Esej

Iz knjige akademika, prof. dr Kaplana Burovića, "Albanski morbidni falsifikati", IK "Balkan, 2018, Ulcinj (11)

Jedni ćute, a drugi priznaju

Kao jedini "evropski Mendela", akademik prof. dr Kaplan Burović, robijao je decenijama u enverostaljinističkom logoru u Albaniji i na svojoj koži osetio sve užase najcrnjeg totalitarizma. Iz njegovog dela "Albanski morbidni falsifikatu", jedne od preko stotinu knjiga koje je do sada napisao, "Magazin Tabloid" donosi odabrane delove.

Akademik, prof. dr Kaplan Burović

Umesto da se Albanci gorde mojim izuzetnim publicističkim, književnim i naučnim stvaranjem, umesto da mi izraze svoju zahvalnost za najznačajniji doprinos, bez presedana, koji sam dao uz vrhovna samopožrtvovanja u borbi albanskog naroda za slobodu i demokratiju, vi ste mobilizirali sve svoje snage na frontu vaše borbe protiv mene, za monstruozni mobing i sataniziranje ovog Kaplana. Ovo je palo u oči i strancima. Zato su s pravom konstatirali preko svojih medija: "...Etant donrie que les Albanais du CDB rendent beau- coup hommage a des personnalites, je voudrais que l'on ren- dent hommage a ce grand homme Kaplan Resuli - Burovich, qui a sacrifie sa vie pour la recherche...Kapllan Resuli est Mandela d'Albanie" (Association Francaise - d'etu- de sur les Balkans).

Teši me činjenica što je upravo na ovom sajtu (Gazeta kritika) izašao i jedan Albanac, gospodin Mihal Jano, da bi me ubedio da imam pravo kad mislim da nisu svi Albanci kao Ismail Kadare sa njegovom bulumentom Enverovaca. Koliko da znate, u jedno vreme što vi, Enverovci, slinite što me Mula Enver nije likvidirao fizički, drugi, javno, preko medija, predlažu me za počasnog građanina !

U jednom drugom dopisu obratio sam se ovim Enverovcima i ovim rečima: "...U vašoj borbi protiv mene mobilizirali ste svu bagru Albanije i njene dijaspore po svetu. Uveli ste i 4-5 drugih država. Počeli ste svetski rat protiv mene i borite se i sa nedozvoljivim sredstvima, oružjem. Sami i u saradnji sa titoistima. Borili ste se i borite se i protiv moje dece, od njihove četvrte i šeste godine, monstruoznim zločinima. Kao uvek - sam, goloruk, sučelio sam se sa vama licem u lice, samo sa mojim perom, koje vas je učinilo da pobesnite i čini vas da pobesnike. Pa ima li veće sramote od ovog falsifikovanog dopisa?!

Iako ste učinili sve da mi slomite pero, iako ste mi slomili i ruku, ima vremena što je ovo pero ušlo u leksikone, u knjige istorije, u wikipedije sveta i u enciklopedije, mog naroda, pa i vašeg naroda. Da, da - i vašeg naroda, koji me uneo i u školske programe. Ovo pero je poštovano i poštuje se, odlikovano je i zlatnim medaljama i odlikuje se, bez da čini počasnu stražu nikome, pogotovo ne vašem kriminalcu Ismail Kadare.

Uzaludno vam je sve, o Kadare, sto vašu bedu, ponovo, negirajući mi sve, i rođeno ime, sa potcenjivanjem i prezrenjem, nastojite da mi obesite oko vrata. Ovaj Kaplan, koji vam se nije pokorio u zloglasnom zatvoru Bureli, okovam u gvožđe i beton, izdišući od gladi i krvarenja, danas, sa slobode, iz Švajcarske, uz svestranu podrsku švajcarskog naroda i švajcarskih intelektualaca, književnika i umetnika, neće vam se povinovati, neće vam se pokoriti. Naprotiv, imali ste ga i imaćete ga na suprotnoj strani barikade sve dok budete disali, sve dok vam se i ime ne satre. Utoliko više što me - najzad - i moj narod prihvati, rehabilitira i priznaje. Uzaludno vam je nastojanje da restaurirate enverizam pod maskom falsifikovane 'demokratije' i falsifikovanim dokumentima. Istorija se ne vraća nazad. Ona samo maršira napred, jer i kotao svesti albanskog naroda vri iz dana u dan sve više i više, sazrela i približava se svom ključanju..."

Na albanskom portalu Gazetakritika.net, čija je redakcija izgleda u Wašingtonu, SAD, od početka 2016. godine, kako su počeli da mi objavljuju odgovore na laži i falsifikate, koje su tamo objavili protiv mene pre nekoliko meseci, istupili su sa svojim komentarima i neki Albanci, ovaj put ne kao preko ostalih sajtova, ni masovno, niti protiv mene. Naprotiv, iako ih je malo, oni su svi na mojoj strani. Među njima su se naročito istakli: Vali Ljuarasi, Valter Dauti, Mihalj Jano, anienverovski književnik Sali Leka, donekle i Enverovac Fasli Haliti, dok poznati Enverovac Fatbardh Rustemi, kao i ranije, nastavlja sa njegovim neopravdanim napadima i lažima protiv mene, zatvarajići oči pred dokumentima i činjenicama, kojima sam dokazao da je taj dopis bezobrazni falsifikat enverovaca. Posebnu mi je odbranu učinio naš poznati publicista Suad Sulejmanagić.

Istupio je protiv ovih falsifikatora i Albanac Ilir Demaljaj, ali preko jednog drugog lista, kao i pomenuti Sali Lekaj. Pa Fatos Ljubonja, moj sapatnik iz zatvora. Kao ovi moguće ima i drugih Albanaca, koji su istupili u moju odbranu u vezi ovog falsifikata (ili u odbranu sebe, kao Fatos!), ali ih do sada ja ne poznajem.

U vezi ostalih problema ima ih puno koji me brane, pa i svojim punim imenom i prezimenom, sa naučnim zvanjima profesor i doktor, pa i titulom akademik. Njihov se broj iz dana u dan množi, iako im to nije lako, jer se svakako persekutiraju. Sam Dašnor Kaljoči se nije čuo živ. On ćuti. Ćuti i Ismail Kadare. To je i stav albanskih vlasti. Njihova poznata praksa: učiniti zločin i, kad se otkrije, ćutati, učiniti sve da se pokrije ćutnjom. Navodimo šta su rekli na sajtu Gazeta kritika.net, Vali Luarasi i Valter Daut, iz grada Lušnje, 7. januara 2016: "...Imam mnogo poštovanje za g. Kaplan Resulija. Ovo poštovanje izvire ne samo iz disidencije njegove i nepomirljive gordosti ni sa kim, već i od njegovog talenta u albanskoj prozi. Zaista je da se uzme kao primer, jer iako je pretrpeo strahote u komunističkim zatvorima, nije naučio da se savija ni pred 'Mula Enverom'...On je arhond-gospodar albanske umetnosti..."

Mihal Jano, iz Vojne akademije u Tirani, 26, januar 2016., u vezi studije S. Sulejmanagića "Negiranje Akademika Resulija vodi u negiranje istine..."

"...Akademik, Prof. Dr Kaplan Resuli jeste i ostaće jedan veliki književnik, jer velika je i celokupna sfera njegovih aktivnosti i njegovog poliedričnog stvaranja. Mi koji smo ga upoznali 1960., u gradu Lušnje, čuvamo najbolje uspomene za njegovu poštovanu porodicu, za ovu ličnost albanske književnosti, za njegove sposobnosti i visoke moralne vrednosti koje ga karakterizuju, za stoicizam u odbrani najviših društvenih ideala, koji su ga rukovodili u životu, za jasnost njegovih misli i građansku smelost u svako vreme. U to vreme bilo je u Lušnju dosta vrednih ljudi na polju albanske književnosti, stvoren je i odsek književnika i umetnika grada Lušnje i umetnički život je postigao kvalitativan porast. Za to ima zasluge i aktivnost Gospodina Kaplana Resuli, koji je bio potpredsednik Saveza književnika i umetnika Albanije. Njegova dela su dobro prispela-realizovana i uticajna. Ona služe na čast ne samo albanskoj književnosti, balkanskoj, evropskoj, već i svetskoj. Dužnost je građana grada Lušnje je da prof. Dr Kaplana Resulija proglase za Počasnog građanina..."

(Nastavak u sledećem broju)