Banat

Prvomajski uranak u Zrenjaninu

O ustanku ni reči

Gradonačelnik Zrenjanina Salapura za uranak obišao „početak radova na dogradnji fabrike vode“, samo u društvu službenika gradske uprave.Sjajno. Podelio pare belosvetskim medijskim kućama, a lokalne uskratio za novosti vezane za najvažnije teme za građane. Valjda misli da je dovoljno da svoju selfiranu sliku objavi na svom fejsbuk profilu i da je i taj mučan posao završen... e, cvrc.

Milica Gardinovački

Za razliku od prethodnika na toj dužnosti, Čedomira Janjića, gradonačelnik Zrenjanina Salapura ne smatra da mu pri poseti nazovi fabrici vode na Mihajlovačkom drumu treba pratnja novinara. Čak ni iz redakcija kojima je sredinom aprila iz gradskog budžeta odobrio 20 miliona dinara, kao „podršku njihovim nastojanjima da što sveobuhvatnije i svestrane izveštavaju javnost o aktivnostima lokalne samouprave i njenih čelnika“.

Da i ne pominjemo ljude iz medija koji nisu dobili ništa, a koji bi se, na primer, usudili da ga pitaju dokle će izbegavati da govori o odgovornosti prethodnog gradonačelnika i „njegove administracije“ što Zrenjanin još nema zdravu vodu za piće, a obećavana mu je za početak 2016. ili, na primer, zašto još nisu počeli radovi na izgradnji postrojenja za prečišćavanje gradske otpadne vode, a što je on obećavao za kraj 2021…

Da ga ozbiljni novinari ne bi podsetili šta je sve shodno SNS partijskoj disciplini morao da slaže sugrađane, Salapura je u posetu nazovi fabrici vode na Mihajlovačkom drumu poveo tek službenike iz svog kabineta, a oni su shodno njegovim instrukcija, putem zvaničnog portala grada Zrenjanina, „informisali“ javnost o tome da su konačno „počeli radovi na dogradnji fabrike vode“ (kao da je ona ikad proradila pa se sada, eto, dograđuje)…

Kada preduzetnici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ovdašnjim domaćinstvima i fabrikama ispostave prvi račun za isporučenu „zdravu vodu za piće“, Salapura će, ako do tada ostane gradonačelnik, morati da proguta knedlu i svima predoči koliko je vrednost vode koju „gradskoj“ fabrici isporučuje „Vodovod i kanalizacija“, a koliko su investitori iz UAE u nju zaista investirali. I koliko je njihovo ulaganje manje ili veće od onoga što je aprila 2012. od Grada i države tražila nemačka kompanija „Vasertehnik“ da napravi i proda nam postrojenja u kojima bi stručnjaci i radnici koje plaća Grad prerađivali vodu za piće i kao zdravu isporučivali Zrenjanincima (i naravno za njenu valjanost odgovarali svojoj deci, roditeljima, rođacima, prijateljima i komšijama…)

Angažovao se gradonačelnik obilazeći periferna dešavanja u gradu: pratio je malu olimpijadu školaraca do 9 godina u Kristalnoj dvorani, nastupe malih denserki iz privatnog kluba Nikolete Dojkić, i postao čuvar tradicije i lepih ideja sa turističkim potencijalom posetom etno kući u selu Stajićevo na 10 kilometara od Zrenjanina.

Posetu tom selu je proširio na obilazak poljoprivrednog gazdinstva istaknutog SNS poljoprivrednika, a sve u cilju pomocije stranke i u korist (izgleda) dolazećih izbora. Najbolja priča je što je prisustvovao i stručnom sastanku sa testom u gradskoj kući, u baroknoj sali u organizaciji udruženja patronažnih sestara, a sa temom ŠKOLA DOJENjA. Sve samo ne suočavanje sa istinom da je jedina investicija koja je u gradu završena mali reklamni toranj na kružnom toku na ulazu u riteil centar BIG (nekadašnji AVIV).

Obilaznica i dalje nije završena, LINGLONG nije još uvek dostavio neophodnu dokumentaciju za rad fabrike, najavljena ŠNELŠTRASE do Beograda nije ni započeta, a kada će-ne zna se, prilazni putevi LINGLONGU, bunari za pijaću vodu za tu fabriku i zgrade za dolazeće radnike iz Kine, Indije, Tunguzije i ko zna odakle još su u završnoj fazi tako da gledajući sa strane jedino važno što postoji je LINGLONG.

Indijci koji trenutno rade u fabrici guma imaju radnu rutinu.Smešteni su u nizu privatnih kuća u naselju Putnikovo. U povratku sa posla navrate u lokalni market,kupuju najosnovnije namirnice za jelo i uglavnom votku. Napijaju se do iznemoglosti, a onda spavaju i ranom zorom kreću u krug fabrike na poklonjenje kineskim menadžerima.

Više niko ne pominje mnogonajvljivani gradski stadion. Radovi su prestali pre, recimo, osam meseci. Niko nije obelodanio da je došlo do katastrofalnog građevinskog propusta jer će cela novosagrađena tribina morati gotovo cela da se rekonstruiše. Nečijom krivicom nemoguće je postavljanje sedišta, a ima i nizove sitnijih promašenih preračuna. Tačnije: ruši i zidaj ponovo. Kod stadiona nema ni portira, ni obezbeđenja, a posete SNS čelnika iz lokala i pokrajine su utihnule. Rekli bi građani:čemu sekiracija kad ionako nemamo gradski fudbalski klub, a i dok je daaaavnoooo postojao tribine su bile skoro savim prazne.

Prazni su i lokali u najužem centru grada. Na nekadašnjem šetalištu sa organizovanim drvoredom gde su građani dolazili u kupovinu gotovo svih zamisliih potrepština, gde ste mogli uz kafu da vidite mnoga poznata i sasvim nova lica i gde su se ljudi sastajali druženja radi i zbog šetnje sa decom sada bukvalno hiljade kvadratnih metara praznih lokala čekaju čudo.

Većina lokala je u vlasništvu JP STAMBENA AGENCIJA i oni kreiraju cene i visinu zakupa. Cene su astronomske kao da smo u centru Beograda ili Novog Sada,a ne ubogog Zrenjanina.Potencijalni korisnici lokala odustaju, a gradom kruži priča da je na većinu lokala oko bacio Kneževićev kum i da se ti ne mogu da izdaju (čitaj:ne smeju) bez obzira na visinu zakupa. U centru se nalaze samo banke, kladionice i par butika koji su vlasništvo žena istaknutih SNS političara. Da li oni plaćaju zakup i koliko...eeeeee!

U međuvremenu sasvim je utihnula takozvana gradska opozicija... bar oni koji su sebe tako nazivali. Besmisleni građanski pokret koji predvodi (valjda) pekar Rukeci i ono malo zainteresovanih građana za bunt odvodi van grada na periferiju očekujući da se gradski SNS estabišment ozbiljno uplaši kolone od 10 do 15 vozila koji voze oko kružnog toka na izlazu iz grada. To je najverovatnije buduća SNS koalicija jer neko ko je ozbiljan u opozicionim planovima ovakve poduhvate nikada ne bi započinjao.

Ponoševo SRCE je prikupljalo pred sam praznik potpise za registrovanje političke patrije i zaista je bio dobar odziv. Ponoš u gradu ima priličan broj pristalica... mnogo veći nego očekivano. Postoje i grupe koje se javno ne eksponiraju, ali pripadaju nestranačkim intelektualcima i sigurno će da podrže Ponoša u narednim izborima. Stranka slobode i pravde odlazi u sve veću dubiozu pružajući podršku Đilasu i Mariniki kojima rejting drastično opada.

Može da se kaže da padaju u nemilost. Ističe se iz stranke na lokalu žena koja je u vrhu u gradskom SSP odboru-Sonja Pernat. Retorična, sa laganim i razumskim obraćanjem građanima vezano za probleme koji trenutno prate zrenjanince i sa dobrom komunikacijom sigurno bi imala mnogo više uspeha u lokalnoj politici da nastupa za neki lokalni građanski pokret ili udruženje nego duvajući u jedra kompromitovanom Đilasu i Mariniki. To je na žalost gubljenje snage i vremena, no... svako po svojim nahođenjima. Uz nju je u stranci i Danilo Đeković, mladi i retorični čovek koji je izgledao perspektivno do poslednjih izbora. Nakon toga se manje pojavljivao u javnim SSP nastupima. Šteta.

Njih dvoje bi mogli da urade za grad mnogo više kada bi se oslonili na svoj stav, snagu i pristup problemima građana Zrenjanina umesto na finansije SSP i gospodina Đilasa. Da li neko pokušava da ih opstruiše ili nagrdi, ali po gradu kolaju priče da se u prostorijama SSP i pokreta ujedinjenih fantoma (PUF) vikendom kocka i da su među redovnima i sa velikim ulozima jedan konzul u susednoj zemlji, a iz dela grada koji se zove Mužlja i jedan bivši direktor toplane u gradu. Koliko je to tačno videće se uskoro. Do tada različiti vetrovi duvaju na političkoj vetrometini, ali šta mogu vetrovi potonuloj lađi?

I za kraj: Prema podacima koje je objavila Agencija za restituciju, jevrejskoj opštini je do sada vraćeno 10 stanova, pet poslovnih prostora i 5 zgrada u gradu. Vraćeno je i više od 333 hektara poljoprivrednog zemljišta i oko 1.000 m2 građevinskog. Sve to zajedno je imalo vlasnike, ali bez naslednika. Zakon vraća imovinu nekome ko ni po čemu ne bi trebao da je dobije jer jevrejska opština je - šta? Udruženje? Koga i čega? Nešto se valja ispod žita, a znamo i zašto. Znamo da se sve može dok nam ne postane svejedno. Posle toga se ne može ništa. Odavno nam je svejedno. Ostali su kvazi potkovani teoretičari sa dva zuba i tri padeža. Unapred pohlepni, neborci, alave neznalice, ćutolozi i trtadšije... Ko da izađe na crtu sistemu? Šta nam preOSTAJE?