Tabloid istražuje

Aleksandar Stefanović osuđen na 30 godina zatvora za ubistvo koje verovatno nije počinio

Žive istine lažnog svedoka

U spisima srpskog pravosuđa ima na stotine presuda sa spornim dokazima. Slučaj iz Kruševca jedinstven je po tome što je svih petnaestak dokaza u sudskom procesu bilo sporno. Predsednica sudskog veća Višeg suda Dobrila Pravdić donela je drakonsku kaznu i presudila u „ime naroda" na osnovu iskaza lažnog svedoka.

Goran Predojević

U gluvo doba noći, između 9. i 10. avgusta 2016. godine, opljačkan je i na monstruozan način ubijen Milutin Petrović, starac iz Kruševca. Ubica je najpre preklao starca, a onda zapalio leš i stan, u kome je Petrović živeo sam, da bi zaturio tragove zločina.

Nekako u to vreme mladi par Aleksandar Stefanović i Marija Kosanović, čija familija živi u „carskom gradu", krenuli su iz Kruševca prema Pančevu, gde žive Stefanovići. Nadzorne kamere su hvatile kadrove sa „putovanja" pod okriljem noći što je navelo policiju da zaključi kako su se upravo njih dvoje „rešili dede".

Milutin Petrović zvani Tine imao je 88 godina. Pre penzije stekao je više nego pristojan novac od kamenorezačkog zanata. Pare je ulagao u nekretnine koje je pod stare dane izdavao u zakup. U kruševačkom naselju Lazarica, gde je Petrović živeo, pričalo se da „čika Milutin leži na parama".

Policija je već sutradan u Pančevu uhapsila Aleksandra Stefanovića, koji je tad imao 28 godina i njegovu godinu dana stariju prijateljicu Mariju Kosanović. Stefanović je bio pogodna osoba da se izvede „pred lice pravde" jer odranije ima petnaestak sitnih prekršaja, krađa i prevara, uz to je još i „crne puti".

Ni Marija Kosanović nema savršenu prošlost. Stranputica je ovu mladu osobu odvela do bolnice za lečelenje od bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici, u Beogradu, a prema sopstvenom kazivanju i sudskim spisima, prodavala je svoje telo za „male pare" pre nego što je upoznala Aleksandra, a na spisku mušterija nalazio se i ubijeni Petrović.

Kruševačko tužilaštvo je sa hapšenjem mladog para smatralo da je slučaj završen, suđenje dakle može da počne bez ikakvih problema.

Veće Višeg suda u Kruševcu, kome je predsedavala sudija Dobrila Pravdić, osudilo je Aleksandra Stefanovića 21. decembra 2017. godine na jedinstvenu kaznu - 30 godina zatvora zbog krivičnog dela teško ubistvo, potom nedozvoljeno držanje, nošenja i proizvodnje ekskplozivnih materijala, odnosno dva pištolja. Pored pomenute sudije Pravdić, veće je donelo presudu „ u ime naroda" u sastavu Dragana Tokić, sudija, i sudija porotnika Zorica Petrović, Radomir Jevtić i Milica Trajković.

Stefanović nije priznao krivično delo po optužnici Višeg javnog tužilaštva, a Marija Kosanović se nagodila sa tužilaštvom i dobila je šest godina zatvora kao saučesnik u zločinu.

Više sudske vlasti su potvrdile prvostepenu presudu sudije Dobrile Pravdić, a nadležni Apelacioni sud iz Kragujevca, po žalbi tadašnjeg advokata Stevana Vasića iz Beograda, je u proleće 2018. godine bio „milostiv" prema Aleksandru Stefanoviću i potvrdio je 30 godina zatvora iz prvostepene presude, sedam godina manje nego što je zahtevalo tužilaštvo. Sudija Radoman Sparić, predsednik veća Apelacionog suda u čijem donošenju presude su učestvovale sudije Vesna Dimitrijević, Zlata Nestorović, Tatjana Mišić i Marina Ilić nije prihvatilo zahtev tužioca da Aleksandra Stefanovića osudi na jedinstvenu kaznu od 37 godina zatvora.

Svi dokazi u sudskom postupku su sporni, zaključak je beogradskih advokata Nikole Vavića i Miroslava Reljića, zbog čega su nedavno od Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda zatražili zahtev za zaštitu zakonitosti i ponavljanje postupka.

„Aleksandar Stefanović se već sedam godina nalazi u zatvoru praktično nevin", kaže za Tabloid advokat Nikola Vavić.

On tvrdi da je Stefanović u ovom slučaju žrtva spleta nesrećnih okolnosti i neostvarene ljubavi sa sada već bivšom partnerkom Marijom Kosanović.

„Protiv sam svake vrste zločina i nasilja, ali u ovom slučaju kazna je nesrazmerna krivičnom delu pa čak i da je Stefanović ubio i zapalio pokojnog Petrovića", objašnjava Vavić i navodi niz primera iz sudske prakse u kojima su za identična ili slična krivična dela, pljačke i ubistva na svirep način iz koristoljublja, optuženi dobijali tri puta manju kaznu.

Stanje u pravosuđu, po Vaviću, može da stane u jednoj rečenici:

„Pa zar nije optuženi Legija, pojedinačno gledano, za ubistvo premijera Zorana Đinđića osuđen na maksimalnu kaznu 40 godina zatvora. A u slučaju Aleksandra Stefanovića tužilac je tražio 37 godina!"

Sagovornik Tabloida ukazuje da su dokazi skandalozni.

Nije utvrđeno tačno vreme smrti pokojnog Milutina Petrovića, DNK Aleksandra Stefanovića nije pronađen na mestu zločina, biološki tragovi na rukavici koja je u sudskom procesu uzeta kao jedan od nespornih dokaza zapravo su tragovi oca Marije Kosanović, nije utvrđeno koliko je odneto para iz kuće Milutina Petrovića pre nego što je zapaljen (pominje se suma od 20.000 dinara do 50.000 evra) i ne zna se gde je novac završio, sporni su video zapisi sa nadzornih kamera, ne poklapa se vreme izdavanja računa na benzinskoj pumpi i kupljene robe, a nijedan svedok nije prepoznao Aleksandra Stefanovića kako, pre ubistva i požara u Ulici Cara Lazara u Kruševcu, sedi na stepenicama koje vode na sprat kuće u kojoj je Petrović živeo, već samo „nejasnu siluetu osobe ispod sijalice koja škilji"... I tako u nedogled.

„Sud nije obavio, između ostalog, veštačenje kretanja Aleksandra Stefanovića to veče na osnovu mobilnog telefona i baznih stanica, što je neophodno u ponovljenom sudskom postupku", navodi advokat Vavić.

Vreme smrti Petrovića, prema rečima sagovornika Tabloida, ni približno nije utvrđeno već se pominje različita satnica od 21:45 sati 9. avgusta pa do dva i po sata sutradan iza ponoći.

„Sudski veštak dr Slađana Krnetić, specijalista urgentne medicine tvrdi da je smrt Petrovića nastupila u dva časa i 30 minuta 10. avgusta, u vreme kada se Stefanović, dokazano, nije nalazio u Kruševcu već u Pančevu", citira Vavić sudske spise.

Požar u kući Milutina Petrovića prijavljen je u dva sata nakon čega je eksplodirala plinska boca. Kada su se vatrogasci izborili sa vatrenom stihijom konstatovano je da je Petrović na surov način likvidiran, potom spaljen. U obdukcionom nalazu piše da je u plućima pokojnika pronađen dim koji verovatno potiče od ugljen monoksida s obzirom na to da Milutin Petrović nije bio pušač.

Siguronosne kamere na lokalnoj pumpi zabeležile su kako Aleksandar Stefanović plaća račun za benzin, čips i još neke sitnice na kasi u 23 časa i 35 minuta. Kruševac su, prema svedočenju taksiste, napustili 15 minuta kasnije i krenuli auto-putem prema Beogradu.

„Kada je u Kruševcu izbio požar Stefanović je sa svojom ljubavnicom već bio u Pančevu", konstatuje Vavić.

Suđenje Stefanoviću pretvorilo se u pozornicu apsurda. Ključni dokaz je iskaz Marije Kosanović koja je tvrdila da je Aleksandar Stefanović „zaklao Petrovića i zapalio stan", a ona se, kao što je već pomenuto, nagodila sa tužilaštvom. Osim motiva da, kao saučesnik, dobije blažu kaznu ona je tvrdila da se strašno plašila svog dečka dok je bio na slobodi i da sad može otvoreno da govori o svemu, jer je on u zatvoru i ne preti joj nikakva opasnost.

Marija se kasnije pokajala zbog toga što je lažno optužila svog partnera za monstruozno ubistvo sve detaljno objašnjavajući u tri izjave koje je overila kod notara nakon pravosnažnosti presude. Prva nosi datum 25. septembar 2018, druga 14. maj 2019, a treća 15. marta 2020. godine.

„Ja sam ubila Milutina Petrovića, a ne Aleksandar Stefanović", tvrdi u pokajničkim izjavama Marija Kosanović koja je, nezvanično, napustila Srbiju i odselila se u Nemačku nakon što je odslužila šest godina zatvorske kazne kao saizvršenik u ubistvu Milutina Petrovića. U međuvremenu je podnela krivičnu prijavu protiv višeg javnog tužioca Bratislava Petrovića, sudije Dobrile Pravdić i advokata Vladimira Dramlića zbog podstrekivanja da u istražnom i sudskom postupku da lažan iskaz i optuži Aleksandra Stefanovića. Ona se kasnije iz nejasnog razloga pokajala, svesna da je davanje lažnog iskaza krivično delo.

Šta tačno piše u izmenejnim izjavama Marije Kosanović koje advokati Miroslav Reljić i Nikola Vavić navode kao nove dokaze u zahtevu za obnavljanje postupka i zahtevu za zaštitu zakonitosti?

„Milutin Petrović me je silovao još dok sam išla u osnovnu školu. Skoro svaki put me je tukao, maltretirao, pretio pištoljem i govorio da će mene i celu moju familiju da pobije ako ga prijavim. Aleksandru sam govorila da mi je to deda. To veče Aleksandar nije hteo da mi da pare za drogu i ja sam otišla kod Petrovića. Kad sam se pojavila on je uperio pištolj u mene i uvukao me unutra. Molila sam da to ne radi, jer me dečko čeka napolju. Nisam više mogla da trpim torturu, dohvatila sam nešto pored kreveta čime sam ga ubola, nisam imala nameru da ga ubijem", piše Marija Kosanović.

Iz stana je ponela samo pištolj registrovan na ime Milutina Petrovića i ništa više. Aleksandru nije kazala šta je uradila.

Pljačku žrtve, 50 000 evra govotog novca, rukavice koje nekim „čudom nisu izgorele u požaru", strah od Aleksandra i još sijaset neistina Marija je za potrebe suđenja izmislisla, kako tvrdi, po savetu advokata, policije, tužilaštva i suda.

Na suđenju je između ostalog ona tvrdila da je Aleksandar spalio svoju garderobu kod njene bake u Kruševcu posle ubistva Petrovića, a upravo ta „spaljena" odeća je na spisku ličnih stvari koje je policija vratila Aleksandru Stefanoviću.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti i ponovo suđenje Aleksandru Stefanoviću advokati Miroslav Reljić i Nikola Vavić navode dvadesetak spornih „dokaza" na osnovu kojih je njihov branjenik osuđen, od kojih se posebno izdvaja „svedočenje" Marije Kosanović.

Odmah po saznanju da je davala lažne iskaze u sudskom postupku Vavić je protiv Marije Kosanović podneo krivičnu prijavu koja je u septembru ove godine odbačena uz više nego zanimljivo obrazloženje:

„Zaključeno je da OJT u Kruševcu nema zakonskih ovlašćenja da preispituje pravosnažne odluke Višeg suda....dok je istinistost iskaza osumnjičene Marije Kosanović već cenjena od strane suda..." U potpisu javni tužilac Snežana Mitić.

Nekoliko godina ranije optužnicu je pred sudom zastupao njen kolega Bratislav Petrović, istrajan u stavovima da sudija Pravdić odbaci niz zahteva okrivljenog, pa i onaj o veštačenju bioloških tragova jer to, navodno, nije predlog za izvođenje dokaza.

„Prvi put se u praksi srećem sa presudom u kojoj piše da na mestu zločina nije pronađen DNK optuženog. Sudski veštak pretpostavlja da se Stefanovićev DNK izgubio zbog dominantnog prisustva žrtve. Eeeej, prepostavku sud prihvata kao dokaz", priča Nikola Vavić.

Ni na rukavici koja je navodno pronađena u požaru nema bioloških tragova Aleksandra Stefanovića. A da bude još čudnije, precizira Vavić, sud je poderanu rukavicu sa jedne strane na prstu prihvatio kao dokazni materijala jer je „deda ugrizao Stefanovića za prst pokušavajući da se odbrani".

„Kad bilo šta zagrizeš ostaje otisak sa obe strane a ne samo sa jedne", kategoričan je advokat Vavić.

Niko se iz istražne ili sudske vlasti nikad nije ozbiljno pozabavio ni izjavom Marije Kosanović da je kantu sa benzinske pumpe odnela Dejanu Stankoviću Ždrokincu, koji je imao 71. godinu kada je likvidiran u ratu kruševačkih klanova 2018. godine, nepune dve godine nakon ubistva Milutina Petrovića. Sud se nije bavio ni čašijskim pričama da je starac tragične sudbine davao pare na kamatu. A možda nije ni smeo. Sudijama su dovoljne „žrtve", lažni svedoci i „mrtva usta koja ne govore".

Antrfile 1

Pretučen u zatvoru

Aleksandar Stefanović je 30. oktobra pretučen u KPZ „Padinska Skela", gde se nalazi već sedam godina na izdržavanju kazne.

Njegovi advokati su prilikom posete u zatvoru uočili teške telesne povrede Stefanovića i da nije imao adekvatnu medicinsku pomoć.

- Cela leđa su bila oguljena od batina, podlivi i modrice su se videle po telu, butinama i rukama.... Aleksandru su polomljeni zubi - konstatovao je advokat Miroslav Reljić.

Novoizgrađeni zatvor u Padinskoj Skeli pored Beograda, opasan visokim zidovima i žicom, važi za jedan od najbezbednijih u Srbiji, gde su takve mogućnosti isključene. Spolja i iznutra je pokriven kamerama pa je i video nadzor morao da zabeleži kako sudska straža Stefanovića tuče nogama i rukama i vuče kroz hodnike nakon incidenta sa tek pristiglim cimerom Markom Stankovićem.

Vavić i Reljić su tim povodom zatražili da ministarka pravde Maja Popović hitno reaguje, ali je iz njenog kabineta, odnosno iz Uprave za izvršenje sankcija, zahtev samo protokolarno prosleđen KPZ „Padinska Skela" da ispitaju okolnosti prebijanja Aleksandra Stefanovića.

Osim pisanog nagoveštaja Dejana Carevića, direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, da će ispitati slučaj, minstarska se ni posle druge molbe advokata nije oglasila.

Antrfile 2

Kad pouzdan svedok izgubi veru suda

Lažni svedok Marija Kosanović, kako je oslovljavaju Stefanovićevi pravni zastupnici, zvanično je lečena u bolnici za bolesti zavisnosti, što je zabeleženo u sudskim spisima. Sud konstatuje da je to njena prošlosti, da je izlečena i može joj se verovati kao pouzdanom svedoku u sudskom procesu protiv Stefanovića.

Advokati su se, tražeći obnavljanje postupka, iznenadili da je ona sad u tužilaštvu i sudu nepouzdan svedok, labilna osoba, sklona izmišljanju i fantazijama i više joj se ne može verovati.