O tome se govori

Amerika priprema novi paket sankcija protiv pojedinaca osumnjičenih za korupciju

Prvi pada Andrej

U Spoljnopolitičkom odboru američkog Senata održana je rasprava o zajedničkom predlogu republikanaca i demokrata "Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana". Uz obećanje da će pokrenuti "nove ekonomske inicijative", senatori otvoreno prete sankcijama balkanskim političarima i pojedincima koji su povezani s vlastima, a osumnjičeni su za kriminal i korupciju. Uz već sankcionisane ljude, poput Zvonka Veselinovića i njegovih ortaka iz kosovskog klana, očekuje se proširenje "crne liste". Očekuje se da na njoj uskoro bude stavljen Andrej Vučić, brat Aleksandra Vučića, koji je nedavno u američkoj javnosti označen kao vođa svih srpskih gangstera.

Vladimir Molotok

Američki pritisak na Aleksandra Vučića uskoro bi mogao da kulminira stavljanjem njegovog brata Andreja na "crnu listu". Na toj listi naći će se i ostali pojedinci iz vrha Srpske napredne stranke, kao i njihovi tajkuni, koji su osumnjičeni za kriminalne i korupcionaške afere i stvaranje monopola u svim unosnim državnim poslovima, od telekomunikacija i energetike, do medija.

U Senatu se, pre nekoliko dana, vodila rasprava pred Spoljnopolitičkom odboru o novoj strategiji angažmana Sjedinjenih Američkih Država u regionu Zapadnog Balkana. Na inicijativu demokratske senatorke Džin Šahin i republikanskog senatora Rodžera Vikera pripremljen je predlog "Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana". Predlog podržava ekonomske inicijative, koje bi trebalo da osiguraju prosperitet u regionu, ali i primeni sankcija.

- Predsednik Džo Bajden je doneo dve uredbe o sankcionisanju pojedinaca zbog koruptivnog ponašanja. Našim predlogom bi se kodifikovale te sankcije. Na pretresu smo čuli kako korupcija utiče na ono što se događa u regionu i veoma je važno da ohrabrimo podršku za vladavinu prava i obezbedimo podsticaje za rešavanje korupcije - rekla je senatorka Šahin u intervjuu za Glas Amerike.

Na pretresu pred Senatom, o stanju na Zapadnom Balkanu govorili su Derek Šole, savetnik u Stejt departmentu, i Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan. Šole je izneo tolerantne stavove o Vučić, za koga je rekao da nije usaglasio spoljnu politiku sa Amerikom i Evropskom unijom prema Rusiji, ali je, s druge strane, "politički, ekonomski i humanitarno podržao Ukrajinu". Demokratski senator Bob Menendez, koji je predsedavao sednicom Spoljnopolitičkog odbora, nije imao razumevanja za tako blage ocene Šolea.

- Vidim pritisak na Kosovo da se osnuje Zajednica srpskih opština, a kao da nema pritiska na Beograd. Vidim malo pritiska na lidera koga je Njujork tajms povezao sa kriminalnim bandama. Taj izveštaj iz Njujork tajmsa je veoma optužujući po predsednika Vučića - rekao je Menendez i upitao Šolea šta misli o njemu.

Šole je rekao da "administracija veruje da je izveštavanje Njujork tajmsa kredibilno", ali da ne može da govori o detaljima iz teksta. Na pitanje da li se Srbija može smatrati kredibilnim partnerom, imajući u vidu obelodanjene podatke o Vučiću, Šole je odgovorio: "To moramo da testiramo. Oči su nam otvorene, pozivamo predsednika Vučića i njegove kolege na odgovornost u pogledu korupcije i drugih aktivnosti. Uveli smo sankcije mnogim ljudima u regionu, i to ne samo u jednom delu, nego po celom regionu gde se korupcija pojavljuje."

Američki mediji su, pozivajući se na nezvanične izvore iz Senata, najavili mogućnost da se "Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana" primeni kao sredstvo za čišćenje tog regiona od kriminalizovanih političkih lidera. Osim Milorada Dodika, vladara Republike Srpske, u analizama se podseća da su američki kongresmeni i senatori već nekoliko puta zahtevali od administracije da proveri poslovanje ljudi iz najbližeg okruženja predsednika Srbije, koji su osumnjičeni za koruptivne radnje i stvaranje monopola. U nekoliko izveštaja, na tom spisku su istaknuta imena Andreja Vučića, Nikole Petrovića, Slaviše Kokeze, Gorana Veselinovića, Nenada Kovača i Zvonka Veselinovića. Osim njih, zbog spornih političkih i poslovnih veza pomenuti su Maja Gojković, Nebojša Stefanović, Siniša Mali, Rasim Ljajić i Aleksandar Vulin.

Predlog Zakona o Zapadnom Balkanu napravljen je po sistemu "štapa i šargarepe". Kao šargarepu, Amerikanci obećavaju "nove ekonomske inicijative", odnosno nove investicije u balkanske zemlje. Međutim da bi do toga došlo, neophodno je da se region očisti od kriminala i korupcije, a to će se sprovesti pomoću štapa. Po čijim leđima će taj štap udarati vidi se i po tome što je uverljivo najviše kritičkih stavova izneto na račun Aleksandra Vučića. U tome je prednjačio predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora, koji je insistirao da se spreči "dvostruka igra" s kojom Vučić već godinama manipuliše američkim diplomatama.

- Beograd i Priština su se u februaru dogovorili o sporazumu, posle čega je predsednik Srbije u obraćanju javnosti rekao da se ne slaže sa sporazumom, pošto Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. To je deo matrice da Vučić govori jednu stvar da umiri zapadne lidere, a druge stvari govori srpskom narodu preko kontrolisanih državnih medija. Korišćenjem informativnog prostora i gušenjem civilnog društva predsednik Vučić nastavlja da prihvata nacionalističke srpske narative i neguje viziju "srpskog sveta", čiji koncept podseća na viziju ruskog predsednika o Velikoj Rusiji. Srpski predsednik se hvalio svojim bliskim vezama sa Vladimirom Putinom, putovao je u Moskvu na razgovore o trgovini i odbijao je da se pridruži evropskim partnerima u sankcijama Rusiji - rekao je senator Bob Menendez.

Iako je Vučić preko svojih medija pokušao da tekst iz Njujork tajmsa prikaže kao zaveru srpske opozicije, koja ga je, navodno, naručila i napisala, to se pokazalo kao potpuna laž. Američki senatori su taj tekst čitali i razumeli kao izveštaj o stanju u Srbiji, odnosno kao dokazni materijal koji otkriva spregu Vučića i gangstera. Zapadni mediji se nisu zaustavili na tom tekstu, napisanom na čak 68.000 karaktera. Posle Njujork tajmsa, veliki prostor kritici Vučića ustupio je britanski dnevnik Gardijan.

U analizi državnih mera, koje je Vučić predložio posle dva masakra, Gardijan piše o Srbiji i Srbima kao o "duboko podeljenoj naciji preplavljenoj smrtonosnim oružjem, gde se veličaju ratni zločinci, rijaliti programi, gde su ljudi i dalje u mislima u tragičnim događajima koji su se nedavno dogodili i gde mnogi sumnjaju da će predsednikovo obećanje da će razoružati zemlju biti dovoljno". Gardijan opisuje Vučića kao "populističkog, prokremaljskog autoritarca čiji su politički koreni u krajnje desnom nacionalizum, a naročito u vreme dok je bio ministar informisanja u vlasi Slobodana Miloševića".

- Vučić je dobio neke pohvale, posebno u inostranstvu za razoružavanje države, a neki komentarišu njegovu odlučnost da se uhvati u koštac sa nasiljem vatrenim oružjem. No, dok je predsednik Srbije obećavao "oštar odgovor, hitne mere i stroge kazne" za suzbijanje kriminala, mnogi Srbi su se pitali šta se još krije iza toka i koliko je Vučić doprineo prekomernom nasilju u zemlji, u njenoj politici i na televizijama. Hiljade ljudi izlazi na ulice Beograda na protestnim skupovima "Srbija protiv nasilja" pod vođstvom opozicije, tražeći ostavku ministra unutrašnjih poslova i okončanje onoga što mnogi vide kao kulturu nasilja propagiranog od strane medija i političara vladajuće stranke. Vučić je optužio svoje protivnike da pokušavaju da iskoriste tragedije u političke svrhe i najavio planove za sopstveni miting krajem maja - navodi se u tekstu uglednog britanskog dnevnog lista.

Gardijanovi sagovornici iz Srbije su istakli da Srbi neguju tradiciju vatrenog oružja, koja se prenosi s generacije na generaciju, ali da to nije jedini razlog zašto malo ko veruje da će represivne mere pomoći smanjenju nasilja. Istaknuto je da Srbija ima najveći broj policajaca po glavi stanovnika u Evropi, ali "to nije učinilo da se građani osećaju sigurnije, niti je rešilo problem nasilja".

- Uprkos lakom pristupu oružju, masovne pucnjave u Srbiji su bile retke pre ovog meseca, poslednja se dogodila 2013. godine. Ali usred teškoća, nasleđa rata, endemske korupcije i visokog nivoa nasilja u društvu, politici i medijima, stručnjaci su dugo upozoravali da prisustvo tolikog broja oružja predstavlja pretnju. Vučić i njegova vladajuća stranka svoje političke protivnike i strane rivale redovno omalovažavaju koristeći terimene "ološ" i "lopov", dok sednicama parlamenta dominiraju grube i agresivne uvrede. Srbija je od dolaska Vučića na vlast pala sa 54. na 93. mesto među 180 zemalja u svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica. Nezavisni mediji su progresivno istiskivani, a novinari napadnudi - piše Gardijan.

Pritisak Amerike i celog Zapada na Vučića kulminiraće novim imenima na "crnim listama". Stavljanjem Andreja Vučića na spisak sankcionisanih lica Amerika će na najkonkretniji način pokazati da je došlo vreme za pad njegovog starijeg brata s vlasti. Kad bude izglasan Zakon o Zapadnom Balkanu, tu politiku će morati da prati i Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, a bez njegove podrške Aleksandar Vučić će se naći u slobodnom padu.