Rusija
Da li će Putin spasti siromašne?
Budite
ljudi iako niste siromašni
Najviša ruska vlast pokušava da ostvari ideju da bogati
ruski biznismeni pomažu onima koji žive na ivici gladi
Viktor
Hlistun
Dopisnik
iz Moskve
Rusi su oduvek bili
poznati po nesebičnosti. Pomaganje bližnjemu, dobrovoljni rad za društvo bilo
je stvar časti i za bogate. Prođite Moskvom. Tretjakovsku
galeriju je poklonio glavnom gradu trgovac Pavle Tretjakov. Rusku državnu
biblioteku, jednu od najboljih na svetu, izgradio je grof Pjotr Rumjancev.
Postoje škole za siromašne koje su sponzorisali ruski trgovci, industrijalci - takva je bila
tradicija. Da li su komunistička ideologija, perestrojka, reforme, mogle da ubiju ovu
blagorodnu tradiciju?
Ko je bio prvi
Na žalost, moram da konstatujem:
od početka perestrojke, čast i savest koji su bili urođeni
mecenama i filantropima carske, dorevolucionarne Rusije, bili su gotovo ugušeni.
Država, koja je u vreme komunizma preuzela na sebe brigu o siromašnima,
dolaskom Gorbačova, a zatim i Jeljcina
- raspala se. Vlasti i bogatima nije bilo do brige o ubogima. Novi Rusi koji su
se bogatili, ne svakog dana, već svakog sata, bavili su se podelom ogromne
državne (čitaj narodne) svojine. Njima nije bilo do bavljenja siromašnima čiji
je broj rastao kao pečurke posle kiše. Onaj ko je preživeo devedesete godine
prošlog veka, nikada neće zaboraviti kako su partijski i omladinski funkcioneri
i oni bliski njima, jačali svoje pozicije. Često i pomoću oružja. Ubiti i
zavladati svojinom ubijenoga, postalo je kao "dobar dan". Ali, dođavola s njima, to jest sa temom o tome ko se "borio" za bogatstvo!
Stradali su obični ljudi - milioni i milioni. Ovu situaciju odlično opisuje
stara ruska poslovica: kada se bogati bore, kmetovima se diže kosa na glavi.
Na ulice gradova izlio
se talas siromaha. Među njima se našlo
mnogo dece beskućnika.
Broj zanemarene dece brzo je postao veći od broja koji je bio u zemlji posle
rata, 1941-45. Njih je i danas mnogo - oko milion dece u Rusiji danas ne živi u
svom domu, već se kriju na praznim tavanima, u podrumima, u kanalizacionim
kanalima. Istine radi, treba reći da se ovaj broj smanjuje. Njih je sve manje.
I opet moram da kažem -
na žalost. Na žalost, prvi bogataši koji su obratili pažnju na decu bez doma i
bez roditeljskog staranja nisu bili državni službenici, ni novopečeni bogataši
kod kojih su novčanici pucali od novca, već lopovi i kriminalci. Istina, oni su
pomagali onoj deci koja su se svrstala u njihove redove, odnosno koji su i sami
postali prestupnici. Lopovi i kriminalci na njih nisu žalili novac. Kao što
nisu žalili novac za izgradnju crkava. Na taj način su pokušavali da izmole za
oproštaj od grehova.
Bogataši se bude, ali
sporo
Kraj prošlog i početak
ovog veka može se smatrati vremenom u kome su se donekle bogati ljudi
probudili. Da li su se sami prisetili dobre tradicije ruskih trgovaca i
industrijalaca koji su pomagali onima koji teško žive, tek počeli su da
obraćaju pažnju da sirotinju u vreme kada je na čelo države došao Vladimir
Putin, 2000. godine. Bogati su počeli da se bude. Jednostavno im je rečeno:
pomagajte! Jasno, ako takvi pozivi dolaze sa samog vrha, probudiće se, mada
nerado, čak i najpohlepniji oligarh. Roman Abramovič počeo je da ulaže
novac za razvoj Čukotke. Sirotinja iz tog kraja obožava ga do dana današnjeg. A
nedavno se Vladimir Putin direktno obratio Romanu Abramoviču, pozvavši ga da
učestvuje u izgradnji objekata za svetsko prvenstvo u fudbalu koje će se
održati 2018. godine. Premijer je rekao: "Želimo da privučemo biznis kako
bismo smanjili državne rashode za pripremu svetskog prvenstva. Ne isključujem
mogućnost da gospodin Abramovič učestvuje u jednom od takvih projekata. Neka
malo razveže kesu, ništa strašno mu se neće dogoditi. On ima mnogo novca."
Kako da se čovek ne probudi posle ovakvog obraćanja!? Viktor Vekselberg
kupuje u inostranstvu Faberžeova jaja (ona su nekada pripadala carskom dvoru) i
vraća ih u Rusiju. Oligarh Vladimir Potanjin daje velike stipendije za
najbolje studente Moskovskog državnog univerziteta. Sve u svemu, upravo u vreme
Putinove vladavine dogodio se preokret ka mecenarstvu, filantropiji i milosrđu.
Po nalogu sa vrha
Obični Rusi bune se
protiv toga što oligarsi kupuju jahte, vile, a običnom narodu ništa ne daju.
Moram da primetim da nije sve baš tako. Ideja socijalne odgovornosti biznisa za
sudbinu naroda i zemlje, koju tako uporno propagira Vladimir Putin i nastavlja Dmitrij
Medvedev, ipak se primila u svesti bogataša. Nema veze što se to ne dešava
po volji srca, već po nalogu vrhovnih vlasti, ali ipak se dešava, što je i
najvažnije.
Navešću osam najboljih
korporacija i kompanija koje ozbiljno shvataju socijalnu odgovornost i bave se
dobrotvornim radom, ne na rečima, već na delu. Postoje četiri osnovne struje
među kompanijama, kada je o dobrotvornom radu reč: sopstveni fond,
sopstveni program, socijalna aktivnost u okviru kompanije i fondovi iz
"sopstvenog džepa".
Sopstveni fond
Kompanija OAO RŽD
stvorila je dobrotvorni fond socijalne pomoći deci "Raširi krila".
Fond pomaže deci koja su ostala bez roditelja, okuplja i podstiče građane i svoje radnike da se aktiviraju u dobrotvornom radu, skuplja sredstva
za nesebičnu
pomoć deci-invalidima.
Sopstveni program
Kompanija TransTeleKom
(TTK) je počela realizaciju kompleksnog dugoročnog programa dobrotvornog rada
koji je namenjen deci sa uređenom srčanom manom. Program se zove "Dečja
srca TTK" i realizuje se na tri osnovna principa: organizacija lekarskih
ekspedicija u udaljene regione Rusije radi dijagnostikovanja problema, pregleda
i konsultacija sa decom obolelom od urođenih srčanih mana; davanje
finansijske pomoći konkretnoj deci kojoj je potrebna operacija; realizovanje
programa u kojima svoj doprinos daju radnici TTK.
Kompanija Rusal
(Ruski aluminijum) napravila je program "100 školskih projekata" čiji
je cilj uključivanje dece i nastavnika u zajedničku društveno korisnu akciju.
Svake godine više od 100 društveno korisnih ideja školaraca dobijaju
finansijsku podršku kompanije. Osim toga, kompanija se bavi i ekološkim
vaspitanjem i obrazovanjem učenika, radom sa siročićima, obnavljanjem tradicije
dobrotvornog rada u regionima, pomaganjem i podsticanjem masovnog uključivanja
dece u sport, podržavanjem volonterskog pokreta.
Socijalna aktivnost u
okviru kompanije
Kompanija Gazprom
aktivno podržava razvoj ruske nauke, ona je utemeljivač mnogih ruskih naučnih
organizacija i fondova. Zajedno sa Olimpijskim komitetom Ruske Federacije
pomaže u organizovanju sportskih događaja. Posebnu pažnju
privlači
program "Gazprom deci", koji podržava razvoj fizičkog i duhovnog
potencijala mladog pokolenja.
Naftna kompanija Lukojl
razvija svoju aktivnost na dva fronta: socijalne investicije, programi
sponzorstva i tradicionalno dobročinstvo. Među
njima je i podrška dečjim
domovima i dečjim obrazovnim ustanovama, programi u oblasti obrazovanja,
podrška medicinskim ustanovama, očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa, izdavački
projekti i konkretna pomoć konkretnim osobama.
Kompanija Tatnjeft
daje novac za lečenje i odmor građana, stanovanje, fiskulturu
i sport.
Kompanija Aeroflot
kao glavni zadatak vidi poboljšanje kvaliteta života svojih radnika, a takođe i članova
njihovih porodica, penzionera Aeroflota, veterana Velikog otadžbinskog rata
(Drugi svetski rat). Aeroflot takođe pomaže
bolesnoj deci. Brinući
o budućnosti svoje zemlje, Aeroflot posebnu pažnju poklanja programima
orijentisanim na pomoć talentovanoj omladini. Socijalna politika Aeroflota
orijentisana je na propagandu zdravog načina života i podršku ruskom sportu.
Kompanija ČerMK
Severstalj zapošljava najveći broj ljudi i plaća najveći godišnji porez u
Čerepovecu i Vologodskoj oblasti. Zato ova kompanija obraća veliku pažnju na
kompleks socijalnih pitanja: od organizacije slobodnog vremena i odmora dece
svojih radnika do penzionog obezbeđivanja onih koji odlaze u
penziju, od realizacije programa "Zdravlje" do
dobrotvornih projekata i programa za očuvanje istorijskog i kulturnog nasleđa.
Od ličnog novca
Ako korporacije i
kompanije mogu da preuzmu na sebe staranje o socijalnom dobru ljudi koji rade
ili žive pored njihovih industrijskih kompleksa, žrtvovanje ili bavljenje
dobročinstvima konkretnih bogataša je nešto sporiji proces. Tim pre što su
mnogi od njih davno prebacili svoj kapital u inostranstvo. Mogao bih ovde da
navedem dva poznata projekta.
Dobrotvorni fond V.
Potanjina realizuje socijalno važne i dugoročne projekte u oblasti obrazovanja
i kulture. Budžet se formira iz ličnih sredstava Vladimira Potanjina.
Najvažnija delatnost fonda je sprovođenje dugoročnog stipendiranja i
finansijska podrška programima koje se daju talentovanim studentima i onima
koji pohađaju visoke vojne škole, koji studiraju na vodećim državnim
univerzitetima Rusije, a takođe i perspektivnim predavačima. Projekti podrške
kulture ustrojeni su tako da stimulišu profesionalni i stvaralački razvoj
ruskih muzeja. Fond podržava inicijative aktivnih i stvaralački nastrojenih
muzejskih profesionalaca, sposobnih da obezbede kulturni razvoj. Svake godine
fond daje više od 400 subvencija i 2300 stipendija.
Fond Mihaila
Prohorova pomaže ličnim sredstvima piscima i kulturnim radnicima, ne samo
da prežive, već i da stvaraju. Dobrotvorni program uključuje tri tipa
delatnosti: otvorene konkurse, ciljanu podršku inicijativama koje nisu
obuhvaćene konkursom i ličnu građevinsku delatnost. Nedavno
je fond ustanovio književnu nagradu NOS koja je odmah postala veoma popularna i prestižna.
U trentuku osnivanja fonda, njegov godišnji budžet
je iznosio milion milion dolara, a sada je - više od
10 miliona.
Činovnici smetaju
Duh dobročinstva se
širi. Mnogi, ne tako bogati ljudi, srednji biznismeni, obični radnici, škole,
pomažu sirotinji. Na primer, škola u koju ide moja unuka Kristina za svaki
praznik skuplja poklone - igračke, knjige, filmove - za decu iz dečjeg doma, to
jest decu koja su ostala bez roditelja. Gledam sa kakvim oduševljenjem moja
unuka bira poklone i raduje se: Bog je nije lišio dobrote. Praktično sve škole,
od osnovnih do univerziteta, pomažu siromašnima.
Što se tiče biznismena
koji ne žive u zemlji, pomažu i oni, ali mnogi od njih kriju svoja imena. Ne
zato što ne žele da se o njima zna. Tu su krivi činovnici i deputati. Ne čudite
se. Stvar je u tome što u zemlji još uvek nema zakona koji bi regulisao oblast
dobrotvorne delatnosti, kojim bi se, na primer, smanjivao porez na ime davanja
novca i sredstava u dobrotvorne svrhe. Samo prošle godine, na nastojanje vlade
kojom rukovodi Putin, Državna duma je počela da se bavi izmenama postojećih
zakona kojima će se mecenstvo i dobročinstvo regulisati. Biznismeni čekaju ovaj
zakon sa nestrpljenjem.
Drugi detalj koji se
takođe tiče činovnika: veoma su retki oni koji se i sami bave
dobrotvornim radom, iako ima veoma mnogo bogatih činovnika. Glumci, pevači,
radnici, prodavci, menadžeri, nekako se trude da pomognu onima koji žive u
bedi, a činovnici - ništa. Možda oklevaju!?
Čestitke od premijera
Ako govorimo otvoreno,
onda je i Vladimir Putin takođe činovnik. I, mislim, on
shvata da njegove kolege po foteljama čekaju i od njega signal kako bi počeli
da se bave dobrotvornim radom. I on im daje takve primere. Cela zemlja je pre
nekoliko meseci bila svedok dobrotvorne akcije u Peterburgu. Premijer RF
Vladimir Putin, zajedno sa svetskim zvezdama filma i estrade, učestvovao je u
Sankt Peterburgu u tom događaju. U njemu su učestvovali svetski
poznati glumci Šeron Stoun, Kevin Kostner, Monika Beluči, Vensan Kasel,
Goldi Houn, Kurt Rasel, Pol Enka, Miki Rurk, Alen Delon, Ornela Muti, Žerar
Depardje, koji je zajedno sa jednim od učesnika dečjeg ansambla pokušao da
recituje na ruskom stihove Jesenjina. Sam Putin je otpevao na engleskom i
ruskom pesmu Odakle počinje domovina. Sredstva sakupljena tokom ovog
događaja biće usmerena za pomoć ruskoj deci bolesnoj od onkoloških i
oftalmoloških bolesti.
Neće zaboraviti Rusi ni
čestitke koje su nacrtali Vladimir Putin i gubernator Sankt Peterburga Valentina
Matvijenko. Putinova čestitka bila je prodata na aukciji za 37 miliona
rubalja, a čestitka Matvijenkove na 11,5 miliona. Novac je namenjen deci.
Pišem o ovome i zato
što, kako se priča, kada su činovnici videli kako se premijer posvećuje
dobrotvornom radu, i sami su se zamislili šta da urade da bi bili primećeni.
Obični građani Rusije se nadaju da će primer biznismena i umetnika, slediti
i funkcioneri i da će se okrenuti ka onim Rusima koji danas mnogo teško žive.
Razlike
Danas oko 80-85 odsto Rusa različitih socijalnih grupa,
uzrasta i profesija govori o tome da im je potrebno povećanje prihoda. Razlika
u prihodima među
10 odsto najsiromašnijih i 10 odsto
najbogatijih se svake godine uvećava i iznosi 20 puta, a
u velikim gradovima, kao što je Moskva na primer, i 50 puta. Toliko prosečni
dohodak bogatih nadmašuje prosečan dohodak siromašnih.
Kada su činovnici videli kako se premijer posvećuje
dobrotvornom radu, i sami su se zamislili šta da urade da bi bili primećeni.
Glumci, pevači, radnici, prodavci, menadžeri, nekako se
trude da pomognu onima koji žive u bedi, a činovnici - ništa.
Roman Abramovič počeo je da ulaže novac za razvoj Čukotke. Sirotinja iz tog
kraja obožava ga do dana današnjeg.