Mafija
Svi
donovi srpskog pravosuđa: prava
mafija sedi u državnim institucijama
Ako dođe do nečega, ne sećaj se ničega
Sudnji dan sudske, zakonodavne i izvršne vlasti već se
dogodio zahvaljujući udruženom zločinu lažnih demokrata. U paklu koji će se
desiti, izgoreće prvo tvorci organizovanog kriminala i haosa
Milovan Brkić
Predsednica Društva
sudija Srbije Dragana Boljević
izabrana je 24. novembra ove godine za generalnog sekretara i člana Biroa
Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode (MEDEL). Boljevićeva je bila sudija
Okružnog suda u Beogradu do 31. decembra 2009, kada je ostala bez sudijske
funkcije tokom opšteg izbora sudija. Uložila je prigovor na tu odluku prvog
sastava Visokog saveta sudstva i čeka novu odluku u procesu revizije koja je u
toku.
Udruženje javnih
tužilaca i zamenika tužilaca Srbije dobilo je godišnju nagradu Međunarodnog
udruženja tužilaca, koja se dodeljuje za doprinos u ostvarivanju ciljeva te
međunarodne asocijacije. Nagrada je na godišnjoj skupštini Međunarodnog
udruženja tužilaca u Seulu, održanoj 27. jula ove godine, uručena predsedniku
Udruženja tužilaca Srbije dr Goranu
Iliću, inače prvom zameniku Javnog tužioca Srbije.
Udruženje tužilaca
Srbije nagrađeno je zbog organizacije regionalne konferencije tužilaca srednje
i istočne Evrope i centralne Azije prošle godine u oktobru u Beogradu, koja je
bila posvećena borbi protiv korupcije, kao i zbog aktivnog suprotstavljanja
kriminalnim propustima u reformi javnotužilačke organizacije u Srbiji, i javne
podrške Društvu sudija Srbije.
Strukovna udruženja
sudija i tužilaca shvataju to kao priznanje njihovim zajedničkim naporima za
primenu evropskih standarda i uspostavljanje pravne države i vladavine prava u
Srbiji.
Reorganizacijom srpskog
pravosuđa, koja je započeta 2009. godine po nalogu srpskog predsednika Borisa
Tadića, a na predlog ministarke pravde Snežane Malović, dovela je Srbiju na
stub srama institucija Evropske unije, OEBS-a i strukovnih organizacija
evropskih udruženja sudija i tužilaca.
Pod pritiskom međunarodnih
organizacija, režim u Srbiji morao je da napravi ustupke i izabere novi sastav
Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. I umesto da ispravi greške,
režim je nastavio sa novim kriminalnim postupcima, sprečavajući povratak na
posao sudija i tužilaca, za koje su procenili da neće slepo izvršavati naloge
izvršne vlasti, odnosno pravosudne i državne mafije.
Pre početka reforme ministarka pravde Srbije Snežana Malović boravila je od 20. do
24. jula 2009. godine u radnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama, na poziv
Ministarstva pravde SAD. Tokom boravka u SAD ministarka Malović je imala više
radnih sastanaka sa najvišim pravosudnim zvaničnicima države Tenesi, predstavnicima ministarstava
pravde i spoljnih poslova SAD.
Teme sastanaka bile su
efikasnost i nezavisnost pravosuđa, efikasnost krivičnog postupka, saradnja u
posebnim oblastima kao što je borba protiv organizovanog kriminala, pitanje
ratnih zločina i međunarodna pravna pomoć. Ministarka se 23. jula 2009. godine
sastala i sa ministrom pravde SAD Erikom
Holderom, sa kojim je razgovarala i o reformama koje se u Srbiji
sprovode u ovoj oblasti, kao i o daljoj pomoći SAD pravosudnim organima Srbije.
Reforma pravosuđa u
Srbiji iskorišćena je, uz podršku i saglasnost srpskog predsednika Borisa
Tadića, za povezivanje i jačanje mafije, koja se klela da služi isključivo
njegovim interesima - pljačkanju, zastrašivanju građana i stvaranju njegovog
kulta ličnosti.
Postavljanje Snežane Malović, pravnice bez
stručnog iskustva, ali žene od poverenja, koja se dokazala u krevetima
stranačkih oligarha, bio je znak da će režim krenuti u punu kriminalizaciju
društva.
Kao novi don
nametnuo se šef kabineta predsednika Srbije, takođe pravnik, Miodrag Rakić. On je, koristeći se i
pozicijom sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i kao čovek od
neograničenog Tadićevog poverenja, vrlo brzo organizovao mafijašku grupu, koja
je danas jedna od najpraćenijih kriminalnih organizacija u Evropi!
Nudeći vlastima SAD da će ''ispuniti sve njihove
naloge, samo da taj dogovor ostane među njima, za stolom za kojim
razgovaraju", gospodin Rakić pružio je punu podršku gospođi Malović da
zajaše pravosuđe, i da ga stavi u službu interesa mafije Don Mikija.
Ministarka pravde je
neurotična nimfomanka, koja je još kao studentkinja punila krevete svojim
profesorima, a potom značajnim partijskim drugovima. Isprobana u svim pozama,
postavljena je sa 32 godine za ministra pravde, u zemlji koja nema nezavisno
sudstvo, tužilaštvo, nezavisnu policiju, takoreći nijednu instituciju
demokratskog društva.
Od srpskih vlasti
Evropska unija i OEBS godinama traže da povede odlučnu bitku protiv
organizovanog kriminala i korupcije. Ali, kako naterati Don Mikija i njegove
mafijaše da krenu sami na sebe?!
Dok je radila kao sekretar Tužilaštva za ratne
zločine, gospođa Snežana se zaljubljuje u tužioca za borbu protiv organizovanog
kriminala Miljka Radisavljevića,
sa kojim pravi planove za budućnost i biznis.
Da bi mogla da ostvari ogroman novac, ministarka
za šefa Službe za borbu protiv organizovanog kriminala postavlja svog
poverljivog čoveka.
Za načelnika SBPOK-a,
jedne od najvažnijih službi MUP-a, ako ne i najvažnije, postavila je Svetislava Bata Đurovića. On je u
javnosti poznatiji kao čovek koji je obavljao funkciju komesara za bezbednost
Fudbalskog saveza Srbije, u vreme kada je na čelu ove organizacije bio Zvezdan Terzić. Terzić je bio na poternici zbog
malverzacija u prodaji fudbalera. Kada je započeta istraga protiv njega, Terzić
je označen kao član takozvane crnogorske veze u srpskom fudbalu. Kasnije se,
pregovarajući preko Đurovića, predao srpskoj policiji, a potom platio sudu
kauciju, a Malovićki i njenoj mafiji reket.
Nezvanično,
i protiv Đurovića je jedno vreme vođena i istraga o tome da li je štitio
Terzića i ostale članove takozvane crnogorske veze, ali dokazi za takvu tvrdnju
''nisu pronađeni''. Barem tako je odlučio tužilac za organizovani kriminal
Miljko Radosavljević. Mesto komesara za bezbednost FSS je napustio nakon odluke
MUP-a da aktivni pripadnici policije ne smeju da obavljaju funkcije u
fudbalskim klubovima.
Na
relaciji ministarka pravde - šef SBPOK-a - Tužilaštvo za organizovani kriminal
ukazala se potreba i za proširivanjem delatnosti i regrutovanjem novih članova
bande. Don Miki (Miodrag Rakić) četvoročlanoj bandi pridružio je i direktora
policije Srbije Milorada Veljovića, koji je svoju ''porodicu" stavio u
službu Don Mikija. Članovi Veljovićeve bande su načelnici kriminalističke
policije Beograda, među najistaknutijima su Darko Senić, načelnik Uprave, i
Zoran Morić, načelnik Odeljenja za privredni kriminal, kao i načelnici desetak
policijskih uprava u Srbiji.
Direktor
srpske policije, kome je odavno istekao mandat, zbog zasluga i doprinosa mafiji
Don Mikija, ostao je, bez ijednog zakonskog osnova, na ovom mestu. Kako
pokazuju istraživanja stranih obaveštajnih službi, gospodin Veljović je
svakodnevno na vezi sa ministrom hrvatske policije Tomislavom Karamarkom, koji
će čim se formira nova vlada Hrvatske, sigurno otići u zatvor. Direktor
Veljović sa svojom policijskom mafijom osigurava sigurnost transporta droge,
oružja i ljudi preko Srbije za Hrvatsku i Evropu.
Don
Miki (Miodrag Rakić) ubedio je Borisa Tadića da je Milorad Veljović, kome je u
junu bio istekao petogodišnji mandat, nezamenljiv na ovom mestu, da im je
osigurao sve pljačke fondova, kredita, bolnica, škola, obdaništa i obezbedio
transporte gotovog novca i narkotika, i Vlada Srbije je, uz protivljenje
ministra policije Dačića, produžila mandat Veljoviću, takoreći na neograničeno
vreme. On
će otići sa ovog položaja kada i ova banda bude pohapšena.
Praveći pokazne vežbe
hapšenja raznih ''organizovanih kriminalnih grupa'', ministarka pravde, tužilac
Radosavljević, načelnik SBPOK-a Đurović i direktor policije Veljović,
pokušavali su da međunarodnim predstavnicima ''pokažu na delu'' spremnost da se
bore protiv korupcije. Odmah su, bez zakonskog osnova, plenili imovinu
osumnjičenih, javno je prodavali, iako ni istraga protiv osumnjičenih još nije
završena. Na taj način je ova opasna mafija stvarala atmosferu straha kod onih
koji su imali novac, koji su bili na spisku za reketiranje!
Inspektori SBPOK-a
posvedočili su urednicima Tabloida
da su sve obrađene predmete kriminala u zdravstvu, privredi, bankama i javnim
preduzećima dostavljali načelniku Đuroviću, koji je ponekada, mimo znanja
bande, samostalno ucenjivao lekare, direktore, ministre, tajkune, bankare,
sportiste...
Istraga koju su sprovele
međunarodne policijske službe, prisluškujući srpsku mafiju na čijem je čelu Don
Miki, pokazala je da se i direktor Veljović, sa svojom ''porodicom'' znao da
osamostali i da Don Mikuju u poslednje vreme filtrira podatke. Naravno, ostao
mu je odan, bez obzira na samostalnu pljačku koju vrši.
Ministarka Malović je
pokrivala tužioca Radosavljevića u odlukama koga da amnestira, kome da napakuje
postupak. Njih dvoje su, pretpostavlja se, uz pomoć Svetislava Đurovića, uzeli
veliki novac od Darka Šarića, koji je bio i ostao Đurovićev prijatelj. Gospođa
Malović je kupila stan u Vašingtonu, prebacila je tamo diplomatskom poštom
nekoliko miliona dolara, pravdajući to potrebom da se skloni na sigurno mesto,
nakon prestanka njene funkcije. U stvari, ona namerava da pobegne iz zemlje sa
svojim ljubavnikom Miljkom Radosavljevićem. Ona već duže vreme utire put svom
bekstvu...
Ministarka pravde
predvodila je srpsku delegaciju u poseti SAD u kojoj su bili i predsednica
Vrhovnog kasacionog suda Nata
Mesarović, republički tužilac Zagorka
Dolovac i tužioci za ratne zločine i organizovani kriminal Vladimir Vukčević i Miljko Radisavljević.
Tokom posete SAD, srpska delegacija je od 5. do
10. juna ove godine razgovarala sa predstavnicima Stejt dipartmenta, izvršnim
direktorom Federalnog istražnog biroa Šonom
Henrijem i ministrom pravde SAD Erikom
Holderom.
Prema belešci jednog od
prisutnih članova delegacije, gospođa Malović je noćila sa Radisavljevićem u njihovom stanu, a ministarka je u
razgovorima isticala potrebu da joj zvaničnici SAD obezbede boravak u ovoj
zemlji, po prestanku funkcije!
Dopisnik Tabloida iz Vašingtona i naši urednici
spoljnopolitičke rubrike i diplomatije, službeno su zatražili izveštaj od
ministra pravde, državne sekretarke za spoljne poslove i kabineta direktora
FBI-ja, da li su vlasti SAD ovom kriminalnom dvojcu obezbedili sklonište i
zaštitu od odgovornosti. Njihove odgovore očekujemo znatiželjno, i objavićemo
ih.
U nezvaničnim
razgovorima našim urednicima je saopšteno da Sjedinjene Države odavno ne
pružaju utočište odbeglim diktatorima i ministrima - mafijašima. To potvrđuje i
slučaj hrvatskog premijera Ive Sanadera, kome je, nakon što je ušao u Austriju,
Vlada SAD odmah poništila vizu, da ne dođe na njenu teritoriju.
Odlukom administracije
iz Vašingtona da se povuče sa Balkana, dovela je srpsku političku mafiju u
velike poteškoće. Don Miki je u Vašingtonu operisan od raka prostate, ali je,
nakon što ga je administracija iz Vašingtona izbrisala sa spiska prijatelja,
lečenje raka pluća nastavio u Beču!
Krug oko ministarke
pravde, tužioca za organizovani kriminal, načelnika SBPOK-a i direktora
policije polako se zatvara. I direktor
policije i načelnik SBPOK-a traže zaštitu, i podršku novih vlasti, za koje
pretpostavljaju da će zbaciti Tadićev režim.
Veliku podršku opasnom
mafijaškom dvojcu Malović - Radosavljević pruža i kruševačka grupa iz BIA. I
Miljko Radosavljević je iz Kruševca, kao i direktor BIA Saša Vukadinović i njegova desna ruka Ivica Petrović. Član njihove grupe i bande je i Jadranko Petković, bivši načelnik
Uprave kriminalističke policije Beograda, u vreme dok je načelnik SUP-a bio Milan Obradović, član zemunskog klana, koji je danas, kod Malovićke,
načelnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. (O zlodelima pomenutih lica iz
BIA pisaćemo u narednom broju.)
Očekujući da dođe dan za
bekstvo, ministarka pravde i dalje simulira dovršetak reforme pravosudnog
sistema, koja je Srbiju dovela do stanja potpunog bezakonja. Tako i Visoki
savet sudstva i dalje donosi punovažne odluke, mada je član Saveta sudija Blagoje Jakšić uhapšen po nalogu
Snežane Malović, a u režiji njenog ljubavnika Miljka Radosavljevića.
Njegovo ime je i dalje
na sajtu Visokog saveta sudstva, kao i ime sudije Milimira Lukića, koji je nakon Jakišćevog hapšenja podneo
neopozivu ostavku na članstvo u Visokom savetu sudstva. Trećem članu, dekanu
pravnog fakulteta u Nišu dr Predragu
Dimitrijeviću, odlukom Agencije za borbu protiv korupcije utvrđen je
sukob interesa i naloženo je Narodnoj skupštini Srbije, još martu ove godine,
da ga razreši članstva u Visokom savetu sudstva. Ali, šta to zanima neurotičnu
nimfomanku Snežanu Malović!
I dok iz EU i OEBS-a
stižu svakodnevna upozorenja da se bez odlaganja isprave nepravde i propusti u
reizboru sudija i tužilaca, mafija ide dalje. Do samog gorkog kraja. One koji
se suprotstave odmah, kao sudiju Jakšića, hapsi tužilac za organizovani
kriminal.
Savetnik ministra
zdravlja Ljubiša Milanović nedavno
je javno obznanio da je krivičnu prijavu protiv zdravstvene mafije, na kojoj je
bilo 11 imena osumnjičenih, među njima i Tomica Milosavljević, tužilac vratio
policiji da je ''prepravi'' i prijavi samo troje osumnjičenih. Njegove tvrdnje
niko nije demantovao... Kako Tabloid
saznaje, dvojici inspektora SBPOK-a, koji su pisali ovu prijavu, sprema se
otkaz!
Članovi kriminalne grupe
Don Mikija u šali kažu jedni drugima da ako se promeni vlast i dođe do nečega
(misleći na svoje hapšenje), da se ne sećaju (pred sudijom) ničega! Ali,
postoje svedoci koji pamte njihova zlodela i pljačke.
(Nastavak
u sledećem broju)
Neuspeli popravni
Visoki savet sudstva je
vrhovni organ sudske uprave vlasti, koji ima privilegiju i dužnost da bude
nezavisan kako bi mogao da bude ustavni garant nezavisnosti sudova i sudija.
Međutim, svojim postupanjem u postupku revizije odluka nereizabranih sudija,
VSS se pisanim putem, nakon što su tražena izuzeća stalnih članova VSS: Nate
Mesarović, Snežane Malović, Boška Ristića i Dejana Ćirića izjašnjava da u svom
radu ne primenjuje odredbe Zakona o upravnom postupku niti Zakona o parničnom
postupku.
Samo onaj ko nije
stuirao pravo ili nije uopšte imao bilo kakvog posla u pravosuđu, makar kao stranka
u postupku, može da napiše tako nešto i ponaša se kao da to uopšte nije upravni
organ, pozivajući se isključivo na Zakon o sudijama, i tako uveravajući (ne zna
se koga) da li sebe ili nereizabrane sudije, da nisu osnovani njihovi zahtevi
za izuzeća navedenih članova VSS, i hvaleći se kako nema razloga da u
preispitivanju tih odluka budu izeti stalni članovi, koji su učestvovali u
prethodnom starom sastavu VSS.
Inače, nereizabrane sudije u postupcima
preispitivanja odluka ukazuju na povrede upravnog i parničnog postupka. Dok VSS
ne zna, ili neće da zna da se sam postupak preispitivanja odluka prvog sastava
VSS ne odvija u sudskom postupku između dve stranke i pred sudom kao
nepristrasnim arbitrom, već upravo pred upravnim organom i po pravilima Zakona o
upravnom postupku, i ZPP, poštujući načela dobre uprave.
U svom postupanju u
periodu od dve godine, kršeći načela vladavine prava i nezavisnosti sudstva,
Visoki savet je: nereizabranim sudijama povredio pravo na pravično suđenje i
ustavnu zabranu diskriminacije, (re)izabranim sudijama ugrozio Ustavom
garantovanu stalnost sudijske fukcije, kao osnovu sudijske nezavisnosti, a
građanima Srbije ugrozio pravo na nezavisan i nepristrasan sud.
Time je Visoki savet
sudstva, umesto da doprinese njegovom poboljšanju, ugrozio pravosudni sistem u
Srbiji. Sudska grana vlasti, zahvaljujući njihovom udovoljavanju vlastima, nije
više nezavisna i samostalna grana vlasti.
Radi otklanjanja
nepravilnosti utvrđenih u radu Visokog saveta sudstva u poslednje dve godine
nakon (re)izbora sudija sprovedenog u decembru 2009, koje su ispoljene putem
brojnih propusta na koje je prethodno ukazivala i domaća i svetska stručna
javnost, evropska komisija kroz brojna pisma, ukaze, deklaracije, DS,
profesori, apelujući u sprečavanju da se one u daljem radu ne ponove, između
ostalog upućena je VSS i preporuka Zaštitnika građanina da se: otklone uočeni
propusti iz domena dobre uprave na način saglasan pravnom poretku Republike
Srbije i u skladu sa odlukama drugih nadležnih organa, a posebno imajući u vidu
odluke i stavove Ustavnog suda da se u budućem radu dosledno pridržava načela
dobre uprave, a posebno onih koje garantuju transparentnost rada i
obrazloženost i utemeljenost odluka organa javne vlasti, te načela koja
učesnicima u postupku omogućavaju što delotvorniju zaštitu njihovih prava i
legitimnih interesa, posebno u pogledu obaveštenosti o činjenicama koje služe
kao osnova za odlučivanje i mogućnosti da se one ospore u toku postupka,
unapređivanjem organizacije rada pratećih službi i po potrebi na drugi način
obezbediti potpunije sprovođenje rešenja Poverenika za informacije od javnog
značaja i zaštitu podataka o ličnosti i bez odlaganja sprovede neizvršena
rešenja Poverenika, odnosno obavesti taj organ o izvršenju rešenja.
Uprkos obraćanja Vladi
Republike Srbije 18. februara 2010. godine i odlukama Zaštitnika građana,
Visoki savet sudstva do danas nije sproveo sve naloge i preporuke nadležnih
državnih organa, posebno onih koji se tiču transparentnosti rada i sprovođenja
odluka Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o
ličnosti.
Zbog loše sprovedenog
postupka opšteg izbora sudija - (re)izbora izvršenog decembra 2009. godine,
nastavljena je isplata naknada plata nereizabranim sudijama, izmenjen set
pravosudnih zakona 29. 12. 2010. i propisana revizija celokupnog postupka
(rei)zbora, čija je prva faza - preispitivanje odluka prvog sastava VSS za
nereizabrane sudije, trenutno u toku.
Od ukupno nereizabranih
837 sudija, u postupku preispitivanja odluka svog prvog sastava Visoki savet
sudstva je održao 16 sednica i na njima razmatrao ukupno 455 slučajeva, od
kojih u 118 nije doneo odluku, dok je u 337 doneo odluku, usvajajući pravni lek
sudija u 82 slučaja..
Umesto da kroz postupak
revizije reizbora otkloni načinjene nedostake poštujući pravni poredak Srbije,
uključujući i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i evropske standarde,
Visoki savet sudstva postupa na način da čitav proces i sve donete odluke, kao
i celokupan svoj dalji rad, čini nezakonitim i nelegitimnim.
Legalnost i legitimnost
rada i odlučivanja Visokog saveta sudstva u reviziji reizbora ozbiljno su
narušeni pošto Narodna skupština RS godinu dana nije sprovela pravnosnažnu
odluku Agencije za borbu protiv korupcije od 9.12.2010. kojom je konstatovano
da profesoru Dimitrijeviću: "javna funkcija člana VSS prestaje po sili
zakona, o čemu će odluku doneti Narodna skupština RS". Legalnost i
legitimnost VSS narušena je i time što je Visoki savet sudstva nastavio da radi
i donosi odluke i posle pritvaranja člana Saveta sudije Blagoja Jakšića, dana 23.9.2011, i
ostavke drugog člana, sudije Milimira Lukića, dana 23.11.2011, koji više
faktički ne radi kao član VSS.
Pošto četiri stara člana
ne mogu da odlučuju o pravilnosti svojih odluka, bez dva navedena člana, sudija
Blagoja Jakšića i Milimira Lukića, Savet nema većinu od 6 glasova neophodnu za
donošenje odluka u postupku revizije. Kako on ipak donosi odluke, nejasno je
kako je obezbeđena potrebna većina od 6 glasova.
Sa druge strane,
izričita i javna izjava Dejana Ćirića, "starog" člana VSS, da sada on
glasa, i tvrdnja VSS upućena Društvu sudija iz dopisa 7-00-136/2011-01 od
27.10.2011 o tome da četiri stara člana: Mesarović, Malović, Ristić i Ćirić
glasaju uzdržano, čine nejasnim da li je advokat Ćirić i ranije glasao za ili protiv, odnosno, ako nije, iz kojih razloga je sada počeo to da
čini.
Dakle, postoji osnovana sumnja u to da stari članovi
Saveta ipak odlučuju, i to ne samo od Lukićeve ostavke, o valjanosti odluka
koje su sami doneli.
Odlučivanje članova
prvog sastava VSS o pravilnosti odluka koje su sami doneli jeste grubo kršenje
prava na pravično suđenje od strane VSS i suprotno je i Ustavu Srbije i
Evropskoj konvenciji u pogledu garancija na pravično suđenje pred nezavisnim i
nepristrasnim sudom.
Bez sudija Jakšića i
Lukića, pošto je predsednica Vrhovnog kasacionog suda stari član koji ne može
da glasa, Savet više nema ni većinu sudija u svom savetu. To znači da Savet
nema odgovarajući sastav, saglasno standardu iz Mišljenja broj 10
Konsultativnog veća evopskih sudija Saveta Evrope "Sudski saveti u službi
društva" da sastav sudskih saveta treba da bude takav da se njime
garantuje nezavisnost Saveta i omogućava efektivno vršenje njegovih ovlašćenja
i da, u cilju sprečavanja bilo kakve manipulacije ili neprimerenog vršenja
pritisaka, značajnu većinu njegovih članova treba da čine sudije birane od
strane sudija.
Kako je sastav VSS
pravno neutemeljen, nezakonit i ''krnji'' sastav (kao i u prethodnom sazivu),
to svaka njegova odluka gubi legitimitet, što se odnosi i na postupak izbora
predsednika sudova koji je u toku.
Članovi stalnog sastava Visokog saveta sudstva:
1. Nata Mesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda
Republike Srbije, predsednik Visokog saveta sudstva
2. Snežana Malović, ministar pravde Republike Srbije
3. Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i
upravu Narodne skupštine Republike Srbije
4. Mirjana Ivić, sudija. Rođena 20.11.1951. godine u
Leskovcu.
Diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu 1975. godine.
Pravosudni ispit položila 1984. godine. a 1.1.2010. godine izabrana za sudiju
Vrhovnog kasacionog suda gde radi u Specijalizovanom veću za upravnu materiju,
kao i u Veću za rešavanje sukoba nadležnosti između Upravnog suda, viših i
osnovnih sudova.
5. Milimir Lukić, sudija, rođen 25. juna 1963. godine u
Prištini.
Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini
1989. godine. Postdiplomske studije završio školske 1996. na Univerzitetu Pariz
i Sorbona stekavši diplomu visokih studija.
Od 2003. godine radi kao sudija Posebnog odeljenja za
organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu. Kao predsednik veća sudio u
predmetu "Zemunski klan", a kao član veća u predmetu "Ubistvo
premijera dr Zorana Đinđića''. Od 2010.
godine sudija Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal
Apelacionog suda u Beogradu. Kao sudija Posebnog odeljenja za organizovani
kriminal učestvovao u radu Nacionalne pravosudne škole Francuske.
Angažovan od misije OEBS-a u svojstvu predavača Krivično
pravo - organizovani kriminal.
6. Blagoje Jakšić,
sudija, rođen 6. maja 1957. godine u Kosovskoj Mitrovici.
Radni odnos zasnovao 1.4.1985. godine u Opštinskom sudu u
Kosovskoj Mitrovici u svojstvu sudijskog pripravnika. Juna 1986. godine izabran
za sudiju Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici i postupao kao pretresni sudija
u krivičnom odeljenju. Od jula 1992. do aprila 2002. godine obavljao dužnost
predsednika Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici. Od oktobra 2003. godine radi
kao sudija Prvog Opštinskog suda u Beogradu. Od upućivanja na vršenje sudijske
funkcije u Prvi Opštinski sud u Beogradu postupao u parnicama iz radnih odnosa,
a za rukovodioca Odeljenja za radne sporove u tom sudu određen od juna 2008.
godine do 31.12.2009. godine.
U 2006. godini izabran za
najboljeg sudiju Prvog Opštinskog suda u Beogradu.
Tokom 2006. i 2007. godine držao predavanja u
organizaciji Saveza samostalnih sindikata, a iz oblasti primene propisa iz
radnog prava i u organizaciji Agencije za mirno rešavanje sporova.
Od 1.1.2010. godine obavlja funkciju sudije Višeg
prekršajnog suda u Beogradu
7. Branka Bančević, sudija, rođena 21.02.1955. godine.
Po završenim studijama na Pravnom fakultetu u Novom
Sadu, od 1977. godine do novembra 1979. godine radila kao pripravnik u
Opštinskom javnom pravobranilaštvu u Sremskoj Mitrovici, a nakon položenog
pravosudnog ispita 1978. godine, kao zamenik Opštinskog javnog pravobranioca u
Sremskoj Mitrovici. Izabrana 1.1.2010. godine za sudiju Apelacionog suda u
Novom Sadu, predsednik je Krivičnog odeljenja i prvi zamenik v.d. predsednika
ovog suda.
8. Aleksandar
Stoiljkovski, sudija, rođen 8.2.1971. godine u Vršcu, po nacionalnosti
Makedonac. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje stekao u Zrenjaninu. Pravni
fakultet u Novom Sadu završio školske 1995/96. godine.
Od 1.9.1996. godine zaposlen u Privrednom sudu
Zrenjanin, kao sudijski pripravnik. Pravosudni ispit položio 22.2.1999. godine,
a počev od 1.3.1999. godine zaposlen u Privrednom sudu u Zrenjaninu kao stručni
saradnik. Za sudiju Opštinskog suda u Zrenjaninu izabran 1.12.1999. godine. Od
1.8.2005. godine radio kao sudija Trgovinskog suda u Zrenjaninu.
Od 1.1.2010. godine vrši funkciju predsednika
Privrednog suda Zrenjanin.
9. Sonja Vidanović, sudija, rođena 5. maja 1959.
godine u Subotici.
Od novembra 1981. godine volontirala u Višem sudu
Subotica, a zasnovala radni odnos u istom sudu 6. januara 1982. godine na mestu
sudijskog pripravnika, gde se nalazila do 31.8.1984. godine. Od 1.10.1984.
godine do 30.11.1984. godine zaposlena u Komunalnoj radnoj organizaciji
Subotica. Nakon toga vršila funkciju sudije za prekršaje u Opštinskom organu za
prekršaje Subotica u periodu od 1.12.1984. do 29.2.1988. godine. Za sudiju
Opštinskog suda u Subotici izabrana 1.3.1988. godine. Od 23.12.2009. godine,
postavljena za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Subotici, počev od
1.1.2010. godine...
10. Dejan
Ćirić, advokat, za člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata
bira se Dejan Ćirić, advokat iz Niša, potpredsednik Advokatske komore Srbije
11. Prof. dr Predrag Dimitrijević, dekan Pravnog
fakulteta u Nišu, rođen 1959. godine u Nišu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u
Nišu školske 1982/83 godine.
Valjevo:
Pijani sudija, gospodar noćnog života, glavni kandidat za predsednika suda
Još litar jedan, do najviše funkcije!
Na konkurs za
predsednika Prekršajnog suda u Valjevu javio se i vršilac te funkcije sudija
Zoran Stefanović, koji je nedavno bio jedan od aktera kafanskog incidenta u
Jabučju kod Lajkovca, u kome je učestvovalo još nekoliko njegovih kolega koji
su pijani vređali policajca na dužnosti!
Sve se dešavalo pre nepuna dva meseca i počelo je tako što je ovaj očito
nadobudni sudija, udružen sa predsednikom lajkovačkog Prekršajnog suda Zoranom
Krunićem, počeo da maltretira Petra Blažića, policajca iz Lajkovca, u trenutku
kad je on službeno intervenisao zbog preglasne muzike u lokalu u Jabučju kod
Lajkovca.
Ubrzo je ovaj kafanski incident prijavljen Policijskoj upravi Valjevo,
koja je neposredno posle toga saopštila "da ispituje sve okolnosti
događaja" i da će biti napisane prijave...
O
događaju je obavešteno i Više tužilaštvo u Valjevu, koje se oglasilo sličnim
saopštenjem navodeći da su "...upoznati sa slučajem i da prikupljaju
potrebna obaveštenja, posle čega će se doneti odluka o daljem postupku..."
Uprkos ovako sročenom saopštenju, Policijska uprava u Valjevu podnela je
prekršajnu prijavu samo protiv gazdarice kafane u Jabučju, i to zbog preglasne
muzike, dok dvojicu drskih i pijanih sudija niko nije ni pomenuo!
Činjenica je zapravo da je Policajac Blažić, po prijavi građana zbog
preglasne muzike, otišao da proveri šta se tamo događa. Odmah po ulasku bio je
na meti verbalnih uvreda sudija Krunića i Stefanovića, koji su ga maltretirali
i omalovažavali, nezadovoljni što u dva ujutro prekida njihovo veselje. I ne
samo to nego su ova dvojica sudija za prekršaje goste ohrabrivali da ne
pokazuju svoje lične karte, govoreći da "...saobraćajci nemaju ovlašćenje
da legitimišu..."
Blažić je u svom izveštaju o toj kontroli naveo da su Krunić i
Stefanović bili "...vidno pijani i da su se prema patroli ponašali drsko i
bezobrazno..." Uz njihovu podršku, gosti su davali lažne podatke o svom
identitetu, a jedan od njih se čak predstavio kao Petar Petrović Njegoš!
U
kafani su te noći u društvu Stefanovića i Krunića bili i osnovni tužilac u
Valjevu Nenad Marinković, kao i viši tužilac iz Šapca Zoran Obradović, koji je
otišao pre intervencije policije.
Stefanović se posle ovog skandala čak hvalio da će sve biti zataškano i
da niko ne može da ugrozi njegov izbor za predsednika suda. Ne krije da ima
podršku "emokratske stranke i nijednog trenutka nije našao za shodno da se
izvini policajcu koga je vređao i omalovažavao - kaže izvor blizak sudu u
Valjevu.
U saopštenju Policijskog sindikata Srbije, koje je potpisao Veljko
Mijailović, navedeno je da ponašanje sudija nije dostojno nosilaca tako važnih
državnih funkcija.
- Kolega Blažić je psovan, dok ga je sudija Stefanović čak nekoliko puta
udario rukom! Takvo ponašanje nije dostojno nosilaca tako važnih državnih
funkcija, kao što je sudijska. Zar policajci, osim toga što im je život ugrožen
od kriminalaca, treba da se paze i od osoba koje su nadležne da čuvaju, ali i
sprovode red i zakon u državi. Kakav se primer daje huliganima, ako se sudije
ponašaju tako bahato prema policiji - upozorio je sindikat posle incidenta.
Pravnici navode da bi Stefanović za napad na policajca mogao da odgovara
i krivično.
- Za ovo delo je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
Istovremeno, protiv njega je trebalo da bude pokrenut i disciplinski postupak,
koji automatski predstavlja osnov za pokretanje postupka za njegovo razrešenje
- tumači Tabloidov izvor iz
pravosuđa.
Ovo je mogao biti dobar povod medijima da malo dublje "zarone"
u kadrovski brlog valjevskog pravosuđa, ali nema tih junaka koji će rizikovati
kafansku tuču sa sudijama, a sutra možda i drakonsku represiju u sudnici...
Ipak, poznato je da su osim Stefanovića, za predsednika Prekršajnog suda u
Valjevu konkurisale sudije za prekršaje Olga Božović i Olivera Pantelić.
Visoki savet sudstva do kraja ove godine trebalo bi da predloži kandidate
za predsednike 129 sudova u Srbiji, jer se od opšteg izbora u decembru 2009.
godine, na čelu ovih institucija nalaze vršioci funkcija predsednika sudova.
Predsednike sudova bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta, a
uslovi za izbor predsednika sudova regulisani su Zakonom o sudijama. Shodno
slovu zakona, za predsednika suda, između sudija suda istog ili višeg stepena,
može biti izabran sudija koji ima izraženu sposobnost za rukovođenje i
organizaciju poslova u sudu, a u skladu sa kriterijumima koje donosi Visoki
savet sudstva. Taj savet predlaže jednog kandidata za predsednika svakog suda,
a pre utvrđivanja predloga, pribavlja mišljenje o prijavljenim kandidatima od
svih sudija suda za koji se se predlaže izbor predsednika. Narodna skupština
bira predsednika suda, na predlog Visokog saveta, a sudija koji je izabran za
predsednika suda obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu. Predsednik suda bira
se na mandat od četiri godine i može biti ponovo izabran.
Snežana Bojović