Tabloid je pozvan

Crni dani srpske tranzicije: pljačka Jugoslavijapublika

Rikalović riknuo i na državnu imovinu

Nekada ugledno i uspešno preduzeće, Jugoslavijapublik je danas je gubitnik tranzicije i prosjak koji ne može redovno da isplaćuje ni plate zaposlenima. Umesto da bude privatizovano za najmanje milion i po evra, ovo preduzeće će u likvidacionom postupku biti jednostavno nekome poklonjeno, jer raspolaže sa još nekim vrednim nekretninama u centru Beograda.

M. Hadžić

Jugoslavijapublik AD je nekada bila jedna od najuglednijih firmi u oblasti marketinga u bivšoj Jugoslaviji, u kojoj je radilo 220 ljudi, dok je danas u njoj uposleno desetak ljudi. Republički PIO Fond ima 58,85 odsto akcija ovog preduzeća, dok je ostatak u posedu 204 mala akcionara.

Firma je svojevremeno imala pet spratova u zgradi u ulici Kneza Mihajla 10 u Beogradu, ali su rukovodioci do 2001. otuđili dva sprata prenevši ih kao osnivački ulog na ćerku-firmu EU Publik.

Pre desetak godina na čelo Jugoslavijapublika dolazi Zoran Rikalović i od tada počinje nezaustavljivo propadanje. Rikalović ne radi ništa drugo nego samo izdaje poslovni prostor pod kiriju i vodi sudske sporove. Razlog za ovu pravosudnu aktivnost je taj što direktor ima pravo na 10 odsto od svakog uspešnog utuženja.

Po istom scenariju kao svojevremeno sa EU Publikom, Rikalović sa još jednom privatnom firmom osniva Ju Publik, ćerku-firmu Jugoslavijapublika, na koju prenosi tri kancelarije procenjene vrednosti od 96.000 evra. Posle toga, direktor u ime Jugopublika od Ju Publika uzima kredit u vrednosti prenete imovine. Umesto da taj novac upotrebi za pokretanje poslovanja sopstvenog preduzeća, on uz saglasnost Upravnog odbora (čije je članove lično postavio) pomenuti novac uzima na ime zasluženih bonusa kako bi sebi kupio trosoban stan. Kredit je vraćao Jugoslavijapublik.

Preduzeće je u neprekidnoj blokadi računa od 19. novembra 2012. godine za iznos od 41.798.147,43 dinara. Po završnom računu za 2013. godinu Jugoslavijapublik ima akumulirane gubitke od 110.598.000 dinara pri osnovnom kapitalu koji je spao na samo 180.181.000 dinara.

Zbog ovako lošeg stanja u preduzeću država je rešila da ga povuče iz postupka privatizacije i prepusti stečaju.

U međuvremenu Jugoslavijapublik gubi i ono malo poslovnog prostora koji je imao.

U Borči je preduzeće imalo magacin veličine 2.100 kvadratnih metara koji je iznajmljivalo. Jedan od zakupaca je bila privatna firma Pertini Toys u čijem prostoru je 26. avgusta 2013. izbio požar u kome je uništeno celo skladište.

Po izveštaju MUP-a, Policijske uprave za Beograd, Odeljenja za uviđajno-operativne poslove Uprave kriminalističke policije od 28. avgusta 2013. godine dva radnika Pertinija, koji su donosili robu u pomenuti magacin, čula su neposredno pre izbijanja požara zvuke kao da neko nešto brusi u magacinu. Zaposleni Jugopublika na radu u magacinu nisu ništa neobično primetili sve do pojave vatre.

Uzrok požara nikada nije rasvetljen. Pertini je svoju robu privatno osigurao na nagovor direktora Jugopublika, a procenjena šteta je iznosila 80 miliona dinara. Ostali korisnici magacina su smatrali da je njihova roba automatski osigurana preko Jugopublika koji, međutim, nije imao nikakvo osiguranje. Rikalović njih nije upozorio na ovu okolnost. Zašto je tražio samo od Pertinija da se privatno osigura i da li je koincidencija da je požar izbio upravo u delu magacina koje koristi ovo preduzeće čija su dva radnika tamo boravila neposredno pre izbijanja požara?

Tako je preduzeće ostalo ne samo bez preko dve hiljade kvadratnih metara magacinskog prostora u Beogradu, već se suočilo i sa odštetnim zahtevima kirajdžija.

To su sve posledice neodgovornog poslovanja Rikalovića kome je jedino važno da ono što je ostalo od nekada uspešnog preduzeća jeftino proda nekome ko bi mu za tu uslugu platio proviziju. Da se pametnije poslovalo, Jugopublik bi bio privatizovan za najmanje 1.500.000 evra, a Rikalović bi imao pravo na bonus zbog uspešne privatizacije, koji mu je sada izmakao, pa bi on da se naplati pljačkom preduzeća koje mu je povereno na upravljanje.

On svoj pljačkaški pohod uspešno sprovodi zahvaljujući Upravnom odboru koji se pravi da je sve sa preduzećem u najboljem redu. Članovi UO su: Petar Jovanović, Radmila Živanić, Zorica Atić, Veljko Marković i Dragan Kocić. Pet članova Upravnog odbora i jedan direktor za preduzeće koje ima samo 12 zaposlenih?! Tako nešto je moguće jedino u Srbiji.