Srbi na Kosovu i Metohiji su postali pustinjski narod okružen morem nepravde. Tu žeđ za pravdom je tako lako utoliti ali niko ne nalazi interes u tome, već naprotiv. Zato će pozdraviti svaki pokušaj da ona bude zadovoljena pa makar to činili predstavnici albanskih vlasti.
Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)
Upravo to se dogodilo u rano jutro 21. decembra, sada već prošle godine. Nešto pre 6 časova tzv. "Osnovno tužilaštvo" u Uroševcu u koordinaciji sa "Kosovskom policijom", odnosno Upravom za teške zločine u Prištini, izveli su akciju "Brezovica" u kojoj je uhapšeno 10 osoba osumnjičenih da su počinili krivična dela primanje mita, davanje mita i zloupotreba službenog položaja mahom kroz izdavanje građevinskih dozvola.
Meta ove policijske akcije bio je bivši "gradonačelnik" opštine Štrpce po sistemu kosovskih Albanaca, Bratislav Nikolić sa svojim bliskim saradnicima, inače kadar obe Vučićeve stranke, SNS-a i separatističke "Srpske liste".
Trenutak hapšenja montiran je tako da se ničim ne poremeti funkcionisanje separatističke administracije u ovoj, jednoj od većih srpskih enklava. Nikolić je 30. novembra, a posle 12 godina koliko se nalazio na čelu te "opštine", dužnost predao svom, po mnogo čemu, kolegi Daliboru Jevtiću . Dogodilo se još nešto veoma neuobičajeno za kadrove "Srpske liste", a to je da Nikolić nakon smene nije dobio nikakvo novo radno mesto. Dvadesetak dana kasnije postaće jasno i zbog čega.
Jedinice tzv. "kosovske policije" od onih redovnih do specijalnih, sjatili su se u Štrpce i uputili ka zgradi u kojoj je smeštena ta "opština" kao i do spornih lokacija radi pretresa i hapšenja.
Magazin Tabloid je takođe brzo stupio u kontakt sa Srbima iz Štrpca koji su već rano prepodne odavali utisak spokoja.
"Hapšenje je po zasluzi. Red je bio da budu "nagrađeni"" odgovara jedan od meštana Štrpca na pitanje šta se dešava i kako su oni. Kaže da u samom mestu nema nikakvih problema. Policija je zaposela njima interesantne tačke ostalo funkcioniše uobičajeno. Što se tiče straha, u njemu su oni koji su "jeli sa njima iz istog tanjira".
"Što se ja ne plašim? Ovo će u Župi (sirinićkoj) da učini život lakšim. Tek će se klupče odmotavati" sa neskrivenim optimizmom i zadovoljstvom konstatuje naš sagovornik ali i drugi koji jesu priželjkivali iako ne i očekivali da će do hapšenja doći s obzirom na onako dug period tolerisanja.
Tada su se prisetili i Radojice Mrđinca iz ovog mesta za koga kažu da je "maznuo neke pare i pobegao za Novi Sad". Mrđinac je takođe bio učesnik u vlasti pa i sam koristio priliku da do novca dođe zahvaljujući svom položaju ali je jednog trenutka postao zadovoljan sumom za koju se pročulo da iznosi oko 400 hiljada evra. Kažu da je izračunao da je to dovoljno da sebe i porodicu obezbedi stambeno i poslovno i da nastavi mirno da živi. Njega više niko ne pominje, niti ga ko traži.
"A ovi sadašnji su se razboleli od najopakije bolesti" nastavljaju sagovornici našeg lista. "To je bolest koja je gora i od ove izmišljene Korone, od Kolere, AIDS-a i ne znam čega... A ta se bolest zove pohlepa. Ona im je pomračila um i znajući da rade naopako, znajući da rade pogrešno, znajući da rade na štetu sopstvenog naroda... a znali su to i kad ostanu sami, dok sebe gledaju u ogledalu, znali su i šta može da ih zadesi ali su mislili da će ovo da traje večito, da niko osim njih to ne zna, ne može, ne ume da radi... To ih je dovelo tu gde ih je dovelo" na jednostavan način rezimiraju oni koji su njihovu bahatost nemoćno posmatrali godinama unazad...''
Na hapšenje su reagovali, po automatizmu i u maniru krajnje jalovosti, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković i opštinski odbor Vučićeve "Srpske liste", i jedni i drugi tek saopštenjem za javnost. Opet, Srbi sa podsmehom kažu da bi bilo bolje da ni to nisu učinili.
Osim što je saopštenje puno nelogičnosti ali i površinski ocenjenih prilika, navode i da je reč o ataku na "Bratislava Nikolića koji se godinama borio i izborio za mir i suživot, da opština Štrpce danas bude primer multietničnosti na Kosovu".
"Malo da su normalni, oni to nikad' ne bi napisali" kaže jedan od ovdašnjih Srba za Magazin Tabloid i objašnjava zašto.
"Ta njihova multietničnost u prevodu znači - uradio je mnogo na planu albanizacije opštine Štrpce. Oni su sebe ukopali time, sve što su posle toga rekli... isto je tako bilo glupo. Ako su hteli da se obrate Albancima, pucali su iz prazne puške. Ako su se, pak, obraćali srpskoj javnosti, postigli su veliki auto-gol kod onih koji razmišljaju svojom glavom" kažu ovdašnji Srbi.
Sada je višestruk problem kako sakriti od javnosti ko su u stvari bili oni koje su uhapsili? Godinama bombardovana srpska javnost da se, kada je reč o Vučićevoj "Srpskoj listi" radi o kadru sa najjačom podrškom Vlade Srbije, o ljudima od integriteta, o ljudima koji se brinu o nacionalnim interesima... Tako je 24. decembra, nakon određivanja pritvora od po 30. dana uhapšenima u pomenutoj akciji, organizovan protest. Prema informacijama koje su puštene u javnost, i za javnost, ispred zgrade opštine Štrpce okupili su se članovi porodica uhapšenih a zatim im se pridružio jedan broj građana.
Meštani ističu da je netačno javljeno u medijima da je skup spontan, jer nije to bio. Na protestu su morali da se pojave svi koji su zaposleni u institucijama kojima upravlja "Srpska lista".
A nije tačno ni da je na njemu bilo nekoliko hiljada ljudi, bilo ih je nekoliko stotina, potvrđeno je za naš list.
Kako bi se izbegao revolt u narodu, ovdašnji Srbi potrudili su se da preko svojih kanala Vučiću predoče stanje za slučaj da previdi neku od činjenica namerno ili slučajno, potvrđeno je za Magazin Tabloid u Štrpcu.
"Treba objasniti da bi tada poreski obveznici u Srbiji plaćali paprene usluge advokata koji će braniti Srbe kriminalce, Srbe izdajnike, Srbe koji su naneli ogromnu štetu srpskom narodu i to treba da se naglasi i predoči Vučiću i objasni ko su ovi ljudi, mada on to zna i bolje od nas ali neka zna da su i ljudi sa terena svesni toga i to u ogromnoj većini", kako su nam rekli.
Na kraju, ni Vučić se nije oglasio čime je dokazao da je jako dobro znao šta ti ljudi zapravo rade i čime se bave.
"Zašto nema ni jednog glasa podrške? Zato što ti koji su pozvani i koji bi trebali da izuste nešto, ne spavaju mirno noću. Očekuju da će neko da zakuca i na njihova vrata. Neki možda i ne spavaju u svojim kućama" objašnjavaju Srbi iz Štrpca, sležući ramenima kao na nešto što se podrazumeva.
A paradoks je da su kosovskim Albancima moć da ovako hapse, dali upravo uhapšeni u akciji "Brezovica". Na dan pravoslavne Nove godine, Nikolić je sa saradnicima nasilno upao u prostorije opštine Štrpce po sistemu R. Srbije i, uz pomoć policije, uselio opštinu po sistemu tzv. "republike Kosovo" i učvrstio vlast separatista u do tada homogenoj srpskoj sredini.
Tako su oni koji su narod, njegovu patnju i potrebe godinama uporno ignorisali, sada prirodno ignorisani od tog naroda koji smatra da će, ukoliko budu osuđeni, početi postepeno distanciranje od njih.
"Prvo će njihovi najbliži saradnici da govore kako se oni nisu ni znali, a kamoli sarađivali. Pre ćemo mi, koji nikakvo dobro od njih nismo videli, da kažemo neku lepu reč o njima i da se setimo da u zatvoru trune pet - šest Srba, nego oni koji su sa njima sedeli, jeli i pili" uvereni su naši sagovornici.
Kako će se slučaj okončati, to niko ne može da predvidi. Najpre iz dva razloga. Prvi je nedavna crna lista koju je objavila američka administracija, a na kojoj su se našli Milan Radoičić, zvanično potpredsednik "Srpske liste", nezvanično "čovek koji se pita za sve" i za korist Vođe upravlja svime što se tiče života Srba na KiM, i Zvonko Veselinović sa svojim saradnicima. Drugi je razlog upravo činjenica da je uhapšeni Bratislav Nikolić radio za vladu SAD na Kosovu i Metohiji, a čak bio i u američkoj misiji u Iraku. Za vernost koju je pokazao tokom službe, nagrađen je više puta od američke vlade.
Po povratku u Štrpce, Nikolić počinje da radi na jačanju uticaja albanskih separatista namećući „kosovsku državnost" kao neminovnost, što posebno pozdravljaju Amerikanci u svojim dopisima objavljenim na Vikiliksu.
Bratislav Nikolić 2009. godine postaje kandidat SLS-a za "gradonačelnika" te opštine na izborima koje te godine Srbi na celoj teritoriji bojkotuju. U toj opštini na biračkom spisku nalazi se oko 8.500 birača srpske nacionalnosti, a izašlo je ne više od 300 ljudi, uglavnom rodbina kandidata. Ovo za posledicu ima da u popodnevnim satima Piter Fejt i Kristofer Del daju naloge da se počini izborna krađa ubacivanjem preko 4.600 falsifikovanih glasačkih listića. Od tog momenta kreće period otvorene izdaje srpskih interesa na svim nivoima a koju predvode Bratislav Nikolić i Dalibor Jevtić sa grupom ljudi koju su okupili oko sebe.
Od albanskih vlasti Nikolić tada dobija najšira ovlašćenja a iz prištinskih fondova pristižu velike količine novca na ime "razvoja opštine Štrpce". Na red je došao i Ski-centar Brezovica u državnom vlasništvu Republike Srbije ali od presudnog značaja za opstanak Srba u ovom regionu, u čijoj prodaji posreduje upravo Nikolić.
Oktobra te godine Vučić bombastičnim izjavama o jezeru Gazivode odvlači pažnju javnosti sa Ski-centra Brezovica i daje pristanak da se izvrši promena vlasnika i iz državnih pređe u ruke francusko-andorskog konzorcijuma „Kompanidi Alpi".
Upućeni navode kako će za prihvatanje ovog „poslovnog plana", odnosno prodaju Ski-centra, Aleksandar Vučić i tadašnji direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, biti nagrađeni milionskim iznosima.
Sa preuzimanjem sveukupne vlasti Bratislav Nikolić počinje da raspolaže i državnim zemljištem na kome počinje da izdaje do tada malobrojnim Albancima dozvole za gradnju što legalno, što ilegalno i da ih postepeno u sve većem broju doseljava na ovaj prostor čime ostvaruje jedan od vitalnih albanskih, ali i interesa njihovih zapadnih mentora, o albanizaciji srpskih sredina. Paradoks je da se danas upravo zbog toga nalazi u zatvoru kosovskih Albanaca.
Dalji tok događaja pokazaće hoće li pravda biti dosledna i obuhvatiti i one koji su ovim kooordinisali iz pozadine i bogatili se na tome, pa makar to bili i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i aktuelni ambasador Srbije u Americi, Marko Đurić ili će pravda još neko vreme držati ruke uz telo što bi značilo da posao još uvek nije dovršen.