Pismo

Novi ministar zdravlja će morati ili da hapsi ili da nasledi zdravstveni kriminal

 

Debela koža bez hirurškog noža

 

Bivši ministar zdravlja ostavio je iza sebe građevinski, personalni, organizacioni i svaki drugi haos, ali i  zdravstvenu mafiju koja je po prirodi stvari najvitalniji organ svake korupcionaške crkotine. Može li novi ministar da uhapsi 200 ljudi ogrezlih u kriminalu i reši problem, razmatraju Tabloidovi insajderi u kraćem pregledu ove banditske piramide

 

Pišu insajderi: L 21 i L 22

 

Izjava dr Zorana Stankovića da će se iz ministarske fotelje boriti protiv farmakomafije i da će završtiti  rekonstrukcije koje decenijama traju u Kliničkom centru Srbije, uznemirila je zdravstvenu mafiju. Protesti povodom imenovanja Zorana Stankovića na funkciju ministra zdravlja počeli su nepuna dva dana nakon objave njegove kandidature od strane novog sindikata zdravstva u kome su najglasniji bili intimusi Predraga Peška.

 Predsednik tog sindikata je Živorad Mrkić i sindikalni poverenik Zoran Jovanović. O kakvim se ljudima radi i kakve ljude Predrag Peško forsira u svom sindikatu, jasno je odavno. Dovoljno je da se pomene da je za svoja sindikalna angažovanja Živoradu Mrkiću od uprave Kliničkog centra sazidana kuća u Jajincima, a Zoran Jovanović je, i pored niza krivičnih dela, protivzakonito imenovan za načelnika na plastičnoj hirurgiji umesto da je smesta uhapšen!

Zdravstvena mafija ne preza ni od čega, pa tako ni od raznih vidova pritisaka, angažovanjem pogodnih ljudi u svim ustanovama i već su Peškovi agenti sa VMA vršljali oko karijere Zorana Stankovića, pokušavajući da mu pronađu neke mrlje kojim bi ga ucenjivali ako se slučajno drzne da pokvari planove zdravstvene mafije.

U toku svog mandata, kao načelnik VMA i kao ministar odbrane, Stanković je već imao problema sa zdravstvenom mafijom. Tako je na nekoliko evropskih adresa morao da pošalje određenu dokumentaciju kojom bi zaštitio porodicu u slučaju da ga neko ubije, te je savršeno jasno da je ovde reč o čoveku koji zna u šta se upleo. Jer, jedna vrlo ozbiljna zločinačka organizacija međunarodnog kalibra zamislila je da jeftino kupi pojedine srpske klinike, i to parama od narkokartela, i to tako da najpre započne nekakav vid privatizacije srpskog zdravstva, kroz koju će da sačinjava posebne ugovore sa RZZO radi upliva u budžetska sredstva i tako kompletno srpsko zdravstvo pretvori u servis za pranje para narkomafije.

 Ko god pokuša da im stane na put, biva odmah od strane državnih organa sprečen u tome, a ako je na visokoj funkciji, kao što je bio Stanković, uglavnom dobija pretnje likvidacijom i likvidacijom njegove porodice.

Nepoznato je kako je došlo do toga da Stankovića izvuku iz penzije, i to na sednici predsedništva G-17 plus, ali je ostala upamćena rečenica bivšeg ministra da njegovom nasledniku "...predstoji težak i mukotrpan posao" t.j. "...da mu se on ne bi našao u koži".

 Otkud sad to, kad je bivši četvorostruki ministar na sva zvona trubio kako je glavne reformske zadatke u zdravstvu završio?

 Kakvi su to sada problemi koji čekaju novog ministra kad mu se stari "ne bi našao u koži"?

Tumačeći ovu zabrinutost, treba verovati da je ministar Milosavljević bio idealna karika u lancu zdravstvene mafije, da je sve velike kriminale zataškavao, a iživljavao se na kolegama kojima su bila smeštana podmićivanja od po 200 do 300 evra. Da nije bilo bivše gradske sekretarke za zdravstvo Dragane Jovanović, ne bi ni došlo do hapšenja kriminalaca u zdravstvu. Pre dve godine upravo je ona pokrenula zamajac koji je zdravstvena mafija na sve načine gledala da zaustavi, ali se sve ipak završilo hapšenjem čelnika beogradskog zdravstva.

 Kasnije je dr Đorđe Bajec smestio dr Borojeviću (aktivisti-cinkarošu u "slučaju Rebrača"!) i rukovodstvu Onkologije, inače očiglednu pljačku pacijenata sa malignim bolestima (što stvarno jeste najgori mogući kriminal). Međutim, njegov krivični dosije je podebeo pa zato nije uspeo kroz DS i panično dozivanje Nade Kolundžije i Jelene Trivan da obznani kako je Stanković ratni zločinac i tako osujeti njegov izbor za ministra, ali i svoju najverovatniju smenu sa mesta direktora KC Srbije.

Uzgred, Bajec je svoju karijeru estradnog (čitaj, režimskog!) doktora ostvario uglavnom uz velika obećanja vrhu DS (i predsedniku lično!) da će se navodno posvetiti borbi protiv zdravstvene mafije. Takođe, redovno je izveštavao pripadnike obaveštajnih službi i MUP o svojim akcijama, pokušao je čak da smeni i samog Predraga Peška i njegovu kliku u Kliničkom centru Srbije, ali, umesto svega toga, već godinu dana kod istog tog Peška on odlazi po savete kako da se održi u fotelji, a zauzvrat njemu prepušta upravljanje  Hirurškom klinikom, a njegovoj ženi Klinikom za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.

Sa druge strane, Peško je u jednom trenutku predao preciznu dokumentaciju republičkom MUP-u o paljenju IV sprata "KBC Dragiša Mišović" i ulozi Đorđa Bajeca u tome, i kako je zaradio na "rupama u papirologiji o nabavkama" dok je direktorovao tom ustanovom.

Inače, piromanija je karakteristična za članove DS, pa gde god se nešto masno pokrade odleti u vazduh ili izgori neka fabrika, preduzeće ili slično, direktori postavljeni iz ove stranke tamo zasednu, uđu u kombinacije i dopljačkaju još šta ima za pljačku. Tako je i Bajecov intimus Vuksanović zaseo u RZZO i odmah objavio nekoliko uspešnih nabavki lekova i sitnog inventara, a nije ni pomenuo pljačku veka od 10,6 milijardi evra (koje sad nedostaju u RZZO), a koju je Dragana Jovanović precizno objasnila u medijima, navodeći tačne dokaze o ovoj, verovatno najvećoj otimčini u istoriji srpaskog zdravstva.

Najgora je i najopasnija veza zdravstvene mafije sa narkomafijom, čije pare se peru kroz zdravstveni sistem. Naravno, tu je i sramna nadrielita poput akademika Ljubiše Rakića, koji takve rado učlanjuje u Munovu sektu, kako bi ih štitio od eventualnih policijskih istraga. I zaista, nijedan član te sekte, bez obzira na kalibar izvršenog kriminala, nije pao u nemilost.

 Ako je Tomica Milosavljević, taj bivši četvorostruki ministar, na sve ovo mislio kada je rekao da "Stankoviću ne bi bio u koži", onda je u pravu. Jer je sa Vuksanovićem, kad je preuzimao RZZO, obavljen jedan razgovor u kome mu je rečeno šta sme a šta ne sme da radi dok sedi u toj fotelji. Ovo sa Stankovićem može, ali ne mora da bude slučaj, i to u potpunosti zavisi od podrške vojno-bezbedonosne službe koju ima.

Ukoliko je, pak, izvučen iz penzije da bi mu se neko osvetio za ono što bivši četvorostruki ministar nije hteo i nije smeo da radi (pa je sad pušten niz vodu kao grobar srpskog zdravstva), ili da bi se kardinalni učinak takvog ministra pred javnošću što brže zaboravio, onda nije jasno zašto je Stanković tako naivno  prihvatio ovu funkciju.

Naravno, postoji nada onih brojnih i poštenih ljudi u srpskom zdravstvu, da će upravo Stanković da reši katastrofalni kriminal i pohapsi 50 direktora  i 150 njihovih saradnika krivih za milionske mahinacije, čiji predmeti odavno stoje po fiokama tužilaca. Nemoguće je da Stanković nije svestan da bi se hapšenjem tih 200 ljudi srpsko zdravstvo odmah oporavilo i da bi njemu kao ministru posao odmah bio lakši...

 

 

 

 

 

Pismo

Dimitrovgrad: prešli svaku granica

 

I carina požutela

 

 

Mi smo radnici Carinarnice u Dimitrovgradu.

Nismo ponosni što ne možemo da se potpišemo punim imenima, a verujemo da su vam razlozi poznati i razumljivi. Naš upravnik, gospodin Ivan Stojmenov član je Demokratske stranke. Od kada je on požuteo, pošteni carinici su uvenuli.

Uoči praznika 8. marta - Dana žena, gospodin upravnik je, samoinicijativno, i bez znanja direktora Uprave carina gospodina Petronijevića, zajedno sa svojim zamenikom Dragoljubom Vukotićem, poveo još 52 radnika naše Carinarnice, kolege i koleginice na proslavu 8. marta u Istanbul.

Šest dana su upravnik, njegov zamenik i njihova svita šenlučili po Istanbulu. U njihovom društvu bila je i tužilac Višeg tužilaštva u Pirotu, gospođa Snežana Stamenković. Valjda kao garant da upravnik neće sesti na optuženičku klupu. A  razloga ima na pretek.

Šenlučenje upravnika Stojmenova platila je turska špediterska mafija, dočekavši goste iz Srbije raširenih ruku, plativši sve troškove, uključujući i usluge prostitutki iz javnih kuća, za naše kolege odane upravniku.

Turska špediterska i narko mafija imaju svog poštovaoca u upravniku naše Carinarnice. Oni umeju da se zahvale što transporti iz Turske brzo prolaze na našoj carinarnici.

Poslovi upravnika Stojmenova su pod zaštitom, jer je član Demokratske stranke. Dok on žuti, mi venemo, nemoćni što svoj posao ne možemo da obavljamo u skladu sa zakonom i državnim interesima.

Radnici Carinarnice Dimitrovgrad