Divan je kićni Srem, tužno je živet u njem

 

Ako ne služiš Lukiju

 

Tabloid je već pisao o golgoti koju je preživljavao bivši inspektor krvnih i seksualnih delikata u SUP Beograd, Duško Dobrilović. Na odsluženje ranije izrečene kazne zatvora pozvan je 15. novembra 2012, a izašao je 21. januara 2013.  Objavljujemo njegovo pismo

 

....

 

Moje su nevolje počele pre šest godina, kada je izrešetana trgovačka radnja Luki u Prhovu, kod Pećinaca. Vlasnik je Luki komerc, odnosno Živorad Panić zvani Luki i njegov brat Milorad, najveći monopolisti u Sremu. Živorad je čovek koji se obogatio devedesetih godina, kada je dobijao šlepere humanitarne pomoći, i prodavao je.

Bez ikakvog razloga, ili svedoka, optužill su me da sam pucao u izlog Lukljeve prodavnice. Lomljenje izloga, obijanje prodavnice i pljačke, organizovao je sam Živorad. Njegovi ljudi su odnosili robu, njegova policija je vodila istragu i sve je to, posle nekoliko dana, osiguranje platilo. Njegovo osiguranje koje nije ni vodilo računa o tome da se navodno ukradena roba u rafove vraćala sa novim otpremnicama. Zapalio je i svoj magacin u Pećincima, a osiguranje je sve platilo iako slučaj do danas nije rasvetljen.

Pećinačka policija spremno je dočekala razbijanje izloga. Odmah je intervenisala, odnosno počela realizaciju već poodavno pripremljenog scenarija o mojoj kompromitaciji. Smetao sam nekima gore. Već sam ranije bio napisao da sam 1998. godine učestvovao u hapšenju čuvenih zemunskih bosova Mileta Lukovića Kuma i Dušana Spasojevića. Tada smo kod njih pronašli 1,5 kilograma heroina. Zaplenili smo ga i od Šilerove ulice do zgrade MUP-a nestalo je 600 grama. Javno sam pitao gde je heroin, a to nije baš pametno. Tadašnji načelnik OUP-a Zemun, Milan Milojković pozvao me je na "prijateljski'" razgovovor i bez mnogo uvijanja saopštio mi je da bi bilo najbolje, umesto što se raspitujem o nestaloj drogi, da sarađujem. Popraviću svoje materijalno stanje. Zemunci su darežljivi.

Odbio sam.

I da ne bih prepričavao ono što je već objavljeno, rećiću da je sve tu počelo.

Moraju me opametiti, odnosno trebalo je da mi zatvore usta.

Luki je to iskoristio da mu pomogne u mom uklanjanju. Znao je da znam šta on radi, odnosno kako krade. Znao je da znam sve o obijanju vlastitih prodavnica, o potkupljivanju opštinskih funkcionera... Znao sam ko ga sve štiti i zašto.

Presudio mi je Nikola Mudrinić. Režirali su mi pritvor Jasna Kovačevlć, Biljana Spajić, Dragana Kljičković i Radmila Vidić Petković. Da ne zaboravim v.d predsednicu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Vericu Radekić Koricu i predsednika Višeg suda Gorana Gnjidića.

U mom progonu učestvovali su i istražni sudija Osnovnog suda u Mitrovici Nada Janković i sudija Osnovnog suda Ljubica Petrić. Moji progomtelji su bili i sudije bivšeg Okružnog suda Borislav Pupovac, Vladislava Svilokos i Nada Kolmenac. Spisak se ovde ne završava. U mom progonu učestvuju  sudije Apelacionog suda u Novom Sadu Dragina Vujić, Dragan Kojić i Đurđina Bjelobaba. Neću da preskočim ni tužioce Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Sofiju Vitomirović, Milenu Crnobarac, Vladimira Šarca, Višeg javnog tužioca Brankicu Milosavljević kao i predsednika Apelacionog javnog tužtlaštva Đorđa Ostojića. Na ovom spisku su i bivši predsednik opštinskog tužilaštva u Rumi Živko Joksimović i njegova naslednica Tanja Čelić.

Svima na usluzi u kompromitaciji žrtve stoji neuropsihijatar Milka Tanacković. Tu je i policija Srema. "Pravdu" sprovode načelnici policijske uprave S. Mitrovice Zoran Smajić i rumske policijske stanice Željko Sekulović.

Njihovim "istraživanjima" pomagala je i moja bolesna rodbina Borislav Dobrilović, Gordana Dobrilović i Olgica Dragičević. Pomažu im i pijani i drogirani policajci, kao što su Miodrag Kostić, Zarije Crnjanski, Momčilo Tešić, Jovo Andrić i Stevica Mitrović. Na terenu otimaju novac i imovinu uz pomoć sudija i tužilaca, vrše nasilje i krivična dela protivpravnog lišavanja slobode.

Tu je i radnica suda u Novom Sadu Dragana  Dragičević. Pomenuću i direktora policije Srbije Milorad Veljovića. On je direktno zataškao saobraćajku načelnika Miodraga Kostića koji je pijan slupao službeno vozilo. Slupao je i jedno privatno vozilo i sve se zataškalo. Platio je štetu vlasniku slupanog vozila, a službeno vozilo popravio je besplatno u autoservisu Luki. Odeljenje za kontrolu zakonitosti MUP-a sačinilo je o ovome službenu belešku.

Svi ovi su u nekoj vezi sa kapitalom Lukija. Štite ga svi iz policije i sudstva Srema. Kada je pre nekoliko godina ludom vožnjom ubio petogodišnje dete, nije osuđen. Dobio je nekakvu uslovnu kaznu. Dete mrtvo, a Luki slobodan.

U Sremu danas može da radi samo onaj koji mu nije konkurencija. Njegovi ljudi upadaju u najmanje trgovine i zatvaraju ih. Pomaže i policija. Svako vozilo koje nosi robu, a nije Lukijevo, ide na obavezan tehnički pregled, iz kojeg izlazi uz veliku globu.

Njegova "grupa građana" je jezičak na vagi koalicije. Ako se naljuti, napušta skupštinsku većinu i prilazi opoziciji. Zato ga niko ne ljuti. Naprotiv. Sklopio je ugovor da ceo vozni park opštine, policije, doma zdravlja i ostalih opštinskih preduzeća, održavaju njegovi auto servisi. Vozila moraju da kupuju gorivo na njegovim pumpama.

On je korumpirao ceo Srem. Borba protiv korupcije koja se svakodnevno promoviše, u Sremu izgleda smešno.