Razaranje

Kako se obnova spomenika kulture pretvorila u koruptivni poduhvat spram koga mafija izgleda kao volonter Crvenog krsta

Pranje para u kulturnom blatu

Kako se davanjem damping ponuda dobijaju tenderi za poslove obnove, ko je i kako dobio i izveo poslove na obnovi Starog dvora, Jevremovca, Sale Ratnika, Beogradske kapije u Petrovaradinu i Golubačke tvrđave? Koje se sve metode primenjuju radi "štednje", ko i kako vrši projektantski nadzor, ko je vezni igrač između Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Ministarstva kulture i izvođača, ko javno govori da ima na svom platnom spisku pozamašan broj raznoraznih struktura u Beogradu, a ko se boji predstojećih pokrajinskih izbora...Tragajući za odgovorima na ova pitanja, Tabloidov istraživač Stanislav Živkov, otkrio je čitavu mafijašku mrežu ispletenu u, i oko takozvanih institucija za zaštitu kulturnih dobara

Stanislav Živkov

Među prioritetima predviđenim pretpristupnim pregovorima za ulazak u Evropsku uniju nalazi se i borba protiv korupcije koja je, što se tiče Srbije opšte mesto. Srž korupcije sastoji se u tome, da pojedinci ili više njih nekažnjeno krše pravila koja vrede za sve članove društva čime postaju konkurentniji na tržištu od onih koji igraju po pravilima.

Iako je mafija smatrana vrstom organizovanog kriminala koji je aktivan na nekoliko ilegalnih područja, pokazalo se da je dobar deo mafije u sprezi sa državnom upravom na nekom području ili u nekoj oblasti gde pokazuje tendenciju praktikovanja državne funkcije što je modalitet preuzet od sicilijanske Cosa nostre, odnosno neformalnog saveza stotinak mafijaških grupa, poznatih kao Porodica pri čemu svaka od njih polaže prava nad nekim područjem, obično gradom, selom ili delom većeg grada. Poslednjih godina, odomaćilo se i ime La Piovra, odnosno Hobotnica, zbog bezbrojnih pipaka koje su raznorazne hobotnice raširile u svim mogućim delatnostima na svim mogućim nivoima od sela do države i kontinenta!

Prema onome šta se danas rešava u oblasti zaštite spomenika kulture u Srbiji, sve je više jasno da je na delu poveći udruženi zločinački poduhvat sa ciljem što veće zarade, a po cenu što manje rada i što više loše obavljenih poslova, odnosno fušeraja. U odnosu na sadašnja dešavanja u službi obnove spomenika kulture, nekadašnja mafija, inače zločinačka tajna organizacija poznata i kao Cosa nostra, predstavlja volontere Crvenog krsta.

To se na najgori mogući način potvrdilo i prilikom nedavne posete Golupcu, kada se ispostavilo da je obnova ovog značajnog objekta, koja je danima, mesecima i godinama, po svim mogućim i nemogućim medijima, sistematski bila predstavljana kao kapitalno konzervatorsko dostignuće, zahvaljujući fušerski i diletantski izvedenim radovima na obnovi preraslo u istinsku repliku Potemkinovog sela i to zahvaljujući sprezi beogradske opskurne firmice Ornament invest inženjering, nadzora iz podjednako bizarne firme Safege, investitora Austrijske razvojne agencije ADA, štetočina iz Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, ekipe iz preduzeća Golubački grad a sve sa ciljem upumpavanja što veće količine novca u vrlo probrane džepove!

Troškovnici sa "nepoznatim situacijama"

Na tenderu za izvođača radova, zahvaljujući damping ponudi, posao na obnovi samog spomenika kulture dobila je već spomenuta bizarna firma Ornament invest inženjering koja je već imala određene "reference" u fušerskoj obnovi u tvrđavama, pošto je svojevremeno angažovana na fušerskoj zameni hidroizolacije ispod zemljanih nasipa iznad depoa Vojnog muzeja u kojima su privremeno bili smešteni fondovi vojnoistorijskog arhiva, gde je nakon "sanacije" došlo do prodora vode tako da su fondovi odatle hitno izmešteni.

A nisu se "proslavili" ni radovima na Beogradskoj kapiji u Petrovaradinu , gde je nakon maksimalnog razvlačenja fušeraj vidan na svakom koraku. Naime tu je do izražaja došla uobičajena metodologija Ornament invest inženjeringa po kojoj se tokom radova po svaku cenu ometao normalan konzervatorski i projektantski nadzor, kako bi se neometano sve smandrljalo a o (ne)kvalitetu najbolje svedoči sadašnje stanje spomenika koje treba da predstavlja prvobitan izgled spomenika, ofarban psihodeličnim bojama!

Inače, firma Ornament invest inženjering, osnovana je 31. januara 1991. godine u Beogradu, a registrovana kao aktivno privredno društvo Preduzeće za promet, građevinarstvo i posredovanje Ornament-Investinženjering doo Beograd (Zvezdara) sa matičnim brojem 07547579.

Sadašnji direktor je izvesni Aleksandar Petrović, po zanimanju građevinski tehničar, kome je verovatno zbog ravnih tabana jako teško da se penje na skele. Ornament invest inženjering predstavlja najidealniji primerak porodične manufakture pošto je osnovan 1991. godine kao logičan razvojni put preduzetničke građevinske radnje Ornament osnovane 1967. godine, od strane Petrovićevog dede, Milutina Nikovića.

U međuvremenu je kao direktor figurirala i izvesna Zagorka Petrović, odnosno kćerka Milutina Nikovića i majka Aleksandra Petrovića, koja je po zanimanju takođe građevinski tehničar. Ali, o tome šta se i kako zapravo radi, najbolje svedoči slučaj obnove palate Starog dvora u centru Beograda koji je umesto 40 dana i 5,5 miliona dinara naprasno postao mnogo zahtevniji i - skuplji pa je za to Ornament inženjering za njih tražio 22 miliona dinara odnosno 400 odsto veću cenu! Inače javna je tajna da se na sve moguće konkurse za dobijanje poslova Ornament invest inženjering javlja sa dampinškim cenama, zahvaljujući kojima prolazi na tenderima ali se kasnije po pravilu pojavljuju novi troškovnici sa novim do tada nepoznatim situacijama za koje se naknadno traži novac.

U nekim slučajevima, kada se budžet ne može naknadno probiti, primenjuje se druga metodologija, odnosno, zamena projektom predviđenih materijala jeftinijim, ali se u tom slučaju primenjuje i metoda pritiska na investitora, i to tako što se po svaku cenu ometa projektantski i konzervatorski nadzor na mestu radova, kako bi Ornament invest inženjering mogao neometano da radi šta hoće. Kada se pogleda sama internet prezentacija Ornament invest inženjeringa, vidi se da su reference redom sve sami objekti u Beogradu, što uopšte ne čudi jer je javna tajna da se majka sadašnjeg direktora, Zagorka Petrović, javno hvalila da ima "pozamašan broj raznoraznih struktura u gradu, na svom platnom spisku", a osim toga do danas nikada niko nije demantovao činjenicu da je svojedobno veliki broj zaposlenih u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda upravo o trošku Ornamenta putovao u Egipat!

I pored svega ovoga, dešavalo se da sve baš ne ide uvek po željama Ornament inženjeringa, pa je pre više od tri godine došlo do čuvenog slučaja Jevremovac! Naime, rekonstrukcija Staklenika u Botaničkoj bašti Jevremovcu, koja je konačno počela u julu 2012. godine, dobila je gotovo doživotan karakter pa je staklenik Jevremovca napokon svečano otvoren oktobra 2014. godine pri čemu je od prvobitnog projekta obnove koji je izradio dr Dejan Miljković sa Arhitektonskog fakulteta, zapravo izvedeno malo toga, pošto je na zahtev nadzornog organa menjano gotovo sve, a nadzor je vršilo podjednako bizarno preduzeće Safege doo, odnosno podružnica međunarodne istoimene kompanije Safege, tj. aktivno privredno društvo sa ograničenom odgovornošću i matičnim brojem 20256605, sa sedištem u Beogradskoj ulici 27. koje je osnovano 09. februara 2007. godine, čiji je direktor izvesni Željko Tmušić koji je diplomirao 1994. godine na Građevinskom fakultetu u Beogradu, i to na hidrotehničkom smeru.

A, firma Safege, kao pretežnu delatnost obavlja inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje. Stoga bi bilo jako zanimljivo saznati, kako i o čemu Safege, odnosno Tmušić kao građevinski inženjer hidrotehničkog smera, mogu da savetuju građevinske tehničare, odnosno Aleksandra i Zagorku Petrović, u vezi obnove i sanacije graditeljskog nasleđa!

U slučaju Jevremovac, baš kao i u brojnim drugim (ne)prilikama, pokazalo se da inženjer hidrotehnike Željko Tmušić nije u stanju da vrši nadzor nad obnovom spomenika kulture, tako da je bilo neophodno potrebno dovući pojačanje koje je u slučaju obnove staklenika u Jevremovcu bilo ovaploćeno pojavom izvesnog Predraga Jošića, arhitekta koji je nekada radio kao asistent Jovanu Neškoviću na arhitektonskom fakultetu na katedri zaštite spomenika kulture da bi se pokazalo da Jošić osim slučaja upropaštavanja crkve na Đurđevića Tari, koju je okovao cementnim malterom, nema nikakvog praktičnog iskustva u obnovi kulturnog nasleđa.

O tome kakav je marginalac u pitanju, govore i podaci Agencije za privredne registre, iz kojih se vidi da je Jošić u periodu od 15. marta 2004, pa do 31. decembra 2008. godine, vodio opskurnu preduzetničku radnju Intellinea fdp, odnosno Intellinea fdp, samostalni biro za projektovanje i inženjering sa sedištem u Beogradu, u ulici Milana Stanivukovića.

I skele bez radnika nekome donose prihod!

Nedelju dana nakon gašenja Intellinee fdp , tačnije 09. januara 2009. godine, ali u ulici Kumanovskoj 2, osnovano je aktivno privredno društvo sa ograničenom odgovornošću Intellinea odnosno Preduzeće za projektovanje, inženjering i opremanje enterijera Intellinea doo, sa prijavljenom delatnošću Inženjerstvo i tehničko savetovanje! Kako bi se za eventualnu propast ove Intellinee, još uoči gašenja prve Intellinee (na istoj adresi u ulici Milana Stanivukovića) osnovana je druga preduzetnička radnja pod imenom FDP, odnosno Samostalni studio za dizajn i opremanje enterijera FDP u vlasništvu izvesne Dušice Savić Jošić koja je i dalje aktivna dok je Predrag Jošić još pre gašenja preduzetničke radnje FD Intellinea osnovao privredno društvo Intellinea, Beograd (Vračar) kako bi i dalje mogao da bude angažovan od strane Tmušića, odnosno Safegea. Očito je da se ovde radi o dobrom uigranom tandemu koji u okviru obavljanja nadzora nad radom, zapravo jedan drugome nabacuju poslove a kako bi se tokom njih uradilo što manje, a za što više para, po svaku cenu udaljavaju konzervatore, projektante i druge stručnjake. Naravno sa ciljem da i dalje teraju po svome!

Bilo bi jako lepo kada bi se sprovela istraga kako bi se utvrdilo ko je sve vršio projektantski a ko konzervatorski nadzor i nad ostalim poslovima Ornament invest inženjeringa u Beogradu: nad obnovom brojnih fasada po Beogradu: u Kneza Milana 20, Knez Mihajlovoj 47, u ulici Kraljice Natalije, fasadi PTT Muzeja u Majke Jevrosime, zatim Sali ratnika u starom Generalštabu gde je potrošen novac koji je bio spreman za obnovu Spomenika Neznanom Junaku, čiju obnovu je sprečila smenjena direktorka Republičkog zavoda Vera Pavlović Lončarski, koja sada radi u Gradskom zavodu za zaštitu, koji je upravo nadležan za sve spomenute objekte. Kada bi se sproveo nadzor i istražio tok novca, sigurno bi bilo ustanovljeno da je po sistemu spojenih sudova novac prepumpavan na relaciji investitor - Ornament invest inženjering - Safege - Intellinea pri čemu su osim investitora i samog spomenika svi sretni-presretni, čekajući nekoliko godina da zbog fušeraja sve dobro propadne pa da se radi ispočetka! Postavlja se pitanje ko je i zbog čega, i pored damping ponude bio toliko pametan da I pored ovakvog "pedigree" posao obnove Golubačke tvrđave dodeli upravo Ornament invest inženjeringu koji je, inače pukom srećom izvisio za posao na gradnji vizitorskog centra u Golubačkom gradu čime je sprečeno prepumpavanje novca sa jednog objekta na drugi. Ubrzo po početku radova pokazalo se da je rok koji je postavila Evropska unija za kraj radova - 30. jun 2016. Neodrživ! Veliki deo sredstava od 6,6 miliona evra, koliko su dali za obnovu srednjovekovnog zdanja, biće vraćen u njene fondove. Obaveze oko daljeg finansiranja, po svemu sudeći, moraće da preuzme država Srbija, kako je predviđeno u potpisanom ugovoru! Posebna je misterija ko je i kakve sve ugovore potpisao u vezi obnove tvrđave pošto ih JP Golubački grad krije "kao zmija noge"!

Probijeni su apsolutno svi rokovi koji su bili predviđeni ugovorom i usvojenom dinamikom projekta rekonstrukcije tvrđave, samo je jedna od devet kula pokrivena. Ostaje nejasno da li nadležni i nadzorni organ odnosno Predrag Jošić uopšte vide prazne skele? Ne treba biti pametan pa znati da skele bez radnika ne mogu da izvedu radove a kako izvesti radove bez dizalica, materijala za zidanje, kamiona i mehanizacije? Dođe jedan čovek u džipu iz Beograda, angažuje nekoliko radnika sa njihovim alatom i "radi" na tvrđavi a sada se čeka. Da kažu da nema više para i da ne može da se završi! Naravno, vic je u tome da i skele bez radnika nekome mogu da donesu lepe pare.

Grupa "stručnjaka" za zamazivanje očiju

Kako skele u Golupcu nemaju ograde i imaju samo po jednu fosnu znači da nisu ni pravljene da bi se sa njih radilo, pogotovo ne zidanje teškim kamenom. One su napravljene da bi se naplatile, najverovatnije po kvadratnom metru, a možda i po danu stajanja. To zna svaki građevinac. Veća zarada bude od skele nego od izvedenog posla. A, onaj ko plaća takvu skelu je ili veoma glup ili u igri. Uostalom ko treba da uputi krajnje štetnog i nestručnog izvođača da zaštiti vrhove kula i bedema, koje je bez konzervatorskog nadzora razvalio na obavezu da ih zaštiti od zakišnjavanja i zamrzavanja, osim ako to nije dato kao uputstvo da se zidovi što više raspadnu da bi se bolje i više novca izvuklo iz radova zbog povećanih količina zidanja i tako još više upropašćavao projekat.

Budući da nema nadzora a družina je sve bezobzirnija, ne čudi odsustvo nadzora Republičkog zavoda a Premijer treba da rešava probleme resornog ministra Tasovca i njegovih nesposobnih saradnika koji su direktno umešani u sve konzervatorske muljaže, pa i ovakvo vođenje radova! Kako bi se udruženi zločinački poduhvat vredan 6, 6 miliona eura neometano realizovao, po oprobanoj metodologiji Ornamenta, Safeža i Republičkog zavoda oterani su projektanti i konzervatorski nadzor kako bi došao novi nadzor republičkog Zavoda koji postoji samo na papiru sa glavnim zadatkom prikrivanja ranije krađe koju su izveli njegovi stručnjaci na palati 70.-80. ih godina.

Ako EU nastavi da finansira radove znači da je austrijska agencija lagala da se rokovi ne mogu produžavati , te da se loš izvođač ne može ukloniti sa objekta a već na početku radova javno je rečeno da 6,6 miliona evra neće biti dovoljni da se radovi izvedu. Očito je da ovde daleko bolje ide kombinatorika kako izvući novac od sinhronizacije radova na veoma složenom projektu nego njegovo razumevanje, što nije nikakvo čudo s obzirom na stručne kvalifikacije Safežovog nadzora. Loš glavni projekt? Teško je poverovati da to nije niko video pre nego što je prošlo godinu dana od početka radova. Kako je data ponuda i kako je ugovoreno ako je bio loš projekat? Ovo je samo loše vađenje izvođača. Ali treba proveriti koliko je para plaćeno, pa ako su pare potrošene, onda krivnja nije ni do izvođača, nego do onoga ko vodi celi projekt. Što se tiče nadzora ni tu stvari ne stoje mnogo bolje jer su oni doktori za lopovluk. Međutim, ovde su se preračunali sa izvođačem. Uzeli su im suviše na početku, ili je procenat preveliki, pa izvođač nema od čega da radi.

Očigledan lopovluk, bezobrazluk i bahatost sa javnom i očiglednom podrškom i aminovanjem sitnih službenika ministarstva koji sede u skupštini Golubačke tvrđave i tako daju podršku da se ovo nikada ne završi. Treba hitno ispitati sve redom da se istera na čistac ko za koga radi od direktora do svih članova skupštine jer očigledno ovde nisu čista posla Iako se Ornament ugovorom obavezao da u letnjim mesecima ima 80 radnika na gradilištu, broj radnika nikada nije prelazio 20, a radovi su i prekidani zbog vrućine, hladnoće, vetra a verovatno i komaraca, hora žaba, najezde skakavaca, ujeda crne udovice i ko zna čega sve još ne.

Pod hitno bi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i pranje novca trebalo da isprati trag novca. Zašto do sada ništa nisu preduzeli oni koji su nadležni za ovu donaciju? Gde je preduzeće. koje ima investitorska prava i odobrava isplate? Gde su Ministarstvo turizma i Opština, koji su osnivači preduzeća koje treba da vodi ovu investiciju? Gde je Upravni odbor tog preduzeća, u kome su predstavnici pet ministarstava i opštine? Šta će raditi posle 30. juna 2016., kad prestane svako finansiranje projekta? Reći će da nisu znali da se ne radi i da neće biti završeno?

Dobro su shvatili šta je projektant rekao i mnogo su se trudili da kao ljudi daleko od poznavanja metodologije i konzervatorskih principa omalovaže projekat i pokušaju da opravdaju nerad lošeg ali omiljenog im izvođača. To je bio postupak pri radovima na Jevremovcu kada su isto tako uklonili projektanta i radili šta su hteli menjajući projekat. To potvrđuju i nadzor i Safež i kolektivni nadzor iz Republičkog zavoda za urnisanje spomenika koji svi redom, baš kao i JP Golubačka tvrđava brane neradnog i nestručnog izvođača i pripremaju strašnu štetu osnivaču preduzeća a to su Republika Srbija i SO Golubac.

Na Golubačkoj tvrđavi se troše pare, a radovi se izvode samo u najmanjoj meri, sa nekoliko radnika, da se zamažu oči. Svima je jasno da zapravo postoji jedna jedina skela i jedni te isti radnici koji se samo premeštaju.

Sa nezavršene Beogradske kapije u Petrovaradinu je prebačena u Golubac, da bi tamo bila naplaćena, a sada je deo prebačen na Manakovu kuću, da se „obeleži teritorija" na kojoj se kobajagi radi. Dakle, isti slučaj kao što je Stari dvor, Botanička bašta, Beogradska kapija na Petrovaradinu ili Golubačka tvrđava. Firma koja je dobila posao ima uhodanu taktiku - prvo se ugovori posao po damping ceni, zatim se postavi skela, zatim se radi na kupovini nadzora i investitora. Sve je uhodano. Sa ovakvim izvođačem, koji je poznat po saradnji za Zavodom grada Beograda, čije stručnjake je vodio u Egipat na ekskurziju a jedna takva stručnjakinja po imenu Fulgosi Aleksandra je sada u Ministarstvu zadužena za kulturnu baštinu gle čuda, upravo isti taj izvođač koga mnogo kritikuju zbog Golubačkog grada ali uprkos tome dobija sve poslove.

Najgore je to što ista ta grupa ljudi, tobožnjih stručnjaka u zaštiti spomenika kulture, ima iste planove i za glavnu zgradu Narodnog muzeja Svima je jasno da je u pitanju običan lopovluk jer zbog čega neko neće da razvija delatnost kulture nego se bavi građevinarstvom u kulturi. Baš zato što ima Zavoda za spomenike i to dva u kojima rade stručnjaci koji dobro poznaju izvođača on dobija poslove. Da se novac ne bi vratio u budžet isplate se neizvedeni radovi a pošto i u ministarstvima i Zavodima rade poznanice vlasnice izvođačke radnje izostaje svaka kontrola i svima lepo.

Međutim u međuvremenu se desio slučaj "Bač" gde se organizovala da radi ista ekipa kao u Golupcu - Ada, Safež i Ornament - ali se usprotivili iz samostana u Baču da se kod njih ne bi ponovio Golubac. Međutim u noći 26. februara Josip Špehar, opat franjevačkog samostana u Baču bio je meta razbojničkog napada u kome je zadobio kontuziju lobanje sa nagnječenjem mozga i prelomom ruke. Da li je ovo možda bio pokušaj opamećivanja kako bi uoči pokrajinskih izbora i sve izvesnijeg pada Žutog preduzeća a samim time i Zorana Vape, direktora pokrajinskog zavoda za urnisanje spomenika ekipica preuzela i ovaj poslić?