Subotica

 

Kako su u stečajnim postupcima ojađeni i mali akcionari i preduzeća u severnobačkom okrugu

 

Radnička klasa i stečajna masa

 

Stečajna mafija u severnobačkom okrugu školovana je u najgorim i najokorelijim kriminalnim krugovima, sa ciljem uništavanje preduzeća u tranziciji, ali i sa namerom da pojedinci zgrnu veliku materijalnu korist u odsustvu države, prava i pravde. Ono što se odigralo sa preduzećima u stečaju (a kako su pala u stečaj, posebna je priča) širom Srbije i Pokrajine Vojvodine, možda se ponajbolje vidi na primeru Subotice, kao neusmnjivom centru severnobačke regije.

 

A. Nađ

 

Vrlo dobro pripremljena grupa ljudi, radeći strogo po nalogu političkih moćnika, krenula je da vodi stečaje do tada dobrih preduzeća, a sve zarad lične koristi, što se ubrzo pokazalo kao tačno. Kolektivi su propadali, radnici ostajali bez posla, a cela sela i naselja bez najosnovnije egzistencije za život. Ovo je bio kriminal bez presedana prema svome narodu, gori svakog prošlog rata ili bilo koje druge pustoši na ovim prostorima. Ako samo pogledamo šta se dešavalo u Severnobačkom okrugu sa sedištem u Subotici, a gde pripadaju opštine Bačka Topola i Mali Iđoš, dolazimo do frapantnog podatka da su praktično pojedinci i uigrane grupacije uspele da unište sve što je valjalo od privrede.

Ali, ono što je najgore, svi su poznati policiji, sudovima, tužilaštvu, po imenu i prezimenu, po nedelima, ali im ni sa glave do sada ne fali. Stečajna mafija je uspela da uništi kolektive kao što su Sever iz Subotice, Agrokombinat iz Subotice, Bratstvo Subotica, Poljoprivredna imanja Krivaja iz Krivaje, Nova Brazda iz Đurđina, Pačir iz Pačira, Mala Bosna, Medoprodukt i Jukom iz Tavankuta, ZZ Bajša iz Bajše, Tetečka, Bačka sz Čonoplje, Enomag iz Bačke Topole, ZZ Čantavir, ZZ Stara Moravica, PD Mali Iđoš, ZZ Mali Iđoš, Njegoš iz Lovćenca, Antilop iz Feketića i mnoga druga imanja...

 Protagonisti ovakvog uništenja firmi su bili čelnu ljudi Trgovinskog suda iz Subotice, na čelu sa predsednicom tog suda Ilonom Stajić. Ranije je tu nečasnu ulogu obavljala Marki Bin Ana. Najveće uništenje i stečaj severnobačkih firmi odigravao se tokom 2003. godine pa nadalje. Ako znamo da je u tom periodu predsednik Trgovinskog suda bila Ilona Stajić, znači sve se odigralo pod njenom palicom. Da zlo bude veće, ona je i danas predsednik Privrednog suda, ali sada preimenovanog kao Privredni sud Subotica. To mesto je, izgleda, po zaslugama nekih moćnika zaslužila.

U svemu ovome se apostrofira kao njen mentor Jožef Kasa koji je skoro zbog pljačke ovog naroda i njegove imovine zaglavio u zatvor. To nam je slika i prilika našeg pravosuđa i političke oligarhije na seveeru Bačke. Šta je ovde najinteresantnije u svemu ovome, kada je stečajni sudija bila Ilona Stajić predsednik  stečajnog veća je bio Čeljuska Ivan, dok su za stečajnog upravnika postavljali Stevana Moldovana  sa Palića ili Šandora Šomodija iz Stare Moravice, ali su oni imali i rezervne varijante za stečajne upravnike poput Vladimira Zužića  i drugih, ili njima posebno vernih osoba.

Ovde je takođe interesantno, da je stečajni sudija bio Ivan Čeljuska, a tada je predsednik stečajnog veća bila Ilona Stajić...I tako u krug, neviđenom i beskonačnom rotacijom, sa osnovnim ciljem da se što više napljačka. Supruga Ivana Čeljuske  u to vreme je bila zamenik Okružnog javnog tužioca u Subotici, a predsednica suda je bila Marki Bin Ana, ovo se vidi kako su dobro bili umreženi i kako je sve dobro funkcionisalo.

Da ne bi bilo nikakve dileme, u pitanju je začarani krig mafijaško lopovske družine, jasno se identifikuju pljačkaši konkretnih firmi, kao i pljačkaši novca malih akcionara, koji su godinama stvarali i gradili te kolektive, da bi ih na kraju ova mafija prigrabila za sebe.

Sve u svemu hronologija ove pljačke je izgledala ovako:

Ilona Stajić i Čeljuska Ivan imenuju stečajne upravnike, da odrade to što treba da odrade. Očiti primer kako to funkcioniše desio se u mestu Šupljak kod Subotice, dok su kasnije "olešili" Krivaju, Čonoplju, Telečku, Mali Iđoš, Đurđin, Bajšu i druge. Pomenuti Stevan Moldovan je bio u Upravnom odboru u Šupljaku, a zaposlen u to vreme kod Ledenjaka. Protiv njega je bila podneta krivična prijava, međutim kao takav obeležen poslužio je da bude stečajni upravnik u mnogim firmama, pa čak i u Šupljiku gde je ranije bio član UO - koji apsurd i neka čudna slučajnost. Na taj način su mnoge firme do kraja opljačkane i prodate bud-zašto. Ako znamo da je vlasnik firme Ledenjak iz Subotice Antal Ledenjak, koji je u bliskim odnosima sa Jožefom Kasom, onda nam je jasno da je ova pljačka legalizovana. Ovo pogotovo potvrđuje činjenica da je u tom periodu Kasa bio potpredsednik vlade Srbije. Znači, pljačka je legalizovana uz podršku iz samog vrha države Srbije!

  Ovde treba pomenuti da je supruga Stevana Moldovana zaposlena kao direktor jednog od preduzeća, a čiji je vlasnik "pošteni bogataš" po imenu Laslo Čakanj koji je u posebno dobrim odnosima sa Kasom i Ledenjakom.

Da apsurd i zlo budu veći, već ozloglašena Ilona Stajić je i danas predsednica Privrednog suda u Subotici, i dalje sa svojim vernim poslušnicima (sudijama) presuđuje u korist mafije, a na štetu zaposlenih i malih akcionara. Umesto da sa Kasom i sličnim njemu  budu u zatvoru, takve osobe sumnjivog morala i poštenja i dan danas dele pravdu u Subotici. Na ovaj način mali akcionari iz Severnobačkog okruga sa sedištem u Subotici bili su prinuđeni da se obraćaju svim relevantnim činiocima i javnosti u državi Srbiji da do kraja raskrinkaju ovu kriminalnu organizaciju i da ih privedu pravdi, a da bivši zaposleni i država Srbija budu namireni konfiskacijom imovine od ovakvih kriminalaca.

Oni se naivno još uvek nadaju da će pravosudni organi po ovim pitanjima ubrzo početi da rade, jer dokazi o ovim pljačkama postoje, a koji se čak mogu pronaći u arhivu navedenih sudova u Subotici i u tužilaštvu i policiji. Ipak, kažu i da će, ukoliko postoji dobra volja da se sve ovo do kraja razotkrije i reši, i mali akcionari uvek će biti na raspolaganju da  pomognu oko rasvetljavanja i dokazivanja ko je sve učestvovao u pljački ovog naroda i zajedničke imovine svih nas.

Na kraju, posebno je zanimljiv podatak da su dokument sa neporecivim dokazima o kriminalnim stečajnim postupcima  mali akcionari doneli 12. marta 2013, u trenutku dok je on jednoglasno usvajan na sednici Upravnog odbora Saveza udruženja akcionara Vojvodine 19. marta 2013. godine. A kad će nešto po tom pitanju držacva da radi, ne zna se...