Likovi i senke
Uterivanje Terala
N.V.
Kad neka velika imperija
ove epohe pošalje svog
ambasadora u zemlju Srbiju, taj mora
da je nešto zgrešio, ili ide
na popravni ispit. Ali, ima i onih koji
tvrde da su došli u Beograd da službuju diplomatiji
svoje zemlje, jer im je žena
bila znatiželjna. Eto, sadašnji
ambasador Francuske Žan-Fransoa Teral tvrdi
da je bio u Beogradu još u vreme kongresa
nesvrstanih (ne kaže u kom svojstvu), te da je svojoj
ženi preneo najlepše utiske, pa je ona poželela da
Žan-Fransoa jednog dana bude ambasador
baš u ovoj zemlji. Želja joj
se mnogo godina kasnije - ispunila. Ali, čim je došao u Srbiju, iz
nekog razloga je odmah otišao
da proveri gde je Novi Pazar. Valjda ga je vukla
nostalgija za jugom Francuske koji je u međuvremenu postao mali Alžir.
Čim
je tamo stigao, radosno je saopštio javnosti: Moje
je duboko uverenje da Beograd nije čitava Srbija, ali
da Novi Pazar jeste Srbija.
Ovo epohalno otkriće prošlo je prilično nezapaženo. U zemlji izluđenoj terorom raznih Terala koji su
prošli ovuda poslednjih nekoliko decenija, nije bilo za očekivati
da će ovo naučno dostignuće ostaviti na nekoga
utisak. Bolje bi prošao ambasador Srbije
u Francuskoj da je utvrdio kako je Pariz Francuska, ali da to nije
čitava Francuska.
Nije ambasador Teral stao na ovome.
Krenuo je redom da javno iznosi
svoje političke stavove, pa je konstatovao kako u Srbiji više pričaju o politici nego o ekonomiji, kako je Francuska priznala Kosovo, ali da to Srbija ne mora da uradi
(uradila je to Francuska za nas, kao
i toliko toga u istoriji našeg
neobičnog prijateljstva), da je gej parada
u redu, ali da on ne može ići na to jednorodno
veselje jer kao ambasador "nije kompatibilan", te da on zna
da će Međunarodni sud u Hagu presuditi
da je Kosovo na legalan način postalo
država...
Bolest imperatorskog ponašanja šefova diplomatskih
misija takozvanih velikih sila u Srbiji, mutirala je u moralni obrazac. Funkcija ambasadora u Beogradu podrazumeva aktivno učešće u društvenom i
političkom životu zemlje domaćina,
angažman u predizbornim kampanjama, slobodu javnog licitiranja omiljenih kandidata za članove Vlade...
Kad ubrzo shvate gde
su došli i koliko je domorodačko
stanovništvo ogrezlo u podaništvu, ambasadori takozvanih velikih sila dobiju prirodnu
potrebu da uriniraju na zahvalnog
domaćina sa balkona ovdašnjih malograđanskih kupleraja, a uz snažnu podršku
sreskih špijuna,
baraba i kurvi.
U duhu
te nove diplomatske
etike nastupa i ovaj provereni
srpski prijatelj.