Korupcija

Nekome vizije, a nekome provizije: kako je Srbija razorena tajnim ugovorima i ličnim pogodbama

IZA VRATA, ZA KUMA I BRATA

Tajni poslovi tajnih investitora i njihovi tajni ugovori sa Republikom Srbijom, u ovom slučaju sa ličnim režimom Aleksandra Vučića (u protekloj deceniji) predstavljaju brutalno kršenje Ustava Republike Srbije i kršenje više zakona, što podrazumeva krivične sankcije za sve koji su odgovorni u takvim, slobodno govoreći, kriminalnim poslovima. Građani Srbije ne znaju ništa o najvećem delu tih „ličnih nagodbi" i ugovora koje još niko nije video.Sa druge strane, Ustav R. Srbije garantuje pravo javnosti da pristupi informacijama od javnog značaja, pa to čak i Zakon o slobodnom pristupu to pravo dalje razrađuje, te se u tom smislu, odredbama bilo kakvog komercijalnog ugovora to pravo ne može poreći.

Nikola Vlahović

Ustav Republike Srbije garantuje pravo da javnost, građani, poreski obveznici, budu upoznati sa svim detaljima svakog ugovora države i državnih preduzeća sa stranim ali i domaćim preduzećima, agencijama, kompanijama.

Ali, bez obzira na sve nabrojane činjenice, diktatura, samovlašće i kriminalni apetiti vladajućeg režima u Srbiji, potpuno su iznad Ustava i zakonskih propisa, pa čak i iznad države koju vodeći ljudi tog režima navodno zastupaju kao „izabrani predstavnici naroda".

Ova razbojnička družina na čelu sa čovekom koji neustavno i samovoljno vrši svu vlast u Srbiji, obavila je u protekloj deceniji pljačku državnih resursa na posebno podmukao način, sklapajući protivzakonite i od javnosti sakrivane poslovne aranžmane na osnovu kojih su iz državne kase bačene stotine miliona evra u „partnerske projekte" sa „investitorima" čijih imena nigde nema, kao ni adekvatne dokumentacije (pisanih tragova) o tome.

Početkom proleća 2023. godine, zbog pritiska evropskih institucija nadležnih za praćenje ekonomskih tokova u zemljama-kandidatima, Aleksandar Vučić je saopštio da sprema objavljivanje svih ugovora koje je Vlada Srbije sklopila „u poslednje dve godine". Zašto samo u poslednjih dve godine? Odgovor je vrlo jednostavan: svi najveći „kapitalni" ugovori, dakle, svi najveći „poslovni aranžmani" Vučićevog režima sa kriminalnom pozadinom, desili su se do 2020. godine.

Mnogo pre nego će se Vučić, kao pokajnik, pokloniti u odajama tri najveće evro-američke obaveštajne agencije, tadašnji predsednik R.Srbije Boris Tadić, ovako je objasnio „logiku" tajnih ugovora države sa raznim „investitorima" i logiku tih „ljudi bez lica":

"Investitori imaju poslovni interes da zaštite svoje investicije i da efekat iznenađenja u prvim godinama iskoriste za vraćanje profita. Zato su iz menadžmenta...tražili određenu tajnost poslovnog ugovora i molim građane da razumeju tu činjenicu".

Ali, tek dolaskom bivšeg radikala A.Vučića u poziciju da samostalno odlučuje o sudbini svakog građanina pojedinačno (ali i čitave države i svih njenih kapaciteta) ova Tadićeva „definicija" tajnih ugovora dobiće svoju promociju u punom smislu te reči.

U praksi, u konkretnim slučajevima, to izgleda između ostalog i ovako: projekat autoputa Beograd-Sarajevo gradiće se preko međudržavnog sporazuma i to sa Turskom. Izvođač radova nije izabran na tenderu, već je posao dobila turska kompanija "Tašjapi". Ni Skupština Srbije ni stručna javnost o ovome nisu odlučivali, nego Aleksandar Vučić lično, tapšanjem po leđima sa Redžepom Tajipom Erdoganom, a na štetu budžeta Srbije i svih poreskih obveznika. Jer, Srbija će da plati „svoj deo", pa čak i deo u Bosni i Hercegovini, pa će iz tih sredstava plaćati i turske izvođače radova. A, zašto ne domaće, iz Srbije?

Tako je napravljen i „posao" u vezi koncesija za Aerodrom „Nikola Tesla", kad je francuska kompanija „Vansi" preuzela upravljanje Aerodromom „Nikola Tesla" 22. decembra 2018. godine, nakon zaključenja ugovora 22. marta iste godine. Ni tada, niko nije pitao „izabrane predstavnike naroda" niti stručnu javnost, da li je to u redu i gde se krije kompletna dokumantacija ovog posla? Zašto država Srbije nije stala iza jedinog, ozbiljnog, međunarodnog aerodroma koga ima, nego je to prepustila stranom vlasniku koji može (prema odredbama nikad javno pročitanog ugovora u koji je imao uvida izvor ovog magazina) da zatvori dotični aerodrom u svakom trenutku i time osudi Srbiju na moguću blokadu civilnog vazdušnog saobraćaja.

Prošle, 2022. godine, početkom septembra meseca, sklopljen je tajni ugovor sa norveškom državom preko kompanije „Rystad Energy", o čemu je sve bitne detalje objavio ovaj magazin, još dok je Aleksandar Vučić, ključni „garant" ovog skandalozno štetnog posla za Srbiju. U poslednjoj nedelji aprila meseca, nakon što je napustila već raspalu Srpsku naprednu stranku, o tome je nešto površno progovorila bivša ministarka energetike, Zorana Mihajlović, što ukazuje da su čak i najbliži Vučićevi saradnici znali samo mali deo gigantske veleizdaje: EPS i čitav energetski kompleks, predat je u ruke Kraljevini Norveškoj. Čak je i norveški kralj, Harald V (peti), slabo pokretan, bio zapanjen ovom ponudom, pa je izašao „da prošeta štap" i pruži ruku Aleksandru Vučiću, poludelom diktatoru koji nudi ne samo EPS nego i čitavu državu na upravljanje ako treba.

Ugovor sa Norveškom sklopljen je direktno, bez raspisivanja javne nabavke, a potpisao ga je ministar finansija Srbije Siniša Mali. Do 15. novembra 2023. godine, kako je predviđeno „usmenim" dogovorom, Srbija će gore pomenutoj norveškoj privatnoj firmi platiti oko dva miliona dolara, i to samo za „posredovanje".

Pozivajući se na energetsku krizu u Srbiji, umesto raspisivanja javne nabavke, Vučić odlučuje da se, mimo procedura, ovaj posao poveri Norveškoj, tačnije, norveškoj privatnoj firmi „Rystad Energy" koja će u ime svoje države, obavljati upravljanje EPS.om i čitavim elektroenergetskim sistemom koji je doslovno zbog divljačke pljačke i nestručnosti u radu, Vučićeva mafija skoro uništila.

Na dokument pod nazivom „Podrška Republici Srbiji u rešavanju trenutne energetske krize u izradi dugoročne energetske strategije za zemlju" koji je u ime Vlade Srbije potpisao je ministar finansija Siniša Mali, stavljena je oznaka „strogo povjerljivo", kao i na zaključak, kojim je čitav „aranžman" postao aktivan, a koji je tadašnja Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila na sednici 1. septembra 2022. godine.

Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije tada je dobilo zaduženje da pripremi predlog kako da se obezbede sredstva za ovaj posao, a novac će zatim biti isplaćen, kako se navodi u tački 7. zaključka, sa računa Generalnog sekretarijata Vlade.

Međutim, Vučić ovde nije znao da ćuti, pa se pohvalio prilikom boravka u Češkoj Republici, u Pragu, Aleksandar Vučić je tokom boravka u Pragu rekao da Srbija zajedno sa Norvežanima priprema energetsku strategiju. I hvalio se ovako: „Evo već deset dana nismo uvezli megavat struje, zahvaljujući našim norveškim prijateljima koji nam mnogo pomažu", čime je potvrdio da je tajni ugovor već počeo da se sprovodi. Sigurno da na svetu ne postoji šef države koji je ustupio državnu kompaniju (kao što je u ovom slučaju EPS, simbol državnosti), drugoj državi, jer je sa svojom bandom poharao, opljačkao i doveo do prosjačkog štapa!

Ako Vučić nema naviku da objavljuje svoje poslovne planove, Norvežani imaju, pa su detaljno opsali kako će naplaćivati svoje usluge:

„Naša profesionalna naknada za angažman biće fiksna naknada od 1,55 miliona američkih dolara za sav posao koji oba tima obave za realizaciju „modula 1 do 4", do kraja oktobra 2023. Dodatni modul sa dodatnim timovima ili rad od 1. novembra predmet su novog plaćanja.

Profesionalna naknada uključuje celokupno korišćenje stručnog tima, internih stručnjaka i pomoćnog osoblja, kao i korišćenje naših sopstvenih alata i baza podataka tokom projekata. Dodatno ćemo naplatiti direktne troškove, kao što su putovanja između Osla i Beograda i smeštaj u Beogradu. Projekat će se fakturisati na dve jednake fakture, sa datumom dospeća 1. oktobar i 15. novembar".

Dakle, svakih dva meseca po milion i po do dva miliona dolara. Samo za konsultacije. O milionima iz dobitaka EPS-a, nema dostupnih podataka, ali ovaj tajno sklopljeni međudržavni sporazum, prema nekim saznanjima, prirodno podrazumeva podelu profita.

Vučićev savetnik „iz senke" i punih osam godina savtenik bivšeg predsednika Crne Gore, M. Đukanovića, nekadašnja „zvezda" demokratske pljačke Srbije, Mlađan Dinkić, ovih dana je predmet interesovanja Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore. Naime, to tužilaštvo istražuje nekoliko spornih dokumenata iz poslovanja "Montenegro Airlinesa" iz perioda 2014. do 2016. godine, a jedan deo se odnosi na konsultantske ugovore vredne 300 hiljada evra sa firmom "MD Solutions" Mlađana Dinkića. Bivša predsednica odbora direktora crnogorske državne aviokompanije Daliborka Pejović, nije osporila ništa od onoga zbog čega je Dinkić zagazio u kriminal.

Reč je o ugovoru o konsultantskim uslugama sa Dinkićevom firmom "MD Solutions" koji je predviđao da će njegova firma omogućiti aviokompaniji "Montenegro Airlines" da u roku od četiri meseca sa arapskim "Etihadom" potpiše sporazum o strateškoj komercijalnoj saradnji, koji bi obuhvatao takozvani „code share", ali i Ugovor o upravljanju. Ugovor o "code share" potpisan je godinu i po nakon toga, a preostali deo komercijalne saradnje i upravljanja nije ostvaren.

Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore upravo istraživalo je i ranije Dinkićeve „rabote", li je „neko" uvek intervenisao i istraga bi bila prekinuta. Pomenuto tužilaštvo sumnja da su usluge Dinkićeve firme bile nepotrebne i da je sporno da li su one uopšte i obavljene, kao i da je time naneta finansijska šteta nacionalnoj aviokompaniji. Sumnjiva je i druga veza između Daliborke Pejović i Mlađana Dinkića, odnosno da je novcem državne aviokompanije plaćena jedna politička akcija u vreme predizborne kampanje u Crnoj Gori. Dinkić, koji je je savetovao i bivšeg crnogorskog predsednika, osnovao je u Podgorici svoju firmu još 15. oktobra 2015. godine.

Reč je o konsultantskoj kući osnovanoj po modelu svoje firme koja zarađuje i milione na srpskom tržištu. Obe njegove firme, u Beogradu i u Podgorici, zovu se i "MD Solution" i obe je osnovao sa dugogodišnjom saradnicom u Vladi Srbije Dragijanom Radonjić Petrović. Istraga nad Dinkićem vodi do Vučića i nekoliko najvažnijih crnogorskih „vladika". Ostalo će valjda reći istraga.

Vučićeva navika da sklapa tajne ugovore i lične pogodbe, da zaobilazi državne institucije i pravne procedure, počela je znatno ranije, još 2013. godine, čim se dokopao potpune vlasti. Tada je Vlada Srbije i avio kompanija Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, potpisali su 2013. godine sporazum kojim je nacionalna avio kompanija JAT prestala da postoji, a nasledila ju je "Er Srbija", novoosnovana kompanija sa udelom u vlasništu od 51 odsto koliko ima Srbija i 49 odsto koliko ima "Etihad airways". Sporazum je, 1. Avgusta 2013. u ime srpske strane potpisao Aleksandar Vučić kao potpredsednik Vlade.

Finansijski detalji ni do danas nisu sasvim poznati. Ali, onaj ključni deo jeste: država Srbija je za 51 odsto vlasništva u novoformiranoj "Er Srbija" platila višestruko u odnosu na partnera iz Emirata. Hteo je Vučić da fascinira prebogatu feudalnu porodicu, koja leži na milijardama u zlatu i nafti. Naravno, o trošku srpske sirotinje.

Ubrzo, potpisan je tajni međudržavni sporazum za projekt pod nazivom „Beograd na vodi". Zaključen je na osnovu sporazuma Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Javnost do danas nije upoznata koliko je tačno novca građana Srbije uloženo u ovaj projekat. Zapadni mediji su u više navrata pisali o kriminalnoj pozadini ovoga projekta, koji se jednim delom finansirao od „opranog" novca iz ilegalne prodaje srpskog naoružanja i opreme na kriznim područjima u Aziji i Africi.

Kineska kompanija „Šandong" dobila je posao izgradnje autoputa "Miloš Veliki" na deonici Obrenovac-Ljig, koridor 11. Njegova gradnja počela je još 2010, u vreme bivše vlasti, kada su taj projekat radile srpske firme.

Međutim, zbog lošeg kvaliteta radova na jednom delu te deonice, koji su građani već platili 75 miliona evra, krenulo se ispočetka. Ovaj posao, Šandong je dobio na osnovu međudržavnog sporazuma, odnosno bez javnog tendera.Detalje o tome znaju samo Vučić i Kinezi.

I pruga Beograd-Budimpešta gradi na osnovu međudržavnih sporazuma sa Kinom i Rusijom. Kina je tražila tajnost, a Rusija ponudila kredit ali je zapelo oko kontrole potrošnje sredstava.

Jedan od najskupljih Vučićevih poslova koje drži daleko od javnosti, i laičke i stručne, je izgradnja metroa u Beogradu, koji je za sada procenjen na čitavih šest milijardi evra! Neverovatno je da cenu metroa diže, kad god mu se učini zgodnim, Vučićev „blagajnik", Siniša Mali, ordinarni džeparoš sa lažnim doktoratom, razbojnik u punom smislu te reči.

Preduzeće „Beogradski metro" u aprilu 2019. godine potpisan jr sa kineskom kompanijom „Power China International Group Limited", a u onome što je prethodilo, Memorandumu o razumevanju, predviđeno je da „nijedna strana neće objaviti ili staviti na uvid bilo koju informaciju u vezi sa memorandumom bez prethodne saglasnosti druge strane".

U avgustu te 2019. godine, na ovo se pozvao ministar bez portfelja zadužen za inovacije, Nenad Popović, odgovarajući na zahtev da se prikažu ugovori sa kineskom kompanijom CRBC, a u vezi sa izgradnjom srpsko-kineskog industrijskog parka u Borči. Popović je lakonski odgovorio: „Potrebna je suglasnost kineske strane". Ali, i Vučićeve. Tu klauzulu o „ćutanju" predloćio je on a Kinezi rado prihvatili.

Kad je 15. marta 2020. godine u Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog pandemije virusa Korone, Vučiću i njegovoj mafiji "otvorio se" posao veka!

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je već bio raspisao dve javne nabavke za kupovinu maski, rukavica i dezinfikacionih sredstava u vrednosti više od 1,4 milijarde dinara.

Međutim, već 16. marta RFZO ove nabavke obustavlja. Vučić tada lično donosi odluku da svu medicinsku opremu kupuje tajno, daleko od očiju javnosti.

Građani Srbije ni danas u 2023. godini, još uvek ne znaju šta se desilo tog 16. marta, kako je vlast trošila njihov novac, šta je tom prilikom kupovano i od koga, te ko se obogatio od silnih provizija. Jedan od strogo poverljivih ugovora, vredan više od 64 miliona evra, koji je RFZO sklopio, daje neke od odgovora na ova pitanja, ali ne sva. Kriminal se desio, Vlada Srbije je prekoračila ovlaštenja, Vučićevo „preduzeće" zaradilo je velike pare.

tome od koga će šta RFZO da nabavi u jeku pandemije dogovarano je na sastancima u toj instituciji. Na sastanke su dolazili direktori kompanija koje mogu da nabave nešto od preko potrebne robe. Država im je obećavala plaćanje unapred i pomoć oko transporta. Na sastancima su redovno bili i predstavnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Na jednom od tih sastanaka je bio i predstavnik firme Sinofarm, porodična firma iz Beograda koja postoji već trideset godina. Sinofarm je, samo dan nakon uvođenja vanrednog stanja, sa RFZO sklopio ugovor vredan više od 64 miliona evra (sa PDV-om). Za ovaj novac oni su državi prodali preko 700.000 maski, skoro milion i po kombinezona, oko dva miliona mantila i 13 miliona kecelja. Novac od profita i provizije uredno je podeljen između gore pomenutih učesnika ovog posla, pre svega među „drugovima iz Službe".

Osim već poznatih tajnih ugovora sa "Etihadom" i "Eagl Hills"-om, tajni su i ugovori o izgradnji socijalnih stanova (nikada realizovani), zakupu poljoprivrednog zemljišta i kupovini brojila za potrebe Elektro-distribucije Srbije. Kako se u to vreme čulo, arapska kompanija "Amplex" je dobila ekskluzivno pravo nabavke i ugradnje brojila za struju, a posao je ukupno vredeo više od 500 miliona evra, dok bi za brojila bilo izdvojeno samo 150 do 200 miliona evra.

Ostalo su bili troškovi ugradnje i provizija domaćim političarima. Tih 300 miliona ili više, direktno je planirano za „dizanje Srpske napredne stranke u nebesa", bogaćenje naprednjačkih janjičara i finansiranje kriminalnih poslova u lokalnim samoupravama, gde danas „gazduju" Vučićevi „begovi i age".

Bivši direktor Sektora za usluge „Telekoma" Igor Jecl, inače Vučićev „kadar", trenutno živi u Sotograndeu, luksuznom španskom primorskom selu. Za luksuzan život može da zahvali kineskom „Huaveiu": Jecl je bio vlasnik ofšor kompanije „Roflaj (Rofly Investments)" sa Britanskih Devičanskih Ostrva, koja je imala unosne ugovore sa kineskim gigantom i upravo od novca koji je dobio od ove firme Jecl je pokrenuo biznis u Španiji, ali i dobio stan na Bahamima. Sve ukupno, izgleda da je Jecl zaradio najmanje 1,3 milliona evra zahvaljujući poslovima sa „Huavejem". Ovaj bivši direktor „Telekoma", međutim, nije jedini u poslu sa „Huavei".

Naime, prijatelj Igira Jecla, vremešni advokat Milorad Ignjačević, koji je živeo na relaciji Dubai-Beograd-Njujork, preko svoje ofšor firme „Goldberg Brokerage" sa Paname, sklopio je ugovore sa kinsskim IT gigantom, a onda ih osam godina kasnije prepustio Jeclovoj kompaniji. Oni i njima slični ostavili su „zahvalnost" Vučiću i SNS u čvrstoj valuti.

Možda će zaborav prekriti dobar deo zločinačke strategije ovakve likvidacije Srbije, za račun male klase ljudi bez morala i obraza, ali večito gladne vlasti, moći i novca. Jedan od poslednjih velikih intelektualaca u Srbiji, najvećem delu javnosti nepoznat zbog svoje skromnosti, izveo je ovakav zaključak nakon svega što je video poslednjih deset godina rušilačke vlasti Aleksandra Vučića: „Mislim da Srbije više nema. Ima senke vlasti, ima zastave i imena, ima geografskog prostora, ali nema države Srbije, nema građana, ni zakona. Država nije preživela ovu vlast. Ako nema građana, nego rulje, onda se ne radi o teritorijama, nego o pašnjacima".

„Puklo je" i među Vučićevim „naprednjacima". Njegova doskorašnja ministarka Jadranka Joksimović, „prepoznala je mešetara i manipulanta u svojim redovima" pa ga je ovako opisala: „Razumem ja da Siniša Mali ne razume štošta, pa ni moje stavove, nerazumevanje i neznanje je neprikosnoveno ljudsko pravo. Ali da iz tog nerazumevanja podmeće meni foteljaštvo i nekolegijalnost neće proći bez odgovora. Ja sam ponuđenu funkciju odbila, hvala lepo, dok je isti Mali izigravao moćnog ko-predsednika stranke i nudio funkcije svojim ličnim drugarima i drugaricama, i to baš iza leđa svojim stranačkim kolegama. Ali, ako je Mali mislio da su mi Trivanka i Mišćević, pošto sam o njima nešto komentarisala, stranačke koleginice, onda se on nešto zbunio, ili je u međuvremenu mene izbacio iz stranke, a Miščevićku učlanio i Trivanku unapredio. Možda je to i realnost stranke kojom Mali upravlja i koju zastupa. Videćemo"

Joksimović se nije na tome zadržala pa je stvari malo „personalizovala" i pojasnila: "Tanja Miščević je antitalentova klimoglava službenica, a bivši mrzitelji Vučića i SNS kao ova nesretna pojava Jelena Trivan, sada je i unazad nekoliko godina, perjanice nekog novog SNS sa multiplikovanim javnim funkcijama".

Međutim, tužni Vučićev cirkus koji okreće svoj „vergl" i vrti ringišpil sa istim pričama na svim pomračenim medijima vladajućeg režima, došao je do svog kraja. Dalje neće moći. Ne zna se ko će se prvi probuditi iz kome. Policija sigurno neće (možda se samo skloni kad masovni bes provali). A, to je tek jedna od razorenih institucija sistema.

Penzionisani policijski inspektor za privredni kriminal, Siniša Janković iz Pančeva, nedavno je na nekom skupu u Novom Sadu izjavio je da su operativne sposobnosti MUP-a Srbije sistematski urušavane, zbog čega su iz policije bežali kvalitetni ljudi, a na njihova mesta dolazili oni koji nisu tu da se bore protiv kriminala već da štite kriminalce, i još dodao da su:

"Svi koji su mogli napustili MUP, a na njihova mesta su primani ljudi koji nemaju zadatak da se bore protiv kriminala, već upravo da štite kriminalce. To je duboko sistemski rađeno".

Duboko sistemski je i razarana država Srbija. Tajnim ugovorima i javnim cirkuskim predstavama. Drama je predstavljena kao komedija. Vreme je za suočenje sa istinom.