Rusija

Istraživanje sajta gazeta.ru o prebacivanju ruske vojske u Siriju.

Kad u vojsku pođem ja ...

Ruska vojska je krenula da pomogne Siriji, na poziv predsednika Bašara El Asada, a po ugovoru koji su potpisale dve zemlje, o vojnoj pomoći. Novinari ruskog sajta gazeta.ru opisali su da slanje vojnika po ugovoru na sirijsko ratište prate protesti malog broja ''prigovarač savesti''...Mislili su da ih šalju u Donbas, a ispostavilo se da ih šalju u - Siriju." Ali, to je mali broj oni koji bi ratovali za Donbas (ruska oblast u Ukrajini), ali ne i u Siriji. Rat u Siriji počinje. Bolje reći rat protiv islamista i ISIS-a ulazi u završnu fazu. Rusija je odlučila da da svoj doprinos slamanju islamskog terora. A sa njenom vojskom nema šale. Zato su američki vlastodršci i zabrinuti za one koje su obučili da u ime Alaha nevernicima odsecaju glave. Ovaj tekst je potvrda da se u Rusiji slobodno piše i o temama, koje bi u Americi predstavljale tajnu od nacionalnog interesa.

Vladimir Dergačev

Jelisaveta Maetnaja

Rusija šalje vojnu tehniku i vojnike u Siriju. Prebacivanje ide iz vojne luke u Novorosijsku, ali kako je otkrio sajt gazeta.ru ne žele svi oficiri i vojnici na ugovor da ratuju i neki od njih odbijaju da se zapute na novo žarište.

Izveštaj o tome da Rusija po hitnom postupku prebacuje naoružanje i vojsku u Siriju pojavio se prošle nedelje. U četvrtak je ministar inostranih poslova Rusije, Sergej Lavrov izjavio da se u ruskim avionima, čije prebacivanje u Siriju aktivno pokušavaju da ometu SAD, nalaze „naoružanje i vojna oprema". Pres sekretar predsednika Rusije, Dmitrij Peskov, govorio je o mogućim vojno-pomorskim vežbama kraj obala Sirije.

‚Aleksej N. iz jedne vojne jedinice u Istočnom vojnom okrugu je o globalnim planovima ruskog rukovodstva za Bliski Istok saznao post festum, kada je već stigao u Novorosijsk, odakle, kako se ispostavilo, brodovi prebacuju naoružanje i vojsku. Kada je shvatio da će ga, zajedno sa saborcima prebaciti u Siriju, ispričao je sajtu gazeta.ru da oni ne žele da ratuju i ne žele da idu na Bliski Istok.

Nakon što smo se nekoliko puta čuli telefonom, sreli smo se u jednom kafiću u Novorosijsku. Napolju je bio topao dan, a mi smo sedeli u kafiću nedaleko od luke u kojoj se nalazi artiljerijska krstarica Mihail Kutuzov, koja je odavno pretvorena u muzej. Došla ih je četvorica, u civilnoj odeći - svi vojnici na ugovor. Stalno su se osvrtali oko sebe i delovali su nesigurno. Vojnici po ugovoru slabo znaju šta im zakon dozvoljava a šta ne, jedva su dobili dozvolu za izlazak. Ali, u jedno su bili sasvim sigurni: u Siriji, sa oružjem u rukama, nemaju šta da traže.

„Ne želimo da idemo u Siriju, ne želimo tamo da poginemo", kaže Aleksej, u svetloj majici. Deluje kao student, mršav, srednjeg rasta. „Od samog početka je bilo mnogo čudnih stvari i nedoumica, situacija je počela da se razjašnjava tek kad smo stigli ovde, u Novorosijsk."

Hronologija događaja

A 17. avgusta u jednoj od vojnih jedinica u Istočnom vojnom okrugu, komanda je formirala od, po njihovom mišljenju, „najperspektivnijih" vojnika po ugovor, grupu od 20 ljudi. U grupi se nalazilo nekoliko oficira i vojnika. Za starešinu im je postavljen major. 27. avgusta trebalo je da krenu na put vozom da istovare opremu na stanici Toneljnaja u blizini Novorosijska i da se potom vrate u jedinicu.

Od samog početka taj naizgled običan put krenuo je naopako. U putnom nalogu iz nekog razloga nije bio naznačen datum povratka. A pred samo putovanje u Novorosijsk, komandir ih je sve okupio i rekao da mogu da ih pošalju u „vruću" državu.

„Razgovarali smo u jedinici sa našom komandom. Govorili su nam da će u državi u koju idemo biti toplo i da je važno da redovno održavamo higijenu, da ni slučajno ne idemo za teroristima, takođe su nam objasnili šta da radimo i kako da se ponašamo u slučaju da nas uhvate i ispituju", pričaju borci. „Konkretno su nam govorili da tamo klima za nas nije pogodna, da ima zmija otrovnica. Ali, gde nas tačno šalju, nisu nam govorili objašnjavajući da je to tajna direktiva Generalštaba."

Još u jedinici su im uzeli dokumenta za pravljenje službenih pasoša. Pitanja o cilju puta komanda je ignorisala. Prema rečima vojnika, sve je delovalo kao da ni komanda jedinice ne zna detalje puta.

Osim toga, novooformljena grupa hitno je dobila novo naoružanje. Ova birokratska procedura u Ruskoj armiji može da potraje i mesecima, ali u ovom slučaju sva neophodan dokumenta su bila pripremljena za nekoliko sati.

„...U početku smo mislili da nas prebacuju u Temrjuk u Krasnodarskoj oblasti", priča Aleksej. Ispostavilo se da u putnom nalogu piše da prevozimo tehniku do stanice Toneljnaja u blizini Novorosijska, odakle je trebalo da idemo peške. Neobično je i to što ne bismo, da je bila reč o običnom zadatku, dobili poseban voz i ne bismo imali zeleno svetlo celim putem do Novorosijska - stigli smo brzo, nekoliko puta brže nego u normalnim uslovima."

Prema Aleksejevim rečima, na prilazu Rostovu su pomislili da ih šalju u Donbas. Rostov su prošli i mogli su da se opuste, sve dok se nisu setili konflikta u Siriji. „Mislili smo da nas šalju u Donbas, a ispostavilo se da je reč o - Siriji", snuždeno govori Aleksej.

„...Do dana današnjeg naša komanda ne govori nam otvoreno gde nas konkretno šalju. U sastavu našeg puka ima mnogo ljudi, a kako su nam rekli, okupili su 20 najboljih boraca. Ali, gotovo svi negoduju i nisu spremni da idu u Siriju, možda su dvojica-trojica njih zbog mladosti i lakovernosti mislili da nas neće poslati u Siriju, već na Krim ili u Osetiju. Ali, da je tako, odmah bi nam saopštili gde idemo."

I 7. septembra oni su prošli Toneljnuju i stigli do Novorosijska. Istovar opreme sa voza je završen u toku dana, a u toku noći su je prebacili u luku.

O naređenjima se ne raspravlja

U Novorosijsku ovu jedinicu su smestili u bataljon koji se nalazi u predgrađu, zatim su ih prebacili na lokaciju jedne od vazdušno-desantnih jedinica. Slanje je kasnilo, komanda im je objašnjavala da je to zbog velike gužve u luci. U Siriju su, navodno, već poslali ljude sa oklopnim transporterima iz vojne jedinice Bujnakska, rekli su gazeti.ru u luci. Među onima koje šalju u Siriju priča se o tome da im smena stiže za šest meseci.

„...Sa opreme su skidali registarske brojeve. Priča se o utvrđivanju avio baze u Siriji", govori jedan od vojnika. „Jedan od ljudi koji radi na istovaru u luci rekao nam je da naši tamo četiri meseca vode kampanju."

Morska luka u Novorosijsku je zatvorena zona, na ulazu stoje barijere, tu su kamere, bezbednosni kontrolni punktovi. Vojna oprema se utovaruje noću. Lokalni stanovnici su nam potvrdili da u poslednje vreme ima više vojnika u gradu, a opremu aktivno dovoze vozovima.

Predstavnici Generalštaba došli su u jedinicu 16. septembra.

Obraćajući se podređenima, vojno lice u civilu, bez vojnih oznaka, rekao je da je naređenje o putu u inostranstvo tajna. On je potvrdio da ih šalju u sirijsku Latakiju (nju drže snage vladajućeg režima Bašara Asada) i nije isključio mogućnost njihovog učestvovanja u borbenim dejstvima. Ukrcavanje na brod je planirano za 17. septembar, rekao je oficir.

Predstavnik Generalštaba ignorisao je sve primedbe o zakonitosti naređenja i odbio je da im detaljnije predstavi plan putovanja, ponovo se pozvavši na tajnost. Takođe, savetovao je komandi da ne pušta vojnike iz baze u grad.

Aleksej priča za gazetu.ru da im komanda nije govorila o nadoknadi u slučaju ranjavanja ili pogibije, takođe im nisu ništa govorili o osiguranju. „..Komandir je rekao da su mu dodelili jedan zadatak: da se svi vrate živi", kaže vojnik.

Konačno se uverivši da treba da idu u Siriju, vojnici iz novooformljene jedinice su razmatrali dve mogućnosti: da zvanično odbiju da idu na put, jer vlasti nisu u mogućnosti da im objasne planove, dugoročne ciljeve i rokove. Ili da daju ostavku.

U sredu, 16. septembra, vojnici po ugovoru su krenuli u lokalno vojno tužilaštvo. „Znate li za postojanje krivične odgovornosti za nepoštovanje naredbi armije", pitao ih je dežurni oficir. On je odbio da primi njihove iskaze. Uveče, nakon posete tužilaštvu, u vojnu jedinicu stigli su pomoćnik vojnog tužioca i dva istražitelja. Umesto očekivane zaštite prava vojnika oni su se postavili takoreći kao agitatori. „...Pomoćnik nas je ubeđivao da je vojska obavezna da ispuni čak i usmenu naredbu. Kontraargumente o odsustvu bilo kakvih garancija kada je o usmenom naređenju reč, on čak nije želeo ni da sasluša."

Gazeta.ru zatražila je zvanični komentar od garnizonskog tužilaštva Novorosijska.

„...Iskreno, došlo je do nekakve zbrke, svašta je u životu moguće. Ili su to bile neke provokacije, usmerene na podrivanje autoriteta Ruske Federacije u očima međunarodne zajednice, u smislu da se kobajagi naša vojska šalje na teritoriju druge države da ratuje, a za koga, izvinjavam se na izrazu. Molbu je trebalo zvanično da napišu, ako se boje, ko od zvaničnika i zašto ih ugrožava. Razumećemo se, nema nikakvih problema", obećao je zamenik vojnog tužioca Novorosijskog garnizona, kapetan Aleksej Tonevicki. Prema rečima tužioca, „...najvažnije je, ako je neko dolazio i nešto rekao, a zvaničnog naređenja nije bilo, onda to namerno nezakonito naređenje ne podleže izvršenju."

„...Ako, teoretski govoreći, bude doneta odluka, onda se ona zvanično prihvata", kaže tužilac Tonevicki. „...I uzimajući u obzir da su oni vojnici po ugovoru, oni su opet dužni da izvrše zvanično naređenje i sve pravne posledice moraju da budu isključivo u okvirima zakona."

Prigovarača savesti uvek je bilo

Još tokom puta ka Novorosijsku, od svih vojnika su uzete zdravstvene knjižice. Dobivši ih natrag, vojnici su otkrili da u knjižicama piše da se niko od vojnika ne žali na enurezu (nevoljno mokrenje), dizenteriju, povrede, konvulzije i druge bolesti. Tamo je pisalo i da nemaju naslednih bolesti, kao i da nisu alergični na lekove. Dok je ekipa sajta gazeta.ru razgovarala sa ovim vojnicima, redakciju je pozvala majka jednog od vojnika koji bi mogao biti poslat u Siriju. Prema njenim rečima, ova situacija je veoma zabrinula majke i žene vojnika.

„Zašto ljude teraju tamo, kao stoku na klanje? Kod nas se ne vodi rat", ogorčena je jedna od njih. „Saglasnost nisu tražili. Neophodne vakcine im nisu dali. Stanje zdravlja nisu uzeli u obzir. Moj sin je u detinjstvu imao prelom kičme i potres mozga. U vreme kada je spremao diplomski ispit, imao je jake glavobolje. Nikakve tablete nisu pomagale. I u bolnicu je išao. Ispostavilo se da ima i migrenu i hipertenziju i osteohondrozu. A u Siriji je klima ekstremna, kako će se to na njega odraziti bojim se i da mislim. Tamo šalju staru tehniku, jedva nekako remontovanu. Ona tamo nikome i nije potrebna. Zar kod nas ljudi nisu najveća vrednost? Koga poslati. Zar ništa ne može da se učini? Neka Šojgu lično ide."

Ona govori da Ministarstvo odbrane počinje da tlači svoje rođene vojnike. „Kažu da će nas ako ne potpišemo dogovor o ćutanju, lišiti nadoknade u slučaju gubitka sinova. Šta da radimo?", samo što ne plače žena. „Sve ovo liči na ono kada su slali „turiste" u Donbas, ali meni je sinovljev život skuplji od svih nadoknada ili beneficija", kaže majka.

Vojnici po ugovoru su poslali zahtev za zvanično razjašnjenje situacije predsedničkom Savetu za prava čoveka. Savet se, sa molbom za razjašnjenje ove situacije, obratio Ministarstvu odbrane. Član Saveta, Sergej Krivenko ističe da se u armijskom ustavu za osnovnu jedinicu upravljanja smatra pismena naredba. Vojnik na službi ima prava, obaveze i jasan status.

„Vojnici po ugovoru moraju da dobiju konkretno naređenje sa ciljevima i zadacima, oni od komandanta mogu da traže objašnjenje. Vojnici su dužni da izvršavaju naređenja, ali samo na zakonu zasnovana i na zakonit način izdata", objašnjava Krivenko. „Priča sa medicinskom dokumentacijom takođe traži dodatne odgovore."

Zvanična molba gazete.ru Ministarstvu odbrane ostala je bez odgovora. Nismo uspeli da dobijemo komentar rukovodstva vojne jedinice. „Prigovora savesti uvek je bilo: i kad je vojska slata u Avganistan, i kada su išli u Čečeniju. Jednostavno, ti ljudi nisu dobro izabrali profesiju, njih se treba otarasiti, i u Evropi i u SAD ima takvih", kaže vojni sudija, koji je molio da mu ne navodimo ime. „Uostalom, kada vlada plati dobru platu, i da i druge beneficije, ne čini to tek tako - vojnik zna sa kakvim rizicima po zdravlje i život je skopčana njegova profesija."

„Sumnjam da su ih poslali na put bez naredbe, moguće je da je ona tajna i da ne stiže do svih, ali obavezno stiže do komandira. Treba shvatiti da je tajnih operacija bilo i biće ih uvek, zato što vlade zemalja ne žele uvek sve da rade otvoreno."

„Loše je što tim vojnicima po ugovoru nisu sve objasnili kako treba i što ih nisu uverili da u slučaju ranjavanja ili pogibije njihove ili njihovih srodnika, neće ih ostaviti na cedilu, kao i da drugim državama treba pomagati, tim više kada nas, kao sada Sirija, zamole."

„Vojnici po ugovoru nisu regruti, ako im se nešto ne dopada, mogu da daju ostavku i tužilaštvo tu nema nikakvog posla", dodaje Veronika Marčenko iz fonda Pravo majki. „Oni sklapaju radni odnos sa Ministarstvom odbrane, i ako im se menjaju uslovi rada, oni se ili saglašavaju sa njima ili daju otkaz." Vojni sudija smatra da će većina vojnika na ugovor ipak otići u Siriju ili na neko drugo mesto, gde ih pošalju.

„Vidite, nekoliko ljudi će dati otkaze, a ostali, kad im se sve lepo objasni, otići će, uostalom nema u regionima drugih poslova, niko tako lako ne daje otkaz", kaže on.

Slanje vojske u Siriju apsolutno je po zakonu i ima osnove, jer se ostvaruje u okvirima dogovora o prijateljstvu i saradnji između Rusije i Sirije (ranije između SSSR-a i Sirije), koji je zaključen još 1980. godine. Iako taj dogovor direktno ne predviđa slanje vojne pomoći, u članu 6 je propisano kako dejstvovati: „...u slučaju da dođe do situacije koja ugrožava mir ili bezbednost jedne od država, bilo da predstavljaju pretnju miru ili narušavaju mir i bezbednost u celom svetu, države iz ovog ugovora će odmah stupiti u kontakt jedna sa drugom u cilju koordinacije svojih pozicija i saradnje radi otklanjanja nastalih pretnji i uspostavljanja mira."

Još su se sovjetski specijalci nalazili tamo, što je bilo u okvirima ovih dogovora, te se može pretpostaviti da za vojnike koji se danas tamo upućuju postoje iste beneficije i nadoknade koje su postojale i u vreme rata u Avganistanu", kaže potpukovnik u rezervi, pravnik Artur Ramazanov.

Za obavezno osiguranje zdravlja i života onih koji služe u Ministarstvu odbrane za 2015-2016. godinu opredeljeno je u budžetu 10,99 milijardi rubalja.

Sergej Livadni, veteran 345. puka koji je ratovao u Avganistanu, a čiji sin sada služi u Vojnim snagama Ruske Federacije, kaže da on ne bi želeo da njegov sin bude na teritoriji Sirije. „Tamo nema ničeg našeg", govori „Avganac". „Ja sam dao zakletvu Sovjetskom Savezu i u to vreme o tome se nije raspravljalo - bio sam vojnik i izvršavao naredbe. Ali, moj sin je dao zakletvu Ruskoj Federaciji, i ako dobije naredbu, on će je izvršiti. Ako vlada RF donese takvu odluku, oni će je izvršiti, u to ne sumnjam. Što se tiče Sirije, kao što smo videli na primeru Čečenije, tamo će ratovati vojnici na ugovor. Regrute, u to sam ubeđen, ako sami to ne žele, neće ni slati - tamo će ići samo oni koji žele da ratuju."

Rusko prisustvo u Siriji ili ljubazni ljudi u Hami

U septembru je analitički centar Stratfor, kojeg često nazivaju „senkom CIA-e", objavio satelitske snimke ruskog prisustva u bazi vojno-vazdušnih snaga u Siriji, kod Latakije. Oni su pisali o tome da u Latakiji proširuju pistu, kako bi mogli da prime teške transportne avione i podižu dve dopunske piste za sletanje helikoptera. Pre objavljivanja Stratforovih zapažanja, o ruskom prisustvu u toj bazi Rojtersu su govorili izvori iz vlade SAD, a takođe i ministar odbrane Izraela. Blumberg je javljao da Rusija planira da razmesti u Latakiji, u avio bazi koja se gradi, avione MiG-31 i Su-25, a Rojters je javljao o prebacivanju sedam tenkova T-90.

„U Siriji ima ruske morske pešadije koja čuva punkt u Tartusu i aviobazu kod Latakije", objašnjava Ruslan Levijev iz komande WIU; ta grupa se bavi istraživanjem vojnih dejstava u Ukrajini i Siriji na osnovu javnih informacija i podataka sa interneta i društvenih mreža (tzv. Open Source Intelligence).

"Sa ruskom morskom pešadijom stigla je i različita tehnika (BRT, Tigrovi, autocisterne, kamioni - KamAz). Iz cele Rusije, iz gradova kao što su Pskov, Rjazanj, Kostroma, u Mozdok su sletali Il-76VVS, a ono što su dovezli nalazi se u vazdušno-destantnim jedinicama. Posle ovih Il-76, iz Mozdoka u Siriju su odleteli teški transportni avioni Ruslan (An-124). Sasvim je jasno da Ruslani voze gabaritnu tehniku, verovatno borbene avione i tenkove, koji su primećeni na svežim satelitskim snimcima, o čemu je obaveštavao američki Stejt department.

Brodovi kontinuirano dostavljaju različitu vojnu opremu i ljudstvo iz luke Novorosijsk u Latakiju i Tartus. Tereta ima toliko da nije bilo dovoljno vojnih brodova za njegovo dopremanje, pa su angažovani i civilni brodovi. Videli smo, takođe, snimke poljskog logora koji su, po našem mišljenju, napravljeni u Siriji. Tako da je broj naših vojnika u Siriji značajan, oni imaju veliku količinu naoružanja, između ostalog i teškog."

Prema ocenama WIU, moguće je da Ruska armija već učestvuje u borbenim dejstvima, ne samo sa opremom već i ljudstvom (ne pešadijom). Tokom proleća, Asad je dosta brzo gubio teritoriji oko Latakije, a ovaj region je važno sačuvati jer u Latakiji živi najveći broj Asadovih pristalica - alavita.

Osim Latakije i Tartusa, u medijima se pojavljuju i izveštaji o povećanju prisustva Rusije i u drugim regionima. Proustanički sajt Al-souria net je 16. septembra, pozivajući se na navode aktiviste iz sirijskog grada Hame, izvestio o dolasku vojnog konvoja od 15 autobusa sa ruskim vojnicima u pratnji sirijske vojske. Pomenuto je da je u Hamu premešteno oko 300 ruskih vojnika. Lokalno stanovništvo priča o dolasku sirijskih vojnih snaga sa tehnikom: BTR-80, RSZO BM-21 i samohodne haubice 2S1. Takođe su primećena vozila komande i sredstava veze na bazi BTR-80 u pratnji vojnika odevenih u uniformu Ruske armije.

„Prebacivanje tehnike i u Hamu ide na ruku zvaničnoj verziji Rusije o tome da se borimo protiv IDIL-a (organizacije koja je zabranjena u Rusiji - opaska gazeta.ru), jer se u okolini Hame nalaze snage Islamske države, za razliku od Latakije do koje IDIL još nije stigao. Tamo se nalaze naoružane opozicione snage, a među njima i Al Nusra (Front al Nusra smatra se delom Al Kaide, takođe je zabranjena u RF), ali njih tamo nema mnogo", tvrdi Levijev.

Izvor Rojtersa u sirijskoj armiji takođe javlja da su lojalisti nedavno počeli da koriste nove vidove nekog veoma preciznog oružja na zemlji i u vazduhu, koje su im isporučili Rusi: „Sirijska armija se obučava u korišćenju ovog oružja. Armija je već počela da koristi neke vrste tog oružja."

Stručnjak moskovskog Karnegi centra, Aleksej Arbatov isključuje masovno učešće kopnenih snaga u Siriji zbog političkih i vojno-strateških razloga. Pošto se borbena dejstva obavljaju predaleko, to bi moglo da dovede do ozbiljnih gubitaka, a stanovništvu koje podržava dejstva na Krimu i u Donbasu bilo bi teško objasniti zašto ruski vojnici umiru za režim Bašara Asada, smatra Arbatov.

„Slanje instruktora podseća na sovjetska vremena, kada su u Egiptu i Siriji bili veliki kontigenti snaga, a naši piloti su čak učestvovali u vazdušnim borbama u Izraelu. Ali, danas mi je teško da zamislim da naši piloti učestvuju u takvim borbama, jer vazdušna moć u regionu pripada Turskoj, a Rusija ima deficit visokoprecziznog oružja", kaže ovaj stručnjak.

Prema njegovim rečima, Rusi vode igru u Siriji, kako bi se utvrdili kao velika sila. „Još tokom hladnog rata, Bliski Istok je bio jedno od igrališta na kome su snage odmeravale SAD i SSSR. Ali, devedesetih godina prošlog veka, Rusija se odatle povukla, a sada pokušava da ponovo ustanovi status velike sile i prima k srcu probleme Bašara Asada. Moskva ne želi njegovo svrgavanje sa vlasti, već želi da Zapad koordinira sa Rusijom i sirijskim vlastima dejstva protiv Islamske države."

P.S.

Zbog skandala koji je izbio među „prigovaračima savesti" komanda je odložila njihovo slanje u Siriju koje je bilo zakazano za 17. septembar. U jedinici sada čekaju zvaničnu vojno-lekarsku komisiju koju vojnici po ugovoru nisu prošli, a komandir, kao i redovni sastav, čekaju zvanično naređenje o slanju na put. Vojnici po ugovoru za sada imaju samo putni nalog sa datumom od 27. avgusta do 25. septembra. „Taktička vežba i praćenje tereta", piše pod odrednicom „cilj puta". Prema informacijama gazete.ru, u jedinici se pronose glasovi o tome da će uskoro specijalisti Federalne službe bezbednosti postaviti instrumente za ometanje signala, kako bi onemogućili da informacije „pobegnu" u spoljašnji svet. Vojnici po ugovoru koji ne žele da idu u Siriju napisali su svoje ostavke. „Samo vi pišite, opet ćete morati da idete", rekli su im u jedinici.