Farma
Slobodni
svinjari u zemlji slobodnih zidara
Rani radovi sa zakašnjenjem
Izgleda da su se prevaranti
iz Viktorija grupe malo preigrali, pa sada pokušavaju da se vade kako bi
namirili najvećeg prevaranta iz ove družine - Evropsku banku za obnovu i razvoj
Piše: Igor Milanović
Vrednost akcija Sojaproteina iz Bečeja
poslednjih nekoliko meseci rapidno opada. Sredinom juna čak se pronela i vest
da bi Viktorija grupa mogla da proda akcije bečejskog proizvođača koje
poseduje. Bežanija ili nešto drugo?
Prvo što upada u oči jeste da većinski vlasnik, Viktorija
grupa, uopšte ne stoji loše i da ne postoji logična potreba za povlačenjem
iz Sojaproteina.
Prošlu poslovnu godinu Viktorija je završila sa
79 zaposlenih, aktivom većom od 12 milijardi dinara, poslovnim prihodom od
skoro sedam milijardi i čistom dobiti većom od 16 miliona dinara. Takođe je
neraspoređena dobit iznosila bezmalo dve milijarde dinara. Iako su ove brojke
impozantne, one prikazuju pad u odnosu na 2008. godinu, ali nikako toliki da bi
bila neophodna prodaja najvažnijeg preduzeća iz okvira grupe.
Viktorija grupu čini osam kompanija: Sojaprotein iz Bečeja, Viktorija
oil iz Šida, Veterinarski zavod iz Subotice, Fertil iz Bačke
Palanke, Luka Bačka Palanka, SP Laboratorija u Bečeju, Viktorija
logistik Novi Sad i Viktorija fosfat Bosilegrad. Među njima se
izdvaja Sojaprotein.
Sojaprotein (SJPT) iz Bečeja je prošle godine imala 388
zaposlenih, aktivu više od 20 milijardi dinara, poslovni prihod od 16
milijardi, neto dobitak od skoro pola milijarde i neraspoređenu dobit u visini
od 2,6 milijardi.
Pri svemu tome je Viktorija ovu kompaniju
dobila za džabe, prevarom. Prvo su članovi zemunskog klana batinama ubedili
radnike SJPT-a da prihvate da Viktorija otkupi državni paket akcija.
Onda su prevaranti iz Viktorije podigli kredit kod Hypo Alpe-Adria banke zalažući kao garanciju imovinu Sojaproteina
koju još nisu preuzeli. Zatim su, pošto
su pomenuti kredit uplatili Agenciji za privatizaciju, oglasili
dokapitalizaciju Sojaproteina, čime su postali njen većinski vlasnik.
Novac za dokapitalizaciju su dobili tako što su mućkama u kojima im je
logističku podršku davalo rukovodstvo SJPT-a (Maja Radonjić iz knjigovodstva,
Nikola Dominik, član UO, i Zoran Mitrović, predsednik UO i jedan od suvlasnika Viktorije)
novac sa računa Sojaproteina prebacili na račune Viktorije i
drugih zavisnih preduzeća. Sojaprotein je tako dokapitalizovala samu
sebe!
U međuvremenu su prevaranti iz Viktorije
raskrčmili skoro svu imovinu nekadašnjeg giganta iz Bečeja. Možda je to i razlog zašto sada žele da odu, jer u Sojaproteinu nema više ništa za krađu.
Biografije vlasnika Viktorija grupe
Prvi na spisku je Stanko
Popović, rođen 3. oktobra 1973. Devedesetih godina bio je vlasnik preduzeća
Narcis Popović iz Šapca, koje je bilo poznato najviše po trgovini
jajima koja su stizala iz Surčina, sa živinarskih farmi Dragoljuba Markovića
zvanog Krmivoje.
Zorka boje iz Šapca Stanko kupuje
na aukciji jula 2002, zajedno sa tadašnjim ortakom Miroslavom Aleksićem,
vlasnikom preduzeća Taš. Iste godine, takođe na aukciji, Popović je kupio preduzeće Mačva-promet. Za Zorka boje
Popović je izbrojao 232 miliona dinara. Posle toga, Zorka boje i
austrijska firma BMR (vlasnik je iz ovdašnjeg sela Petlovača!)
30. jula 2003. kupuju za 58,47 miliona dinara preduzeće Zorka oprema.
Ni Zoran Mitrović, sledeći
suvlasnik Viktorija grupe, rođen 16. jula 1967, nije ništa manje
zanimljiv. On široj javnosti postaje
poznat u aferi prenošenja para za potrebe tadašnje grupe eksperata, a danas stranke G17 plus.
Mitrović tokom oktobra i novembra 2000. godine upoznaje tadašnjeg guvernera
Narodne banke Mlađana Dinkića i izvršnog direktora G17 plus Bojana
Zečevića. Kako je tri godine kasnije utvrdila istraga UBPOK-a,
Mitrović tada pristaje da preko računa njegove firme Hejvard kompani
u banci HVB Mađarska, Segedin, idu uplate navodnih ino-donatora
za G17 plus.
Inače, kako je u istrazi tvrdio
Mitrović, Bojan Zečević ga je redovno unapred obaveštavao o prilivu
sredstava koja su u periodu 2000-2002. godine stizala na račun Hejvard kompani
u Segedinu. Novac je Mitrović podizao u kešu, nosio ga u Beograd i predavao
Bojanu Zečeviću u kancelariji G17 plus u Beogradu ili u svojoj kancelariji u
Knez Miletinoj 44.
Pored toga što je suvlasnik Viktorije,
Zoran Mitrović sa Stankom Popovićem od avgusta 2002. poseduje i ribnjak
američke pastrmke, nekadašnje vlasništvo Drina inexa (danas Riboteks),
koji ima godišnji kapacitet 200 tona pastrmke.
Ljubitelji soje tako postaju i
ljubitelji ribe, jer za ribnjak u Ljuboviji plaćaju čak 29,02 miliona dinara,
iako je početna cena bila 12,5 miliona.
Za Miliju Babovića, trećeg
suvlasnika Viktorije, zna se barem kako je počeo - otvorio je butik u
rodnom Ivangradu (Beranama), proširio je biznis do Užica i odatle se probio do
radnje u Beogradu. Sa kompanjonom Radomirom Živanovićem 1991. osniva Verano
motors, koji startuje sa ekskluzivnim zastupstvom Dizela, Ripleja
i ostalih poznatih svetskih marki. Još veće postignuće bilo je obezbeđivanje
ugovora o zastupanju Pežoa, sklopljenog 1996. godine. Uz to se tandem Babović - Živanić izborio i
da budu ekskluzivni prodavci Gudjer guma i Eko motornih ulja.
Osim toga postali su zastupnici Sonija, Gorenja i Armala,
kupili su pumpu Ciklon i deo akcija Nove banjalučke banke.
Evropska unija je smatrala da barem izvesno vreme
njegov partner Živanić nije bio u lošim odnosima s krugovima bliskim Slobodanu
Miloševiću, pa ga je zato uvrstila u listu osoba nepoželjnih na njenom tlu.
Mediji Babovića počinju više da pominju tek pošto ga je oteo zemunski klan i
oslobodio nakon primanja 10,5 miliona maraka. Posle toga se Babović povlači iz Verana.
Poslednji suvlasnik Viktorije je Evropska banka
za obnovu i razvoj (EBRD) koju nalazimo u gotovo svim opskurnim finansijskim
transakcijama Ona se pojavljuje ne samo kao suvlasnik Viktorija grupe već i kao značajan finansijer Dunav grupe Nikole Đivanovića,
koja je delimično nastala i od firmi
Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega.
Cena pada, ali ugled
raste
U susednoj Hrvatskoj prošle
godine je izbila afera zbog ugovora o finansiranju kupovine 36 autobusa ukupne
vrednosti 100 miliona kuna (oko 13,7 miliona evra). Nekadašnji gradonačelnik
Velike Gorice Tonino Picula zarad dobijanja kredita za kupovinu kod EBRD-a
založio je kompletnu gradsku imovinu, računajući tu i škole i vrtiće. Hrvatskoj
Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (USKOK) ovaj ugovor je
bio toliko čudan da je na informativni razgovor pozvan jedan od službenika
EBRD-a, inače hrvatski državljanin Davor Inđić, koji se u policiji pozvao na
imunitet. Kako je istraživanje ovog čudnog događaja pokazalo, EBRD je 1993. sa
hrvatskom vladom sklopila sporazum po kome se svi njeni službenici u Hrvatskoj
izuzimaju od krivičnog gonjenja i istrage lokalnih službi za sva dela koja su
počinili u okviru vršenja svoje funkcije. Iz londonske centrale je potvrđeno da je ovo u skladu sa praksom poslovanja banke
u Istočnoj Evropi?!
U međuvremenu je EBRD Viktoriji dala 40 miliona evra i
tako postala vlasnik 24 odsto ove kompanije. Problem je nastao kada su većinski
vlasnici SJPT pokušali da prodaju deo svojih akcija na Beogradskoj
berzi. Nijedan ozbiljan investitor nije hteo da uđe u poslovne odnose sa ovom mutnom grupom. Zbog toga
njihova vrednost na berzi pada iako sama kompanija dobro posluje.
To i jeste razlog za širenje
glasina o navodnom izlasku grupe skupljene oko nekadašnjeg trgovca jajima iz SJPT-a,
budući da EBRD sada samo pokušava da vrati svoj ulog od 40 miliona evra.
Ako ne uspe prodaja akcija po višoj ceni od sadašnje, lako je moguće da banka
iz Londona aktivira hipoteke i preuzme celu SJPT, ali i neke druge
nekretnine položene u zalog od Viktorije.