Tragom vesti

Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu, leglo naprednjačkog kriminala

Podmazivanje režima odozdo

U Gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu, i dalje caruju mito i pljačka. Radnici tvrde da situacija nikada ranije nija bila ovako loša. Kadrovi SNS-a i Pokreta socijalista umesto u zatvor odlaze na viša radna mesta, a deo prihoda, posebno od krađa i uzimanja mita, dele sa čelnicima svojih partija. Dok lopovi, zahvaljujući vezama i parama, napreduju, pošteni radnici su predmet maltretiranja. Ima i slučajeva gde čoveka obolelog od karcinoma šalju na pranje vozila, a direktoru za ljudske resurse, Draganu Ristanoviću, koji se osilio na toj funkciji, radnici mogu samo pismeno da se obrate

M.Grabež

Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu godinama služi za pranje para, maltretiranje građana, ali i samih zaposlenih. Novac iz ovog javnog preduzeća odlazi na sve strane. Primera radi, za mesečne kartice za svoje radnike GSP privatnom preduzeću Bus-Plus mesečno plaća oko 4,5 miliona dinara?!

Generalni direktor Željko Milković je umesto u zatvor ušao u Srpsku naprednu stranku i zatim napredovao do mesta prvog čoveka GSP-a. Ranije je bio direktor Saobraćajnog pogona Novi Beograd i pre oko osam godina je uhvaćen u krađi goriva.

Saučesnik mu je bio portir Rade Vučić koji je prodavao ukradeno gorivo i mazivo. Skandal je zataškan tako što je Milković prebačen na mesto direktora jednog daleko manjeg pogona u kome nije imalo šta da se krade. Na tom mestu je bio oko dve godine, a zatim je imao status duha u GSP-u: primao je platu, a da niko nije znao ni šta, a ni gde radi.

Posle prelaska u SNS i privođenja dotadašnjeg direktora Milković postaje generalni direktor. Svom saučesniku u krađama, Vučiću, on ide čak i na svadbu i garantuje mu da mu ništa neće faliti dokle god je on na čelu preduzeća, a naprednjaci na vlasti!

Da bi geodeti po struci Draganu Terziću namestio da postane šef rasporeda Milković je 20. maja. 2015. promenio Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, tako da se sada za pomenuto radno mesto više ne traži završena saobraćajna škola.

Svojoj prijateljici, poverenici sindikata Nezavisnost u SP Karaburma Milković je sredio da ode iz GSP-a uz korišćenje socijalnog programa (između 250 i 300 evra po godini staža), a da na njeno radno mesto bude primljena njena ćerka.

Generalni direktor pokušava da sarađuje sa svim reprezentativnim sindikatima, ali na svoj, specifičan način. Da bi sindikati prihvatili izmenu radnog vremena vozača, koje je sa dotadašnjih 7 sati i 12 minuta dnevno podignuto na 8 sati, on je Samostalnom sindikatu, sindikatu Nezavisnost i RAJ-u dao po 1,5 miliona dinara iz fonda za jubilijarne nagrade i to kao navodnu pozajmicu. Posle promene rukovodstva Samostalni sindikat je otišao na distancu prema Milkoviću i jedino ovaj sindikat otplaćuje pomenuti „zajam".

Predsednicima tri reprezentativna sindikata, da bi radnike držali mirne, Milković je izdejstvovao povećanje koeficijenta na 7,1, koliko imaju direktori pogona, tako da oni sada mesečno primaju po 90.000 dinara. Jedino se predsednik Samostalnog sindikata Zoran Antić odrekao povišice u korist invalida i socijalnih slučajeva u GSP-u. Dejan Danojlović iz Nezavisnosti i Mira Basta, predsednica RAJ-a, nisu hteli da postupe na isti način.

Glavni čovek u GSP-u, bar kada su mešetarenja u pitanju, nije generalni direktor, već Radiša Momčilović, direktor saobraćaja. On o svemu odlučuje, a Milković potpisuje sve što mu ovaj poturi. Novac posle međusobno dele.

Momčilović se, iako mu to nije posao, rado meša u kadrovsku politiku. Uprkos tome što GSP, zvanično, ima višak zaposlenih, on ne dozvoljava otpuštanje radnika primljenih po ugovorima o privremeno-povremenim poslovima, ako je prijatelj sa njihovim porodicama, posebno ako mu daju mito.

Višak zaposlenih u GSP-u treba da bude smanjen tako što će stalno zaposlenima biti omogućen odlazak uz korišćenje socijalnog programa. Za 1.500 evra Momčilović je spreman svakome da to sredi, čak i vozačima koji su izuzeti od otpuštanja. Jednom vozaču iz SP Karaburma on je savetovao da ode u svoj Dom zdravlja i uzme potvrdu da zdravstveno više nije u stanju da vozi autobus, kako bi bio prebačen na drugo radno mesto i zatim otišao uz uzimanje 300 evra za svaku godinu radnog staža, ukupno skoro 12.000 evra. Uz to, pomenuti vozač bi dobio i otpremninu za skori odlazak u penziju, a to iznosi četiri poslednje plate u bruto iznosu, odnosno još oko pola miliona dinara.

U Domu zdravlja pomenuti vozač nije mogao da dobije traženo uverenje, jer ono izdaje samo Republički zavod za zaštitu zdravlja, čije nalaze, međutim, rukovodioci GSP-a ne priznaju. U mišljenju lekara iz Doma zdravlja pisalo je samo kako se preporučuje promena radnog mesta i to je, uz mito, bilo dovoljno Momčiloviću da sredi prebacivanje na drugo radno mesto i korišćenje socijalnog programa i otpremnine čoveku koji bi ionako za oko pola godine po sili zakona morao da ode u penziju.

Dragan Ristanović, direktor za ljudske resurse, je doslovno nedodirljiv. Zaposleni čak ne mogu ni lično da mu se obrate, već isključivo pismenim putem. Na njega najveći uticaj ima pomenuta Mira Basta, koja je ujedno i odbornik u Skupštini Beograda i pod zaštitom Aleksandra Vulina, ministra za rad i socijalna pitanja, koji je njenom sindikatu RAJ priznao reprezentativnost i bez brojanja članova.

Zahvaljujući njenom uticaju na Ristanovića, na položaje su dospeli: Dušan Radošević, zamenik šefa unutrašnje kontrole, Mile Čabrić, funkcioner RAJ-a koji je postao šef saobraćaja u SP Zemun i Saša Miljuš, zamenik šefa saobraćaja u SP Dorćol. Protiv Miljuša se još uvek vodi krivični postupak, jer je u SP Kosmaj uhvaćen u krađi delova za vozila, ali mu to nije smetalo da uz pomoć Baste napreduje u karijeri.