Povodom
Načelnica veterinarske inspekcije
nekažnjeno truje građane Srbije
Sećaš li se Sanja...
Načelnica veterinarske inspekcije Srbije
Sanja Čelebićanin je nesmenjiva. Pljačka, truje, uništava... Na platnim
spiskovima je mnogih stranih i domaćih kompanija koje truju građane Srbije i
uništavaju stočne fondove i naše oranice i voćnjake. Ko stoji iza nje? Zašto je
nesmenjiva, i zašto još nije optužena, pored svih dokaza koje policija ima? Da
li se, pitamo se, i ona seća svih svojih zlodela koja je nanela građanima
Srbije?
Vuk Stanić
Belgija je tužila Srbiju, zbog nepoštovanja
bilateralnih ugovora i lažnih obećanja načelnice republičke veterinarske inspekcije Sanje Čelebićanin.
Srbija se našla na udaru države Belgije, jer nije ispunila obećanje da će sve crknute životinje u Srbiji biti upućene u firmu Energozelena koju je kupio njihov kapitalista.
Tokom 2012. godine, saradnja Belgijanaca
sa Sanjom Čelebićanin još uvek nije bila poljuljana.
Iz dokumenta koji objavljujemo vidi se da je "Energozelena"
uredno platila avionske karte Sanjinom mužu Stevanu
Čelebićaninu, koji je putovao iz
Beograda preko Ciriha do Brisela, od Brisela do Beča i nazad za Beograd.
Sanja Čelebićanin
je, između ostalog, govorila i na edukativnim
tribinama, zajedno sa ljudima iz Energozelene. Tribine su takođe bile finansirane iz fonda te kompanije.
U pozivu koji je upućen veterinarskim inspektorima i veterinarima od strane Ministarstva
poljoprivrede piše, da će prezentaciju o pravnim propisima u upravljanju sirovinama koje vode
poreklo od uginulih životinja voditi Sanja Čelebićanin, dok će "Energozelena" uraditi prezentaciju u delu
koji se odnosi na transformaciju sirovina životinjskog porekla u obnovljivu energiju.
"Neophodno je da na prezentaciju
pozovete sve veterinarske inspektore u vašem okrugu..." piše u ovom dokumentu.
Učesnicima na
ovim predavanjima su plaćani lepi honorari.
Ipak, Čelebićaninova i pored svega nije ispunila
svoj deo pogodbe, pa je meso uginulih životinja
osim u Inđiju odvoženo i u Sombor i
Zaječar.
Postrojenja Energozelene, čiji su vlasnici Belgijanci, meso uginulih životinja koristi za proizvodnju bio dizela i drugih obnovljivih
energenata. Činjenica da je deo ovih sirovina
odlazio u Sombor i Zaječar ne bi im smetala, bez obzira što su oni uredno plaćali mito, da su u pitanju bili samo Sombor i Zaječar.
Ispostavilo se da im državni službenici, ali i privatnici dovoze crkotine krava i
svinja na kojima su falili delovi tela. Nikada im nije dovezen nijedan teleći but, ali jesu kamioni uginulih telića!
Belgijanci su pokrenuli istragu i
ispostavilo se da su državni službenici iz Ministarstva poljoprivrede umešani u prodaju mesa crknutih životinja.
Sve dokaze o ovome je Serž Ame, jedan
od direktora belgijske firme, predao srpskoj policiji. Na nekim od slika koje
su služile kao dokaz u pozadini su se videli kamioni "Energozelene",
čiji su radnici bili uključeni u privatnu istragu. Kasnije je ovaj materijal predat i medijima, pa
je načelnica uprave za veterinu morala da reaguje i održi nekoliko konferencija za štampu.
Na kraju je naša država odlučila da stvar zataška, tako što će za sve okriviti Nebojšu Jovanovića
privrednika iz Velike Plane. Jovanović je zaista
prodavao pljeskavice napravljene od crknutih životinja deci u Velikoj Plani, ali to su u dogovoru sa ljudima iz
Ministarstva poljoprivrede činili i drugi, i
to u mnogo većim razmerama. Osim toga, Velika
Plana i nije baš blizu Inđije, dok je njegov obim prodaje i prerade crkotina bio isuviše mali da bi smetao Belgijancima.
Oni su nedavno medijima saopštili da Srbi godišnje pojedu 150.000 tona crknutih životinja, pa
je i laicima jasno da to nije količina koju je
Jovanović prodavao preko svoje pečenjare. Ipak, one druge za koje javnost ne zna, policija ne hapsi, a
Ministarstvo poljoprivrede ne ganja, jer su oni deo sistema trovanja naroda.
Niko ko plaća zaštitu ovima iz Ministarstva neće biti uhapšen, sve dok
kriminalci budu vodili Ministarstvo.
Podsetićemo da se na čelu ovog
ministarstva nalazi ministar Dragan Glamočić koji zagovara slobodnu prodaju GMO proizvoda, koji dokazano
pogoduju razvoju tumora. On ni dan danas nije
promenio pravilnik kojim se reguliše nivo afla
toksina u mleku, jer tajkuni koji ga plaćaju još uvek nisu rasprodali zalihe
neispravnog kukuruza i druge stočne hrane, koji
izazivaju rast ovih otrova u mleku.
Podsetićemo i to da je u Srbiji
na snazi jedan od najmonstruoznijih pravilnika koji reguliše oblast mesa, mesnih prerađevina, kojim je u
mesne prerađevine dozvoljeno stavljati, kancerogene aditive,
hormone rasta, esterogene, antibiotike...
Ovi pravilnici su u javnosti poznati po
nazivu Protokol smrti, a njima je
predviđeno da proizvođači treba da vrše
samokontrolu svoje proizvodnje!
Kako ta samokontrola izgleda najbolje se
vidi na primeru klanice u Kraljevu. U toj klanici meso je pobacano na zemlju
ispred objekta u kome se radi. Vlasnici su lepo platili HASAP licencu, i sada
su sigurni da ih niko neće kontrolisati.
Slika nereda iz ove klanice može se videti na fejsbuk profilu doktora veterine Veseline
Pelagić, koja je uz sliku
postavila i pitanje: " Gde je sad samokontrola...?"