Kako je prekoredno restaurisana svečana sala pančevačkog magistrata, da li će se restaurisano zidno slikarstvo štemovati kako bi se rekonstruisale sve instalacije, kome se priviđaju stubovi u Sali, kakvi će programi biti organizovani u novoj staroj Sali, ko je dvorski filmski snimatelj a kome je onemogućeno snimanje filmova za muzej? Ko je pokušao da se vrati u svoju nekadašnju stranku, gde je predviđeno otvaranje nove kafane i pravljenje novog kulturnog centra, gde je završila "Seoba Srba" Paje Jovanovića i šta se dešava u pančevačkoj Grobljanskoj Kasini i ko jede u Malom Raju? Ko piše dnevne izveštaje o radu a šta je i dalje neoprano, ko ima leđa, iza koga stoje Jevreji i da li ćemo uskoro dobiti novu rabinušu? Za odgovore na ova pitanja tragao je Stanislav Živkov, stalni Tabloidov istraživač.
Stanislav Živkov
Iz svakodnevne prakse je poznato da je, za svaki ozbiljan posao potrebna i ozbiljna priprema, kako bi realizacija u svemu bila kvalitetna. Uostalom, zbog toga i postoji posebna naučna disciplina poznata kao metodologija, odnosno nauka o metodama i načinu naučnog istraživanja. Prema definiciji metodologije, obavezne faze u metodološkom radu su prethodna istraživanja, odnosno analiza predmeta rada na osnovu koje nastaje sinteza pa se tek potom prelazi na konkretizaciju i realizaciju čitavog posla.
Potpuno isti postupak je potreban i pri radu na zaštiti kulturnih dobara, odnosno spomenika kulture, gde je najpre potrebno ustanoviti razloge propadanja, istraživanjem načine sprečavanja daljeg propadanja, i na kraju izraditi projekat obnove odnosno restauracije spomenika ili jednog njegovog dela. A čitava ova procedura detaljno se obrađuje u udžbenicima metodologije zaštite graditeljskog nasleđa i trebala bi se primenjivati u celom svetu. Međutim, ostaje otvoreno pitanje, da li se i kako primenjuje kod nas.
Brojni slučajevi o kojima pišemo poslednjih pet godina samo pokazuju da najveću štetu spomenicima kulture najčešće nanose upravo oni koji bi trebali da se njihovom zaštitom bave.
O tome da se kod nas zaštitom spomenika kulture svih vrsta bavi makar ko najbolje svedoči nedavni primer iz Pančeva, odnosno slučaj restauracije enterijera zgrade Magistrata u kome su danas smešteni ostaci Narodnog muzeja Pančevo.
Klevetanje sa najvišeg mesta
Zgrada Magistrata sagrađena je u periodu od 1833-1838 kada je završeno oslikavanje svečane sale na spratu a zidna dekoracija prekrečena je i pregletovana nakon II svetskog rata da bi sondažnim ispitivanjima 2006. i 2012. godine bilo ustanovljeno njeno postojanje i mogućnost restauracije koja je bila predviđena nakon završetka kompletne arhitektonske rekonstrukcije zgrade, zamene krova i svih instalacija.
Međutim već postojeći projekat rekonstrukcije odbačen je od strane nezakonito imenovane buduće bivše direktorke , "proslavljene" muzeološkinje i još proslavljenije sponzoruše Svetlane Mesicki alias BMW Cece koja je radeći po svome organizovala restauraciju enterijera iako za to uopšte nisu stvoreni uslovi. Ovo iz prostog razloga što uopšte nije zamenjen krov fušerski rekonstruisan 2004. godine sa koga otpadaju crepovi i tzv. lonci sa samog slemena, pri čemu je zbog prokišnjavanja na brojnim mestima ugrožen i sam izložbeni prostor a na nekim mestima je počeo i da otpada plafon.
Bez obzira na to, iz budžeta ministarstva kulture i grada Pančeva, za ove prekoredne radove, izdvojena je sitnica od svega 2,9 miliona dinara samo za prvu fazu radova iako u čitavom tom delu zgrade uopšte nisu rekonstruisani elektroinstalacija ni zaštita od požara niti je zamenjena stolarija. Zbog toga će nedavno restautisani zidovi i plafon najverovatnije biti štemovani kako bi se sprovela nova struja. Za to vreme će zidno slikarstvo povremeno prokišnjavati sve do naredne rekonstrukcije...
O tome da se drugarica BMW razume u zaštitu kulturnih dobara i arhitekturu generalno, mogli su se uveriti svi čitaoci nedeljnika Pančevac gde je u tekstu na naslovnoj strani drugarica BMW mrtva hladna izjavila kako je u maju 2012. godine tokom snimanja filma In Secret, došlo do delimičnog oštećenja stubova u svečanoj Sali. Te da su restauratori i sa stubova skinuli kreč, a u narednom periodu, kada se steknu finansijski uslovi za to biće rađena i njihova mermerizacija...
Ova izjava izazvala je gromoglasan smeh kod brojnih čitalaca zato što u svečanoj Sali nema nikakvih stubova, jer je u pitanju jedinstven prostor duž čijih se zidova nalaze niše i pilastri. O tome se, naravno, na Filozofskom fakultetu upoznaju studenti prve godine osnovnih studija, a upoznavali su se i postdiplomci u okviru predmeta "Metodologija istorijskih istraživanja".
No, s obzirom da je drugarica BMW postdiplomske studije započela pre više od dvadeset godina, jasno je da je zbog zamora moždanih ćelija, odnosno sve prisutnije staračke demencije zaboravila šta je uopšte studirala! Sve u svemu na nedovršenu restauraciju dato je gotovo 2,8 miliona dinara a da nije rešeno pitanje prokišnjavanja, dotrajalih instalacija i stolarije ali glavno da je BMW Ceca najavila kako će sala služiti kao galerijski prostor ali i za druge kulturne sadržaje. Recimo, organizovanje kontradžez festivala u režiji doskorašnjeg umetničkog direktora, zatim džez kluba, odnosno dilkarnice svake večeri, alternativnog kulturnog centra za sve one kojima jako smeta što Kulturni centar Pančeva nije pod kontrolom ostataka žutog preduzeća.
A svečana sala Magistrata, svakako bi bila bogomdan prostor za održavanje privatnog filmskog festivala direktorkinog dvorskog snimatelja Vladimira Kajlovca kome se već 15 meseci plaćaju honorari za web hosting direktorkinog muzejskog web sajta iako on postoji!
Bilo bi jako zanimljivo, kada bi buduća bivša direktorka objasnila kako to da je i pored stalno zaposlenog fotografa i filmskog snimatelja Radovana Đerića u samom muzeju bilo baš neophodno angažovati upravo njenog kućnog prijatelja, samo kako bi se dokazalo kako filmovi muzejskog fotografa ne valjaju.
O tome dokle ide šikaniranje, najbolje govori činjenica da je Radovan Đerić snimio veoma kvalitetan film o gotovo zaboravljenoj dečjoj igri Popika iz Ivanova kraj Pančeva, da bi za muzejske pare direktorkin dvorski snimatelj Kajlovac snimio drugi film pod istim imenom.
Objašnjenje je veoma jednostavno, a radi se naprosto o tome da je drugarica direktorka patološki ljubomorna na apsolutno sve koji su u karijeri postigli ikakav uspeh i to samo zato pošto je ona sama daleko poznatija po privatnom životu nego po struci gde je totalni anonimus.
Patološka ljubomora ide dotle, da je BMW Ceci najvažnije šikaniranje i vređanje svih podređenih, pa čak i mešanje u privatni život, o čemu najbolje govori činjenica da su svi kustosi primorani da potpuno nepotrebno svako popodne drežde u muzeju! Navodno zbog potreba izložbi u toku, iako muzej ima pedagoga, a većina izložbi i manifestacija nema apsolutno nikakve veze ni sa muzejem a kamoli sa muzeologijom!
O tome šta BMW direktorka sebi dopušta svakako su javne scene sa urlanjem i histerisanjem u kojima se obično kleveću i vređaju svi nepodobni radnici.
Zadušno prežderavanje kod evangelističkog groblja
Tako je nedavno zabeležena dramska scena, kada je prigodom jedne manifestacije urlala na posetioce, od kojih joj je jedan uzvratio da pripazi šta govori jer je on član daleko veće stranke nego što je njena. Što se same stranačke pripadnosti, nedavno se pročulo da je drugarica BMW pokušala da se učlani u pančevački SPS, odnosno njenu nekadašnju stranku preko koje je 1995. zapravo i pristigla muzej na nepostojeće radno mesto naučnog saradnika.
Specijalno zbog nje, podeljena je zbirka etnološkog odeljenja, koja u to vreme nije imala ni 2000 predmeta. Naravno, u skladu sa ponašanjem kameleona, nakon promena 2.000 te godine, drugarica BMW se pravila kao da nije imala veze sa SPS-om ali je ponašanje ostalo isto praćeno tiradama poput ove: videćeš ti ko sam ja, nećeš imati zaleđinu koju si mislio da imaš na šta joj je odgovoreno da nikome ne treba zaleđina JUL-a i SPS-a.
Naravno, koliko sutradan, usledio je i nastavak pretnji: moj muž je jako ljut zbog onoga od juče na šta je sledilo pitanje: koji tvoj muž-onaj za koga si udata ili onaj iz Karađorđeve ulice.
Pretnje i sumanute optužbe i danas su sastavni deo vokabulara drugarice direktorke koja je u međuvremenu samu sebe proglasila za navodnu žrtvu mobinga i to samo zato, jer je bez ičije saglasnosti preko vikenda nameštaj iz svoje kancelarije preselila u preparatorsku laboratoriju, gde je, kako se iz dvorišta ne bi videlo šta se tamo zapravo dešava, stavila neprovidne zavese sa draperijama. Enterijer je opremila stilskim nameštajem iz muzejske zbirke, pretvorivši tako laboratoriju u svoj lični budoar!
Sve u svemu nešto kasnije u jednom od brojnih nastupa besa drugarica BMW je histerično vikala kolegama: dok ste vi šenili direktoru ja sam sedela u rupi! Na šta joj je odgovoreno, da je neverovatno da je ona prva koja iz te rupe izlazi nezadovoljena, pošto se dobro zna kakvi su sve eksponati tamo preparirani! Inače, posebnu pometnju izazvala je činjenica da je propala javna nabavka za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju zgrade Magistrata koju je vodila izvesna Duška Mrvoš iz pančevačke direkcije za urnisanje grada u vrednosti od gotovo 10 miliona dinara, a nova javna nabavka za projekat ugovorena je za nešto više od 4 miliona dinara.
To samo govori da je pančevačkom budžetu ostvarena velike ušteda ali je nekome propalo pozamašno ugrađivanje u cenu. Inače, što se predstojeće rekonstrukcije tiče, u javnosti se saznalo da je po direktorkinom idejnom projektu dva izložbena prostora prema ulici trebalo pretvoriti u kafanu i probiti nova ulazna vrata prema parku, kako bi kafana imala najbolju baštu preko leta. Pošto se pokazalo da je prošlogodišnja birtija u muzejskom dvorištu bila pun promašaj koji je svečano završen gašenjem birtije, 20. septembra prošle godine.
Inače vezano za muzejsku birtiju, ustanovljen je i pravi razlog za katastrofalno prokišnjavanje krova iznad izložbenog prostora sa sve "Seobom Srba" Paje Jovanovića. Iako je odavno poznato da je još 2004. godine u režiji pančevačke Direkcije za urnisanje grada fušerski rekonstruisan krov iznad bočnih krila zgrade, i to tako, što je umesto kompletne zamene crepa, izvršena samo krpljenje polovnim crepom uz neznatnu zamenu krovne konstrukcije. To ipak nije bio pravi razlog prokišnjavanja, već prosta činjenica da se u muzejskom dvorištu nalazi nekoliko stabala starih preko 100 godina i visine do 15 metara koja prave idealnu hladovinu muzejskoj birtiji. Ali, i mrkli mrak u radnim prostorijama u prizemlju zgrade.
U jesen se iz dvorišta iznosilo po nekoliko kamiona opalog lišća, koje je potpuno punilo muzejske oluke, poslednji put očišćene 2013. godine. Nakon svog ustoličenja, drugarica BMW sklopila je fantomski ugovor sa Gradskom stambenom agencijom o izvođenju radova na muzejskoj zgradi, pri čemu joj, pošto živi u stanu, na pamet nije palo da bi ponekada trebalo očistiti i oluke.
Tako je došlo do poplave izložbenog prostora i oštećenja "Seobe Srba" nestručnim i neadekvatnim čuvanjem i rukovanjem. To opet ni najmanje ne čudi, jer je direktorka zaposlila početnicu Gordanu Stojakov kao slikara konzervatora, koja je tek novembra 2014. godine uspela da položi stručni ispit i stekne pravo da se bavi slikarsko konzervatorskim poslovima!
Tako je, nakon svih oštećenja, baš ovu početnici zapalo da se bavi konzervatorskim tretmanom kulturnog dobra od izuzetnog značaja. I to tako što je u tajnosti "Seoba Srba" premeštena u prostoriju odmah pored svečane sale, gde se sa njom bakće Gordana Stojakov.
Zatvaranje muzejske birtije 20. septembra prošle godine, imalo je kao poslednicu povećanje prometa u nekim pančevačkim lokalima jer već mesecima, kompletna velika muzeološka loža Svetlane BMW Mesicki, petkom negde oko 14 časova muzejskim vozilima odlazi na redovno veliko ždranje, najčešće u čuvenu Grobljansku kasinu, odnosno u restoran 987 (zgodno smešten pored Evangeličkog groblja) koji je najpoznatiji po priređivanju daća nakon sahrana.
A, ponekad i u najbolji pančevački restoran Mali Raj, kraj puta za Beograd, gde se očito dobro jede i pije, o čemu najbolje govore nedavne fotografije sa otvaranja u muzeju na kojima se jasno vidi da je drugarica BMW Ceca dobro podbula od preterane konzumacije najprobranije hrane I pića pa gabarit krije nekakvom pelerinom ispod koje se vide nožice utegnute u kožne pantalone i čizme sa štiklom od 15cm.
Na fotografiji se vidi da i druge članice muzejske Velike Lože, Gordana Stojakov i PR Vanja Radenković prate modne trendove svoje vrle direktorke međusobno se takmičući u nepristojnom oblačenju.
Žena sa jakim leđima
O tome na šta se sve troši novac u muzeju, najbolje se može uveriti bilo ko od zaposlenih ko poželi da nešto ostavi u frižider u čajnoj kuhinji koji je konstantno napunjem raznovrsnim ićem i pićem, pre svega bocama vina i vatrene vode za šta je javna tajna da se naveliko konzumira u Velikoj muzejskoj loži.
Iako je nedavno BMW Ceca dala nalog svim podređenima da pišu dnevne izveštaje o radu, do sada verovatno niko nije u izveštaj upisao činjenicu da je sudopera u čajnoj kuhinji okružena neviđenom prljavštinom na zidovima. Bilo bi jako zanimljivo videti da li se u izveštaje evidentiraju i otisci blatnjavih cipela na susednom klozetu, pošto se po uzoru na svoju kumu, drugarica BMW već godinama penje na klozet u interesu higijene!
Što se Velike muzejske lože tiče, bilo bi jako zanimljivo videti i kako je pored važeće uredbe vlade Srbije o zabrani novog zapošljavanja u muzeju na nepostojeća i postojeća radna mesta pozapošljavana gomila ljudi: PR, pravnica, pored referenta opštih poslova zaposlen je još jedan na nepostojećem radnom mestu.
Posebna je priča organizovana pljačka budžeta konstantnim angažovanjem direktorkinog kućnog prijatelja Željka Rajačića za sve moguće grafičke poslove za Muzej, koji istovremeno ima likovnog realizatora, koji za svoj posao prima platu.
Ipak, razjašnjeno je i odkuda se naprasno iz naftalina pojavio Rajačić, a odgovor je pronađen na 218. strani monografije o pančevačkoj Gimnaziji gde se vidi da su buduća bivša direktorka BMW Ceca i Rajačić išli u odeljenje IV2 i maturirali 1984. godine. Doduše, prema upućenima, Rajačić je tada bio pravi dugokosi hipi, koji ni najmanje nije bio zanimljiv svojoj školskoj drugarici ali je drugarstvo iz škole u međuvremenu preraslo u profitabilan udruženi zločinački poduhvat koji neometano traje do danas.
Inače, Rajačić je imao zanimljivu poslovnu karijeru tako da je recimo 13.3. 2008. osnovao preduzetničku radnju Grafički studio Imprimatur Željko Rajačić PR Pančevo, Milana Ćurčina 3 koja je ugašena 25.02.2011.
Već 1.3.201, Rajačić osnovao preduzeničku radnju Željko Rajačić PR ugostiteljska radnja Coffee shop 2 Pančevo, koja je ugašena nakon sveg osam meseci 01.11.2012.
Svega mesec dana kasnije, osnovao je preduzentničku radnju Željko Rajačić PR Studio za umetničko stvaralaštvo Arhe Pančevo, ponovno sa sedištem u Milana Ćurčina 3, koja je ugašena nakon svega nekoliko meseci 25.05.2013.
Međutim, tokom avgusta 2013. godine, organizovan je prevrat u Muzeju i videlo se da će drugarica BMW Ceca postati vd direktora pa je imajuću i to u vidu, Rajačić je vaskrsao svoju preduzentičku radnju Studio za umetničko stvaralaštvo Arhe Pančevo tako da je ponovno registrovan 15.08.2013, a BMW Ceca je krunisana 11. oktobra i od tada traje udruženi zločinački poduhvat u režiji ovog dua Fantasicus.
Naime, od tada je održano sedam javnih nabavki malih vrednosti za dizajn, na kojima je jedini ponuđač bio Željko Rajačić odnosno njegova preduzetnička radnja Arhe.
Samo na poslednje dve javne nabavke male vrednosti Rajačiću je za grafički dizajn sa PDV-om plaćeno 400.000 dinara, a za sve dosadašnje preko million dinara, iako u muzeju postoji stalno zaposlen grafički dizajner.
Ali, direktorki je daleko važnije da se pobrine za svoju mladalačku simpatiju iz srednje škole, čak toliko da je specijalno za Rajačića organizovala bizarnu muzejsku Kreativnu radionicu starih i umetničkih zanata Kaligrafija za koju mu je naravno dodatno plaćeno.
Ono što je zanimljivo je činjenica da planom rada za 2014 godinu uopšte nije bilo predviđeno organizovanje ni finansiranje nikakvih radionica za koje se očito pare muzu iz nekih tajnih fondova.
Poslednjih nedelja, došlo je do više dramskih scena verovatno nakon preterane konzumacije tečnih doručkova i ručkova od strane nezakonito imenovane direktorke BMW Cece. Sve je počelo objavljivanjem jednog komentara u Pančevcu što je kod dotične izazvalo nastup besa praćen pozivanjem novinara i glavnog i odgovornog urednika na informativni razgovor u direktorkinu kancelariju. A potom i besnim telefonskim pozivanjem sabajle.
Sledeći biser bila je procedura po kojoj je od novinara koji pišu o nekoj temi, čak zahtevano da na autorizaciju šalju sve priloge, bez obzira što nisu u pitanju intervjui.
Naravno, direktorka se intenzivno bavila i cinkarenjem, pa je tako podnela prijavu za bespravnu gradnju protiv direktora Kulturnog centra Nemanje Rotara koji je po njenom mišljenju odgovoran za postavljanje privremenog izložbenog paviljona usred gradskog parka, "koji jako smeta jer remeti vizuru na muzej".
BMW Ceca je čak tim povodom izjavila da je ona morala službeno da reaguje, što je inače omiljen izgovor za sve ove vrle i visokomoralne muzeološkinje sa korbačem.
Ipak, kulminacija se dogodila kada je u muzej upala policija povodom istrage o uništenju predmeta iz muzejskih zbirki. Drugarica BMW je tada po svom običaju započela sa pretnjama: videćete vi ko sam ja, ja imam leđa, ovolika, meni niko ništa ne može, Jevreji stoje iza mene što je neko od prisutnih prokomentarisao rečima: pa svi znamo šta ti radiš na leđima.
Razjašnjeno je šta se podrazumeva pod stajanjem Jevreja iza BMW Cece. Naime, radi se o tome da su ona i sadašnji beogradski rabin Isak Asiel alias Nenad Asić, kolege sa fakulteta, konkretno sa grupe za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta. Tek kada je postao rabin, Asić je posle više od jedne decenije, završio studije etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu (prosek ocena ima svoju priču). Zanimljivo je da je Asić nakon prelaza u judaizam, dva puta menjao žene uzimajući njihova prezimena. S obzirom na renome kako Asića tako i drugarice BMW Mesicki moguće je da u najskorijoj budućnosti Isak Ajgenmaht (Nenad Asić alijas Isak Asiel) promeni ime u Isak Mesicki, a drugarica BMW postane rabinuša?