Zaječar

Pri kraju izgradnja Kotlujevačkog mosta u Zaječaru nakon što je stari srušen iz obesti i neznanja

Vlada nagradila estradnu bahatost

Bezmalo godinu ljudi iz dobrog dela naselja Kotlujevac morali su da pešače nekoliko kilometara da bi stigli do rođaka i prijatelja od kojih su udaljeni par stotina metara. Stari most, koji je uz manje opravke mogao da služi za automobilski saobraćaj, srušen je po nalogu estradnog menadžera Saše Mirkovića i bez validne studije koja bi dokazala da je rušenje opravdano. Gradnja novog mosta nemilice je korišćena za političku promociju zasnovanu na lažima, a i izveštaj na osnovu kojeg je Vlada Srbije ovih dana donela odluku da izdvoji novac za izgradnju mosta vrvi od lažnih poluistina i netačnih podataka.

Vuksan Cerović

Sa zakašnjenjem od bezmalo pola godine, novi Kotlujevački most, izgrađen na mestu starog koji je srušen pod blago rečeno sumnjivim okolnostima, biće konačno završen. Kada se to dogodi biće okončane i muke ljudi koji žive na obalama Crnog Timoka, koji su nedopustivo dugo morali da po kiši, snegu ili vrućini, pešače da bi stigli do rođaka ili prijatelja od kojih su objektivno udaljeni svega par stotina metara. Verovatno je neko od tih ojađenih ljudi krajem prošle godine na zidu jedne kuće pored mosta ispisao grafit: „Vratite nam staru građevinu. Mirkoviću pederu!"

Ko zna kada bi Kotlujevački most bio završen, jer je zvanični investitor „Direkcija za izgradnju" Zaječar u blokadi već duže od tri meseca (u trenutku kada sam pisao ovaj tekst radilo se o cifri većoj od 40 miliona dinara), a Zaječar nema u budžetu novca za tako skup objekat. Bilo bi ga, naravno, da nije potrošen za razne Mirkovićeve bahanalije. I posle dve godine, koliko je na vlasti, on očigledno misli da lokalna samouprava funkcioniše po estradnim pravilima, a ne po zakonskim propisima. Zahvaljujući toj bahatosti, umesto da za dve godine njegove vladavine budu smanjene obaveze zatečene iz 2012. godine od 1.205.562.000 povećane su u 2014. godini na 1.734.420.000 dinara i za skoro 200 miliona su pretekle ostvarene budžetske prihode!

Vlada spašava lažove

Srbija je, nema nikakve sumnje, zemlja političkih i ekonomskih apsurda. Dok u normalnom svetu, koji poštuje pravila poslovnog ponašanja, oni koji se o njih ogreše bivaju kažnjeni, u Srbiji ih nagrađuju. Upravo to se događa sa Kotlujevačkim mostom u Zaječaru: stari most je srušen bez stručne studije koja bi nedvosmisleno pokazivala da mora da bude srušen jer ne može da služi za bilo kakvu upotrebu. Za novi most je izabrano jedno od od naskupljih rešenja i sa stanovišta gradnje i sa stanovišta održavanja. Za ulazak u taj posao nisu postojala obezbeđena sredstva, niti je rađena studija opravdanosti takvog projekta. Sve je, slobodno se može reći, bilo prepušteno privatnom razmišljanju i odlučivanju estradnog menadžera Saše Mirkovića, koga prema nekim izvorima Aleksandar Vučić doživljava kao „multimedijalnog eksperta za ciganisanje". Uistinu ne bez razloga.

Odlukom o budžetu grada Zaječara za 2014 godinu, koja je doneta krajem 2013. godine, za investitora je određena „Direkcija za izgradnju" Zaječar. Planirano je da grad iz budžeta obezbedi 26.289.123,00 dinara, a da preostalih 111.530.877,00 dinara budu sredstva iz kredita. Zaječarski vlastodršci i „Direkcija za izgradnju" u posao su ušli praktično bez dinara, jer i pored tri pokušaja nijedna banka se nije prevarila da gradu, koji neredovno izmiruje obaveze, odobri kredit.

Ta surova istina je prikrivana brojnim manipulacijama... Bez obzira na besparicu radovi su uz poveliku pompu započeti 6. septembra 2014. godine i potrajali dok stari most nije srušen, a onda su stali. Mrdnuli su tek proletos, kada se patološki lažov Saša Mirković na sajtu grada Zaječara pohvalio da će premijer Aleksandar Vučić da nagradi Zaječar (ustvari njega), što se nije zadužio kod banaka, pa će dati lovu da se Kotlujevački most završi.

Kako je to i sa kime dogovoreno i ko je tom dogovoru kumovao, potpuno je nejasno, jer dokumenat „Izveštaj o stanju realizacije mosta preko Crnog Timoka u Zaječaru - Kotlujevačkog mosta", koji smo po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja dobili od JP „Putevi Srbije", nigde nije zaveden, niti ga je bilo ko potpisao. Na osnovu takvih dokumenata (osim ako je postojao neki drugi) odluke ne donose ni saveti mesnih zajednica, a kamo li vlada jedne države.

Pa ipak, Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (to bi trebalo da znači da je to ministarstvo autor pomenute informacije), 7. maja 2015. godine donela Zaključak 05 Broj 351-468/2015-1 kojim je prihvatila pomenuti izveštaj, preporučila JP „Putevi Srbije" da iz sopstvenih prihoda na račun grada Zaječara uplati 137.820.000,000 dinara koliko košta most sa PDV i da način realizacije sredstava po tom zaključku uredi posebnim ugovorom sa gradom Zaječarom.

U prvoj tački pomenutog zaključka piše: „Prihvata se izveštaj o stanju realizacije izgradnje mosta preko Crnog Timoka u Zaječaru - Kotlujevačkog mosta, koji je sastavni deo ovog zaključka" (Zaključak nije objavljen u „Službenom glasniku RS"). Na osnovu tog zaključka JP „Putevi Srbije" donelo je Program o izmenama i dopunama programa poslovanja za 2015. godinu, na koji je Vlada Srbije dala saglasnost Zaključkom 05. br. 023 - 5831. od 26. maja 2015. godine. Taj zaključak je objavljen u „Službenom glasniku".

U Direkciji za izgradnju" Zaječar već je sročena odluka po kojoj treba da se potpiše aneks ugovora sa MBA „Miljković". Ta odluka sadrži genijalna „otkrića" da je u decembru, januaru i februaru u Zaječaru zima pa beton nije bilo moguće dovoziti iz Paraćina, a u Zaječaru ne postoji betonjerka koja može da da traženi kvalitet!? Ali da se vratim dokumentima Vlade Srbije.

Da ponovim: u prvoj tački pomenutog zaključka piše: „Prihvata se izveštaj o stanju realizacije izgradnje mosta preko Crnog Timoka u Zaječaru - Kotlujevačkog mosta, koji je sastavni deo ovog zaključka". Čiji izveštaj? „Direkcije za izgradnju" Zaječar, koja je formalni investitor, grada Zaječara ili Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pošto je Vlada pomenuti zaključak donela na predlog Ministarstva, logična je pretpostavka da ono stoji i iza pomenute skarabudžene informacije, u kojoj su tačni samo podaci o neplaćenim privremenim situacijama u iznosu od 35.391.214,04 dinara, a sve su poluistine ili neistine. Jedina nedvosmislena istina je da formalni investitor i grad Zaječar nemaju novca da izgrade most koji je, sudeći po izjavi Dragana Avramovića, direktora „Direkcije za izgradnju" Zaječar, objavljenoj na BEST TV 25. 2. 2014 godine, srušen po nalogu estradnog menadžera Saše Mirkovića.

Tako je diletant, koji je proizveo problem hiljadama građana u Zaječaru, koji je mogao potrajati još ko zna koliko dugo, praktično nagrađen umesto da odgovara. Uzgred, građani Zaječara trebaju još da budu zahvalni Vladi Srbije što je prekratila njihove muke, ali bez obzira na to, ostaje gorak ukus da u ovoj zemlji nisu na ceni pamet, poštenje i racionalnost, nego se na kraju sve svodi na političke manipulacije po bilo kojoj ceni.

Bankrot na vidiku

Od rušenja vlasti URS - a i Boška Ničića, sa kojim se Saša Mirković svojevremeno slagao kao prst i nokat, od čega su i jedan i drugi imali materijalne koristi, istina u Zaječaru nije u modi. Sadašnja vlast za sve okrivljuje prethodnu, koja ruku na srce nije bila dobra, ali je dramatično materijalno i duhovno siromašenje pre svega zasluga sadašnje vlasti.

To je, najviše, posledica naopakih kadrovskih rešenja, kojima je grad stavljen u ruke hohštaplera i diletanata, kojima je do interesa građana stalo koliko do lanjskog snega. Isto koliko i onima koji su pisali informaciju na osnovu koje je Vlada odlučivala.

Tačno je da su bivši vlastodršci od jula 2006. godine do avgusta 2011. godine Zaječar dugoročno zadužili kod poslovnih banaka za 5.187.918,73 evra, ali u informaciji nema podatka da je taj dug do dolaska sadašnje vlasti uredno servisiran i da sada iznosi 3.245.724,16 evra.

U izveštaju se tvrdi da je prinudnom naplatom izvršnih rešenja budžet umanjen za 70 miliona dinara. Pri tome su izostali podaci da javni pravobranilac i njegov zamenik bukvalno padaju s nogu trčeći od sudnice do sudnice u ovdašnjim sudovima, gde je grad skoro po pravilu tužena strana, ne samo za stare, nego većinom za nove dugove. Uostalom, evo koji se podaci mogu naći u završnim računima za 2012., 2013. i 2014. godinu.

U 2012. ukupno ostvareni tekući prihodi, primanja i preneta sredstva ostvareni su sa 1.629.473.000,00 dinara. U narednoj godini, kada je na scenu početkom maja stupila sadašnja vlast, 1.560.110.000,00, a 2014. 1.564.177.000,00 dinara. Ukupne obaveze u 2012. godini iznosile su 1.205.562.000,00 dinara. Naredne godine 1.525.192.000,00, a 2014. godine 1.734.420.000,00 dinara i za 170.243.000 dinara veće su od prihoda. Neki kažu da je Zaječar - bankrotirao! Ili je bankrot na vidiku.

Obaveze prema dobavljačima na kraju 2012. godine iznosile su 343.247.000,00, godinu dana kasnije 460.293.000,00 a na kraju 2014. godine 550.379.000,00 dinara. Obaveze po osnovu rashoda za zaposlene na kraju 2012. godine iznosile su 25.792.000,00, godinu dana kasnije 93.383.000,00 a u 2014. godini 119.388.000. dinara. Te obaveze su delom rezultat višemesečnog kašnjenja plata, ali i potpunog kadrovskog haosa (zapošljavanja partijskih kadrova, simpatizera i botova, ali i neverovatno čestih smena u kadrovskoj vrhuški grada).

Nije bilo nikakve vajde od likvidiranja tri ustanove, jedne agencije i jednog javnog preduzeća, kao i stečaja u JKP „Kraljevica" polovinom 2014. godine, kada je bez posla ostalo pedesetak radnika. Para je, ali napretek, bilo za poslušne medije, pre svega Mirkovićevu BEST TV, ali i razne druge republičke medije koji su za novac hvalili vlast ne proveravajući da li je tačno to što objavljuju.

U 2012. godini za informisanje je ukupno izdvojeno 32.648.000,00, godinu dana kasnije 39.589.000,00 a u 2014. 53.790.000,00 dinara. Gotovo o polovini tog novca odlučuje se bezmalo privatno. Bez obzira na tolike pare istina, kada se radi o Zaječaru, nikako nije u modi.

Uprkos evidentnim problemima sa finansijama tokom 2013. godine, koje je svako ko je imao makar malo mozga u glavi, mogao da očekuje i u narednoj godini, gradski glavari koji svakog dana na delu dokazuju da nemaju pojma kako treba da funkcioniše lokalna samouprava, u 2014. godini krenuli su u velike graditeljske poduhvate. Osim gradnje pomenutog mosta, od JKP „Kraljevica", dok je pripremano za stečaj, preuzet je ugovor o uređenju starog groblja vredan 47.764.048,80 dinara. Radovi su navodno urađeni u toj vrednosti, ali pošto ni polovina posla nije završena raspisan je tender za dopunske radove vredne skoro 40 miliona dinara.

Sa preduzećem „Ratko Mitrović - Niskogradnja" iz Beograda 23. 7. 2014. ugovorena je rekonstrukcija Ulice Nikole Pašića za 60.722.943,27 dinara. Napravljen je kružić-tokić i rekonstruisano parče ulice, a onda su radovi, koji su trebali da budu završeni krajem oktobra 2014. stali. Sa „Tončev gradnjom" potpisan je 22. 12. 2014 godine ugovor o modernizaciji gradskog stadiona vredan 88.995483,68. Ugovoreni rok je 120 dana, a radovi još nisu započeti. Stoje i započeti radovi na rekonstrukciji Ulice Cara Dušana i Kotorske, ugovoreni sa G.Z.Z. „Pionir" Vlasotince, u ukupnoj vrednosti od 29.184.024,30, koji su već trebali da budu završeni.

Zanimljivo je da za Kotorsku postoje dva ugovora: jedan koji je „Direkcija za izgradnju" potpisala sa AD „PUT" 25. 8. 2014. po kome je rekonstrukcija ulica Mije Stanimirovića i Kotorske trebala da košta ukupno 11.103.550,00 i drugi koji je grad Zaječar potpisao 4. 3. 2015. sa G.Z.Z. „Pionir", po kome će samo rekonstrukcija Kotorske koštati 9.959.290,00 dinara.