moral armije koju predvode.
Na kraju ostaje dilema - da li su to oni probili front ili se on otvorio i usisao ih?!
Nova vlada, kao padobranom ubaèena na njihovo mesto, prekinula je sa tim junaèenjem i napredovanjem kroz "zvezdanu kapiju", ali nije smela da se vraæa nazad da bi povezala redove, jer to bi bilo tumaèeno kao odustajanje i izdaja.
Odluèila je da zastane i saèeka da joj se glavnina sama prikljuèi, što je nemoguæe, ili ako se pokaže da jeste pokazaæe se da onda ona nije potrebna. Zbog neizmenjene terapije nova Vlada praktièno se nalazi u ulozi antibiotika na koji se bolesni organizam veæ adaptirao i postao otporan. I da zakljuèim. Oèigledno, revolucija, bila prava ili ne, nije uspela. Objektivno nije ni imala šansu. Njeni nosioci nisu bili spremni. Iz raznih razloga. Jedni su kao hteli, a drugi im kao nisu dali. Ostali smo bili sauèesnici i jednako krivi. Ako ne i najkrivlji, zato što smo ih pustili. Teorijski mogli smo da im se suprotstavimo. Praktièno to nije bilo moguæe, jer bismo morali biti bolji od sebe. Jaèi, hrabriji, svesniji, samostalniji, pošteniji i požrtvovaniji nego što jesmo.
                                                                          Kraj
 
Znam da æe moje kritièke opaske na raèun Zorana Ðinðiæa biti razlog brojnih nesporazuma i da æe me mnogi zbog toga osuðivati, a oni ostrašæeni i optužiti kao lešinara. Ali, držim da nastavak moje polemike sa njime više uvažava njegovo još uvek snažno prisustvo, nego narikaèe koje se u sopstvenoj nemoæi da ga prate i kad on miruje kunu da æe preko njih veèito živeti. Kad bi njegovo trajanje od njih zavisilo, niko ga se više ne bi ni seæao.
 
Nema ništa od obraèuna sa centrima moæi sumnjivog i prljavog kapitala, naprotiv, stièe se utisak da je to završena prièa. Da su se oni tako etablirali i ugradili u sistem, da se njihov status i imovina više ne dovode u pitanje, veæ da je pitanje samo kada æe postati vlasnici i države. Ako veæ nisu. Bogaæenje na brzaka i na raèun države, odnosno graðana, preæutno se legalizuje i time što se ne reaguje ni na naglo naraslu imovinu prethodnika, dojuèerašnjih vršilaca vlasti.
 
 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane