Evropska unija

Posle najdublje recesije u istoriji Evropske Unije i veoma snažnog oporavka tokom leta došlo je do prekida daljeg rasta

Oporavak za najmanje dve godine

Evropska Komisija je nedavno izašla sa prognozom privrednih kretanja u zemljama članicama, po kojoj će njihov oporavak trajati najmanje dve naredne godine. Po ovim procenama će pad bruto domaćeg prozvoda biti manji od ranije očekivanog, ali će zato i njegov kasniji rast biti manji. Najteže su pogođene države u kojima turizam i ugostiteljstvo imaju visoko učešće u BDP-u. Većina članica EU je izvozno orijentisana, a njihov oporavak zavisi od stanja na tržištima uvoznika, tako da je celokupna procena pod znakom pitanja.

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

Po poslednjim prognozama Komisije Evropske Unije privreda zemalja evro-zone ove godine će oslabiti za 7,8 odsto. Kada je u pitanju celokupna privreda svih 27 zemalja EU Komisija smatra da će pad biti 7,4 odsto. Brisel je tako sada dao nešto povoljniju prognozi nego letos, ali zato predviđa sporiji oporavak i skok zaduženosti.

"Ne očekuje se da će proizvodnja ni u zoni evra, a ni u celoj Evropskoj Uniji već 2022. doseći nivo od pre početka krize izazvane epidemijom", stoji u obrazloženju. Za sledeću godinu se prognozira rast od 4,2 odsto u 19 država evro-zone, a 4,1 odsto za celokupnu Evropsku Uniju. U 2022. će oporavak iznositi tri odsto za obe grupe. Privreda, međutim, ni u 2023. još neće doseći nivo iz pretkriznog vremena.

Prognozirane cifre još uvek ukazuju na krizu bez presedana, ali su nešto povoljnije od onih iz proteklog leta. U julu je Komisija izašla sa prognozom kako će privreda u evro-zoni oslabiti za 8,7 odsto, a u celoj Evropskoj Uniji 8,3 odsto. Međutim, posle naglog, strmoglavog pada privrednih aktivnosti u drugom kvartalu zbog "zatvaranja" sprovedenog u skoro svim državama, u trećem kvartalu ove godine došlo je do skoka privrednog rasta od čak preko 12 odsto.

Sada Komisija ukazuje na nove rizike vezane za drugi talas epidemije i sa tim povezanim novim merama. "Posle najdublje recesije u istoriji Evropske Unije i veoma snažnog oporavka tokom leta došlo je do prekida daljeg rasta usled porasta broja obolelih od Kovida-19", objasnio je komesar za privredu Evropske Unije Paolo Gentiloni. "Do daljeg rasta privrednih aktivnosti doći će u 2021. godini, ali će dve godine potrajati dok se privreda ne vrati približno na nivo od pre epidemije."

Kvota zaduženosti članica Eropske Unije ove godine će, kako se očekuje, porasti zbog krize sa 79,2 na 93,9 odsto bruto domaćeg proizvoda. Za 19 članica evro-zone u Briselu se čak smatra da će preskočiti granicu od 100 odsto BDP-a. Grčka je ubedljivo najzaduženija sa 207 odsto. Italija, Portugalija, Španija, Belgija, Francuska i Kipar su takođe uveliko prešli granicu od 100 odsto.

Što se tiče novog zaduživanja, najbolje će proći Estonija i Luksemburg, a najgore Španija (njeno povečanje dugovanja biće dvostruko više od nemačkog), Italija, Francuska i Belgija. Nemačka je negde na sredini sa povečanjem od šest odsto u odnosu na BDP. Stručnjaci, međutim, upozoravaju kako je ovo proširenje jaza među raznim članicama Evropske Unije opasno po buduću stabilnost.

Da bi se ovo ublažilo članice Evropske Unije su još u prvoj polovini godine donele odluku o novom zaduženju cele Unije za 750 milijardi evra da bi se pomoglo najteže pogođenim privredama. Ovaj plan, koji bi postao sastavni deo budžeta za 2021. godinu, mora da odobri još i evropski parlament, ali on to još nije učinio, jer među poslanicima postoje otpori i rezerve u pogledu efikasnosti ove mere.

U međuvremenu je došlo do važnog pomaka koji uliva optimizam: obe strane (Savet EU i parlament) su se dogovorili da ubuduće pomoć Unije može da bude uskraćena državama koje ne poštuju principe pravne države. Ovo je bio najvažniji zahtev liberalnog dela parlamenta EU, ali su se tome suprotstavljale Mađarska i Poljska sumnjajući da će se ova mera na njima primenjivati. Izgleda da je Merkelova, koja je na čelu Saveta, uspela da ubedi svoje mađarske i poljske kolege da popuste.

Ovim još nisu završeni pregovori. Ostaje još nekoliko spornih pitanja koja imaju daleko manju težinu od pomenutog, pa se očekuje da će brzo biti postignut dogovor. Da bi novi budžet stupio na snagu njega moraju da odobre nacionalni parlamenti svih članica, a tu su moguća različita iznenađenja. Dovoljno je da se skupština jedne države izjasni protiv, pa da sve krene iz početka.

Nemačka privreda će ove godine, po briselskim prognozama, oslabiti 5,6 odsto, što je manje nego što se ranije predviđalo. Sa druge strane, u 2021. godini Komisija očekuje rast privrednih aktivnosti u ovoj zemlji za 3,5 odsto. Po letošnjim procenama verovalo se da će taj oporavak iznositi 5,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Po aktuelnim podacima iz Brisela Španija je najteže pogođena korona krizom. U njoj se očekuje pad BDP-a za celih 12,4 odsto u ovoj godini. Nju slede Italija (minus 9,9 odsto), Hrvatska (pad od 9,6 odsto) i Francuska (minus 9,4 odsto). Litvanija (minus 2,2 odsto) i Irska (pad od 2,3 odsto) su relativno dobro prošle u ovoj krizi.

Ovo je na neki način očekivano, jer su turizam i ugostiteljstvo najjače pogođeni, a oni u visokom procentu učestvuju u bruto domaćem prizvodu zemalja sa največim minusom.

Komisija je, međutim, stavila jedan veliki upitnik na sopstveni izveštaj. Prognoze rasta su "u velikoj meri opterećene nesigurnošću i rizicima", objašnjavaju u Briselu. Ono što je za sada najveća nepoznanica jeste razvoj epidemije posle Nove godine. Ako budu bila neophodna nova "zatvaranja" i druge oštre mere u slučaju ponovnog rasplamsavanja epidemije, date prognoze se neće ispuniti i oporavak će trajati još duže. Malo optimizma uliva i činjenica da je evro, uprkos svemu, veoma stabilan u odnosu na druge dve najjače svetske valute: američki dolar (prema kome beleži konstantni rast) i švajcarski fanak (stabilan rast, ali sa čestim prekidima). Po ovome bi se moglo zaključiti da investitori još uvek imaju visok stepen poverenja u vitalnost evropske privrede i njenu sposobnost da se oporavi.

Sa druge strane, većina evropskih privreda je izvozno orijentisana, a ako se situacija u zemljama koje uvoze ne popravi ni privreda Evropske Unije neće moći da se oporavlja predviđenim tempom.

Suprotno investitorima koji se nadaju poboljšanju, potrošači nisu tako optimistički nastrojeni. Njihovo poverenje u budućnost privrede u Evropskoj Uniji u aprilu je palo na minus 22 poena. Ovo je najgori rezulat od velike krize iz 2009. godine. U međuvremenu se poverenje malo povratilo, ali su i dalje očekivanja za narednih 12 meseci u pogledu privrednih kretanja i ličnih finansija kod većine potrošača dosta sumorna.

Carine izmedju EU i Velike Britanije

Ni mesec dana pre završetka prelazne faze Bregzita ne zna se kako će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti Evropsku Uniju. Zbog toga je i Komisija EU u svojim prognozama privrednih kretanja u obzir uzela da se neće postići sporazum o trgovini i da će automatski 1. januara 2021. na snagu stupiti carine. Komesar Paolo Gentiloni je optimista i smatra kako se radi o tehničkom pitanju koje će se rešiti do kraja godine. I premijer Irske, jedine članice Evropske Unije koja ima kopnenu granicu sa Velikom Britanijom, nedavno je izjavio kako veruje da je sporazum na dohvat ruke. Problem je, ipak, što on još mora da bude ratifikovan, a da li će se to stići do 31. decembra ostaje da se vidi.

U slučaju da se sporazum ne postigne, ili ne stupi na snagu na vreme, britanska privreda bi bila nokautirana, ali bi se posledice osetile i u nekim drugim članicama. Stručnjaci već sada upozoravaju da Brritaniji preti nestašica prehrambenih proizvoda u slučaju aktiviranja carina i drugih dažbina na uvoz iz Evropske Unije..

Ako bi se desio najgori scenario Komisija Evropske Unije predviđa još sporiji oporavak britanske privede posle epidemije, nego što prognozira ostalim članicama. U tom slučaju bi bruto domaći prozvod Ujedinjenog Kraljevstva u 2021. porastao za 3,3 odsto, a u 2022. za 2,1 odsto.

U slučaju da ne dođe do sporazuma trgovina između Britanije i Evropske Unije bi morala da se odvija po pravilima Svetske trgovinste organizacije (STO) koja je prihvatila izuzetke koje predviđa Lisabonski sporazum. Po tim pravilima, koja bi po rečima komesara Gentilonija usporila oporavak, obavezno je uvođenje carina na bitne proizvode.

Pošto se ne zna da li će se sporazum postići, mnoge velike kompanije su najavile, a neke već i sprovele preseljenje svojih proizvodnih kapacitet u neku drugu članicu Evropske Unije.

Postoji j nešto drugo što bi moglo da ugrozi stabilnost same Evropske Unije.

Upravo u zemljama najteže pogođenim recesijom, kao što su Španija, Italija i Grčka, boravi više od pola miliona britanskih penzionera koji su tu kupili kuće ili stanove u koje odlaze preko hladnih zimskih meseci. Ako se ne postigne poseban sporazum između Britanije i Evropske Unije o pravu boravka oni neće više moći da uživaju u zimskom suncu.

Naime, po pravilima EU svi građani članica mogu u drugoj članici bez posedovanja vize da borave do šest meseci, ali državljani nečlanica ne mogu da ostanu duže od tri meseca, što nije dovoljno za celu zimsku sezonu. Postoji mogućost da svi oni zatraže i dobiju vize, ali je to ne samo komplikovan postupak, već bi onda morali i da se prijave na novom prebivalištu čime bi izgubili neke privilegije koje imaju ako zvanično borave u Velikoj Britaniji, kao što je besplatno zdravstveno osiguranje ili bonus na penziju.

Ako bi penzioneri morali da se odreknu ovog zimskog uživanja oni bi prodali svoje nekretnine, što bi dovelo do daljeg pada cena svih nekretnina u pogođenim zemljama, ali bi prestali i da troše pare u krizom najviše pogođenim članicama EU, koje su činile značajan prihod u mesecima kada, inače, skoro da ni nema turista.