Druga strana
Vučićeva ljubav prema arapskim fundametalistima
je tragična
NO PASARAN
Srbija u posao sa Etihadom ulaže 230
miliona evra, a gubi sve što je do sada imala od prava na međunarodnim
linijama. Partner iz Emirata sa svoje strane ne ulaže ništa, jer će navodni
kredit od 140 miliona evra otići njemu za iznajmljivanje aviona, a može da
dobije destinacije koje su mu danas nedostižne. Na kraju će i troškove Er
Srbije, danas fantomskog preduzeća, snositi građani Srbije. Da budemo jasniji -
Evropa ne želi arapsku avio kompaniju, iz zemlje u koj su zakoni šerijata, a Al
Kaida ima utočište, ideologe i finansijera
Arpad Nađ
Ideja srpske Vlade, na prvom mestu prvog
potpredsednika Aleksandra Vučića, da kompanija Etihad iz Ujedinjenih Arapskih
Emirata spase posrnulu nacionalnu avio-kompaniju JAT Ervejz, pre ima šanse da
postane prvorazredni skandal, nego uspešan poslovni sporazum. Iako se do sada
potpisani ugovori drže u najstrožoj tajnosti, već je poznato da je Srbija Emiraćanima
u suštini poklonila 49 odsto novog nacionalnog avio-prevoznika, Er Srbije, ali
i pravo da njime nesmetano upravljaju.
Po onome što je javnosti do danas
prikazano, JAT Ervejz odlazi u istoriju, ponevši sa sobom i dugove u visini od
najmanje 190 miliona evra koje će morati da otplaćuje Srbija iz svog budžeta.
Pored toga, srpska država daje još i 40 miliona evra za iznajmljivanje novih erbasovih
aviona. Ukupno nas, znači, ovaj posao košta 230 miliona evra, a zauzvrat
dobijamo 51 odsto vlasništva nad Er Srbijom, ali bez upravljačkih prava.
Sa druge strane Emirati daju samo
garancije za neki planirani kredit od 140 miliona evra i dobijaju punu vlast
nad Er Srbijom, iako će nominalno biti vlasnici manjinskog paketa akcija od 49
odsto. Da li je Srbija toliko beznadežno zadužena, da nije mogla sama da izda
garancije za pomenutih 140 miliona evra?
I za državnu investiciju od 40
miliona evra za "nove" avione je upitno da li je ona uopšte korisna
za našu stranu. Prvo: radi se o avionima koji se uzimaju od Etihada, odnosno iz
njegovog kontigenta letilica, tako da jedan partner drugome plaća. Drugo: nisu
u pitanju nikakvi novi avioni (u smislu da su tek proizvedeni), već korišćene
letelice. U konačnom zbiru, srpska strana investira 230 miliona evra u
nastajanje nove kompanije, od čega 40 miliona daje drugom partneru u poslu
koji, na papiru, ulaže 140 miliona evra (odbijanjem onih 40 miliona,
investicija bi bila samo 100 miliona) i to kao garanciju za kredit koji će,
opet, biti investiran u Etihad za iznajmljivanje daljih letelica. Klasična
prevara u kojoj jedna strana investira sve, dok druga ne investira ništa.
Najgore je to što ukupan gubitak
Srbije neće biti samo pomenutih 230 miliona evra, mada bi za ovu siromašnu i opljačkanu
državu i to bilo previše.
Etihad ovim poslom pokušava da se
domogne takozvanih uspavanih slotova koje ima Srbija, odnosno rezervisanih
vremena poletanja i sletanja na određene aerodrome. JAT sada nema dugolinijsku
flotu, tako da ne može sam da koristi prava da leti na prekookeanskim linijama.
Ipak, JAT već ima slotove u Vašingtonu, Njujorku, Čikagu i Dalasu, za koje
domaći stručnjaci tvrde da su među najpovoljnijima, jer omogućuju brza presedanja.
Etihad sa svoje strane ima dugolinijske
avione, ali ne i povoljne slotove upravo u velikim američkim gradovima koji
donose i najviše para. Američke kompanije, pak, nisu spremne da pristanu da se
bogatim i bahatim Arapima daju povoljnija vremena naletanja.
Jedna od najvećih svetskih
kompanija, američka Delta Erlajnz, već je po izveštajima u štampi uputila dopis
američkom Ministarstvu saobraćaja sa zahtevom da se ne izađe u susret
zajedničkom zahtevu JAT-a i Etihada o dodeli novih dozvola za Er Srbiju.
Osnovni razlog za ovo protivljenje leži u činjenici, kako navode čelnici Delte,
da je nepoznat sastav osnivačkog ugovora i tačan odnos partnera. U Srbiji je
uobičajeno da se sklopljeni ugovori drže podalje od očiju javnosti, ali to
nikako nije praksa u normalnom svetu. Ako američka administracija usliši zahtev
Delte Erlajnza, što je više nego izvesno, Srbija će trajno ostati bez povoljnih
vremena sletanja i poletanja na najvažnijim aerodromima.
Istovremeno je Evropska komisija
još 2. avgusta obavestila srpski Direktorat za civilno vazduhoplovstvo da nova,
zajednička kompanija neće moći da dobije dozvolu za let na evropskim
destinacijama jer je efektivno upravljanje kompanijom Er Srbija suprotno ECAA
sporazumu o Zajedničkom vazduhoplovnom području Evropske unije sa okolnim
zemljama, čiji je Srbija potpisnik. Za Evropsku komisiju je sporno što je Etihad,
iako manjinski gazda, dobio upravljačka prava u Jatu u narednih pet godina, a
Emirati nisu članica ECAA.
Bez obzira na ovo i srpske vlasti i
Etihad uporno dalje pričaju kako Er Srbija sa radom počinje do kraja oktobra.
Međutim, ni tu stvari nisu uopšte tako jednostavne.
U zvaničnom registru Agencije za
privredne registre do trenutka odlaska ovog članka u štampu nema ni pomena o
nekakvom preduzeću Er Srbija (Air Serbia, kako zvanično glasi naziv). Kako
jedno neregistrovano preduzeće može da počne sa radom, neka objasni neko iz
Vlade.
Uprkos toj činjenici, Er Srbija,
iako fantomska kompanija bez dozvole za rad, već objavljuje oglase za prijem
radnika. Glavni problem, na koji, očigledno, u "svetski iskusnom
menadžmentu" ove fantomske kompanije niko ne obraća pažnju, leži u
činjenici da tek pošto se preduzeće registruje ono uopšte može da zatraži dozvolu
od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo da se bavi svojom osnovnom
delatnošću: avio-prevozom ljudi i robe. Put za dobijanje ove dozvole nije ni
malo jednostavan, tako da, i pod uslovom da se Er Srbija već sutra registruje u
APR-u, on do kraja meseca ne može da dobije dozvolu za let, ako se sve bude
radilo po zakonu.
Pitanje koliko se u celom ovom
poslu uopšte poštovao zakon, postavio je i ministar privrede Saša Radulović,
mada je, kako u Vladi tvrde, na kraju potpisao garancije za dobijanje kredita
od 40 miliona evra iz Fonda za razvoj. Već je u prvim koracima, koje pravi Er
Srbija uočljivo da partnere u ovom poslu srpski zakoni uopšte ne interesuju.
Prvenstveno je nezakonito
izmeštanje sektora finansija iz Beograda u Abu Dabi, jer preduzeće registrovano
u Srbiji ovde mora i da polaže račune za svoje poslovanje. Protivno zakonu, ali
i samom dogovoru, jeste uz ostalo i imenovanje Daneta Kondića istovremeno i na
mesto generalnog direktora i predsednika borda direktora. Kondić jeste srpski
državljanin, ali je Etihadov kadar koji ga je i postavio na mesto generalnog.
Kako po dogovoru arapski partner postavlja generalnog, srpska strana je trebala
da postavi svog čoveka na čelo borda direktora, a njen kandidat je arapski
miljenik Kondić?! Postavljajući Kondića na ovo mesto, srpska Vlada ne samo da
je prekršila sopstveni zakon po kome niko ne može samog sebe da kontroliše (jer
je u sukobu interesa), već ruglu izvrgla i uveravanja kako ćemo mi, ipak, da nadgledamo
rad nacionalnog avio-prevoznika.
Po svemu što se sada zna, Vučić
je JAT poklonio Arapima. Za data ulaganja Srbija je mogla i sama da
zadrži vlasništvo nad nacionalnom avio-kompanijom, bez da se svađa sa svetom
koji, očigledno je, ne želi da odobri ovaj poslovni aranžman.