Osmatračnica
Matthias
Rath: Nacistički koreni Evropske Unije (3)
I
Firer bi bio zadovoljan
što nisu mogli nacisti mogu
mondijalisti. Tako bar proizilazi iz najnovijeg literarnog nedela
fondacije Matthias Rath, koja nema dlaku
na jeziku. Osim CIA i NATO pakta, izgleda da i Evropska unija ima u sebi nečeg
nacističkog. Sama unija je jedna politička konstrukcija koja radi na principu
svetskog politbiroa raznih mafijaških kartela. To je gotovo identičan način
organizacije za vreme nacističke Nemačke, dokaz da svetska ekonomska kriza nije
samo monetarne prirode. Zna li ko da 54.000 briselskih birokrata, vladaju
životima sa pola milijarde Evropljana, a da ih nikada niko nije izabrao. Narod
(ili demos) tu nema šta da kaže. I sad, kakve to ima veze sa demokratijom? Po
mnogo čemu sistem Evropske Komisije podseća na Centralni biro Hitlerovog
kartela. Sve više su u pravu su oni koji tvrde da se san nacističkog Kartela o
monopolu nad Evropskim tržištem postaje java i da je ovakva Evropska Unija samo
neka vrsta popravnog ispita istih onih
kartela koji su 1945. samo privremeno izgubili rat
Mile
Urošević
dopisnik
iz Pariza
Matthias Rath je
poznat u celoj evropi kao veliki protivnik farmaceutske mafije. U svojim
referatima kao i svojoj poslednjoj knjizi on ne štedi pogrdne reči da bi opisao
trgovce ljudskim zdravljem. Kako ove današnje tako i one u najcrnje doba
istorije njegove otadžbine. Po onome što proizilazi iz kazivanja knjige Nacistički
koreni Evropske Unije, koju su uz njega sročili i Paul Anthony Taylor,
Aleksandra Niedzwiecki i August
Kowalczyk ispada da su svetska rata
bila izazvana od strane raznih trustova i po zlu čuvenog kartela mafijaške
hemijsko - farmaceutke industrije. Nije ni prvi svetski rat započeo u Sarajevu
već u Bagdadu. Ta golema pogibenija su čisti nus-proizvod
nemačko-engleskog nadmetanja oko podele naftonosnih polja u Mesopotamiji i
ostalih bogatstava francuskih kolonija u Africi.
Petrol je u to doba bio novi i neprocenjivi izvor energije koja je trebala da obezbedi
bogatstvo i dominaciju svome vlasniku nad ostalim delom sveta. Primarne
materije i retke rude crnog kontinenta su mnogo bitniji faktor i od crnog
Gavrila i od Crne ruke koji su kao i obično bili dobar izgovor da se baci prva
bomba. Neka vrsta sadamovih bojnih otrova i iranske bombe pre vremena. Markale i Račak nisu pronalasci ovog veka već
imaju dugu tradiciju.
Ljudi kao sirovina za bogaćenje
Kao što priča o prvom tako ni bajka o drugom svetskom ratu nije krenula zbog ulaska
Vermahta u Poljsku, već je pravi razlog diretno srazmeran nepravdi oko
podele sveta u Versaju, 1918. Tako bar tvrde istoričari i upiru prstom u Kartel kompanije IG Farben, Bayer,
BASF i Hoechst koje su ne samo želele već i finansirale naciste
ciljem da prouzrokuju rata. Znali su da samo silom može da se poništi ono što je
potpisano na silu od strane pobednika prve runde. Kartel je od svog postanka
težio da zavlada celim tržištem evropskog kontinenta, od Sofije do Lisabona.
Gospodin Rath prilaže i neka dokumenta da bi potkrepio
svoju tezu zavere ekonomije protiv mira i bilo kakve nezavisnosti ostalih
naroda. Naprimer, u glavnom izveštaju sa suđenja nacistima u Nirnbergu stoji da
su vlasnici Kartela IG Farben uložili u naciste preko 80 miliona
tadašnjih maraka. U zamenu za uplaćenu članarinu IG Farben je tražio
monopol nad petrohemijskom i farmaceutskom industrijom. Zelenu pijacu i
zanatske proizvode je ostavio narodu da ima od čega da ih plaća. Postoji i
dokument koji dokazuje da je evro nacistička izmišljotina.
Na samom startu napada na Francusku upravo je elita IG
Farbena predložila jednu zajedničku valutu za sve porobljene zemlje dok bi
zlatne podloge bile na sigurnom mestu u Dojče banci. Usput su dodali i
to da bi svi novi zakoni bili pod kontrolom jedne nove koalicije.
Mnogo podseća na Evropsku Komisiju prevremena. Da bi
se sa reči prešlo na delo, kartel IG Farben je u već na samom
početku rata podigao najveći industrijski kompleks u Evropi za proizvodnju
raznih hemikalija i svih vrsta eksploziva (Dojče kvaliteten!).
U okviru kompleksa od 25 kvadratna kilometra, koji se
nalazio u tada malo poznatom selu Aušvicu, podignut je i zloglasni logor sa besplatnom
radnom snagom i dobrovoljcima eksperimente i testiranje nepatentiranih
lekova. Investicije od milijardu maraka za ovaj genocidni biznis dala je Dojče
banka. Ja vol. I ne samo to...
Američki tužitelj Telford Taylor je, na primer,
u zaključku svog izlaganja u Nirnbergu, izjavio da - rat ne bi bio moguć bez
kartela IG Farbena! Ipak, prava senzacija je provereni podatak da se sve do
2007. godine nije znalo šta stoji u dosijeu glavnih čelnika IG Farbena i
kakva im je bila dalja sudbina.
Sad se zna da
su neki jači hemičari pronašli magičnu
formulu da se izvuku iz tamnice Nirnberga i zaposle kao poštovani
stručnjaci u novoj i miroljubivoj nemačkoj industriji. Gospodin Karl Wurster,
predsednik nekada stravične firme Degesch
- koja je izmislila Zyclon B za gasne komore, postao je preko
noći direktor čuvene firme BASF.
Ima i gore od toga. Sam direktor IG Farbena, Friedrich Hermann Meer,
oslobođen je svih zločina posle samo četiri meseca robije! Deset godina
kasnije, pristao je da bude predsednik jednog sektora u firmi Bayer.
Njegov bivši kolega Hans Globke je u svoje vreme dosta radio na pisanju
rasističkih zakona III Reicha. Kad se
rat završio, i on je prihvatio jedan lep posao u sekretarijatu kabineta
kancelara Adenauera. Ova ličnost je tokom Hitlerove vladavine bila siva
eminencija njegove tajne službe ali i savetnik farmaceutske bande.
Ima i mnogo drugih primera... Walter Hallstein,
nacistički profesor prava se istakao svojim teorijama da zaštita nemačke časti
i prednost čiste krvi glavni zakoni Rajha.
Dvadeset godina kasnije postao je tata buduće Evropske
komisije, odnosno njen prvi izvršni
predsednik. Sad je bar jasno kojim pacovskim kanalima je sve ovo stiglo do nas
i koliko ima veze sa demokratijom, koju nam prodaju briselske age i kadije. Bio
je potreban jedan hrabar čovek i jedna politički nepogodna knjiga da bi pola
veka kasnije ljudi shvatili kojeg tipa je organizacija Evropske Unije i kakva je uloga njenog
parlamenta i njene komisije. Kao što je Rath i stavio na korice svoje knjige,
sve izgleda kao da je bivši Hitlerov politbiro Kartela za vodu i lekove
promenio logo.
Kukasti krst je zamenjen vencem zvezdica, a dva slova
SS sa četiri nova slova. Naravno postoji parlament sa izabranim deputatima koji
služe kao alibi komisiji koja o svemu odlučuje onako kako joj lobi hemijsko
petrolejskog kartela narede, tvrdi autor. Zato se taj parlament od 700 deputata
i bira izborima. Da se Vlasi ne dosete i da bi se cela ta mafija predstavila
kao demokratsko telo volje naroda Evrope.
Farmaceuti bez granica - ljudi bez
milosti
Kao što patentiranje genetski modifikovanih organizama ima za cilj da
dovede pod kontrolu našu hranu tako i
patentiranje lekova ima za cilj da pretvori ljude eksperimentalne pacove, a bolesti u
neograničeni izvor prihoda. Evropa je Orvelovski kontinet bez etike ni
morala. Koga onda može da iznenadi afera
Fajzer i dugogodišnje milionsko podmićivanje lekara i
visokopozicioniranih zdravstvenih zvaničnika u Srbiji, Hrvatskoj, češkoj,
Italiji pa čak i u dalekoj Kini?
Ponekada su u
afere umešani i najviše vlasti. Već smo pomenuli da je bivši francuski
predsednik veliki zaštitnik svih klanova i trustova, od farmaceuta do bankara.
Sarkozi je kao tadašnji ministar finansija 2005 god. bacio milione državnih para da bi jednu beznačajnu
francusku fabriku lekova, SANOFI, ubacio u evropski kartel HOECHST,
inače nekadašnjeg partnera IG Farbena.
Nakon toga ubačene su i velike pare u ovu aferu od
strane centralne evropske banke, koju je tada vodio drugi jedan Francuz žan
Klod Triche. Za Nikolu Sarkozija Matthias Rath je u martu mesecu ove godine tvrdio da je
mali Napoleon sposoban da krene u nuklearni rat da bi spasao kapitaliste bez
granica. U martu mesecu ove godine on je čak javno pozvao Francuze da ne
glasaju za tako opasnog čoveka. Poziv
izgleda nije pao u uvo gluvih. Sarkozi je danas niko i ništa ali može brzo da
se vrati u prvi plan Evrope i NATO pakta. Po salonima Pariza kruži priča da
bi Nikola Sarkozi vrlo rado prihvatio mesto predsednika Evrope i mnogi su uvereni da bi on pretvorio ovu
simboličnu funkciju u pravu vlast.
Mesto koje nišani palo je za oko i drugom bivšem predsedniku, žiskar De
Stenu.
Problem ovoga plana je sam Predsednik Oland koji bi
trebalo da prihvati kandidaturu svog protivnika. I još nešto, niko nije
zaboravio da je direktorka svetskog monetarnog fonda takođe Francuskinja i
bivša ministarka. Kristinu Lagard
je na mesto direktorke svetskog
monetarnog fonda namestio upravo
Sarkozi. Ovakav novi francusko-francuski tandem ličio bi na monopol i zabrinuo bi ne samo Turke, nego
i Engleze, Nemce i ostale jače članice EU.
Kao zaključak ovog feljtona o pisanjima politički
nepodobnih evropskih intelektualaca, citiraćemo deo koji se odnosi na navedenu
knjigu: Fašizam je pobeđen ali izgleda
da njegove metode imaju tvrdu kožu i da ih neće biti lako odstraniti od
ustaljenih navika, niti ih uklopiti u
bilo koji oblik demokratije. Nije više sigurno ni da se fašizam jednoga dana
neće ponovo vratiti, možda u nekoj drugoj formi i da će mali narodi opet
platiti visoku cenu svojih naivnih ali i korumpiranih i halapljivih vladara. Pa sad, ako ništa
drugo, bar niko više u ovoj državi ne
može da kaže da nije znao u koju to Evropu želi da vas
učlane oni koje ste birali, misleći da su bolji od onih pre.
Kraj