https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Ruka ruku mije, pogotovo ako su ruke policije

 

Kako Brojèin maligane broji

 

Na druženjima, na kojima je Željko Laziæ, zamenik naèelnika unutrašnje kontrole u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nezaobilazna ikebana, a Milan Brojèin, komandir policijske ispostave u Adi, glavni kupler-majstor, formira se kadrovska politika pokrajinskog MUP-a, ali se odreðuju i mere za neposlušne

 

Arpad Nað

 

Željko Laziæ je danas zamenik naèelnika unutrašnje kontrole u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i savetnik za informisanje. Potekao je iz PU Kikinda, gde je morao da da otkaz kada je uhvaæen u naplaæivanju svojih usluga, kako u novcu tako i u naturi, i drugim propustima u radu.

Njegovo vaskrsnuæe i ponovni nagli politièki uspon poèinju jednom saobraæajnom nesreæom u leto 2008. Tada je, vozeæi putnièki auto u pripitom stanju, u mestu Sajan naleteo na motociklistu Ištvana Demetu. Željko je u trenutku nesreæe imao više od dva promila alkohola u krvi.

I pored toga, Laziæ nikada nije odgovarao, jer je pretio Demetu i njegovim ukuæanima da sluèajno ne podnose prijavu. Ovakav, sa puterom na glavi, on je bio idealno rešenje za visoku funkciju u unutrašnjoj kontroli, jer se takvim lako manipuliše. A Laziæ se potrudio da napravi dovoljno drugih zlodela zbog kojih bi ga imali u šaci.

Èovek je, jednostavno, sklon èašici i vožnji u pijanom stanju.

Jedan od njegovih pajtosa je Milan Brojèin, komandir policijske ispostave u Adi. I baš taj Brojèin pokazuje posebnu sklonost ka pomaganju pijanim vozaèima. Tako je u novembru 2009. pomoænik predsednika SO Ada Željko Prekajski svojim vozilom udario nepropisno parkiranu - kuæu. Na uviðaj je izašla ekipa policije, a Prekajski poziva Brojèina, koji svojim podreðenima nareðuje da ne saèinjavaju zapisnik, a izveštaj o intoksikaciji pijanog vozaèa netragom nestaje. Stanarima kuæe nije ostalo ništa drugo nego da štetu poprave o svom trošku.

Odmah posle toga Brojèin od SO Ada dobija osam mobilnih telefona pojedinaène vrednosti izmeðu 500 i 850 evra, a raèune za njihovo korišæenje takoðe pokriva Skupština opština.

Uzgred, takoðe kao protivuslugu, Brojèin dobija moguænost da se gosti po najelitnijim lokalima u Senti, istim onim u koje svraæaju eminentni kriminalci. Raèune ne plaæa iz svog džepa, veæ na potpis. Kome se posle toga šalju ti raèuni na realizaciju i po kom osnovu, nije nam poznato.

Tako je Brojèin rado viðen gost i u lovaèkoj kuæi Irmenjija, tasta predsednika opštine Ada. Sa njim tamo svraæa i Željko Laziæ, èija je uloga da svaki put kada se pokrene neka istraga protiv Brojèina istu zaustavi slanjem unutrašnje kontrole da provere baš iste one koji istražuju Brojèina. Tako se dešavalo da bude lustriran i tužilac iz Subotice koji je pokušao da pokrene istragu o ovim kriminalcima u uniformama.

Uz terevenke u lovaèkoj kuæi ide i lov na kome uèestvuju i mnogi politièari. Na tim druženjima, na kojima je Željko nezaobilazna ikebana, a Brojèin glavni kupler-majstor, formira se kadrovska politika pokrajinskog MUP-a, ali se odreðuju i mere za neposlušne.

Jednom prilikom je Brojèin dobro zabrljao, pa je lièno direktor policije Veljoviæ naložio istragu povodom cepanja jednog izveštaja o alkoholisanosti vozaèa. Tu veæ Brojèinu nisu mogli da pomognu ni Laziæ ni lovaèka kuæa, pa je morao dublje da zagrabi u vreæu sa blagom. Tom prilikom se radilo o dežurnom vozaèu u alkoholisanom stanju Stajki Simidinu, dobro uglavljenom u fisove koji kontrolišu pekare i poslastièarnice tog kraja.

Simidin je veæ bio poznat policiji po svojoj obesnoj vožnji kada je u Temerinu mrtav pijan izazvao saobraæajnu nesreæu u kojoj su na licu mesta poginuli jedan muškarac i njegova trudna supruga. Krivac za nesreæu beži sa lica mesta i odmah zove svoje roðake vapijuæi za pomoæ, a ovi angažuju Brojèina koji sreðuje da nestane izveštaj o Simidinovoj alkoholisanosti i da sudija ima razumevanje za poèinioca.

Epilog ove tragedije je da je Simidin dobio godinu dana zatvora uprkos tome što je prethodno bar 30 puta hvatan pijan za volanom, a izdašni roðaci èudnih imena sakupili su onoliko para koliko je Brojèinu trebalo da se zataška afera sa nestankom veštaèenja. Poginule muža i ženu i njihovu još neroðenu bebu niko više nije spominjao.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane