Zlodela

Bila jednom jedna zemlja

Posle Vučića - Srbije nema

Pre odlaska sa vlasti naprednjački režim želi da Srbiju učini nenaseljivom uništavanjem vodenog potencijala, sečom šuma, zagađivanjem zemlje i vazduha i uvođenjem smrtonosnih novih tehnologija. Osim toga, uništavanjem arheoloških nalazišta treba da bude izbrisano svako sećanje na srpski narod. Aleksandar Vučić iz dubine duše mrzi Srbe i to u poslednje vreme više ni ne krije. Stanovništvo treba da bude iseljeno ili istrebljeno, a oni malobrojni koji prežive i ostanu biće hapšeni i maltretirani. Za njim će ostati samo spržena zemlja.

Igor Milanović

Kako se bliži konačni kraj vladavine Aleksandra Vučića i njegovih saučesnika, tako je i pljačka i uništavanje Srbije sve žešće i sve vidljivije. Sada se više ne preza ni od čega, a ni jedan plen nije suviše mali da ne bi bio uzet. Pre samo nekoliko godina državna vrhuška je pljačkala samo milionske sume u evrima, sada se otimaju i mnogo manje svote. Važno je uzimati do poslednjeg momenta, koji je sve bliži, a usput i sprovoditi vođin plan o bespoštednom uništavanju Srbije u kojoj, po odlasku naprednjaka i njihovih satrapa, neće ostati ni kamen na kamenu.

Uzor Vučiću u ovome je Adolf Hitler, koji je 19. marta 1944. doneo dekret kasnije nazvan „Neron" o sistematskom uništavanju kompletne infrastrukture i industrijskih postrojenja pri povlačenju nemačke armije. Iz svog bunkera u Berlinu, Firer je smatrao da ga je nemački narod izdao i da nije dostojan preživljavanja, jer se pokazao slabijim od svojih neprijatelja.

Vučić nije započeo nikakav rat koji sada gubi, osim rata sa srpskim narodom i građanima Srbije koji on duboko mrzi i prezire. On zato od početka svoje vladavine sprovodi sopstveni, neobjavljeni dekret „Neron", kojim želi da posle njega Srbija bude nenaseljena i nenaseljiva pustinja. „Posle mene potop", rekao je jednom prilikom francuski kralj Luj XV.

Evropska komisija procenjuje da će troškovi ekološkog oporavka Srbije od ove vlasti iznositi oko 15 milijardi evra, a da će troškovi dovođenja ekologije Srbije na nivo razvijenih zemalja biti tri puta skuplji. Uslov za ovo je da ne dođe ni do jedne velike ekološke katastrofe koje su projektovane Vučićevim planom o primeni Hitlerovog dekreta „Neron" na Srbiju.

Što je Vučićev kraj bliži, to su i vidljiviji pokušaji njega i članova njegovog klana da se Srbija potpuno uništi, narod istrebi ili raseli i da se iz istorije izbriše svaki pomen Srba i Srbije.

Posečene šume, poplavljene crkve, razoreni kulturni spomenici, uništene pruge, zagađenje vazduha, isušena jezera - samo su neki od „uspeha" poslednjih dana ove vlasti. Ne treba zanemariti ni činjnicu kako se po najnovijim podacima u poslednjih šest godina iz Srbije prosečno godišnje iseli 100.000 ljudi. Ako ova vlast ostane još neko vreme, Srbija će biti naseljena koliko i Mesec i u njoj će vladati slični uslovi života kao i na ovom, jedinom Zemljinom prirodnom satelitu.

Kada je predsednica vlade Ana Brnabić na početku svog mandata obnarodovala početak sveobuhvatne digitalizacije u Srbiji, kritičari su mislili kako ona time samo želi da još državnih para prebaci na račune privatne kompanije u kojoj glavnu reč vodi njen rođeni brat. Tačno je da će se porodica Brnabić, kao i porodica Vučić, enormno obogatiti na ovom projektu, ali on za njih nije samo zbog toga značajan. Digitalizacijom sprovedenom onako kako zamišlja Brnabićka uništiće se i život u Srbiji.

Brojne studije već su potvrdile štetnost četvrte generacije mobilnih telefona i interneta, takozvane 4G mreže, koju trenutno koristimo, a neke od opasnih posledica na ljudsko zdravlje su porast brojnih poremećaja i bolesti, među kojima su rak i tumori, kardiovaskularna oboljenja, nesanica, depresija, glavobolje... Naučnici širom sveta su pokušali da otklone ove nedostatke, a u toku svog rada razvili su novu tehnologiju koja se sada zove 5G mreža, odnosno, trebalo bi da postane peta generacija.

O onome šta 5G može da učini okruženju još uvek se raspravlja u naučnom svetu. Tehnološka industrija nas ubeđuje da je 5G mreža sigurna, izvještaj Američkog nacionalnog toksikološkog programa o toj mreži tvrdi suprotno. Pošto su rezultati istraživanja kontradiktorni, za sada se 5G koristi samo eksperimentalno i to na nekim nenaseljenim ili slabo naseljenim prostorima u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovakvim testiranjem dobijeni rezultati nisu reprezentativni, pa je odlučeno da se eksperimenti nastave, ali u naseljenim sredinama kako bi broj „zamoraca" dosegao potreban nivo da se utvrdi stvarna štetnost i, eventualno, u nekoj skorijoj budućnosti ova mreža učinila bezbednijom za živi svet.

Vlada Srbije se odmah dobrovoljno prijavila da u ovome učestvuje, posebno jer će 5G biti ugrađivan o trošku svetske tehnološke industrije, koja će i finansijski to dobro da nagradi.

Poznato je već iz slučajeva farmako mafije kako svetski privredni giganti ne štede u finansijskom dotiranju na saradnju spremnih institucija i pojedinaca koji omogućuju in vivo testiranja, odnosno testiranja na živim ljudima po mogućstvu u njihovoj prirodnoj sredini.

Ovo je priznala Irina Reljin, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija svojom brzopletom izjavom datom na panelu „Mreže i konektivnosti" održanom u okviru Drugog digitalnog samita Zapadnog Balkana u Beogradu, kada je istakla da će Srbija biti u grupi prvih zemalja koje će uvesti široku rasprostranjenost 5G mreže i da će samo mali deo troškova ići na teret budžeta - ostatak će platiti tehnološka industrija iz zemlje i sveta.

Zašto bi nam neko nešto poklanjao? Upravo iz razloga da bi na stanovnicima Srbije bio sproveden sveobuhvatni eksperiment štetnosti 5G mreže. Država u kojoj mnoga naselja još nemaju vodovod i kanalizaciju, u kojoj u velikom broju škola još postoje poljski vecei, dobija na korišćenje najmoderniju tehnologiju bežičnog prenosa informacija!?!

5G mreža koristi visokofrekventne zrake iz radarskog opsega, koji se istovremeno koriste i u mikrotalasnim pećima. Oni, naime, uzrokuju pomeranje atoma u materiji kroz koju prolaze, što oslobađa energiju. Kako je do sada utvrđeno, isto to zračenje kod ljudi dodvodi do promena u strukturi ćelija, što često izaziva njihovo nekontrolisano razmnožavanje, odnosno rak. Uvođenje 5G mreže omogućiće da većina aparata kojima smo okruženi postane bežična, a na pragu smo i tehnologije bežičnog prenosa električne energije na veće daljine. Ovo znači da ćemo u buduće biti daleko više izloženi mikro zračenju nego do sada, posebno jer ova tehnologija zahteva gustu mrežu primopredajnika.

Sve dosadašnje studije su potvrdile štetnost 4G mreže koju trenutno koristimo, a koja će se uvećati uvođenjem 5G mreže zbog povećanja gustine primo-predajnih stanica. Neka od oboljenja koje izaziva ovo zračenje su, slično kao i kod 4G tehnologije: rak, tumori, hronične glavobolje, kardio-vaskularni problemi, hormonski poremećaji, smanjena plodnost... Reljinova o ovome nije govorila na pomenutom skupu, niti je bilo ko drugi iz njenog ministarstva obavestio javnost o ovome. Kao i mnogo puta do sada, stanovnici Srbije biće zamorci bez svog znanja i pristanka. Kako je utvrđeno do sada, tokom eksperimenata u SAD, čvrsti predmeti otežavaju prolazak mikrotalasnih zraka 5G mreže. Mnoge od tih barijera (kao što su, na primer, zidovi kuća) nije moguće ukloniti, ali neke jeste. Jedna od barijera se upravo uklanja u Srbiji - drveće.

Biljke, isto kao i ljudska koža, apsorbuju 5G zrake i tako smanjuju njihovu delotvornost. Zbog toga, ali i zato što se očekuje skok cena drvne građe na svetskom tržištu, u Srbiji je u toku nezapamćena seča drveća.

Samo na zamišljenoj trasi buduće gondole koja će povezivati Ušće i Kalemegdan, za seču je predviđeno više od 150 stabala, mahom mladih i zdravih. Mlada i potpuno zdrava bila su i stabla u novobeogradskom Bloku 45, nekoliko kilometara udaljenom od trase buduće gondole, koja su posečena ovog proleća, a da niko od zvaničnika nije obavestio stanare o čemu se radi.

Ovu seču odobrila je 30. januara 2019. opštinska komisija u sastavu: Ljubimaja Radovanović, Milica Erdeljan, Aleksandra Torbica i Aleksandar Đorđević, ali isključivo za bolesna stabla i to po kriterijumima koji su navedeni u pomenutom rešenju. Umesto toga, svedoci smo, posečena su mnogobrojna potpuno zdrava stabla. Posečeno je mnogo drveća u svim naseljima u Srbiji, a u planu je i seča stabala u glavnoj ulici u Aleksincu gde će, kako stanovnici u šali govore, biti postavljene veštačke palme.

Trenutno je najveća seča šuma na Fruškoj Gori, a uskoro se ista planira i na Rudniku i drugim planinama u Srbiji. Čak i kada bi se umesto posečenog drveća zasadilo novo, što se ne čini, posledice ogoljavanja bi bile dugotrajne, jer bi tim mladicama trebale godine, u nekim slučajevima i decenije, da dosegnu volumen posečenih stabala.

Preduzeća koja dobiju pravo da seku drveće, plaćaju državi minimalnu cenu za odneto drvo, ali moraju i političkim moćniima da plate odgovarajući reket. Uprkos svemu, taj posao je veoma lukreativan, pa i drvosečama ostaje dovoljna zarada. Osim toga, uništavanjem šuma sprovodi se i Vučićev dekret „Neron". Drveće, kao „zelena pluća" grada, slabo bi sada pomoglo i Smederevu koje od dolaska kineske kompanije „HBIS grupa" u železaru trpi najveće zagađenje u svojoj istoriji. Da bi omogućili Kinezima što je moguće veći profit, iz koga se deo kao mito plaća republičkim i lokalnim vlastodršcima, srpske vlasti ih nisu obavezale na primenu najmodernije tehnologije za prečišćavanje otpada i gasova, niti to bilo ko kontroliše. Nadležne inspekcije su od strane lokalnog stanovništva više puta obaveštavane o povećanju zagađenja vazduha i vode (kao i o nesnošljivoj buci koju železara pravi), ali još niko ništa od njih nije preduzeo. Čak je i institut „Batut" utvrdio kako je u selu Radinac, pored čeličane, voda neispravna u 88,5 odsto slučajeva.

Meštani Vranova, još jednog naselja u blizini železare, 26. matrta su u znak protesta blokirali kapiju 6 kineskog pogona, ukazujući nadležnima na nesnošljivo zagađenje vazduha kome su izloženi. Manje od tri nedelje pre ovoga Smederevo je u okviru kampanje „Budućnost Srbije" obišao Aleksandar Vučić, ali je građanima bilo onemogućeno da mu se približe i iznesu svoje probleme koje imaju od dolaska kineske kompanije. I da su uspeli u svojoj nameri, teško da bi postigli išta više od likovanja Vučića i njegovih saradnika čija je namera upravo da Srbiju načine nenaseljivom.

Mnogobrojne studije svetskih naučnika dokazale su štetnost šljake koja preostaje iza procesa proizvodnje čelika, ali se ona, uprkos tome, i dalje nesmetano lageruje u krugu smederevsle železare. Osim toga, tvrde očevici, na parcelama koje pripadaju čeličani iskopani su ogromni bazeni sa betonskim zidovima debljine i do 10 metara u koje Kinezi nešto smeštaju. Šta je tamo sklonjeno, niko u Smederevu ne zna. Nadležni ne reaguju, jer se gušenje lokalnog stanovništva otpadnim gasovima iz železare uklapa u Vučićevu zamisao „spaljene zemlje", kako bi on voleo da ostavi Srbiju posle svog odlaska. Uz to, zašto bi strani investitor bio primoravan da u prečišćivače opadnih gasova i vode ulaže milone evra, kada tu sumu može lepo da podeli sa nadležnima koji se prave kako je sve u najboljem redu? Probleme sa vodom za piće imaju i Zrenjaninci, koji nemaju nikakvu industriju u svom gradu, ali nemaju ni ispravan vodovod. Ogromna većina naselja u Srbiji nema zdravu vodu za piće, a i ono što nadležni proglašavaju ispravnim nije potpuno bezbedno. Skoro svi vodotokovi u Srbiji, odnosno njih oko 500, ugroženi su ili već zagađeni. Krivaja je najduža reka koja u celosti protiče kroz Vojvodinu i toliko je zagađena da će uskoro biti nemoguć bilo kakav život u njoj, a o korišćenju njene vode za navodnjavanje okolnih polja ili piće ne može više ni da se sanja. Ona je skoro u potpunosti postala džinovska kloaka kojom otpadne vode teku do Velikog bačkog kanala.

Priroda je bila izdašna prema našoj zemlji, kada je u pitanju pitka voda, ali su vlasti poslednjih godina činile sve što mogu da nam oduzmu to bogatstvo. Na stotine malih hidrocentala je u izgradnji, iako stručnjaci upozoravaju da one negativno utiču na životnu sredinu isto kao i one velike. Voda se iz reka i rečica preusmerava u cevi koje pokreću turbine malih hidroelektrana, a u kojima je nemoguć život, pa se tako uništava eko sistem na velikoj površini. Najpoznatiji su protesti protiv MHE koje organizuju žitelji Stare Planine, ali i u drugim sredinama u Srbiji se slično dešava. Za malu reku Grzu kod Paraćina, dugu samo 25 kilometara, malo ko i da je čuo, ali je ona izvor života ne samo za ljude koji žive uz nju, već i za mnogobrojne životinjske i biljne vrste. Bez obzira na to, bahata opštinska vlast na čelu sa predsednikom opštine Paraćin Sašom Paunovićem odlučila je da na toj rečici izgradi više malih centrala i tako potpuno uništi ovo popularno izletište. Već je i izdata prva građevinska dozvola ROP-PAR-14472-CPI-3/2018, ali se oko 5.000 stanovnika iz Paraćina i okoline organizovalo i započelo proteste. Advokati koje su građani angažovali otkrili su čitav niz nepravilnosti tokom postupka izdavanja lokacijske i građevinske dozvole, ali je odnarođena lokalna vlast najavila nastavak projekta, „pa nek košta šta košta". Paraćinci prete da će se organizovati po uzoru na žitelje Stare Planine i da će noću rušiti ono što se preko dana sagradi i pokušati na taj način da sačuvaju život u ovoj rečici i pored nje.

Najilustrativniji primer hidro-ekološke katastrofe je jezero Zaovina na planini Tari koje je u kratkom periodu potpuno isušeno. Iako nadležni u Elektroprivredi Srbije uporno tvrde kako je nivo jezera još uvek iznad onog neophodnog za biološki minimum i da ribe nisu ugrožene, iz snimaka se vidi kako to nije istina i da je jezero potpuno nestalo. Akumulaciono jezero Zaovina je napravljeno da bi služilo kao rezerva za drinsko-limske hidroelektrane od kojih je najveća HE Bajina Bašta, tvrde stručnjaci iz EPS-a, svesno izbegavajući da kažu punu istinu koja glasi: jezero Zaovina jeste veštačko akumulaciono jezero, ali ono je namenjeno samo jednoj hidro-elektrani koja je rezervna i u pogon se pušta samo ako dođe do havarije neke od velikih elektrana, čime bi bila ugrožena stabilnost celog sistema. Tako nešto se, međutim, nije dogodilo.

RHE na Zaovini je pokrenuta da bi se proizvela struja potrebna za izvoz, što je sumanuto, tvrdi Jovan Mandić, nekadašnji visoki rukovodilac u EPS-u. Instalirana rezervna hidroelektrana ima snagu od 600 megavata i u pogon bi smela da se pušta samo ako ispadne neki od velikih agregata, kao što je, na primer, onaj u Obrenovcu. Radovi na popravci takvih postrojenja mogu da potraju i više dana, pa i nedelja i bez ove RHE veliki deo Srbije bi ostao bez struje i sav život bi stao, tvrdi Mandić. Zbog toga se voda u akumulacionom jezeru na Tari čuva kao resurs od posebnog državnog značaja. Jezero je u međuvremenu isušeno, tako da EPS ne raspolaže nikakvom rezervom koju bi upotrebio da spreči energetsku katastrofu koja može da nastane havarijom nekog od velikih proizvođača struje.

Ovo se savršeno uklapa u Vučićev dekret „Neron", jer bi u jednom danu mogli da budu isključeni svi električni uređaji u Srbiji i da bude zaustavljena kompletna privredna delatnost, a došlo bi i do saobraćajnog kolapsa nezamislivih razmera. Osim toga, uključivanje RHE na jezeru Zaovini donelo je i popriično para od izvoza struje, čime se bave preduzeća odabranih tajkuna bliskih vlastima. Uz sve to, ne treba da se zanemari ni marketinški efekat nastao tako što je ovim izvozom „ispeglan" minus od skoro dva odsto u bruto domaćem proizvodu u odnosu na prošlogodišnje stanje, pa je Vučić u svojoj kampanji „Budućnost Srbije" ponosno isticao navodnu privrednu stabilnost Srbije (plaćenu opasnošću od energetske katastrofe kataklizmičnih razmera).

Zbog isušivanja jezera došlo je do pokretanja klizišta. Kuće se ruše, iz dubine brda dopiru jezivi zvuci, tvrde meštani, a stanovništvo se raseljava. Slika Srbije kakvu bi Vučić najviše voleo. Akumulaciona jezera se isušuju samo ako je to od koristi za Vučićev režim, dok se druga pune ako se tako briše istorija postojanja Srba na ovim prostorima, kao što je slučaj sa veštačkim jezerom Rovni kod Valjeva koje je potopilo crkvu sazidanu još u doba Nemanjića.

Istorijski tragovi se brišu gde god je to moguće, kako bi se budućim generacijama predstavilo da ovde nije bilo nikakvog civilizovanog naroda i da Srbi uopšte nisu ni postojali. Još je u sećanju način na koji je ministarstvo Zorane Mihajlović „konzerviralo" temelje bazilike iz prvih vekova hrišćanstva otkrivene na trasi Koridora 10: posuti su peskom i preko njih je izgrađen auto-put da se nikada ne bi istražilo ko je ovu bogomolju sagradio. Po običaju, Srpska pravoslavna crkva nije imala primedbe.

Izgradnja gondole u Beogradu takođe ispunjava ovaj zadatak brisanja sećanja na našu istoriju, ali donosi i finansijsku dobit pohlepnim vlastodršcima.

Pomoćnica Zorane Mihajlović, Jovana Atanacković, potpisala je 1. aprila ove godine rešenje o izdavanju građevinske dozvole za pripremne radove na izgradnji kalemegdanske gondole. Tim rešenjem investitoru (Republika Srbija, odnosno JP „Skijališta Srbije") dozvoljeno je da postavi gradilišnu ogradu i instalacije, izvede neophodne pripremne zemljane radove i pobije šipove kako bi se obezbedile građevine na okolnim parcelama. Ovi radovi su po pomenutom rešenju procenjeni na vrednost od čak 143.610.645 dinara, odnosno preko milion evra samo za šipove i privremeno postavljanje potrebne građevinske opreme!?!

Konačni projekat predviđa rušenje dela kalemegdanske tvrđave i to upravo u onom segmentu na kome ima najviše arheoloških tragova iz vremena kada su srpski despoti u srednjem veku vladali Beogradom. Osim toga, rešenjem je predviđeno i da se o napredovanju projekta izbeštava samo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali ne i istorijske i arheološke institucije. Ništa nije slučajno.

Međutim, najveća ekološka katastrofa se tek sprema. Neodgovornim zatvaranjem pruge Beograd - Inđija - Novi Sad sav železnički saobraćaj je preusmeren na pravac preko Zrenjanina, a do njega se dolazi kroz tunel koji se proteže celim najužim centrom Beograda. U vreme puštanja u saobraćaj ovog tunela dozvola je izdata samo pod uslovom da se tuda ne prevoze opasne materije, što se danas nužno čini, jer nema druge mogućnosti da one stignu u Novi Sad ili u suprotnom smeru iz Novog Sada ka Centralnoj Srbiji. Nemoguće je zamisliti opseg katastrofe koja bi zadesila naš glavni grad ako bi došlo do havarije neke od kompozicija sa opasnim teretom koje prolaze ispod domova desetina hiljada ljudi.

Ovaj scenario uopšte ne uzbuđuje aktuelnu vlast, - na protiv, ona ga zapravo priželjkuje.