Svedočanstvo

Filmom "Oteto Kosovo" češkog reditelja Vacvala Dvoržaka do istine (1)

Ni u dokumentima o holokaustu nema stava druge strane

Češka televizija (ČT-javni servis), koja je učestvovala u finansiranju dokumentarnog filma "Oteto Kosovo" Vaclava Dvoržaka više je puta odlagala njegovo emitovanje. No, posle emitovanja zbog "neizbalansiranosti" i "pristrasnosti u korist jedne strane (Srba)" ČT nije emitovala film 17. marta na godišnjicu talasa nasilja nad kosovskim Srbima. U međuvremenu je dokumentarac, podeljen na šest delova, postavljen na server YouTube na kome je izazvao veliko interesovanje i diskusije. To je rukovodstvo češke televizije protumačilo kao flagrantno kršenje ugovora sa autorom i, ima se utisak, počelo da traži način da se oslobodi ovog "vrućeg krompira". No, nedavno je film "Oteto Kosovo" emitovala i Radio televizija Srbije. Dok traje konflikt samih autora filma sa sobom i sa onima koji ga sa ili bez prava emituju, Tabloid ekskluzivno za svoje čitaoce, donosi autentične transkripte iz češkog dokumentarnog filma "Oteto Kosovo".

Priredio: Miodrag Dinić

Češka Republika je 12. marta 1999. ušla u NATO. Nakon manje od dve nedelje, avioni NATO-a su započeli bombardovanje Jugoslavije bez mandata UN. Bilo je to 24.marta 1999. Napad NATO-a na Jugoslaviju dao je podršku Albancima na Kosovu da krenu u obračun sa Srbima. O tome svedoči u filmu "Oteto Kosovo" Milorad Pejčenović iz Peći:
"...Tog dana 26. marta 1999. godine ispred moje kuće su došle prve moje komšije. Za moju nesreću oni su sreli moga sina Slobodana, zvanog Boban, i pozvali ga da idu za Crnu Goru. Tu gore u Rugovu njih je susrela OVK i tu ih je uhapsila. Pitali su moje komšije i Bobana gde idu, a oni su odgovorili za Crnu Goru. Pripadnici OVK su ih pitali šta će tamo da rade, a oni su odgovorili da tamo idu radi posla. No, pripadnici OVK su ih zaposlili tu na licu mesta. Pošto je moj Slobodan znao odlično da govori Albanski oni nisu znali da je on Srbin. I oni su tako prvi dan radili kod OVK, ali je drugi dan došao jedan komšija i rekao da imaju jednog Srbina. Oni su prepoznali Bobana i tada su odveli mog sina nekuda i od tada ne znam ništa o njemu".

Koreni srpskog progona

Kosovo i Metohiju danas, svet skraćeno zove Kosovo. Južna srpska pokrajina, okupirana od strane NATO-a od 1999., a onda pod mandatom UN. Velika nezaposlenost, visok nivo kriminala, dok ostatak srpske populacije preživljava u getima.
Kosovski Albanci sanjaju o svojoj nezavisnoj državi. Mart 1999. Bombardovanje Srbije je trajalo 78 dana. Upotrebljeno je preko 1000 "Tomahavk" projektila. Šteta je procenjena na stotine milijardi dolara. Srbi su kažnjeni zbog režima Slobodana Miloševića koji je podržavao Srbe u Hrvatskoj i Bosni... i na kraju se borio protiv albanskih separatista na Kosovu. U jeku ove kampanje,novi Orvelovski termin je stvoren... "humanitarno bombardovanje". Ovde su na primer, ubijeni... tehničari noćne smene Srpske televizije.
Kada je 1913. Otomanska imperija napuštala južnu Srbiju ostavila je za sobom raznoliku etničku mešavinu. Svaki srpski ustanak, a bilo ih je mnogo za vreme 500 godina turske okupacije, pratilo je masovno ubijanje i egzodus Srba na sever. Turci su onda njihovu svojinu dali muslimanskim doseljenicima. Uglavnom Albancima. Ali još uvek je Srpski narod činio više od 50 odsto stanovništva.
U masakru Srba započetom u Prvom svetskom ratu, austrougarska imperija je imala svoje interese na Balkanu, a nezavisna Srbija je smetala u tome. 2.500.000 izgubljenih Srpskih života... je bila cena rata na početku 20. veka. Srpska armija se povukla, ali se nikada nije predala. Oni su bili pobednici i naši saveznici. Albanski separatisti su bili neprijatelji Kraljevine Jugoslavije. Njeno osnivanje je sprečilo njihove teritorijalne aspiracije... u vezi etnički čiste Velike Albanije. Hteli su da pripoje Albaniji Kosovo i Metohiju, deo Makedonije,deo... Crne Gore, još jedan deo Srbije i severne Grčke. Bizaran plan ako se ima u vidu da je etničkih Albanaca bilo manje od polovine populacije na tim teritorijama.
U leto 1941... Jugoslaviju je napao Hitler. U Hrvatskoj i Bosni počinje eliminacija Srba, ravna Holokaustu. Ko je hteo da preživi morao je u šume da se priključi Partizanima. Drugi svetski rat je odneo gotovo 2.000.000 srpskih života. Južnu Srbiju je okupirala Italija. Pod njenim patronatom, albanski nacionalisti su proglasili Veliku Albaniju. I na Kosovu je takođe počelo etničko čišćenje. Srbi su ubijani, a njihova imovina je konfiskovana.
Ubiti Srbe je za Albanske šoviniste bio herojski čin, 70.000 srpskih porodica je moralo da napusti Kosovo u panici. Otpor nacističkoj okupaciji u celoj Jugoslaviji je vodila, odvojeno od nacionalističkih pokreta uglavnom Komunistička partija. Pobeda Titovih partizana na kraju rata nije bila i pobeda Srba sa Kosova. Maršal Tito je dekretom zabranio povratak hiljadama raseljenih Srba u svoje domove na Kosovu. Njihovi domovi i imovina su velikodušno dati Albanskoj sirotinji.
Dragan Stolić, selo Novaki: "Moj deda je za vreme partizana bio normalan građanin, ali pošto su imali 50 hektara zemlje deda je morao da da dva vagona žita, pa onda naknadno još dva vagona žita, ali deda nije mogao jer nije imao još dva vagona žita. Oni su nas tada isterali iz kuće, a to je bila najveća kuća ovde. Imali smo 500 ovaca, 100 krava, svinje i sve ostalo. Sve to su uzeli komunisti. Oterani smo u susedno selo Korišu i tamo, tamo smo živeli par godina, deda je bio dve i po godine u Nišu, a dobio je pet godina zatvora, ali su ga pustili. Kasnije su ga maltretirali zato što je imao veliko bogatstvo i zvali ga kulak".

Bratstvo i jedinstvo

Albanske porodice su napustile bedu u Albaniji i ušle u Jugoslaviju. Data im je imovina Srba koju je Tito odbio da vrati. Sve pod sloganom bratstva i jedinstva naroda.
Svetlana Vukumirović: "... Selo Donja Dubica Podujevo, gradić gde su živeli Srbi i Albanci, a nekada su živeli isključivo Srbi. Prvi komšije u mom selu došao je direktno iz Albanije i tadašnje oblasno rukovodstvo MUP-a Priština mu je kupilo imanje kao neku vrstu pomoći jer u oni izbegli kao emigrant iz susedne Albanije. Delovali su jako siromašno tako da je moja porodica uvek njima izlazila u susret i pomagala i hranom i garderobom i drugim sredstvima za život".
Posle rata cela Jugoslavija se menjala. Od agrikulturalne zemlje postajala je industrijalizovana. Titovi komunisti su održavali jednakost među narodima i manjinama. Ispoljavanje nacionalizma je strogo kažnjavano. Čak i kritikovanje antisrpske politike je viđeno kao ispoljavanje nacionalizma. Kosovski Albanci su dobili neviđene privilegije. Živeli su mnogo bogatije, kulturno i materijalno od svojih zemljaka u domovini. Dobili su škole na svom jeziku, univerzitet, radio... Kasnije čak i svoju televiziju.
Albanske porodice su takođe imale mnogo više dece i demografska slika Kosova je počela radikalno da se menja. Kraj 70-ih godina je doneo ekonomsku krizu Jugoslaviji. To je najviše pogodilo albansku manjinu. Nedostatak obrazovanja i znanja drugih jezika sprečio ih je da potraže posao na drugim mestima. A na Kosovu nije bilo posla. Za Albanske porodice sa mnogo dece... nije bilo dovoljno pokućstva. Cene zemlje su dostigle nerealne visine.
Svetlana Vukumirović nastavlja priču o njihovom progonu: "Odnosi su pogoršali osamdesete godine kada je taj Albanac, komšija koji je direktno živeo pored moje kuće, on i njegova supruga su izašli na ulicu i počeli da proteruju moje starije sestre rekavši im da moraju da odu za Srbiju jer je celo Kosovo i Metohija Albanija. To je bilo negde osamdesetih godina".
Danica Miličić: "... Selo Samodreža je flangrantan primer proterivanja Srba pod zaštitom komunističke vlasti. Ovde je bilo 200 srpskih kuća, sada je svega pet. Sve je to otišlo zbog terora, zbog pritiska. Živimo na imanju koje vredi dve milijarde, pre pola sata bio je jedan Albanac, koji mi je ponudio da celo imanje sa stokom i svim pratećim objektima kupi za 400 milona. Kako ja to da prodam. Ovako lepo imanje. No, on vrši pritisak".
Da bi se dokopali imanja, albanski kriminalci su ubili muža Danice Miličić i njenog sina. Dokumentarni film o njenom životu bio je zabranjen za prikazivanje u to vreme u Jugoslaviji. Verovatno da ne bi poremetio bratstvo i jedinstvo među narodima. Srpske istorijske svetinje su bile napadnute. Svedočanstva hiljadugodišnjeg prisustva Srba na Kosovu, čak ni srpska groblja nisu pošteđena.

(Nastaviće se)

Polemike: Ko beži od istine

Emisiju "Oteto Kosovo" snimila je Češka televizija i svojim gledaocima emitovala prošle godine. Ona predstavlja njihov pogled na istorijat Kosova i Metohije od propasti Otomanske imperije do naših dana, s akcentom na događanja iz poslednjih dvadesetak godina i odnos međunarodne zajednice prema tom pitanju. Emisija predstavlja jedan pogled sa strane na zbivanja u našoj zemlji. Pre nego što je emitovana na Češkoj televiziji, emisiju je preko interneta u Češkoj videlo više od sto hiljada gledalaca, a posle emitovanja došlo je do izvesnih polemika u češkoj javnosti.
     "Dobili smo dokumentarac u takvom obliku da zbog njegove jednostranosti i pristrasnosti ne možemo da ga emitujemo", kaže portparol češke televizije Ladislav Štiha pokušavajući tako da odbrani stav onih koji ne dozvoljavaju da se film prikaže.
     Međutim, producent filma Aleš Bednarž kaže da objektivnost i istinitost filma treba da procene stručnjaci, dodajući "Mi stojimo iza toga da su sve informacije u filmu istinite". Bednarž takođe naglašava da u budžetu filma "nema ni krune" od bilo kakve organizacije, institucije ili političke stranke iz Srbije. Dokumentarni film "Oteto Kosovo" traje 57 minuta, zasnovan je na izjavama Srba sa Kosova i Metohije koji opisuju kako su ostali bez kuća i svojih najbližih koji su ubijani ili su "nestali" i arhivskim materijalima RTS-a, a završava poređenjem priznanja Kosova sa najvećom češkom istorijskom traumom, "izdajom iz Minhena", kada su 1938. Godine Francuska i Velika Britanija dale blagoslov Hitleru da rasparča Čehoslovačku. Autor na kraju konstatuje da preostali Srbi, kojih je na početku Prvog svetskog rata bilo na Kosovu i Metohiji više nego Albanaca, sada žive u rezervatima pod zaštitom Kfora, ali da ta zaštita i nije "bog zna kakva".