Zakonopravila
Ko će platiti nadoknadu bivšim
pritvorenicima kojima nije dokazano krivično delo
Pretpostavka krivice
Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti
osnova za validnu presudu, a pretpostavka nevinosti podrazumeva da
se svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom
odlukom nadležnog suda. Na žalost, pred srpskom policijom i pravosuđem nije
tako, nego je svako kriv dok ne dokaže suprotno, a do tada može da trune u
isteražnom zatvoru neograničeno dugo, zaključuje Tabloidov urednik Josip Bogić,
bivšu pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.
Josip Bogić
Rešenje istražnog
sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kojim se obustavlja postupak
protiv šesnaestoro okrivljenih pripadnika takozvane "Carinske
mafije", zbog toga što je Tužilaštvo za organizovani kriminal odustalo od krivičnog
gonjenja, razlog je da javnost razmisli o tome kakvu vlast ima i od čega treba
da se plaši.
PodsećaĐnja radi,
treba reći da su ovih šesnaest okrivljenih su po zahtevu za proširenje istrage
tužioca za organizovani kriminal bili osumnjičeni za krivično delo zločinačko
udruživanje (KT.S. br. 18/06 od 24. decembra 2006. godine), a da je u tom
trenutku najglasniji u hvalisanju ovog "poduhvata" bio sadašnji
nezakoniti direktor policije Milorad Veljović. Iznosio je činjenice da policija
neće stati sa akcijom i da će istraga obuhvatiti sam vrh Uprave carina, da niko
koga istraga bude obuhvatila neće biti pošteđen, da su "ojadili"
državu za nekoliko miliona evra kao i da je ovo potvrda da nema nedodirljivih u
borbi protiv korupcije, da je u pitanju "bespoštedna" borba protiv
organizovanog kriminala, da je zadao težak udarac kriminalu i druge bljutave fraze. Da li je obećanje
uspunio i kako, javnost je videla.
U to vreme novine su bile pune naslova „carinska
mafija odrala državu", „Carinska mafija ojadila državu", i sl. Da li
će sada objaviti koliko će to eksperimentisanje Veljovića koštati državu. On
sigurno neće to platiti. Ako se ima u vidu da jedan dan proveden u neopravdanom
pritvoru košta državu najmanje 5.000 dinara, lako je izračunati koliko će
poreski obveznici platiti nadoknade a ne Veljović. Isto tako ovi nesrećnici su
više od šest godina bez posla. Sada će biti vraćeni na posao i opet će poreski
obveznici sve to platiti, a ne Veljović. I to je lako da se izračuna.
Sada vidimo da je težak udarac ustvari zadat privatnosti
lica čije je fotografije i video snimke hapšenja nezakonito objavljivao, a
štetu oštećenima neće platiti on već poreski obveznici. Svedoci smo svakodnevnih objavljivanja fotografija i
snimaka kako na TV ekranima tako i na stupcima gotovo svih novina,
spektakularnih hapšenja raznih mafija, okorelih kriminalaca i neprijatelja
države kojima se pre suda presuđuje a koji je jedini meroda van da to
utvrđuje. U Ustavu Republike Srbije,
poglavlje o Pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu, član 34, stoji da se
"svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnaž
nom odlukom suda".
Isto tako u važećem ZKP-u,
u članu 3, govori se o Pretpostavci nevinosti, i da se svako smatra
nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.
Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne
ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz ovog člana i da
svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga
pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i
nepristrasnost suda". Načelo istine i pravičnosti u krivičnom postupku.
Takođe u važećem ZKP-u stoji da, Sud
i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i
potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke. Sud
i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako
činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist. Pored toga
u ZKP-u stoji da Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu
presudu. Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom
postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno
posebnim formalnim dokaznim pravilima. Sudske odluke se ne mogu
zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u
suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ustava ili međunarodnog
prava.
U Poglavlju ZKP-a koji govori o
"Krivičnoj prijavi i ovlašćenjima organa pretkrivičnog postupka, u članu
231, stoji "Kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim
slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova
mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog,
uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjičenog i
preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta.
Ovi nesrećnici su
bili na stubu srama kada su im objavljivane fotografija, kada su hapšeni pred
TV kamerama, što predstavlja školski primer kršenja osnovnih ljudskih prava i
pretpostavke nevinosti. Svako ko je prekršio zakon treba da odgovara ali snima
nje hapšenja i javno stavljanje lisica je bio hir direktora policije i dodvoravanje
vlastima? Ovakvo ponašanje policije je protivpravno i nije u skladu sa ZKP-om
jer za javno objavljivanje policija je morala da ima odobrenje istražnog sudije
da u sredstvima javnog informisanja objave snimke i fotografije osumnjičenih
kako to stoji u članu 231 ZKP-a.
Ovi mučenici su proveli nekoliko meseci u
pritvoru iako se sada pokazalo da su nevini. Pritvor nije kazna, već mera
obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku i to samo izuzetno. Ono
ne može da se primenjuje uvek kao pravilo, a upravo se to dešavalo i dešava.
Pritvor je jedna od više mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano
vođenje krivičnog postupka. Tu pre svega spadaju poziv, zatim dovođenje, ukoli
ko se okrivljeni ne odazove pozivu, zabrana napuštanja stana ili mesta
boravišta, jemstvo, i na kraju kao krajnja mera pritvor. Zašto ni tužioci
ni istražne sudije nisu reagovale u ovakvim slučajevima jer se očigledno radi o
zloupotrebama državnih činovnika koji su naložili javno objavljivanje, ako su
svi jednaki pred zakonom? Čini mi se da ovo objavljivanje služi za zabavljanje
širokih narodnih masa da bi im se odvukla pažnja od svakodnevnih problema
vezanih za goli opstanak.
Aktuelan je i izbor direktora policije. U
zakonu jasno piše da Direkcijom policije rukovodi direktor policije. Direktoru
policije odgovorni su načelnici uprava u sedištu Direkcije policije, načelnik
policijske uprave za grad Beograd i načelnici područnih policijskih
uprava. Organizacionim jedinicama u sedištu i pod ručnim policijskim
upravama rukovode načelnici uprava, a policijskim stanicama-komandiri.
Angažovanje specijalnih jedinica policije za posebne bezbednosne zadatke mo že
se vršiti samo uz prethodno odobrenje ministra. Predlog za angažovanje sa drži
plan i procenu. Tako piše u Zakonu. U praksi je sasvim nešto drugo.
Videli smo nerede na
ulicama Beograda kada je zapaljena američka ambasada. I tada je policijom
komandovao neko drugi a ne direktor policije gospodin Milorad Veljović. Zašto
tada nije podneo ostavku na to mesto kada je video da policiji izdaju naređenja
oni koji nisu merodavni za to? Zašto se taj "čestiti, otresiti i pre svega
moralni" direktor policije nije oglasio i rekao javno da su njegove
ingerencije preuzeli neki drugi ljudi i naveo njihova imena?
Aktuelni
ministar policije je u pravu kada odbija da postavi Veljovića za direktora
policije, jer je do skora po naređenja išao na Andrićev venac. Sada je našao
novog nalogodavca! To je isti onaj direktor koji je komandovao policijom
u vreme gej parade i za to dobio pohvale, koji je posle tih događaja i
napredovao a nije odgovarao za propuste.
Ko je stvarni „komandant" policije
priznao je u više navrata sam direktor policije koji je izjavio da je njemu kao
direktoru policije Savet za nacionalnu bezbednost nalogodavac, pre toga šef
kabineta premijera, a sada se priklonio Prvom potpredsedniku Vlade? Ovo naravno
u Ustavu i zakonima o Policiji nema pravno uporište. Policija radi na osnovu
Zakona o policiji, ZKP-a i drugih podzakonskih akata. Savet za nacionalnu
bezbednost, po logici stvari ne komanduje on samo savetuje, a direktor policije
treba da komanduje. Problem upotrebe policije nije toliko nestručnost, obaveštenost
i tehnika koliko sistem komandovanja i uplitanje „politikanata" u posao za
koji nisu dorasli. Veoma su skupi ti eksperimenti koji naravno papreno koštaju
poreske obveznike. Problemi u policiji su nastajali kada se politika počela
mešati u struku. Počev od kadrovskih rešenja do samog neposrednog
komandovanja istom.
Da pojedincima nije
stvarno stalo do iskrene borbe protiv kriminala već golog opstanka na
vlasti, najbolje ilustruju činjenice da je sve koncipirano tako da
je mnogo važnije da se dotični ukoliko ne pristane na
"kompromise" uhapsi, drži u pritvoru koliko je potrebno te da kao
čovek, političar i privrednik propadne. Pritvor služi kao mera diskvalifikacije
političkih protivnika i neistomišljenika a ne kao mera obezbeđenja prisustva
okrivljenog u postupku. Pritvor je postao najefikasnije političko oružje
vladajućih stranaka. Na kraju su ovi kao i mnog nesrećnici oslobođeni, ali badava
im nekakva rehabilitacija kada su kao ljudi osramoćeni, kada su im
propali brakovi i kada su politički diskvalifikovani bez suđenja a inicijatori takvog
ponašanja nisu odgovarali kao ni izvršioci u tužilaštvu, sudovima i MUP-u. A
direktor policije isti!
Tek kada tužioci budu odgovarali finansijski za štetu koju neosnovanim pritvorom
nano se okrivljenima, tek tada će debelo da pogledaju dokaze, optužnicu i
ostalo pa tek onda insistirati na pritvoru! Svako treba da odgovara za ono što
radi, materijalno, moralno i na svaki način, a ne da bude za to nagrađen foteljom
direktora policije. Račun sa kamatom bi trebalo ispostaviti Veljoviću a ne
poreskim obveznicima. Umesto da konačno
bude sklonjen zbog svega ovoga on je ponovo najozbiljniji kandidat koga
podržava Prvi potpredsednik vlade Vučić!