Lebane

Zarobljeni um predlaže slobodnu temu

Maturantkinja Gimnazije u Lebanu, Ksenija Mitrović, uputila je Ministarstvu prosvete i Gimnaziji u Lebanu žalbu zbog sistematskog šikaniranja kome je izložena od strane profesora Dušana Blagojevića. Tekst žalbe, uputila je i Magazinu Tabloid. Redakcija ga objavljuje u celosti.

......

Žalba

Srednjoj školi Gimnaziji u Lebanu i Ministarstvu prosvete u Beogradu

Ja, Ksenija Mitrović, maturant Gimnazije u Lebanu, žalim se na odluku škole o ocenjivanju završnog pismenog maturskog ispita iz srpskog jezika i književnosti na ocenu profesora Dušana Blagojevića.

Od prvog razreda osnovne škole nisam imala u knjižici niti u prvom, niti u drugom polugođu trojku i republički sam takmičar tog predmeta, nikada nisam promašila temu, a sada je profesor Dušan našao da mi završni maturski pismeni ispit oceni ocenom tri. Njegovo objašnjenje jeste da je tema navodno promašena i da nije za veću ocenu. Naslov slobodne teme je bio „Zli ljudi ne postoje, postoje samo nesrećni". U toj temi se Blagojević pronašao, iako nisam spomenula ni njegovo ime, niti prezime.

Zahtevam da polažem pred komisijom ponovni ispit zajedno sa ostalima koji su dobili petice. Takođe, zahtevam da moja tema bude pročitana i iznesena u javnost. Sama tema će sve reći. Rečeno mi je da će na sednici, na nastavničkom veću biti pročitana moja tema i sve ocene od prvog razreda, a to nije učinjeno.

Blagojević mi je predavao u drugom razredu i pričao da mogu da ostvarim veliki uspeh, a sada me omalovažava.

Na prvoj književnoj olimpijadi koja je održana školske 2012./2013. godine sam osvojila drugo mesto u Leskovcu na regionalnom (okružnom) takmičenju i plasirala se na Republički nivo u Sremskim Karlovcima, gde sam postigla zavidne rezultate. U trećem razredu srednje škole, kao republički takmičar, imala sam direktni plasman na regionalnom nivou, bez učešća na opštinskom takmičenju.

Sve što sam postigla jeste zahvaljujući samoj sebi, bez ničije pomoći. Profesor Blagojević je bio totalno nezainteresovan i nisam čak ni imala literaturu iz koje bih mogla da učim i spremam se za takmičenje. I tu sam uspela da se probijem i osvojila drugo mesto na regionalnom takmičenju u Vlasotincu. Sećam se kao da je juče bilo. Dolaze učenici ispred škole, krećemo, a oni uzimaju knjige iz torbi, koje im je nabavio Dušan, dok ja u krilu držim samo čitanku. Ostala sam u neverici.

I bez obzira, prošla sam sa boljim rezultatima nego oni. Ove školske godine Blagojević nije dozvolio da prođem čak ni na opštinskom.

Nisam čak ni bila obaveštena za ovogodišnju olimpijadu. Pronašao je neki nejasan izgovor i način da ne idem dalje za jedan poen.

U pitanju su bili sinonimi koje on nije hteo da prizna, jer misli „da je popio svu pamet ovoga sveta", a nije ni svestan kakvi intelektualci postoje, a ne dižu sebe u nebesa kao on.

Ne želim da sedim skrštenih ruku i ponizno gledam kako me Dušan Blagojević lomi bez razloga. Ćutala sam u prvom razredu, u drugom, u trećem, u četvrtom i sad na kraju kad Dušan misli da je Napoleon i da će on da vlada svetom, grdno se vara. Pri samom kraju moje slobodne maturske teme sam napisala da je smešno reći da zli ljudi ne postoje, jer su oni svuda oko mene, a kod nesrećnih bol vremenom prođe. Blagojević je sebe pronašao u zlim i ne može da prihvati tu istinu.

Došao je pravi trenutak da Ksenija Mitrović, maturant Gimnazije u Lebanu ispriča celu istinu o toj školi. Držim ovo u sebi već pune četiri godine. Nisam mogla da se pokažem i obelodanim svoje znanje zbog učenika čiji su roditelji na bitnijim položajima. To me prati još od prvog razreda osnove škole i kroz celu srednju školu. Mislila sam da će se nešto promeniti, da će profesori shvatiti koliko mogu da postignem i ostvarim zadate ciljeve, da pokažem koliko znam, koliko umem i koliko mogu, ali sve je bilo bezuspešno. Istu epizodu sam ogledala na završnom pismenom maturskom ispitu iz srpskog jezika i književnosti. Ćutala sam i potajno se nadala da ću svoje znanje pokazati na pravi način u pravom trenutku.

Ovde sam stavila tačku na nepravde i zlo koje je usmereno prema meni od strane profesora Dušana Blagojevića. Ne mogu više da budem senka koja tone njegovom zaslugom. Bila sam predložena za đaka generacije i od strane razrednog starešine i direktora škole mi je rečeno da ću kao druga kvalifikovana ići na prijem kod prestolonaslednika Aleksandra na Belom Dvoru.

To Dušanu nije odgovaralo i morao je na neki način da spreči moj odlazak. Rečeno mi je da pored svih diploma koje sam im dostavila, pored odlaska u Istraživačku Stanicu Petnicu, naglašavam, nemam dovoljan broj poena za tu poziciju. Sve je to bilo deo njegovog plana i zbog toga sam dobila ocenu tri. To važi i da sam napisala bilo koju drugu temu koja je bila predložena.

Živim u malom mestu, Lebanu gde uveliko vlada raspad sistema. Kad kažem raspad sistema, pre svega mislim na Gimnaziju u Lebanu. Rečeno mi je od strane direktora da sam za ovih četiri godina svojim pokazanim znanjem zaslužila odličnu ocenu. Ne tražim nikakve nagrade, niti diplome i primanja, samo tražim da moj mukotrpan rad za ove četiri godine bude pravedno ocenjen.

1. Poslato Gimnaziji u Lebanu

2. Poslato Ministarstvu prosvete u Beogradu

U Lebanu, dana 16.06.2015. godine

Podnosilac žalbe

Ksenija Mitrović