Pokradina
V.D. direktor Fonda za kapitalna ulaganja
Vojvodine, vrši funkciju Pajtićeve "konkubine"
Nesvršeni student
i savršena veza
Gospodin Đorđe
Malenković, inače otac Nebojše Malenkovića, zvanog Neša Peša, svojevremeno je uspeo da prevari čak i samog
Tita lažno mu se zaklinjući na vernost! Takav je u stanju da obrlati i malog
Bojana Pajtića i da za gospodara na skoro celokupnim pokrajinskim budžetom,
progura svog sina, započetog ali nesvršenog studenta!
Arpad Nađ
Javni dug Srbije u njenoj istoriji nikada nije bio veći. U ovom trenutku
Republika Srbija stranim poveriocima duguje 44,4 odsto bruto domaćeg proizvoda
(BDP), što znači da, kada bismo odmah morali da vratimo sva potraživanja, skoro
svaki drugi dinar zarađen u ovoj zemlji otišao bi na otplatu duga.
Pošto se radi o dugoročnom zaduživanju, otplate će pasti na pleća naše
dece, unuka, pa čak i praunuka.
U poslednje tri godine Srbija je pozajmila čak šest milijardi evra kako
bi stabilizovala svoj budžet, jer je tek trećina ukupnog novca otišla u razvoj
privrede i infrastrukture, dok je ostatak potrošen na zapušavanju budžetskih
rupa.
Nekako u isto vreme kad je krenulo enormno i nekontrolisano zaduživanje
Srbije usvojen je zakon o izdvajanju za budžet Vojvodine. Da li je to baš
slučajno ili ne manje je značajno u odnosu na pitanje da li se time makar malo
poboljšao standard stanovnika severne od dve srpske pokrajine. Nekima, zaista,
i jeste krenulo bolje, ali to su oni koji su najbliži kasi. Običnom narodu je
iz dana u dan sve gore.
Po ustavu, Srbija sedam odsto fiskalnih prihoda sa cele teritorije
Republike prebacuje u budžet Vojvodine. Planom koji su poslanici skupštine
Vojvodine usvojili krajem decembra prošle godine, ovogodišnji budžet pokrajine
trebao je da iznosi 60,7 milijardi dinara. Ono o čemu poslanici pokrajinske
skupštine nisu odlučivali, a što je rešio aktuelni predsednik Izvršnog veća
Vojvodine Bojan Pajtić, jeste da će skoro četiri petine ove sume, odnosno oko
50 milijardi dinara, otići preko Fonda za kapitalna ulaganja.
Sredstva koja su pomenutom odlukom skupštine Vojvodine zaista trebala da
budu dodeljena Fondu iznosila su samo 9,3 milijardi dinara, odnosno pet puta
manje od onoga što je realno prošlo kroz račune ove institucije.
Pajtićeva ideja pljačke državnih para je do besmisla jednostavna, ali
zato više nego efikasna: sav novac iz budžeta sliva se u fondove, od kojih je
pomenuti za kapitalna ulaganja najveći, odakle se deli navodno za ispunjenje
budžetskih stavki. Sami pokrajinski sekretarijati, koji bi bili ekvivalent ministarstvima
na republičkom nivou, nemaju nikakav dodir sa novcem. Skoro sve
tendere za potrebe sekretarijata sprovodi Fond za kapitalna ulaganja. Kompletno
centralizovana pljačka.
Da bi otimačina
narodnih para mogla da se lakše odvija, Pajtić je sve školovane
kadrove sklonio sa čela
fondova preko kojih se upravlja vojvođanskim budžetom, a na
njihova mesta doveo najnesposobnije ćutologe i klimoglavce koje je mogao
da pronađe.
Kako je Fond za kapitalna ulaganja najvažniji, jer preko njega ide skoro sav
novac, najveći
nesposobnjaković je
doveden na njegovo čelo.
Sadašnji
direktor ovog fonda je Nebojša Malenković, zvani
Neša Peša, nesvršeni student, momak od 24 godine blizak Pajtićevom šlicu,
izdanak jedne od porodica na kojima počiva vojvođanska
„demokratija".
Nebojšin otac
je Đorđe Malenković, nekada
odani Titov pionir, čovek
iz počasne
straže
pored odra maršala,
komunista sve do 2000. godine. Kao provereni kadar za službu svima na vlasti Đorđe postaje i
šef
obezbeđenja
Izvršnog
veća
Vojvodine, a Demokratskoj stranci pristupa 2008. kada se uverio da ni jedna
druga stranka neće
da formira vlast ni u Republici, a još manje u pokrajini.
U novom dresu
Đorđe Malenković dospeva i
do titule magistra u nekoj disciplini za koju intelektualci nisu ni čuli.
Odmah pošto je sebe
obezbedio u novoj vlasti, Đorđe se postarao da se u Izvršnom veću zaposli i
njegov sin, koji je upravo bio izašao iz tinejdžerskog uzrasta. Manje od tri
godine kasnije, što
zahvaljujući
tatinom uticaju, što
sopstvenim i Pajtićevim
seksualnim nastranostima, Neša Peša postaje v.d. direktora Fonda za kapitalna
ulaganja Vojvodine, kroz čije ruke prolazi skoro pedeset
milijardi dinara iz pokrajinskog budžeta.
Osim što je
udomio i bezmalo udao svog sina, Đorđe Malenković je
obezbedio i ostale članove
rodbine. Ćerku
svoje rođene
sestre on prvo 2008. učlanjuje u Demokratsku stranku, a zatim joj odmah nalazi
i i plaćenu
funkciju u opštinskom
odboru, pa čak
i u Skupštini
opštine
Ruma. Dok se nije učlanila
u DS sestričina
je krmeljala na stomatološkom fakultetu koji potom neverovatnom brzinom završava, a ujka
Đorđe joj 2010.
nalazi radno mesto i u Zdravstvenom centru u Rumi, ambulanta u Klenku.
Đorđe Malenković je uspeo u
istom zdravstvenom centru da zaposli još neke rođake, tako
da mu sa punim pravom pripada magistarska titula iz bilo koje oblasti, posebno
jer još
nije do kraja rasvetljeno da li je on svog sina gurnuo u Pajtićev krevet
ili je bilo obrnuto.
U svakom slučaju, čak ni majka Neše Peše ne krije
svoju začuđenost kako
je njen sin, poneseni pa upušteni student, za manje od tri godine od skupljača pikavaca
po Banovini dospeo na funkciju jednog od najmoćnijih ljudi pokrajine.
A, taj čovek, kao što se
videlo, faktički
upravlja sa više
od pet odsto ukupnog srpskog budžeta, koji se sa svoje strane puni
još
samo pozajmicama iz inostranstva!