KiM

Uzalud su oči i nada Srba bili upereni prema Moskvi

Majka Rusija zažmurila?

Rešenje za problem na Kosovu i Metohiji ovih dana se užurbano i nasilno privodi kraju. Rezultat se ipak ogleda u tome da prema nameri koja postoji, Srbija treba da izgubi apsolutno sve, uključujući i sopstvenu istoriju i bit, suštinu svog nacionalnog bića. To se uostalom i slutilo znajući da u pregovorima u Briselu srpsku stranu predstavljaju Aleksandar Vučić i njegovi izaslanici koji listom prihvataju sve što se pred nih iznosi.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Kako neko reče, "taman misliš sve smo izgubili, on im da još nešto". Ono "nešto" u ovom momentu je definisano Francusko-nemačkim predlogom za Kosovo i Metohiju, naročito članom 2 koji navodi da će se "obe strane rukovoditi svrhom i principima utvrđenim u Povelji UN, posebno onima o suverenim pravima država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje i zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji".

Konačno je i javnosti nedvosmisleno predočeno da su pregovori između vlasti Srbije i predstavnika kosovskih separatista u Briselu za cilj imali ipak to, da se i zvanično, pravno obezbedi i ozakoni otimanje Kosova i Metohije i to od onih kojima se otima.

Brzina rešavanju iznuđena je njihovom odlučnošću da se u potpunosti posvete ratu za koji svi unapred znaju da će ga izgubiti, ratu sa Rusijom. Kao što smo pisali u broju 535 Magazina Tabloid, sve ovo, kao i ono što će se tek događati u vezi Kosova i Metohije predočeno je donetom deklaracijom nakon Samita država članica Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana održanog u Tirani 6. decembra prošle godine.

Drugo i četvrto poglavlje te deklaracije nam detaljnije objašnjavaju zbog čega se sve ovo dešava ovako brzo. Pod naslovom "Zajedničko hvatanje u koštac sa negativnim uticajima ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i izgradnja solidnih ekonomskih temelja za budućnost" već sledećom rečenicom se uspešno razbija svaka, i eventualna, sumnja.

"Rusija ima isključivu odgovornost za tekuću energetsku i ekonomsku krizu" - tačka.

Albanci nisu čekali ovu deklaraciju, zbog Srba oni u Rusiji vide tradicionalnog neprijatelja čije se neprijateljstvo ogleda jedino u tome što im iz Rusije nije stigla podrška u ratu protiv Srbije dok je bilo sporadičnih izliva razumevanja i moralne podrške ukazane Srbiji u odbrani državnog integriteta i njenog istorijskog prostora.

Tako su Albanci i na Kosovu i Metohiji zabranili sve sa bilo kakvim predznakom ruskog, a u Beogradu se iz pro-režimskih krugova u nekoliko navrata čulo da Rusiji treba uvesti sankcije. Zvanična ponuda ruske strane o spremnosti da pruži diplomatsku ali i drugu pomoć Srbiji u rešavanju kosovskog problema, naravno i na žalost, ostaje bez odgovora.

Kako i ne bi? Rusija je preko deceniju ostajala gluva na pozive i upornost kosovsko-metohijskih Srba da pruži pomoć u odbrani Kosova i Metohije. I pored brojnih ponuđenih opcija, koje čak nisu pretile da je dovedu u opasnost ili sukob sa drugom stranom poput inicijative da kosovskim Srbima dodeli rusko državljanstvo čime bi stekla pravo da zastupa "svoje državljane" a što godinama unazad, na primer, Bugarska aktivno i masovno čini. Tako je upravo američki pajac, Aleksandar Vučić, dobijao konkretnu pomoć kao "predsednik Srbije" što je bilo presipanje iz šupljeg u prazno dok se oklevalo sa pružanjem bilo kakve vrste pomoći predstavnicima koje je narod izabrao, a u očuvanju srpskih nacionalnih, a time posredno njenih, interesa uplitanjem u (na kraju vidimo ipak neizbežni) sukob u kome je mogla da učestvuje daleko od svojih granica! Naravno, ona to tada uopšte nije ni morala, ni trebala da čini vojno već diplomatski.

Kako narodna izreka kaže, ako hoćete da od malog problema napravite veliki, samo ga odložite. Slično situaciji u Drugom svetskom ratu kada je nacistička Nemačka povukla delove svojih trupa kako bi ih poslala u Jugoslaviju i rešila problem pobune da bi mogla u potpunosti da se posveti ratu protiv Rusije, tako isto čini i danas, s tim što ne mobiliše svoje vojnike već svoje poslušnike u Srbiji. Tako ni Rusija ovaj put nije uspela da izbegne uvlačenje u događaje koji se odvijaju na tlu Srbije i to joj danas može napraviti izuzetno veliki problem, možda i presudan.

Šta će se događati u bliskoj budućnosti sa promenom "demokratske" u korist "naprednjačke" vlasti, jasno se moglo videti u trenutku dok se ta promena odvijala. Nepravedno je zaboravljena jedna od najvažnijih Vučićevih izjava. Tada, kao vršilac dužnosti predsednika SNS, koja je tek osvojila vlast u Srbiji (između ostalog na tome joj je čestitamo i iz EU tri sata pre zatvaranja glasačkih mesta, kamoli brojanja glasova) on je rekao nešto što je unapred okarakterisalo njegovu politiku prema KiM u čemu se ništa nije promenilo.

Jula meseca 2012. godine, govoreći o Kosovu i Metohiji, Vučić je najavio da predstoje "teški zadaci" i "teški i bolni rezovi", objašnjavajući da će se voditi računa o interesima Srba na Kosovu, ali i o celini interesa Srbije.

On je još naveo da "vreme ističe za ovu zemlju" kada je Kosovo u pitanju te da nova vlast "neće da vara nikoga", ni svet, niti građane Srbije. Zaista, tako je i bilo, osim onog dela o varanju, to je ostala osnovna metoda njegove manipulacije.

Još jedan od njegovih bitnih poteza, naročito ako govorimo o kontekstu umešanosti ruske strane, koji je ostao bez dovoljno pažnje jeste onaj iz 2015. godine. Prema svedočenju dr Marka K. Jakšića kada je Aleksandar Vučić od ministra spoljnih poslova Rusije, Sergeja Lavrova, tokom njegove posete Srbiji maja meseca te godine, zatražio da se "promeni" Rezolucija 1244 Lavrov se tim predlogom našao zatečen i odgovorio Vučiću da on ne može da mu pruži adekvatan odgovor te da je najbolje da se po tom pitanju obrati zvanično, pismenim putem Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.

Da li je to učinjeno nema potvrda ni naznaka, ali ono što je usledilo jeste konstantno i uporno insistiranje Rusije na poštovanju Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija kada se rešava problem Kosova i Metohije. Ta je rezolucija ujedno i garant poštovanja Međunarodnog prava i sprečava da agresija postane standard u rešavanje međunarodnih problema, poput ovog u kome se Rusija danas nalazi.

Potpisivanjem i prihvatanjem kvazi-nezavisnosti kosovskih separatista kao legitimnog i realnog stanja, kako to nameće francusko-nemački predlog, Rezolucija 1244 bila bi stavljena van snage jer se strane u "međusobnom dogovoru" obavezuju na poštovanje drugih povelja i rezolucija UN-a. Tako bi Rusiji bio izbijen iz ruku najvažniji adut, onaj o NATO agresiji nad Srbijom i neophodnosti poštovanja međunarodnog prava čime bi se otvorila vrata za žešći i direktniji napad na nju. A to bi bilo posebno pogubno u trenutku kada je Rusija, kao nekada Srbi, satanizovana i omražena u čemu sada ne učestvuju samo mediji već i društvene mreže aktivnom cenzurom i nametanjem jednostranog, anti-ruskog pogleda na događaje u Ukrajini.

Dodatno, time bi Rusiji bila poslata poruka da u svetu više ne može da računa čak ni na simboličnu podršku ni onih, tradicionalno prijateljskih država. Što ni malo nije bezazlena stvar jer pronalaženjem načina da se na legalan način izbegne poštovanje određenih Rezolucija i povelja UN, otvorila bi se Pandorina kutija iz koje se ne zna šta bi sve moglo da izađe. Naročito u svetu u kome se na vitalnim funkcijama nalaze globalističke mlakonje.

Upravo zato je potrebno "rešiti" problem Kosova i Metohije i to Vučićevim stavljanjem ličnog potpisa na sporazum sa kosovskim separatistima kao na sporazum sa drugom nezavisnom državom.

Potvrdu važnosti pravilno usmerenih koraka prema konačnom slamanju Rusije, u čemu će tek Srbija biti potpuno uništena i razorena, dao nam je detalj koji je, opet, prošao nezapaženo. Naime, obraćajući se medijima nakon sastanka sa međunarodnom "petorkom", grupom koja sada otvoreno uključuje i američkog predstavnika, svoju izjavu Miroslav Lajčak je pažljivo pročitao sa papira, unapred pripremljenu. Njemu se to i ranije dešavalo ali iznenađenje je da je to isto, a po prvi put, učinio i Aleksandar Vučić prilikom istog obraćanja. Potrudio se da to objasni:

"Uzeo sam svoje beleške da ne bih... (duža pauza) nešto preskočio. Ne mogu danas mnogo da govorim, govoriću kratko i neću odgovarati na pitanja. A znate koliko volim da odgovaram na pitanja" rekao je Vučić držeći fasciklu sa papirima u rukama odakle je pročitao probleme sa kojima bi smo se sreli "ako ne bi pristali" na taj predlog.

Naravno, radi se o potpuno fiktivnim, izmišljenim, nerealnim problemima... O problemima sa kojima bi smo se susreli ukoliko on potpiše taj sporazum, nije bilo reči. Istovremeno, Vučić je pokrenuo svu svoju mašineriju koja uporno pokušava da opravda i podrži njegovu izdaju Kosova i Metohije. Nadu u to da će promeniti mišljenje, niko ne treba da gaji a dodatno nas je u to uverio Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, koji se kao počasni gost našao na večeri koju je u Budvi organizovao Milo Đukanović. "Glas javnosti" prenosi kako im je dojavljeno da je jedan od gostiju Eskobaru postavio pitanje kakvu reakciju očekuje od srpskog rukovodstva povodom pitanja Kosova i Metohije.

Eskobar je jasno i nedvosmisleno odgovorio da je "sve već dogovoreno" i da je, prema tom dogovoru, predviđeno da se do aprila potpišu svi potrebni sporazumi kako bi već "u maju Kosovo bilo priznato kao samostalna i nezavisna država" od strane srpskih vlasti.

Nedavno su iz te iste vlasti, pokušavajući da prebace krivicu, pozvali narod da se "dogovore" oko tog pitanja. Narod je predugo čekao da urade ispravnu stvar. Sada mu ne treba nikakav poziv, na narodu je da uradi ono što je ispravno kada već vojska, policija i pravosuđe pokazuju punu saglasnost sa Vučićevom odlukom o veleizdaji KiM. Zbog toga je na narodu, kao nosiocu suvereniteta, da spreči vlast da prizna kvazi-nezavisnost kosovskih separatista i da isto tako taj odgovor naroda mora da bude jasan, nedvosmislen i, što je najvažnije, konačan.