Na nišanu

Slepi putnik u srpskom potpalublju: hoće li Srbija preživeti režim Aleksandra Vučića?

Kud plovi njegov brod?

Kao smrtno bolestan čovek, koji, putujući u susret nebesima, na trenutak poveruje da je ozdravio i veselo se pridiže iz postelje, tako i predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, pred neminovni slom njegove političke vratolomije, slavi "savezništvo Srbije sa Nemačkom", "prijateljstvo sa Emiratima", "interese sa Rusijom", "poštovanje prema Americi", "Razumevanje za Ukrajinu"...Potop koji se desio u maju i koji je na videlo izneo pravu sliku njegovog ličnog režima, simbolično je označio kraj još jednoj odnarođenoj vlast. Ali, kako će i da li će taj neminovni pad preživeti Srbija?

Nikola Vlahović

Tabloidov kolumnista Branko Dragaš, piše u ovom broju da se Srbija samo u maju mesecu 2014. godine, zaduživala zastrašujućim tempom, od 2,5 miliona evra na sat, i da se Srbija doslovno davi u dužničkom blatu. Prema jednom od već pripremljenih scenarija u takozvanim međunarodnim bankarskim institucijama, najdalje krajem oktobra meseca, Srbija će biti potpuno paralisana. Režim Aleksandra Vučića, na koji je naslonjen glomazni i nepodnošljivo skup državni aparat, srušiće se kao kula od karata. Otvoriće se mogućnost za potpuni haos i bezvlašće. U takvim okolnostima, lebdi nad svima jedno sasvim ljudsko pitanje: šta će biti s nama? Ko će zaustaviti potpuni raspad države, sa kojim snagama, kojim rečima, kojim razumnim merama? Početkom proleća (23. marta ove godine), šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Toni Verheijen, otvoreno je zapretio: "...Vrlo je opasno ako nestane politički kredibilitet...U slučaju da vlada dogovori program s nama i MMF-om, i onda ga ne sprovede za najviše devet meseci, ja više ne mogu da branim zemlju pred direktorima Svetske banke!".

Da bi bilo jasnije o čemu je reč, treba reći da ovakve vampirske institucije, koje sišu krv najslabijima, pod pojmom "politički kredibilitet", podrazumevaju potpunu predaju suvereniteta i potpunu zavisnost od zapadnih multinacionalnih kompanija. Sa druge strane, to znači i apsolutnu lojalnost antiruskoj politici koju sprovode zapadne vlade, pre svih, vlada SAD.

Režim Aleksandra Vučića, tačnije, on lično, kao personifikacija režima, već odavno je "prodao dušu đavolu" i čini sve da Srbiju stavi pod noge takvom kriminalnom imperijalizmu. Da bi makar na kratko vreme sprečio potpunu katastrofu, sigurno je da će krenuti u prodaju preostalih državnih preduzeća, ali, to će biti tek kap vode u moru. Potop broda na kome Vučić drži kormilo, neizbežan je. Pred milionima građana Srbije, zjapi užasno dno, čija dubina je takva da se mnogi više nikada neće izvući iz njega.

Veruje samo ličnom brojaču

U pogubnim majskim poplavama, koje su otkrile pravo lice Vučićevog režima, napravljena je šteta koja je veća od dve milijarde evra. Naravno, njegova propagandna mašina nije sabrala pravu visinu materijalnih gubitaka, ali se Vučić sam potrudio da "okvirno" daje procene, govoreći kako će mu njegov prijatelj, šeik El Zajed, pomoći sa 10 miliona dolara: "...Dobićemo veliku pomoć od mog prijatelja šeika Muhameda, veliki novac. Nijedan dinar ne sme da bude zloupotrebljen ili da čujem za neka privatna lica da neko u ime Vlade tobože uzima nešto!".

Kako su vesti o razmerama stradanja stizale, tako je on menjao izjave, pa je na kraju priznao: "...Hvala svima na pomoći, ona nije ni izdaleka dovoljna, ipak ćemo sve morati sami, svojim sredstvima". U međuvremenu, Muhamedovih deset miliona prestali su da budu tema. Izgleda da taj šeikov "leteći ćilim" sa parama uopšte nije ni došao u Srbiju!

Vučićev režim nije sabrao ni tačan broj žrtava u majskim poplavama, što je ostavilo mnogo prostora za spekulacije. Zašto Srbija nije videla nijednu sahranu postradalih, a bilo ih je u svim potopljenim gradovima?

Pao je vlastodržac i na slučaju Obrenovca, nakon poplava. Počevši od čišćenja grada pa do podele ogromne humanitarne pomoći koja je u kratkom roku stigla, jer se narod samoorganizovao (režim ga je samo ometao u tome). U opštem rasulu koje je nastalo, što zbog više sile, što zbog Vučićeve vladarske samouverenosti da može da upravlja i klimatskim promenama, mnogi građani koji su ostali bez ičega, danas gladuju, sledujući jednu paštetu dnevno, bez nade da će preživeti. Za manje od mesec dana, posledice razornih poplava pašće u zaborav, a sa njima pitanje daljeg života onih koji su ostali bez ičega.

Vučićeva gromoglasno najavljena istraga krivice odgovornih državnih funkcionera za skandalozno držanje tokom majske drame, ali i za pljačku budžetskog novca namenjenog odbranama od poplava (zbog čega je u dobroj meri i nastao haos), jednostavno je prekinuta pre nego što je i počela. I odgovorni ministri i odgovorni lokalni funkcioneri i direktori javnih preduzeća, svi su i dalje na svojim mestima. Niko nije smenjen, niko nije odgovarao.

Umesto da insistira na procesuiranju onih funkcionera koji su doprineli da nesreća u majskim poplavama bude veća, Vučić je došao na "spasonosnu" ideju da imenuje Marka Blagojevića, za direktora Kancelarije za pomoć i obnovu područja pogođenih poplavama.

Ovaj doskorašnjeg "programskog direktora" CESID-a (Centar za slobodne i demokratske izbore), Vučić je postavio kao svoga "brojača para", i to onih koje budu stizale u vidu donacije, kao humanitarna pomoć za poplavljena područja u Srbiji. U svojoj knjizi "Kako smo Srbima podmetnuli Otpor", bivši komandos iz Vijetnama Robert Helvi, američki vojni obaveštajac i operativac specijalnih ratova, seća se tajnih sastanaka 2000-te, u budimpeštanskom hotelu "Hilton", sa grupom od 12 „srpskih" regruta, među kojima je bio i Marko Blagojević, koji su činili jezgro američke obaveštajno-subverzivne grupe pod nazivom „Otpor", sa zadatkom uklanjanje režima Slobodana Miloševića. U to vreme je Aleksandar Vučić bio Miloševićev ministar za informacije i svim dostupnim sredstvima je proganjao ovu vrstu srpskih izdajnika i američkih plaćenika. Čak je i Hajli u svojoj knjizi bio zgađen Blagojevićem, pa je na jednom mestu, između ostalog piše: "...Marko Blagojević (CESID) je posebna priča, on verovatno smatra da 'svojoj' otadžbini Srbiji još nije dovoljno duboko zabio nož u leđa...Nedavno, prilikom pokušaja organizovanja subverzivne i anti-državne (anti-ruske) aktivnosti (za potrebe zapadnih obaveštajnih službi) u ruskom 'Podmoskovlju', Marko Blagojević (CESID) je demaskiran javno od strane ruske državne televizije i hitno proteran iz Rusije".

Istina, ni Blagojević se ne usteže da prizna neke istine, pa je nedavno, za potrebe engleskog govornog područja, pohvalno govorio o organizaciji IRI (na budžetu vlade SAD), koja ga povremeno finansijski pomaže. IRI je poznat po nizu državnih prevrata koje je realizovao širom sveta. Između ostalog, ova obaveštajno-subverzivna "firma", bila je i kreator ideje albanskog Kosova.

Imenovanjem Marka Blagojevića za "brojača" donatorskog novca (koji deluje kao paralelna vlast ministarstvu finansija), Aleksandar Vučić je dao još jedan dokaz za tvrdnju da je njegov režim autokratski i da je današnja Srbija žrtva njegove samovolje, ludila i veleizdajničke politike koju vodi.

Sasvim je moguće da je on duboko uveren u ispravnost svoje "misije", jer tolika količina svakodnevnih neistina koje izgovori, može da deluje autosugestivno! Ali, to je onda znatno ozbiljniji problem, čije je posledice teško sagledati...

Danke Dojčland

Faktičkom predajom Kosova i Metohije i pozivanjem Srba da izađu na izbore 8. juna ove godine, Aleksandar Vučić je dao puni legitimitet albanskom separatizmu i američkoj okupaciji Srbije. Ni njegovi angloamerički šefovi nisu očekivali toliku lojalnost. Ali, ako je slučajno i pomislio da su mu zaboravili ratnohuškačku prošlost, grdno se prevario! Biografija se ne pere sa rukama do lakata u prljavim poslovima. Preciznije rečeno, američka imperija ne voli svoje sluge i plaćenike, nego ih sklanja sa vlasti čim obave šta im je dato u zadatak. To i Vučića čeka.

Njegova nedavna poseta Nemačkoj, pompezno najavljena kao "događaj epohe", ugovorena je preko jedne druge velike sile i imala je za cilj samo to da Vučiću bude stavljeno do znanja da je Srbija teško obolela država, u kojoj nijedan pristojan investitor neće doći, dok je to tako. Kada je u sredu, 11. maja ove godine, službeni avion srpske vlade marke „Falkon" sleteo na berlinski aerodrom „Tegel" (tačno u 9 časova 12 minuta), samozvani gospodar je toliko bio impresioniran da su "Večernje Novosti" odmah dobile nalog da "napišu nešto lepo". Tako je izveštač ovog lista, između ostalog zapisao: "...Vojni orkestar dobio je žustru komandu. Zagrmele su prvo srpska, a zatim i nemačka himna. Vučić i Merkelova prošli su pored svečane garde i uz ležernu konverzaciju povukli se na radni ručak...".

A, na ručku, iznenađenje: kancelarka je, "ležerno", između dva zalogaja, odgovorila na Vučićevo pitanje-šta Nemačka očekuje u budućnosti od Srbije: "...Imamo očekivanja kada je reč o Kosovu i Metohiji i pravosuđu...".

Neoprezno, neko je i ovu rečenicu Angele Merkel "prošvercovao" u Srbiju, ali se ona nije čula od gromoglasnih naslova "Nemačka i Srbija saveznici", "Alless fantastisch", "Danke Angela" i slično...

Kasnije, na sastanku nemačkih privrednika sa Vučićem, sva pitanja su se ticala državne birokratije u Srbiji. Ni na jedno od njih Vučić nije konkretno odgovorio. Šta je, uostalom, doneo iz posete Nemačkoj osim utiska da je "ručak bio lep" i da je gospođa Merkel bila lepo raspoložena? Da li ga je tamo neko pitao gde je nestalo 51 milijardu dolara koju su iz Srbije izneli njegovi "demokratski prijatelji", zašto ne traga za tim novcem, zašto dovodi Arape u sred Evrope i zbog čega "on lično" sumnja da nemački ambasador u Beogradu "radi protiv njega i njegove porodice"? Jesu li ga podsetili kako je pune dve decenije sladostrasno mrzeo i Evropu i Nemačku i ceo Zapad, samo zato da bi se što više dopao Vojislavu Šešelju? Ili mu je sve oprošteno (ali, ne i zaboravljeno) jer više nije bitan nikome?

Vođa i sledbenici

Da je sa Vučićevim režimom došlo poslednje doba i da u Srbiji pod njegovom vladavinom nema budućnosti, postalo je jasni i tajkunima, onima koji su više od dvadeset godina živeli u ljubavi sa svakom vlašću. Samo u ovom broju Tabloida, ugledni ekonomski analitičar Miodrag K. Skulić, piše o pravom pomoru tajkinskih firmi, koje su, sve odreda, dužne do guše i u velikim problemima. Godinama su tajkuni uzimali ogromne kredite bez pokrića, koje niko nije vraćao. Sada propadaju i firme koje su ih uzimale, i banke koje su ih davale. A, platiće, kao i uvek-narod.

Ko su ekonomski savetnici Aleksandra Vučića? Već površnim pregledom imena i funkcija ljudi na strateškim pozicijama, vidi se da su to sve najbliži saradnici Mlađana Dinkića, čoveka koji je punih dvanaest godina bio "finansijska vlast" u Srbiji. Dakle, najodgovornija ličnost za epohalnu pljačku građana i preduzeća koja zbog toga nikada nije procesuirana. Uprkos tome što je Vučić, dok je bio opozicija, donosio u Skupštinu i prugasto, robijaško odelo, sa Dinkićevim imenom, njih dvojica danas savršeno sarađuju. Dinkić mu je "desna ruka" u pregovorima sa arapskih šeicima oko izgradnje "Beograda na vodi". Prilike govore da je taj projekat već potonuo, ali, preduzeće "Beograd na vodi" neće. Specijalno zbog toga, traje ubrzano renoviranje čuvene zgrade beogradskog "Geozavoda", velelepne zadužbine predratnog kapitaliste Luke Ćelovića, gde će biti i novi, prostrani kabinet Mlađana Dinkića. Račun firme je već otvoren, samo da pare poteku, kao voda...

No, nije samo Dinkić "rehabilitovan". Armija vidljivih i prikrivenih poslenika bivših režima danas defiluje kancelarijama Vučićeve vlade. Ima ih "svake fele", a najmanje onih iz Srpske napredne stranke. Za neupućene zvuči neobično, ali, Vučić jedva prikriva prezir prema većini članova SNS. Istovremeno je opčinjen bivšim "paralelnim centrima moći" koji su delovali (pa i dalje deluju) oko Demokratske stranke. Da može, radije bi okupio "žute" svih nijansi i stavio se na njihovo čelo. Duh Vučićevog samoporicanja prisutan je na svakom koraku. To dobro znaju i oni koji se spremaju da uskoro naprave otklon od njegove politike, da pribegnu stvaranju frakcije, a kasnije i neke nove stranke. Biće to prirodan odgovor na njegovu egomaniju i autokratsko nasilje koje sprovodi, kako u državi tako i u stranci, preko svojih "cuksfirera".

A 1.

Da li se pravilno kaže zabranjeno ili cenzurisano?

Aleksandar Vučić bi najradije zabranio reč "Cenzura". Ali, vesti o cenzuri i dalje "cure"...Novinarki koja je na pres-konferenciji u Berlinu bila dovoljno slobodna da pita Aleksandra Vučića nešto o slobodi medija u Srbiji, ambasada Srbije je odmah uskratila dalje akreditacije, poslanik koji tuži novinare zbog kritičkog pisanja o naprednjacima traži policijsku zaštitu, komentarisanje rada stranke i stranačkih ličnosti zabranjeno...

M. Grabež

Potpuni mrak se nadvio nad Srbijom, najcrnji medijski mrak. Uprkos tome što se na vrhu vlasti upiru da dokažu kako u Srbiji nema cenzure, činjenice ih demantuju.

Grupa novinara iz različitih državnih i paradržavnih medija posetila je 31. maja kasaranu na izlazu iz Obrenovca u kojoj su smešteni nesrećnici kojima je poplava uništila kuće. Kasarna više od sedam godina nije bila korišćena, zidovi su bili prljavi i vlažni, isto kao i dušeci, na raspolaganju stoji samo nekoliko prljavih i zapuštenih čučavaca...

Novinari su se u društvu lokalnih političara šetkali po dvorištu, niko od njih nije ni ušao u zgradu, još manje je neko intervjuisao prisutne žrtve poplava, među kojima je bilo i uplakanih. Jedna majka je pokušavala da nekom službeniku objasni kako je njeno malo dete bolesno od astme i da ne sme ni trenutak da boravi u prašnjavoj i vlažnoj sobi. Nikoga to nije interesovalo, ni službenike, još manje prisutne novinare koji su znali da kritički prilog o smeštaju žrtava urednici neće pustiti, jer ne žele probleme sa vlastima.

Ako se neko i drzne da nešto napiše ili objavi što nije po volji vlastodršcima, odmah biva ućutkan. Srpske vlasti, na sreću, ne mogu da hapse po Nemačkoj, ali mogu na drugi način da sprovode cenzuru.

Natalija Miletić je slobodna novinarka koja živi u Nemačkoj. Posle Vučićevog razgovora sa kancelarkom Merkel usledila je konferencija za novinare, na kojoj je Miletićeva pitala srpskog premijera: "Da li bi tužbe o cenzuri medija mogle da ugroze put Srbije u EU i da li Vas je kancelarka savetovala šta da radite sa plagijatorima?" Odgovor nije dobila od Aleksandra Vučića koji se pravio da ne zna ništa ni o kakvim plagijatima. Nekoliko sati kasnije su Miletićevu pozvali iz srpske ambasade u Berlinu i rekli joj da im se više ne obraća za akreditacije. Nepoželjni su svi koji kritikuju vlast.

Violeta Jovanović je ranije bila novinar, a danas radi u kafiću u Mladenovcu pored Beograda. Jednog dana je gledala televiziju i videla svog sugrađanina, poslanika Milorada Cvetanovića, kako u Skupštini predlaže uvođenje zakona kojim bi se smanjio broj radnika na crno. Obzirom da je Jovanovićeva tri godine radila na crno u Cvetanovićevoj piceriji, na svom Fejsbuk nalogu je napisala da ovog poslanika SNS-a smatra licemerom.

Nekoliko dana kasnije dobila je poziv od lokalne policijske stanice da se 4. juna 2014. javi na informativni razgovor na kome je saznala da ju je Cvetanović prijavio 31. maja 2014. Ovakva brzina reagovanja tužilaštva i policije odavno u Srbiji nije zabeležena. Razlog je, moguće, taj što je nadležni tužilac Dragan Jovanović stranački kolega Cvetanovića i da je svojevremeno bio član nekog opštinskog saveta SNS-a.

Nije Cvetanović prijavio samo Jovanovićevu, već i Dragana Gulu Nikolića, novinara lokalne televizije iz Mladenovca. Dragani greh, prema mišljenju poslanika Cvetanoviću, bio je taj što je na jednoj društvenoj mreži komentarisao izjavu Gorana Vesića u vezi premeštaja žrtava poplava iz hotela Slavija u Beogradu. Komentari u stilu "netačne su izjave Vesića" i slično za tužioca Jovanovića predstavljaju "uvredu" koja se izuzetno i samo u slučaju poslanika iz redova SNS-a goni po službenoj dužnosti i u hitnom postupku.

Nakon što je prijavio još jednog građanina da "svojim delovanjem nanosi štetu ugledu Srpske napredne stranke" Cvetanović je zaključio kako se ovde radi o organizovanoj kriminalnoj grupi i zatražio policijsku zaštitu?! Niko tom poslaniku do sada nije objasnio kako Aleksandar Vučić nije Tito, a SNS nije SKJ.

Jovanovićeva od tada dobija neprestane pretnje pripadnika naprednjačkih jurišnih jedinica, ali policija ni ne pomišlja da njoj dodeli zaštitu. Ona je samo običan građanin i to kritički nastrojen prema tekovinama naprednjaka.

podeli ovaj članak: