Razaranje

Pančevo: omladina Žutog preduzeća lansirala ozakonjeni idiotizam

 

Škrabanje, farbanje i umetničke svinjarije

 

Koji su prioriteti Strategije za mlade grada Pančeva. Ko su "perjanice" rada sa mladima. Ko čini hitlerjugend Žutog preduzeća. Čije je "umetničko ostvarenje" prskanje i valjanje u boji. Ko organizuje In Treš festival. Ko je krečenje klozeta proglasio za umetničku manifestaciju. Ko se krije iza Omladinskog Resursnog centra. Ko stoji iza Unije studenata Pančeva. Da li se ove dve organizacije "slučajno" slučajno nalaze u podrumu sedišta Demokratske stranke

 

Stanislav Živkov

 

Jedan od najvećih svetskih dirigenata Sergiu Celibidache (1912 - 1996) svojevremeno je u intervjuu zagrebačkom Startu izjavio da su suvremena glazba i umjetnost uopće kompletna svinjarija i ozakonjenje idiotizma. Kada se pogledaju pojedina dešavanja koja se organizuju pod svesrdnim pokroviteljstvom pančevačke Kancelarije za mlade, s pravom se postavlja pitanje kako o mentalnom stanju protagonista tih skaradnih manifestacija, tako još više i o mentalnom stanju obožavatelja i promotera takvih svinjarija koje se plaćaju novcem pančevačkih poreskih obveznika!

Škrabanje i šaranje

Istini za volju, ova loša tradicija se već poduže ukorenila u Pančevu, još od vremena kada je član Gradske uprave zadužen za mlade iz G17 bio izvesni Aleksandar Farkaš, koji se tokom svog obavljanja ove funkcije najviše "proslavio" udruženim zločinačkim poduhvatima realizovanim u saradnji sa izvesnim Slobodanom Dodićem poznatijim kao Jabuka, kada su glavne "kulturno-vaspitne" manifestacije za mlade, na koje su arčene pare, bile skaradne DJ i tehno-žurke organizovane redom po spomenicima kulture koji su nakon toga doslovce bili zagađeni svim mogućim telesnim izlučevinama, a kao spontani prateći program događala se i javna kopulacija i muški striptiz! Nakon promene gradske vlasti, i Farkaš i Dodić su svojim eminencijama "poboljšali" kadrovsku ekipu u Domu omladine, koji je potom izuzetno uspešno uspela da potpuno uruši izvesna Maja Georgijevska - koja je na to mesto došla po liniji tadašnjeg partnera u gradskoj vlasti, tj. Nove Srbije - da bi nakon čistke u gradskoj vlasti, zajedno sa Novom Srbijom bila smenjena radi pokušaja konsolidacije štete koju je ona, Georgijevska, napravila za vreme svog direktorovanja ovom ustanovom.

Farkaš, koji je najpre totalno razbucao G17 u Pančevu, pa u međuvremenu osnovao "narandžasti blok", odborničku grupu skupljenu s konca i konopca, pa zatim pristupio Udruženim regionima - na kraju je za nepostojeće zasluge postao direktor pančevačke filijale Zavoda za zapošljavanje! I pored svega ovoga, pančevačkoj Gradskoj upravi, u skladu sa štetočinskom tradicijom po kojoj se mladima mora u svakom pogledu izaći u susret, bilo je veoma stalo da nastavi tradiciju održavanja skaradnih manifestacija među kojima bi prvo mesto na rang-listi idiotizama svakako pripalo opskurnom i bizarnom festivalu In Treš!

O tome koliko je čitav projekat krajnje bizaran najbolje svedoči najava: Škrabanje, Škrabatanje, Šaranje i mnogo treš zabave pri čemu su posetioci pozvani da reaguju kreativnim pražnjenjem, odnosno oslikavanjem ili samo šaranjem određenih smislenih i besmislenih poruka. Za najbolji kratki film u trajanju od okvirno 2-5 minuta. Aparatom, telefonom, kamerom. Svako može! Tema je slobodna, bitno je da se završava na slovo š (možda bi najbolje bilo da je tema scheise ili shit)! Nema ograničenja u broju filmova jednog autora. Prednost imaju kratki filmovi (2-5 minuta), ali uzimaće se u obziri duži ukoliko žiri proceni da su kvalitetni.

O samom kvalitetu i kompetentnosti žirija najbolje govori činjenica da su u njemu svega dva profesionalna filmska radnika, dok su ostali članovi neizbežna mirođija u svakoj skaradnoj pseudomodernoj manifestaciji - politikološkinja Snežana Baralić-Bošnjak, zatim Anđelija Cvetić, inače po struci arhitekta,  te kao začin svega se kao član žirija navodi izvesna spodoba koja se krije iza pseudonima A86+, ali uz malo raspitivanja ustanovljeno je da se i ovde radi o perjanici mladih nadobudnih arhitekata poput Marka Salapure i ostalih članova arhitektonskog hitlerjugenda. Očito je i da  je i ovo "društvance" sastavljeno po liniji Žutog preduzeća jer je samo tamo najnormalnije bacanje novca na ovako bizarne i u krajnjoj liniji štetočinske svinjarije. Štaviše, kako bi se poboljšao "umetnički" rejting ove svinarije, u nedelju 11.12.2011. u prostorijama galerije "Elektrika", Vojvode Radomira Putnika 7, Pančevo, održan je veoma "kvalitetan" pseudoumetnički program pod gromoglasnim imenom: Šarada - interaktivni performans, zajedničko škrabanje, šaranje… platna od petnaest metara dužine! Uz pomoć četaka, valjkova, špriceva i ostali materijal za škrabanje. GAĐANJE BOJAMA - gađanje platna i ljudi oko sebe!

Na tako "eminentnoj" manifestaciji velike kese za đubre, od kojih su pravljene zaštitne kabanice, bile su obavezan dres kod, a posetioci su upozoreni da obuku "treš" odeću i obuću koja sme da se šara. O tome da je sve bilo brižljivo pripremljeno najbolje govori činjenica da je organizator obezbedio boju za šaranje i gađanje, kese za đubre i posebnu sobu za odlaganje stvari koje nije trebalo da budu obojene specijalnom bojom na vodenoj bazi koja navodno nije štetna i može se oprati.

Sve ovo samo po sebi je skandalozno, ali ponašanje pojedinih persona iz Gradske uprave ukazuje na urgentnu potrebu da pojedinci pothitno odu pregledati da li su im svi točkići u glavi na broju i da neki slučajno nije iskočio iz ležišta! Ipak, vidi se da je čitava svinjarija jedno od remek-nedela štetočinske umetničke grupe Artifakt. O tome kolika je količina umišljenosti i gluposti uložena u ovu svinjariju najbolje svedoči prezentacija šaradne svinjarije na sajtu osnivača i glavnog bukača slikarčića Vuka Vučkovića (www.vukvuckovic.com), gde se doslovce govori da su se u zabavnu igru bojama (gađanje, šaranje i, što da ne, posipanje) uključili su i za to voljni posetioci, a ostali su se načinili mudri i, uz kuvano vino i kikiriki, zauzeli poze posmatrača. Zarad potrage za smislom umetničkog čina i oslobađanja kreativnih poriva u svima nama, na raspolaganju su bile četkice i četke, špricevi i ogromno platno prevučeno preko zida galerije. Da li je tako oslobođeni kreativni impuls umetnički čin ili samo uzbudljiva šarada?

Žubor kreativnosti

Ispostavilo se da su organizatori festivala grupa mladih arhitekata A86+, skaradna umetnička grupa Artifakt i Dom omladine, uz podršku galerije Elektrika koji su se dodatno kompromitovali organizovanjem ove svinjarije, a najtragičnija činjenica je da se ovom štetočinstvu pridružio i Grad Pančevo, koji je pomogao ovu "kapitalnu" manifestaciju.

Po svemu sudeći među grupnim članovima neformalnog pančevačkog Žutog hitlerjugenda počasno mesto bi zbog štetočinstva trebalo da pripadne bizarnom grupnjaku ARTifACT, odnosno neformalnoj grupi konceptualnih umetnika nastaloj 2009. godine. O tome koliko je ova grupica mladih lijepih i najpametnijih zapravo beskrajno umišljena najbolje govori njihovo samohvalisanje kako ovaj multimedijalni, društveno-angažovani, umetnički projekat za cilj ima stvaranje nove mreže mladih umetnika, kao i unapređenje načina predstavljanja konceptualne umetnosti u Srbiji.

Teme određene projektom treba da, kroz umetnički rad, probude svest društva o socijalnom aktivizmu danas, kao i da podsete na slične aktivnosti iz proteklih godina 20. veka. Dalje se navodi kako je u dosadašnjem radu ARTifACT svoje delovanje više puta vezao za angažman očuvanja prirode, pokušavajući da putem umetnosti, utiče na razvoj ekološke svesti kod ljudi. Na izboru fotografija sa akcija, može se videti već prepoznatljivi vizuelni identitet ARTifACT-a. Prerušavanjem njegovih aktivista, privlači se pažnja ljudi, a putem performansa i ostalih vizuelnih umetnosti saopštava se stav ARTifACT-a i traži se njihovo uključivanje.

O tome o kakvim se budalaštinama zapravo radi, a te budalaštine nažalost podržava grad Pančevo, na najgori mogući način govori nepostojeći skandal sa krečenjem klozeta u pančevačkom Domu omladine, koji je po svaku cenu izmontiran kako bi se zaštitio navodno ugroženi umetnički identitet artifaktovaca. Naime, nekom od artefaktnih "genija" je palo na pamet da umetničkim delom proglasi krečenje klozeta u pančevačkom Domu omladine, čije je svečano otvaranje proglašeno kao kapitalno kulturno događanje grada Pančeva, a o čemu svedoči čak i "umetnički" program kojim je 25. oktobra prošle godine sveže okrečeni klozet "stavljen u funkciju". Tako je ova sumanuta manifestacija "otvaranja klozeta" bila propraćena izložbom fotografija, prigodnim govorancijama i svečanim presecanjem klozetske vrpce da bi retki posetioci bili zapanjeni, te da je najobičnije krečenje klozeta psihodeličnim bojama bilo još "oplemenjeno" i otvaranjem nekakve "stalne likovne postavke" odnosno, kako su artefaktovci rekli - prvog muzeja istorije umetnosti u klozetu!

Kao prateće manifestacije priređene su i stupidne izložbe fotografija Slikam se u WC-u za Fejsbuk, Izložba fotografija na temu svetskih toaleta, WC - katarzom do umetnosti, a o svemu je dato i "kapitalno objašnjenje autora ove pseudoumetničke svinjarije koja je očigledno nastala kao rezultat podrobnog terenskog rada po klozetima i kasnije kabinetske analize tako prikupljene građe autora projekta u kojoj je ingeniozno ustanovljeno sledeće: U javnim toaletima javljaju se najrazličitije forme izražavanja. Od nesvesnog povlačenja linija prstom usled nedostatka wc papira, do gotovo kaligrafskih "tagova" markerima, vulgarne poezije, proze i sex oglasa tehnikom duboreza ključom, noktima… pa do sve vidljivijeg upliva novih tehnologija i proširenih medija. Smisao ove "umetnosti" teško je definisati, nažalost ovo nadahnuto stanje najčešće metastazira u huliganizam.

Stav da izgled javnog WC-a predstavlja najrelevantnije ogledalo stepena kulture jedne nacije, neminovnost da se tamo mora otići, vreme koje u njemu provodimo, kao i neobrazovanost i primitivnost ispisana na svakoj pločici. Bili su nam znak da odatle, i samo odatle, mora krenuti NOVA RENESANSA UMETNOSTI !!! Da tu mora doći ARTifACT - umetnost ako deluješ!

Prostorije toaleta Doma omladine Pančeva renovirane su na specifičan način. Tri kabine ovog javnog WC-a postale su tri kabineta umetnosti - stari vek, srednji vek i novi vek, dok je ulazna prostorija postala reprezent savremene umetnosti. Ovakvom intervencijom u prostoru želeli smo da posetilac u trenutku fiziološkog pročišćenja podsvesno primi jednu dozu znanja i umetnosti, i iz "obične" pređe u aristotelovsku katarzu. Naravno u pisanje panegirika u čast ovom" kapitalnom" umetničkom remek-nedelu po službenoj dužnosti i stranačkoj direktivi priključio se i lokalni nedeljnik Pančevac u kome je inače, nakon propale privatizacije privremeni zastupnik državnog kapitala izvesni Aleksandar Vučković, inače otac gorepomenutog Vuka Vučkovića.

Međutim, saga o kreativnom oplemenjivanju klozeta u Domu omladine ubrzo je postala rašomon jer je krečenje klozeta i lepljenje tapeta i fotografija naišlo na odijum stručne a i šire javnosti, te su na zahtev sveštenika Radoslava Milanovića fotografije Hrista i svetaca prebojene, što je odjednom proglašeno za cenzuru ovako "kapitalne" umetničke kreacije, a opet po direktivi, Pančevac se kompromitovao objavljujući očito naručen tekst proglašavajući prebojavanje fotografija Hrista i svetaca u klozetu ni manje ni više nego nemilim događajima koji su doveli do toga da su autori projekta - umetnici Marina Grujić, Vuk Vučković i Milan Bulatović - prekrečili neke reprodukcije slika u tom prostoru. Tek iz ovog teksta se saznalo da su autori projekta zamislili da klozet nakon intervencije u prostoru, posluži kao edukativni centar koji će goste Doma poučiti osnovama istorije umetnosti! Klozet je tako postao trodimenzionalna enciklopedija koja na svojim zidovima sadrži reprodukcije nekih od najznačajnijih dela likovne umetnosti, a kabine su tako postale tri kabineta, u kojima su smeštena dela iz starog veka (preistorijska, egipatska, mesopotamijska, grčka, rimska i azijska umetnost), srednjeg (srednjovekovna, renesansna i barokna umetnost) i novog veka (moderna umetnost).

Siroti "umetnici" su štaviše pokušali da lično objasne šta je bila ideja vodilja njihovog zločinačkog poduhvata, jer očito da agresivna bulumenta okupljena oko Vučkovića i pančevačkog hitlerjugenda Demokratske stranke misli da je najpametnija i da ima pravo da radi gde hoće i šta hoće i da čitav grad i sve ustanove kulture treba da stave sve svoje raspoložive resurse na raspolaganje kako bi grupnjak po imenu Artifact mogao neometano da zagađuje kulturu i umetnost Pančeva. Doduše, niko ne spori umetničke slobode te se stoga čini da bi krečenje i dekoracija klozeta, kao specijalna aktivnost, i dalje trebalo da bude rezervisana za specijalne umetnike poput Vučkovića i bulumente!

"Violine i trube"

Naravno, nikome nije palo na pamet da javno postavi pitanje kakve međusobne veze imaju krečenje klozeta i istorija umetnosti, koja je u ovom "slučaju" samo poslužila kao sredstvo za nečije pseudoumetničko iživljavanje i arčenje novca, jer naravno struka istorije umetnosti treba jedino da posluži kao valorizator umetničkog stvaralaštva ovako "eminentnih" mladih nadobudnih stvaralaca savremene umentosti!

Sve ovo bilo je moguće samo zato jer je kao delatnost Kancelarije za mlade grada Pančeva usmerena na realizaciju skaredne Strategije brige o mladima grada Pančeva za period 2007-2012, te briga o prioritetnim problemima mladih uz uvažavanje potreba mladih i pružanje podrške organizacijama i inicijativama na teritoriji Pančeva - po kojoj je očito da je prioritet upravo ono što je više nego očigledno, a to je da se mladima mora u svakom pogledu izaći u susret, pa makar to značilo da im treba dopustiti da se doslovce svima popnu na glavu.

Kako bi se taj cilj što bolje realizovao sredstvima grada, otvoren je Omladinski resursni centar koji je "slučajno" smešten u bivšoj pivnici, u podrumu sedišta pančevačkog Žutog preduzeća koje zapravo stoji iza svega, a naravno tu su u članovi skaradne pseudoumetničke organizacije Refraction tim - inicijativa za kreativno delovanje koja je svojedobno osnovana kao nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje građana,  ali je kao neformalna grupa aktivna još od 2003. godine. Refraction tim, koji za cilj ima podsticanje razvoja različitih oblika istraživanja, edukacije i stvaralaštva u oblastima arhitekture, urbanizma, prostornog planiranja, očuvanja graditeljske i prirodne baštine, vizuelnih umetnosti i multimedijalne produkcije, dizajna i kulture, slučajno ima sedište na istoj adresi kao i Udruženi regioni, u Ulici narodnog fronta 6.

Osim toga, na adresi sedišta Žutog preduzeća nalazi se i sedište Unije studenata Pančeva, čiji je sadašnji potpredsednik, nakon dva mandata na mestu predsednika Unije srednjoškolskih učeničkih parlamenata, izvesni Stefan Josimov, inače daleko poznatiji kao sin Srđana Josimova, člana gradskog veća Pančeva i potpredsednika OO DS Pančevo, koji očito već priprema svog naslednika za pančevačku političku scenu. O tome najbolje govori činjenica da Josimov junior sa svoje 22 godine, u najmanju ruku izgleda kao nekakav starmali, večito uštogljen i obučen u lister odela, pošto se politikom bakće od 16 godine kao navodni organizator svih većih ekoloških protesta povodom zagađenja grada, od 2006. godine, i pokretač ili učesnik svih većih ekoloških i omladinskih projekata u Pančevu.

Kada se sve ovo ima u vidu ni najmanje ne čudi da su imperativ pančevačke Strategije o kulturi sve moguće i nemoguće bizarne i štetočinske manifestacije u režiji Žutog preduzeća, tačnije rečeno njegovog hitlerjugenda, a još je tragičnija činjenica da Kancelarija za mlade stoji iza ovakvih pseudoumetničkih svinjarija koje se predstavljaju kao kapitalno umetničko delo primereno kapitalnim umetnicima poput Vuka Vučkovića, Artifacta i ostalih kapitalaca hitlerjugenda Žutog preduzeća, što ni najmanje ne čudi jer se time u potpunosti potvrđuje stara narodna poslovica da riba smrdi od glave, ali se stoga opradvano postavlja sledeće pitanje: ako su u orkestru Žutog preduzeća ovo prve violine, na šta im tek onda liče trube?

 

 

Klozet kao umetnički stimulans

O razlozima za krečenje i dekoraciju klozeta najbolje je pročitati sledeće "mudrovanje" Vuka Vučkovića:

Oduvek sam bio zapanjen količinom kreativnosti koju možemo naći u javnim WC-ima. Zašto u čoveku postoji tolika potreba da ostavi neki trag svog prisustva, na mestu na kome je došao da zapravo izgubi deo sebe? Nekada, u davna vremena, fekalije su zauzimale mnogo bitniji udeo u životu, a sada izuzev korpofila, cela priča se završava povlačenjem užeta, pritiskom na dugme ili aktiviranjem senzora za puštanje vode. Verovatno zbog tog gubitka jednog dela sebe, javlja se potreba ostavljanja nekog traga. Zato se u javnim toaletima javljaju najrazličitije forme izražavanja.

Od nesvesnog povlačenja linija na vratima usled nedostatka WC papira, do gotovo kaligrafskih reperskih potpisa debelim markerima, vulgarne poezije i proze, sex oglasa tehnikom duboreza ključom, noktima, brisom…, a da ne pominjem upliv novih tehnologija i proširenih medija. Tu tradicionalna štafelajska umjetnost mora da prizna svoju inferiornost. Ima li išta lepše od odraza mlade djevojke uslikanog kamericom mobilnog telefona dobre rezolucije u ogledalu klonje? Ko će to znati koliko se sama sebi učinila blaženom u tom trenutku pročišćenja… O! Toalet - jedino mesto pored groba gde se mora ići! Kralj ili prosjak, poljski ili engleski!

Baš zbog te prisiljenosti da se tamo mora otići, kad se oseti zov prirode, i zbog žubora kreativnosti, odatle i samo odatle mora krenuti nova Renesansa umjetnosti! Samo se tako može primorati stoka… u tom trenutku olakšanje, katarze, da podsvesno primi jednu dozu umjetnosti.

Zato predlažem da stvorimo novu renesansu slikanjem, izlaganjem radova… ili možda jeftinije i sigurnije zbog krađe, štampanjem reprodukcija umjetničkih dela i lepljenjem na zidove i vrata javnih WC-a.

Čini se da će ta nova renesansa biti primerena upravo velikim umetnicima kalibra Vuka Vučkovića i bulumente!