Dežurna

Tihi marš za život Srbije!

Treći maj 2023. godine ostaće zabeležen kao jedan od najtragičnijih datuma u celokupnoj srpskoj istoriji. Toga dana je dečak od trinaest godina ušetao u svoju osnovnu školu i potpuno hladnokrvno ubio devet svojih školskih drugara i njihovog čuvara. Nismo stigli ni da se oporavimo od početnog šoka u noći četvrtog maja u selima oko Mladenovca su počeli da odjekuju rafali. Dvadesetogodišnjak je iz čista mira poubijao osam ljudi nasumično pucajući na ljude koje većinom nije ni poznavao. Svi svetski mediji su izvestili o ovome uz konstataciju da je Srbija dobila najmlađeg i najmonstruoznijeg masovnog ubicu u istoriji čime je crna legenda o Srbima nastavila da traje u još jezivijem obliku od one koja je propagirana tokom devedesetih godina prošlog veka. Ovime je decenija Vučićeve vlasti koja je od srpskog društva napravila toksičnu deponiju dobila i konačni pečat, tvrdi Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Šta nas je ovo snašlo? Na ovo pitanje ne postiji jednoznačan odgovor, ali zasigurno je kolektivna nedogovornost koju kao društvo baštinimo značajno doprinela da se nađemo u ovakvoj situaciji. Ta i takva nedogovornost je jedan od ključnih razloga zbog čega imamo vlast koja se sastoji od ljudi sa potpunim odsustvom empatije kao i svesti da je potrebno nešto raditi u opštem interesu. Ovo se na najdrastičniji način videlo tog crnog trećeg maja. Nakon što se tragični događaj u školi desio u 8 i 40 mediji pod kontrolom vlasti su odmah krenuli da rade sanaciju štete i da puštaju razne smišljene dezinformacije. Cilj je bio instant ispitivanje javnog mnjenja kako bi se na brzinu pripremilo Vučićevo obraćanje.

Ali pre Vučića imali smo prilike da čujemo predstavnike Vlade Republike Srbije koji su na prvoj konferenciji za medije par sati nakon masakra svi listom izjavili kako je sistem funkcionisao sasvim dobro i isprva niko nije preuzeo bilo kakvu ličnu odgovornost, već su za masakr okrivljene zapadne vrednosti, interent i video igrice. Već na toj konferenciji imali smo i potpunu bizarnost koja je sa namerom puštena u javnost. Naime, načelnik beogradske policije, Veselin Milić je u svečanoj generalskoj uniformi medijima pokazao navodni spisak drugara koje je ubica iz „Ribnikara“ planirao da ubije. Potpuno necenzurisano svi građani su mogli da vide imena dece od kojih su neka bila ubijena, neka ranjena, a neka srećom živa. Taj spisak kao i sam čin njegovog javnog prikazivanja bio je jeziviji čak i od onoga kada je Vučić u uživo prenosu prikazivao raskomadana tela žrtava klana Velje Nevolje. I jedno i drugo imalo je za cilj da šokira javnost do te mere da nikome ne padne na pamet da razmišlja o odgovornosti vlasti već da bude uvučen u izopačenu nekrofilsku igru.

A onda se na konferenciji u udarnom večernjem terminu pojavio i Vučić. Doneo je spisak nekakvih deset mera koje će država preduzeti, a što je u suštini bio rezultat ne neke stručne ekspertize već isključivo analize javnog mnjenja. Sam predsednik je rekao da tragediju ne bi sprečilo čak ni da su sve te mere bile na snazi, što je još jednom dokazalo da je neki medijski savetnik zaslužan za njihovo donošenje i da imaju svrhu zaštite rejtinga i vlasti, a ne života dece. Međutim, ono što je bilo najmonstruoznije u tom Vučićevom obraćanju bilo je to što je najveći deo konferencije posvetio objašnjavanju kako deca ne gledaju televiziju i kako shodno tome Pink, Hepi i drugi trovači javnog mnjenja nemaju nikakvu odgovornost. Svi rijalitiji u kojima se promovišu osuđene ubice, kriminalci sa decenijskim robijaškim stažom, osuđivane prostitutke i drugi društveni talog su ovom Vučićevom izjavom dobile snažnu političku zaštitu. Sa druge strane, i predsednik je nastavio sa smišljenom kriminalizacijom intereneta jer je to poslednji preostali prostor u kojem vlada kakva takva sloboda te je plan bio da se čitava tragedija iskoristi za konačni obračun.

Međutim čitav ovaj plan su pokvarili obični ljudi koji su krenuli da masovno dolaze da pale sveće i ostavljaju cveće i plišane igračke za stradalu decu. Ti ljudi su već trećeg maja uveče, potpuno spontano u mimohodu od OŠ „Vladislav Ribnikar“ otišli do državnih institucija i tamo plačnim glasom uzviknuli: „Ostavke, ostavke!“ Ovaj vapaj je odjeknuo čitavom Srbijom i probudio ljude u nama. Masakr u Mladenovcu je nakon toga samo dopunio već punu čašu bola i gorčine, ali i odlučnosti da se hitno stvari u Srbiji moraju iz korena menjati.

Vučić je to jasno video i nije časio časa da krene u novu morbidnu kampanju. Opet bez želje da preuzme ličnu odgovornost kao ni odgovornost stubova nosača njegovog režima preko ministra policije, Bratislava Gašića je u noći ubistava u Mladonovcu poslao poruku da je to čin terorizma. Takvom porukom je želeo da čitavu priču prebaci na već ustaljenu matricu po kojoj neke mračne sile zla žele da naude Srbiji i zato izazivaju destabilizaciju i haos. Zato je čitavu noć išla potpuno lažna priča u medijima o tome kako je masovni ubica pucao i na policiju dok su ga oni držali opkoljenim. U stvarnosti taj pomahnitali ljubitelj rijaliti šou programa i drugar „junaka“ istih je bez problema izbegao poteru od preko 600 policajaca i otišao čak do Kragujevca da se tamo sakrije kod rodbine. Pri tome je automatsku pušku iz koje je počinio ubistva sklonio tako da je policija pronašla dek deset dana nakon događaja. Privremeno odsutajanje od teze da je u Mladenovcu bio teroristički napad bilo je zbog činjenice da je javnost saznala da je otac ubice visoko rangirani oficir Vojske Srbije te da bi shodno tome bilo jako čudno da vojna služba bezbednosti nije primetila sina teroristu jer upravo je uloga bezbednjaka u vojsci da prate stanje svojih kadrova. Međutim čim je malo odmaklo vreme vraćen je taj narativ i to preko izjave oca jedne od žrtava koji je rekao za Informer kako sumnja da je neko naručio ubistva u Mladenovcu kako bi izazvao haos i destabilizaciju Srbije.

Dakle imamo da je vlast pripremila sledeću postavku. Za ubistva u „Ribnikaru“ krivi su internet i društvene mreže, a za Mladenovac krivac je neko ko je organizovao taj teroristički akt u kojem je ubica samo puki izvršalac. U ovakoj postavci jasno je da Vučić piše optužnicu protiv nas iz opozicije i pobunjenog naroda na ulicama Srbije. Jer upravo mi iz opozicije koristimo internet i društvene mreže da bi među narodom širili istinu o pogubnosti ove vlasti. To je kanal komunikacije koji u najvećoj meri održava i omasovljava proteste koji su krenuli spontano. Kriminalizacija interneta i potencijalno zabranjivanje ili ograničavanje društvenih mreža bi taj kanal prekinuo. Optužbe za terorizam biće korišćene ukoliko protesti budu počeli da se omasovljavaju do mere da vlast bude ugrožena. Tada će ići priča kao kada je svojevremeno režim Slobodana Miloševića optužio Otpor da je instruisao komšiju da ubije Boška Peroševića, predsednika Izvršnog veća AP Vojvodina. Deo lidera Otpora je tada morao da emigrira i da na taj način izbegne hapšenje.

Slično se sprema i sada. Ako je sada priča kako je neko nagovorio i dao instrukcije ubici iz Mladenovca, onda za par nedelja taj neko može da dobije ime i prezime lidera pobunjenog naroda na ulici. U tom kontekstu treba posmatrati i hapšenje glavnog urednika Tabloida, Milovana Brkića čije će izjave i metafore koje u svom novinarskom radu koristi duže od četrdeset godina sada biti korišćene kao nekakvi dokazi protiv opozicije. Inače, to je metod koji je Beba Popović koristio nakon ubistva Zorana Đinđića kada je u teroru koji je napravljen posle toga svakog dovodio u kontekst ili medijske pripreme ili političke podloge ubistva premijera. Sada svako od nas koji smo javno i glasno protiv Vučića možemo da budemo stavljeni u grupu onih koji su medijski pripremili masovna ubistva u Srbiji ili u gorem slučaju da smo direktno potstrekivali ubice da to učine. Inače, poznato je da je Beba Popović imao podršku stranaca za takvu politiku u Srbiji jer je plan bio da se na tom talasu država potpuno upodobi političkom zapadu. Isto tako i Vučić danas ima podršku da iskoristi i ove tragedije da bi završio prljave poslove koje je obećao. Međutim, kako 2003. tako i 2023. narod kvari planove i ne pristaje na igru. I onda su, a i sada će stranci nakon što shvate da ta igra ne prolazi odustati od svojih štićenika. Taman Vučić može da pita Bebu kako to izgleda.

Dakle, mi trenutno imamo samo jedan put i rešenje. Tihi marš protiv ovog zla je isti model otpora kao što su bile litije u Crnoj Gori. Mi sada branimo najveću svetinju, a to je svetinja života. Zato nema smirivanja i nema povlačenja. Što bi rekli momci iz Beogradskog sindikata: „Ovde nemate kontrolu to je masovna reakcija!“