Kontranapad

Manipulacije kojima pribegava Odbojkaški savez Srbije u organizaciji Svetske odbojkaške lige i druge

Smeč na reč

Zašto se danas degradira srpska klupska odbojka? Ako je procena da neće biti rezultata u najboljem evropskom klupskom takmičenju, te da je učešće u takvoj ligi rupa bez dna u finansijskom pogledu, nije fer to preneti na drugog, konstatuje između ostalog u svojoj redovnoj rubrici Miroslav Vislavski, tabloidov urednik sporta...

Miroslav Vislavski

Onako kako srpska politička i kapital elita manipuliše, vara, laže i krade građane Srbije, takav model odavno živi i funkcioniše u srpskom sportu. To su četvrtvekovne vrednosti koje su potisnule ono što bi u najpozitivnijem smislu podrazumevala ljudskost. Pravo je čudo kada se u takvom ambijentu dogode izdanci sa kojima se ponosimo i u njima nalazimo utehu za poraze koje doživesmo na svim poljima. Danas su to Novak Đoković i Ivana Španović, uz još nekoliko izuzetnih tenisera, atletičara, plivača, strelaca, kajakaša ili još po nekog koji „iskoči" poput tekvondistkinje Milice Mandić i rvača Davora Štefaneka i svojim uspehom učini popularnim manje poznate sportove. Dakako da su briljantni vaterpolisti, sjajni odbojkaši, po nekad rukometaši ili u poslednje vreme, ponovo košarkaši, zajedno sa najistaknutijim sportistima u pojedinačnim sportskim disciplinama uvek služili kao kišobran nedorasloj političkoj eliti i argument da Srbija pod njima nije najgora zemlja. Naprotiv, oni su im služili kao alibi da se i dalje prostiru po našoj muci, implementirajući najgore pojave i osobine u naš sportski sistem.

Već sam u ovoj rubrici govorio o nekim manipulacijama kojima pribegava Odbojkaški savez Srbije u organizaciji Svetske odbojkaške lige. Devetnaesta je godina kako u ovom takmičenju učestvuje naš nacionalni tim pod nazivom Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i na kraju Srbija. Koliko je ovo takmičenje zanimljivo, ne treba trošiti reči. Ono je jedinstveno u planetarnom sportu i ima svoju dvoipodecenijsku tradiciju. Nikada za ovo vreme od kada u njemu nastupa naša selekcija, odbojkaška organizacija nije izašla u javnost sa finansijskim pokazateljima, odnosno efektima, a radi se o komercijalnom takmičenju! Nikada nije saopšteno koliki se novac vrti barem ovde u Srbiji za učešće našeg tima u Svetskoj ligi.

Koliko je ulagano, ko je ulagao, šta se zaradilo, koji su komercijalni efekti za odbojkašku Srbiju i srpski sport? To su nepoznanice koje nikada nisu prezentirane javnosti. Čak ni organima Odbojkaškog saveza Srbije.

Možda je Svetska liga potrebna u takmičarskom smislu, o čemu postoje i drugačija mišljenja. Naš najbolji trener Zoran Gajić nije bio veliki pristalica ovog takmičenja zbog toga što je u kratkom intervalu morao da diže i tempira formu igrača i ekipe. Svetska liga se održava tokom leta a zvanična takmičenja u jesen (Evropsko prvenstvo svake dve godine, Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre svake četiri godine). U isto vreme, eventualna zarada plasmanom na završnicu Svetske lige nije velika, izuzev za osvojeno prvo mesto, koje naš tim nije izborio na prethodnih osamnaest nastupa.

Ako je nastup u Svetskoj ligi bio izazov da se u vreme velikog uspona naše odbojke na međunarodnom planu, 1997 godine uključimo i ponesemo cenu ulaska u sistem, onda je pitanje opravdanosti da li da se Svetska liga u Srbiji dve decenije kasnije održava na istom principu. A princip je neprincipijelan.

Aleksandar Boričić, četvrtvekovni predsednik nacionalnog odbojkaškog saveza je u vreme nedostatka sredstava i želje da naš tim, koji je svojim vrednostima izborio mesto u svetskoj konkurenciji, smislio model za učešće u Svetskoj ligi.

Mudro je prevalio deo troškova Odbojkaškog saveza za gostovanje stranih selekcija na domaćine utakmica. Pošto je Novi Sad u to vreme izgradio imidž „odbojkaškog grada" zahvaljujući dominaciji OK Vojvodina i progresu koji je ovaj klub činio u našoj odbojci, bilo je logično da mu se podari organizacija utakmica u našoj zemlji. Utakmice koje su igrane u Beogradu su išle na trošak nacionalnog saveza koji je pokrivan prihodima iz državnog budžeta, a u drugim gradovima na račun lokalnih samouprava.

Kako je bilo 1997. u prvom nastupu našeg tima, tako je i danas dve decenija posle! Lukavo je prepustio da se prva od dve utakmice koje se igraju u Srbiji, igraju u Novom Sadu. To podrazumeva da je Novi Sad, a u par navrata Vršac i Niš, pre njih Podgorica, snosio troškove boravka nekoliko desetina gostiju za potrebe petodnevnog pansiona u savremenim hotelima i zakupa hale u tim danima, da bi troškove koji su tri puta manji za drugi meč u Beogradu, snosio Odbojkaški savez Srbije. Nema budžeta Beograda u troškovima Svetske lige!

Samo pre par godina, kada je zaključen ugovor OSS sa kompanijom ViP mobile koja je i danas uz OSS, Aleksandar Boričić je izjavio: "Siguran sam da će saradnja sa kompanijom Vip mobile našim odbojkašima omogućiti da i u narednim godinama ostanu u samom vrhu svetske odbojke. Odbojkaškom savezu Srbije, kao i svim selekcijama, potreban je jak sponzor koji će nas pratiti u kontinuitetu". Ako je to istina, gos'n Boričiću, zašto se globi lokalna samouprava u organizaciji Svetske lige u Srbiji?

Dakle, ako Novi Sad koji je stvorio uspešnu srpsku odbojku hoće utakmicu u ovom prestižnom takmičenju, mora da plati! Beograđane časti Odbojkaški savez Srbije. Ne mogu i ne smeju različiti aršini da se primenjuju na Beograd i Novi Sad ili bilo koji drugi grad u Srbiji! Nije korektno zloupotrebljavati Novi Sad svih ovih godina i manipulisati njegovom ljubavlju prema odbojci tako što će se ucenjivati poveravanjem organizacije utakmica u ovom takmičenju. Da se razumemo: ovde nije reč o "grehu" beograđana, već o neprincipijelnom stavu odbojkaške organizacije i manipulisanju sa lokalnom samoupravom, odnosno izvlačenju novca namenjenom za lokalne sportske klubove. Protagonisti takvih dilova su za neinformisanu javnost ugledni funkcioneri i menadžeri u vremenima opšte prevare, lagarija i zloupotreba.

Ove godine, a tako je bilo prethodnih osamnaest, da bi gledali Brazil, Australiju i Italiju, novosađani treba iz gradskog budžeta da izdvoje 7.000.000 dinara. To je novac koji je na nivou oko 30% budžeta Odbojkaškog kluba Vojvodina. Kada bi taj novac bio plasiran Klubu, vrlo verovatno bi bio dovoljan da Vojvodina nastavi davno prekinutu dominaciju našom odbojkom ili bi pomogao siromašnom budžetu odbojkaških klubova u gradu.

Aleksandar Boričić i Zoran Avramović, vezani su pupčanom vrpcom više od dvadeset godina od kada je jedan od najpoznatijih marketingaša iz fudbala, svoj veliki deo poslova posvetio odbojci.

Obojica su znalci u svom poslu, ceneći informacije iz pouzdanih izvora koje govore da se godišnji budžet Odbojkaškog saveza Srbije kreće do 3.000.000 evra!

Ova sredstva obezbeđuju se najvećim delom iz državnog budžeta i "zelenašenjem" Odbojkaškog saveza Srbije od igrača i trenera internacionalaca, koji su obavezni svake godine da plaćaju "porez" za sertifikat (dozvolu) koju izdaje Savez. Veliki je broj srpskih odbojkaša koji igraju od elitnih do kojekakvih liga po svetu. Samo zbog toga što u Srbiji ne mogu ostvariti nikakvu materijalnu satisfakciju.

Klubovi grcaju u bedi. Zbog toga su nam ligaška nadmetanja oslabila značajno u kvalitetu i nisu atraktivna za širu sportsku javnost. Dakle, svi internacionalci moraju da plaćaju "ušur" odbojkaškoj birokratiji za udaranje pečata i davanje papira!

Treći deo u strukturi budžeta bi mogao da se puni od sponzora već pomenutog ViP mobile i Winer štediše (sponzor Superlige), Elektroprivreda Srbije, Srbijagas, Pošta, Lasta i Euromoda kako je prikazano na zvaničnom sajtu Odbojkaškog saveza Srbije.

Pomenuti budžet OSS predstavlja sumu koja je veća od budžeta svih klubova muške i ženske Odbojkaške super lige - zajedno! Zato je neprihvatljivo da programe Odbojkaškog saveza Srbije finansira lokalna samouprava na uštrb svog sporta. Krajnje je vreme da se transparentno prikažu efekti Svetske lige kao komercijalnog takmičenja u Srbiji.

Pošto Boričić sa Avramovićem u ovakvoj prevarantskoj Srbiji važe za sjajan menadžerski tandem, zanimljivo je pitanje zašto njihov klub Crvena zvezda već tri godine za redom kao aktuelni prvak Srbije, odustaje od učešća u Ligi evropskih prvaka? Kakav je to Boričić čovek i sportski funkcioner koji ne omogućava svojim igračima i stručnjacima da se iskažu na evropskom planu?

Zašto se na taj način degradira srpska klupska odbojka? Ako je procena da neće biti rezultata u najboljem evropskom klupskom takmičenju, te da je učešće u takvoj ligi rupa bez dna u finansijskom pogledu, nije fer to preneti na drugog. Omiljena Boričićeva poštapalica "u interesu srpske odbojke", mora biti nastup nacionalnog prvaka!

Nema drugog i trećeg pored živog šampiona! Pošto je Zvezda odustala, usledilo je lobiranje visokog funkcionera CEV (Evropska odbojkaška konfederacija) Boričića da "u interesu srpske odbojke" vajld kartu dobije OK Vojvodina, polufinalista plej ofa u srpskom prvenstvu! Nije ni Partizan bio u igri kao finalista plej ofa! Eto, zahvaljujući Boričiću, Vojvodina će kao osvajač Čelendž kupa, braniti klupski interes srpske odbojke na evropskoj sceni.

Nema veze što su dekintirani, sa mladim timom, koji će teško odgovoriti ozbiljnim klubovima sa kontinenta. A moji Vojvodinaši zahvaljuju Aleksandru Boričiću što je lobirao za Vojvodinu da učestvuje u Ligi šampiona Evrope.

Da kojim slučajem predvodim klub kao što sam to činio devedesetih u kojima je upravo Vojvodina dala sve vrednosti uspešnoj srpskoj odbojci, nikada ne bih prihvatio da popunjavam rupu koju ostavi Boričić. Njegov klub je prvak i trebao je da bude izložen troškovima koje donosi Kup evropskih šampiona. Konačno, koliko je sportski da u elitnom evropskom ligaškom nadmetanju učestvuje polufinalista plej ofa kada je šampion tu sa nama, kada i dalje planira da osvaja srpsko prvenstvo...Ne daj Bože, Zvezda nije propala, nije ugašena, pa da iz tih razloga neko drugi mora da brani "interes srpske odbojke". Aman ljudi, Boričić se dvadeset pet godina navaljuje na Novi Sad i Vojvodinu. Dokle?

A 1. Bajati Bajatoviću, podnesi ostavku!

Uz manipulacije, prevare i laži koje krase srpsku političku i sportsku scenu ide obavezno bahatost i bezobzirnost. Pojedinci se ne obaziru ni na kakva upozorenja. Takav slučaj ilustruje činjenica da je u Upravnom odboru FK Crvena Zvezda, osvedočeni Partizanovac, sa funkcijom predsednika Sportskog društva Vojvodina gospodin - drug Dušan Bajatović, potpredsednik Socijalističke partije Srbije sa funkcijom predsednika partije za Vojvodinu. On se ne razume u sport, kao što se ne razume ni u privredu. Ali želi sve da prigrli, kao što je prigrlio i basnoslovna primanja koja mu iz meseca u mesec uvećavaju konto. Zašto je to tako, sam Bog zna. Odabran je da prima basnoslovne iznose, a da ništa ne daje. Tako se odabrao i za funkciju predsednika Sportskog društva Vojvodina koju je čvrsto zgrabio, a da za godinu i po dana nije ništa pružio sa te pozicije. Uprkos učestalim pozivima da podnese ostavku na tu dužnost, pošto se prodao i otišao u Upravni odbor FK Crvena Zvezda Bahati Bajati Bajatović ni da trepne. Njemu baš ništa ne znači SD Vojvodina, ali funkcija predsednika ovog društva mu je potrebna za skorašnje izbore, ne bi li se pred biračima u Vojvodini lažno predstavio kao Vojvođanin kome pripadaju važne institucije i koje nosi u svom SiViju. Po tome kako grabi sve za sebe, moglo bi se reći da mu je i govno slatko samo da ga mazne! Bajati Bajatoviću, podnesi ostavku na mestu predsednika SD Vojvodina, a sa drugim radi šta ti je volja!