Kosovo

Mračni izbori, mračna perspektiva: zašto su Srbi na Kosmetu poverovali Vučiću i glasali za albansku državu?

Srbi bez slobode, Albanci bez objekata časti

Ostvario se deo zamisli američke politika na Balkanu: Srbi na Kosovu i Metohiji su učešćem na izborima 8. juna 2014. godine dali legitimitet separatističkoj tvorevini, lažnoj državi čiji je temelj 1999. godine udarila teroristička organizacija OVK. U tome im je nesebičnom pomogao režim Aleksandra Vučića, koji je uradio ono što niko pre njega u Srbiji nije smeo ni da pomisli: nagovorio je kosovsko-metohijske Srbe da izađu na izbore i stave se na taj način u službu velikoalbanske politike! Posao je obavljen, Vučić više ne treba ni Americi ni bilo kome sa Zapada. Ni Srbi sa Kosova i Metohije više nikome ne trebaju. Vlastodršci su ih predali u "nadležnost" albanskih separatista u Prištini. Možda će njima zatrebati. Na izborima 8. juna, osvojili su deset mandata, a to je sasvim dovoljno da vlada Hašima Tačija dokazuje kako vodi "evropsku i građansku" politiku. Srećom, bez obzira na to što je osvojio većinu glasova, i njemu (i drugim vođama OVK) Evropa sprema proces u kome će biti dokazana njegova zločinačka prošlost.

Nikola Vlahović

Na izborima za parlament albanske nadridržave na Kosmetu, koji su održani 8. juna ove godine, učestvovalo je 1.235 kandidata i 18 partija, sedam inicijativa, četiri koalicije i jedan nezavisni kandidat. Među "političkim subjektima", kako ih naziva takozvana međunarodna zajednica, nalazi se pet srpskih, šest bošnjačkih, po dva iz turske, romske i goranske zajednice. Skupština Kosova ima 120 poslanika među kojima ima 20 zagarantovanih mesta za pripadnike manjinskih zajednica. Srpska zajednica ima 10 mandata, bošnjačka tri, turska dva, Romi (RAE zajednice) četiri i goranska jedno mesto.

Izborni sistem je tako zamišljen da, kad god Srbi na izbore izađu sa jednom izbornom listom kao najbrojnija manjinska zajednica, mogu osvojiti i veći broj poslaničkih mandata od onog "zagarantovanog". Naravno, i Albancima odgovara jedna srpska lista, ali iz razloga sprovođenja političkog, kulturnog i svakog drugog aparthejda kojim se već godinama "tretiraju" kosovski Srbi. Jedna lista znači neku vrstu političke izolacije, ponižavajućeg "kaveza" u kome zatočenici predstavljaju dokaz da je albanska nadridržava, ustvari građanska, višenacionalna i multikonfesionalna zajednica, u kojoj su svi srećni i zadovoljni.

Gorljive pristalice jedne srpske liste (Vučićevi i Tačijevi Srbi) tvrde da bi se na taj način moglo osvojiti više poslaničkih mandata. Problem je, međutim, međutim, što je ta "jedna lista" očigledno smišljena sa idejom diskreditacije ljudskih i građanskih prava.

Srbi u zabranu, to je tekovina potpisivanja takozvanog Briselskog sporazuma (april 2013.) između režima u Prištini i režima u Beogradu. Politiku izolacije Srba na Kosmetu tim aktom priznala je i prihvatila grupa vlastodržaca na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Briselski sporazum u srpskim režimskim medijima "protumačen" je na kriminalan način - da srpska zajednica na Kosovu, "pokušava da nastupi što jedinstvenije pod patronatom Srbije". A, zapravo je Vučićev režim grubo gurnuo kosovsko-metohijske Srbe u naručje velikoalbanskih okupatora. To je i bio cilj Briselskog sporazuma. Njegove posledice su izbori održani 8. juna, gde su se Srbi pojavili samo kao "dokazni materijal" da je tvorevina bivše terorističke organizacije OVK, sada građanska država u kojoj su i Srbi ravnopravni!

Pravo glasa na junskim izborima na Kosmetu, imalo je 1.782. 454 birača podeljenih u 38 opština. U poređenju sa izborima 2010. godine, pojavljuje se čak 154.653 više registrovanih glasača. Kako se to desilo, niko ne objašnjava. Ali, ako se zna da Kosovu i Metohiji ni dan-danas nema konačne biračke spiskove, stvari su više nego jasne. Ako bi neko i poverovao rezultatima albanskog popisa koji govore da je reč "o državi sa dva miliona stanovnika", teško je poverovati da je od toga skoro 1,8 miliona glasača, i da ih je skoro 99 odsto punoletno!

Broj Srba sa biračkim pravom koji se nalaze na albanskim biračkim spiskovima, ne prelazi 140.000. Od toga je oko 25.000 glasača sa mestom boravka u Srbiji. Gde su ostali?

Šta je Merkelova tražila od Obame?

U međuvremenu, dok se vodeće albanske partije bave raspodelom poslaničkih mesta i koruptivnim pozicijama u vrhu vlasti, Evropska unija sprema "svilen gajtan" za nekadašnje vođe OVK. Naime, Skupština Kosova je, pod pritiskom iz Brisela i Vašingtona, 23. aprila ove godine, usvojila nacrt Zakona o ratifikaciji međunarodnog sporazuma između Kosova i EU o misiji EU za vladavinu zakona. U prevodu, reč je o formiranju Specijalnog suda za ratne zločine (koji će se baviti samo albanskim zločinima nad nealbanskim stanovništvom). Sud će se, između ostalog, baviti i procesuiranjem zločina koje je po nalogu Saveta Evrope istražio Dik Marti, bivši švajcarski državni tužilac. Još preciznije, ovde je reč o tome da se Specijalni sud za ratne (albanske) zločine osniva zbog procesuiranja komandanata OVK, samoproglašenih ratnih vođa iz 1999. godine, koji danas obavljaju najviše državne funkcije u institucijama Kosova.

Svima, pa čak i američkoj okupacionoj administraciji, postalo je jasno da bez eliminacije ratnih vođa iz političkog života ne može doći do privrednog napretka Kosova. A, po svemu sudeći, Amerika i nema više nameru da troši milijarde dolara na održavanje neodrživog. Tu je i izričita volja nemačke da se sa scene ukloni Hašim Tači, zbog koga je kancelarka Angela Merkel bila izričita, tražeći od američkog predsednika Baraka Obame "da se odrekne podrške čoveku vrlo mračne biografija".

Političke eksplozije i eksplozija laži

Izborna kampanja za kosovski (albanski) parlament, zvanično je započela još 28. maja i trajala je sve do 6. juna 2014. Tog dana, desila se velika eksplozija u Termoelektrani Obilić gde je zvanično poginulo četvoro (nezvanično, desetoro!), a teže ili lakše ranjeno najmanji trideset ljudi. O uzrocima eksplozije niko nije davao izjave. Nemačka štampa je iznela nekoliko pretpostavki, među kojima je upadljiva ona da je reč o "političkoj eksploziji". Takođe, ne treba zaboraviti i to da su nemački inženjeri još ranih osamdesetih godina, za potrebe jugoslovenske države, radili na sanaciji jedne planske, "političke" paljevine koja se, takođe u Obiliću, desila u vreme antijugoslovenskih i antisrpskih pobuna albanskih separatista.

Režim Hašima Tačija otvoreno je zloupotrebio izbornu kampanju, tako što je započeo mnogo pre nego je zakonom bilo predviđeno, iskoristivši do kranjih granica sve svoje "medijske resurse" kako bi unapred pokopao svoje protivnike. Naime, Tači je unapred znao šta ga čeka, i u slučaju pobede i u slučaju poraza, ali je bio svestan da mu, eventualno osvojena vlast, omogućava kakvu-takvu poziciju kad krene sa radom budući Specijalni sud za ratne zločine (u nekim prištinskim medijima već nazvan "antialbanski tribunal").

Otvaranje novih radnih mesta bilo je je jedno od omiljenih obećanja kosovskih političara u izbornoj kampanji. Hašim Tači je bez imalo razmišljanja slagao da će da će preko Fonda za zapošljavanje biti uloženo čak 1,5 milijarda evra za otvaranje 200.000 novih radnih mesta! Čak i za državu veličine Mađarske, bio bi to poduhvat bez presedana! Ali, bilo je onih koji su mu poverovali.

Predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK) Isa Mustafa takođe je obećao da će, ako pobedi, samo u poljoprivredu investirati 1,2 milijarde evra i tako otvoriti 120.000 novih radnih mesta. Videvši, valjda, da ta priča prolazi, i stranka Ramuša Haradinaja, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) obećala je otvaranje novih 200.000 radnih mesta. Naravno, ovde je reč o "nemogućoj misiji", jer takav skok mogu da naprave samo snažne države koje imaju godišnji ekonomski rast od preko 20 odsto. U Evropi to može samo Nemačka. Zanimljivo je, da je baš Tačijeva vlada usvojila akt o potrošnji, kojim se uošte ne predviđa zapošljavanje do 2015. godine!

Kosovo, raj za kriminal i korupciju

Američka organizacija Fridom haus, u svom izveštaju za 2014. godinu, stavila je Kosovo na 98. mesto prema indeksu medijskih (ne)sloboda u svetu. Organizovani kriminal i korupcija predstavljaju suštinu albanskog društva na Kosmetu. Ta nadridržava postala je istinski raj za kriminal i korupciju. Prema oceni organizacije Transparency International za 2013.godinu Kosovo je uvršteno na 111. mesto prema stopi korupcije zajedno sa Tanzanijom i Etiopijom. Kosovo predstavlja raj za kriminalce i zbog potpunog odsustva državnih institucija i uopšte, poimanja države. Naime, kosovski Albanci nikada u svojoj prošlosti nisu imali ideju državnosti, niti su bili državotvoran narod, uprkos tome što im je, daleko posle Drugog svetskog rata, raspaljivana mašta o "republici". Tačnije, Albanci su kroz svoju istoriju poznavali samo ideju porodičnog integrizma i oslanjali se na tradicionalne oblike plemenskog organizovanja.

Dolaskom američke okupacije 1999. godine (koju su oni shvatili kao oslobođenje), njihova dotadašnja država (Srbija), kao tačka sistemskog oslonca, prestala je da deluje. Istovremeno, američkim nasiljem, srušena je tradicionalna albanska kultura i aktivirana je političko-kriminalna oligarhija, koja je zgazila bilo kakvu ideju uređenog društva. To danas priznaju i albanski intelektualci srednje i starije generacije. Slučaj prošlogodišnjeg hapšenja Nasera Keljemendija, optuženog da je jedan od vodećih narko dilera u Evropi, koji se (opet zahvaljujući nemačkoj) nalazi na „crnoj listi" u SAD, govori u prilog ovim činjenicama.

Sudbina i "oslobodioci"

Politički (i ne samo politički!) obračun tokom majsko-junske predizborne kampanje na Kosovu, vođen je između Demokratske partije Kosova (PDK) Hašima Tačija, Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ise Mustafe i Pokreta Samoopredeljenje (LVV) Albina Kurtija. Minimalne razlike u predizbornim anketama teško su uočavale bilo čiju prednost. Ipak, presudilo je dvadesetak procenata neopredeljenih birača...Naravno, i mediji koji su tema za sebe. Jer, iza svakog od njih, direktno ili indirektno stoji neka politička partija. Na Kosovu je trenutno registrovano preko stotinu emitera, među kojima više od dvadeset televizija..

Uprkos nasilju političke propagande, nova vlast je suočena sa opasnim posledicama masovne nezaposlenosti. Pitanje je dana i okolnosti kad će doći do opšte pobune zbog činjenice što je dve trećine stanovništva skoro gladno i jedva preživljava. Takođe, prema izveštajima američkih obaveštajnih agencija, skoro je sigurno da će razočaranje u zapadne "oslobodioce" među Albancima biti sve masovnije, a želja za uklanjanjem međunarodnih trupa sve veća. Kosovo nije nikome atraktivno za život, trend iseljenja je sve veći...Takođe, EU i SAD više ne mogu da vrše nadzor nad procesima na Kosovu, jer su i ljudi i sredstva potrošeni.

Specijalni sud za ratne zločine samo će aktivirati već postavljenu pobunjeničku bombu. Albanci, većina njih, rado bi promenili ovaj današnji život za onaj koji su imali u okviru nekadašnje Jugoslavije. Ali, sudbinu rušitelja te zajednice, po svemu sudeći, zapečatiće oni koji su im se lažno predstavili kao "oslobodioci". Kad se to desi, biće i odgovora. U tom smislu, nije daleko dan kad će Albanci zapaliti američku zastavu u Prištini.

A 1.

Osam razloga zašto Srbi nisu trebali ići na izbore

Neposredno uoči izbora na Kosovu, pojavio se proglas jedne srpske političke grupacije koja je nabrojala osam razloga zašto Srbi treba da bojkotuju ove izbore. U njemu piše da Srbi ne treba da glasaju zato što bi svojim glasom doprineli potvrdi tzv. Kosova kao države, iako je reč o nasilno otcepljenoj teritoriji, što bi glasanjem prihvatili svoj status građana tzv. države Kosova, a time i strategiju većinskih Albanaca da Srbe svedu na brojno minimalnu i politički beznačajnu manjinu, što bi time stali uz sramni Briselski sporazum iz aprila 2013. godine kojim je Vlada Srbije izručila svoje građane i sunarodnike jednoj mafijaškoj kvazidržavi, što su lokalni izbori u novembru 2013. godine, održani u skladu sa zakonima tzv. države Kosova, pokazali da se Srbi samo nasiljem, pretnjama i zastrašivanjem mogu naterati da učestvuju na izborima koje režiraju albanske institucije na Kosovu, što je priča o zajednici srpskih opština, koja navodno zavisi od lojalnosti Srba, najobičnija prevara. Zajednica ne samo da još nije uspostavljena nego i kada bi to bila, Srbima ne bi donela ništa, što Srbi, kad god su prihvatili zajedničke institucije sa većinskim Albancima, nisu kao zajednica imali nikakve koristi, već su samo služili za formalno pokriće priče o tzv. multietničkom Kosovu, što ovi, kao i prethodni lokalni izbori, štetni za Srbe, imaju značaja samo za Vladu Srbije koja pokazuje svojim evropskim i američkim mentorima da uspešno sprovodi Briselski sporazum, tj. predaje Kosovo i Metohiju Albancima...

Konačno, i zato što bi se ovim izborima definitivno stavila tačka na svaki otpor kosovsko-metohijskih Srba prema albanskoj politici proterivanja i zapadnoj politici otklanjanja svakog uticaja Srbije na svojoj istorijskoj teritoriji.

A 2.

Mračna sadašnjica, još mračnija budućnost

Prema podacima evropskih posmatrača u Prištini, skoro svaki drugi Albanac nema zaposlenje. Istovremeno, Kosovo i Metohija, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, spadaju u region sa najvećom stopom smrtnosti dece i majki u Evropi, i sa najvećom stopom zaraznih bolesti. Tim Ujedinjenih nacija ostao je zapanjen činjenicom da Kosovom haraju i bolesti koje se zvanično vode kao iskorenjene! Masovna narkomanija i prostitucija među najmlađim Albancima, potpuno su promenili uobičajenu sliku tradicionalnog društva. Čast i obraz, zadata reč ("Besa") i sve ono po čemu su se Albanci dičili, nestalo je dolaskom američke okupacije. Uništili su im i objekte časti (nezavisnost porodice, nedodirljivost žena...).

Prema jednom istraživanju srpskog radija Kosova i Metohije, 48 odsto Albanaca bi u svakom segmentu života sarađivali sa državom Srbijom. Starija i srednja generacija Albanaca (nedeljno na stotine njih) odlazi na lečenje u Niš, Vranje, Leskovac, Prokuplje, Beograd i drugde po Srbiji, jer je poverenje u lekare u Prištini na najnižem nivou. Svedoci i učesnici ove seobe pacijenata kažu da su Albanci prezadovoljni tretmanom u srpskim institucijama, kako državnim tako i privatnim.

Američki "oslobodioci" su dali kredit vlastima u Prištini za izgradnju auto-puta do albanskog mora. Skoro milijardu evra je bačeno na nekomercijalnu trasu koja donosi prihode samo dva meseca u letnjoj sezoni. Veliki deo tih sredstava je opljačkan prilikom izgradnje. Istražitelji SAD i Evropske unije već rade na utvrđivanju puteva tog novca.

Kriminalna hidra koja drži kosovsko društvo pod kontrolom, jača je od svake međunarodne organizacije. Kriminal, korupcija, ubistva, to je kosovska svakodnevnica. Nema ulaganja u privredu, nema industrije, nema poljoprivrede, nema ekonomske strategije koja se temelji na zdravom tržištu. Ukratko, projekat albanske države nije uspeo. Vlasti bivše OVK stvorile su pravu kriminalnu džamahiriju iz koje bi pobegao svaki pošteni Albanac, samo kad bi imao gde.

U takvoj nadri-državi treba da žive kosovsko-metohijski Srbi. Po volji Amerike i Aleksandra Vučića.

podeli ovaj članak: