Pogled iz Moskve

U Ukrajini, „LGBT ideologija" postaje državna

Prisiljavanje na Sodomu

Prozapadne ukrajinske vlasti su na svojoj teritoriji praktično već u potpunosti uništile legalne ruske pokrete. U velikoj meri su paralisane i sve javne inicijative Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije, koja se zalaže za moral i instituciju porodice. U Vrhovnoj radi više nema koliko-toliko ozbiljnih grupa poslanika - tradicionalista. Na taj način, vlasti su uklonile glavne prepreke na putu uništavanja institucije porodice. Sada su krenuli u čišćenje preostaliih žarišta otpora.

Piše: Igor Druz

Svi oni koji se zalažu za jaku porodicu, a protiv propagande izopačenosti, proglašeni su „agentima Kremlja" i već su suočeni sa krivičnim gonjenjem političke Službe bezbednosti Ukrajine (SBU).

Napad na pokrete koji se zalažu za porodicu dešava se postepeno, u fazama. Prvo je u javnosti odjeknula izjava Jekaterine Levčenko, opunomoćenika Kabineta ministara za „rodna pitanja" (ova pozicija je formirana po naredbi Stejt departmenta, za propagandu izopačenosti), da su pokreti roditelja Ukrajine pripremili teren za „okupaciju Krima".

Ovu izjavu su najveći ukrajinski mediji sasvim ozbiljno preneli, a podržao ju je i niz „eksperata". Nekoliko meseci nakon ove informativne pripreme, ona je uputila direktan dopis Službi bezbednosti Ukrajine u kojem je pomenula ne samo aktiviste pokreta koji se zalažu za porodicu, već i funkcionere iz Ivano-Frankivske oblasne Rade koji su takođe protestovali protiv propagande dečje sodomije.

Prema rečima Levčenkove, takva kritika širenja homoseksualizma „ugrožava nacionalnu bezbednost zemlje". Za sada je neizvesno koje mere će prema osobama koje se pominju u dopisu ove bivše apsolventkinje na katedri za „naučni komunizam" preduzeti V. Gricak - bivši saradnik KGB USSSR, a sada šef SBU. U svakom slučaju, nema sumnje da će biti preduzete mere prema pokretima roditelja. Ukrajina je integrisana u zapadni svet, mada u ulozi potčinjene kolonije. Zapadna gospoda se ne spremaju da u Ukrajini podignu životni standard na evropski nivo, ali nivo izopačenosti oni brzo dovode na nivo onog u EU, pa ga čak i prevazilaze.

Kao što je poznato, najmasovniji državni događaj u Kijevu je sada „gej-parada", koju čuva do sedam hiljada (!) policajaca i koju propagira armija državnih novinara. A službenici Ministarstva obrazovanja pod rukovodstvom pomenute Levčenkove, izbacuju iz ukrajinskih udžbenika, za novi svetski poredak „buntovne", reči „otac" i „majka".

Na Zapadu, javna kritika homoseksualnosti za pristalice normalne porodice je ispunjena kaznama i administrativnim hapšenjima, blaćenjem u medijima i otpuštanjima. A u Ukrajini su, kao što vidimo, otišli i korak dalje: lokalne vlasti su odmah odlučile da tim ljudima „prišiju" krivična dela, proglašavajući ih za „ruku Moskve".

U tom smislu, zabavno izgleda javni protest protiv gorepomenutog potkazivanja Jekaterine Levčenko, koji joj je uputio Turčinov, bivši komsomolski vođa iz Dnjepropetrovska, a sada baptista, i istovremeno sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine. Kao što je poznato, čak i onima poput Turčinova, ponekad se može probuditi savest. Treba reći da on, naravno, razume da svojim gestom izaziva neprijatnosti od strane zapadnih nadzornika Ukrajine, o čemu je direktno i pisao. Ipak, on se postarao da se iskupi u njihovim očima direktnim rusofobnim lažima, uvek prijatnim za uši vlada SAD i EU. U svom tekstu je, između ostalog, napisao da Levčenkova nije u pravu, asocirajući na porodične i hrišćanske vrednosti ruskog sveta. Na ono što je u ruskom svetu, navodno, potisnuto. Savršeno je jasno da taj zbunjeni, čudni čovek koji je nekada podržavao komunističku ideologiju, isto kao što danas podržava majdansku, bezočno laže. Jer, u Moskvi, za razliku od Kijeva, nema „konopljinih marševa" i „parada" izopačenih, kao što nema ni propagiranja homoseksualnosti u državnim udžbenicima koji se koriste u ruskim školama - to je zakonom zabranjeno. To, naravno, uopšte ne znači da kod nas sve teče glatko kada su u pitanju vaspitanje i moral, ali stvari su na tom polju ipak mnogo bolje u Rusiji nego u Ukrajini. A negativne pojave koje postoje kod nas nisu povezane sa ruskim duhom, već sa antiruskim, u vezi su sa delovanjem istih globalnih sila koje deluju i u Ukrajini, samo što njihove inicijative kod nas imaju realni zakonodavni otpor. Generalno, pastor Turčinov pokušava da sedi na dve stolice.

Osim toga, on je mnogo godina pomagao zapadnim vladama koje ruše instituciju porodice po celom svetu, da pokore Ukrajinu. Koga sada treba da vređa? Svaki majdan u kojem je aktivno učestvovao, uništavao je suverenitet Ukrajine, stavljajući je u sve veću zavisnost od režima EU i SAD, rođenu u seriji revolucija, antihrišćanskih po svojoj dubokoj suštini. Turčinov čak i ne pokušava da se pokaje za svoja dela, štaviše boji se da se suoči sa tom istinom. U istoj situaciji se nalaze i deputati Ivano-Frankivske rade, koji protestuju protiv raspada društva: većina njih su svojevremeno aktivno podržali Evromajdan, čija pobeda je neizbežno označila i pobedu onih koji su lobirali za homoseksualizam. Upravo tako, onih koji su lobirali, a ne „aktivista" sodomijskih pokreta.

Uostalom, za „transrodne" i „ljude-pse" lobiraju tajkuni sa mnogo dece koji nemaju nameru da sebe kastriraju, niti da sebi stavljaju brnjicu.

Nisam se šalio na račun pola „čoveka-psa". Nema granica degradacije i takav oblik novoizmišljenog „pola" sada aktivno reklamiraju u Britaniji. Tom vidu „roda", prema rečima medija koji ga propagiraju, u ovom trenutku pripada oko 10 hiljada ljudi u Britaniji. Oni nose kostime pasa, ponašaju se kao psi: laju, nose kosti u zubima. Nedavno je britanski tv Kanal 4 prikazao propagandni film o tom „obliku" bolesnih osoba, koje sebe smatraju „homopsima". (Tajni život ljudskih psića - Secret life of the Human Pups). U filmu, ove bolesne ličnosti traže ista „prava" kao i svi drugi izopačenici, i već organizuju „parade" u toj zemlji.

Verovatno će ih i dobiti. Zato je u potpunosti moguće da se kroz nekoliko godina ukrajinski mediji raspišu o paradi „ljudi-pasa" u Kijevu. Isto kao što danas pišu o tzv. „paradi jednakosti LGBT populacije".

Podrazumeva se da ne može biti reči o tome da su se ti „rodni ljudi-psi" sami organizovali, pa i postali toliko uticajni da su prisilili društvo da toleriše njihov bezobrazluk i da se reklamiraju u filmovima. Naravno da je to nemougće. Ne, sve oblike izopačenosti finansiraju i vode ljudi poput oca petoro dece Soroša, kome ne pada na pamet da hoda na četiri noge sa brnjicom u ustima, niti da tome uči svoju decu, već to nameće nižim klasama, smanjujući natalitet i marginalizujući društvo. Zapadni tajkuni sa mnogo dece preuzeli su „težak teret" velike porodice na sebe, spremajući se da svoja bogatstva i vlast predaju svojim potomcima. A ostatku čovečanstva su odlučili da stave brnjicu i da ih stave „u kućicu", lobirajući po celom svetu za legalizaciju narkotika, tražeći od ljudi da se izjasne kao „slobodni od dece" - odnosno da odbijaju da imaju decu. Upravo takve stvari propagira Sorošev fond „Preporod" koji je narod prozvao „Degeneracija".

Postoji još jedan jak razlog zbog kojeg vlade SAD i EU podržavaju pokrete sodomije na teritoriji Zajednice nezavisnih država. Homoseksualci su idealni agenti uticaja Zapada, oni igraju važnu ulogu u organizaciji „revolucija u boji" (setimo se koliko je homoseksualaca bilo u rukovostvima svih majdana), u špijunaži.

Nedavno se na internetu pojavila interesantna monografija „Homoseksualnost očima kontraobaveštajne službe". Njen autor, potpukovnik KGB-a i FSB-a u penziji S. Jurjev, 20 godina je bio na dužnosti „lovca na špijune" u Saratovu, istražujući stanje u homoseksualnoj zajednici u tom gradu. Ispostavilo se da većina lokalnih špijuna dolazi iz ove sredine. U monografiji on primećuje:

„Teško da će se naći druga vrsta ljudi, socijalni sloj, klasa, etnička ili religijska grupa itd, poput homoseksualaca, koja je u tolikoj meri upetljana u vrbovanje od strane neprijatelja i koja ima već organizovanu sposobnost da radi za neprijatelja. Njihova nad-političnost i nad-antipatriotizam su ključ uspeha neprijateljske obaveštajne službe. To se odnosi na homoseksualce bilo koje zemlje sveta, kao i na one iz Rusije... Nacionalne razlike homoseksualci ne osećaju. Kada postane homoseksualac, čovek gubi osećanje svog sopstvenog nacionalnog identiteta, odnosno prestaje da se oseća kao čovek one nacionalnosti kojoj je pripadao dok nije postao homoseksualac. Isto je i sa rasnim razlikama, verosipovešću. I sa tako jednostavnim i jasnim konceptom za sve nas, kao što je - sunarodnik. U shvatanju homoseksualaca, sunarodnik je homoseksualac, tj. „naš". Bez obzira da li je reč o ruskom ili homoseksualcu iz neke druge zemlje. Čak i ako je homoseksualac-stranac stigao iz zemlje spoljneg inostranog neprijatelja, ruski homoseksualac će ga smatrati sunarodnikom, odnosno „svojim".

Nije ni čudo da se sve koji protestuju protiv ovih, marionetske vlasti Ukrajine poslušničke prema novom svetskom poretku, spremaju da bace u tamnicu, podržavajući „pozitivnu diskriminaciju" normalnih ljudi, posebno aktivista pokreta roditelja.

Pritom, njihova državna propaganda izopačenosti na Zapadu je postala toliko efikasna, da je već gotovo polovina omladine u Britaniji bar ponekad bila uvučena u sodomijske odnose.

Celo stanovništvo Ukrajine, čak i prozapadno raspoložen deo, mrzi ideologiju izopačenosti koju nameće režim, ali režim ne pita narod za mišljenje.