Tabloid istražuje

Službenici Ministarstva poljoprivrede pokrali donacije EU i doveli u pitanje bezbednost države zbog kriminalnog uvoza zatrovane hrane

Da li je Srbija evropska kanta za smeće?

Trideset osam miliona evra donacija Evropske unije proneverili su službenici Ministarstva poljoprivrede, piše u kopiji prijave koja je data na uvid novinaru Tabloida. Novac koji je stigao za različite projekte potrošen je nenamenski, a projekti su izgleda namerno upropašteni, jer bi njihova realizacija ugrozila profite tajkuna koji finansiraju vrh Ministarstva poljoprivrede. Lako je zaključiti da službenici Ministarstva poljoprivrede ne rade u korist države, već da radno vreme provode nameštajući propise i poslove velikim imenima iz srpskog privrednog kriminala.

Vuk Stanić

Nadležnoj administraciji Evropske unije, još uvek nije dostavljena specifikacija od strane Vlade Srbije, kako je potrošeno čak 38 miliona evra koji su dati kao donacija, ali se zna da skoro nijedan projekat nije urađen, počev od Nacionalne laboratorije, do iskorenjivanja zaraznih bolesti i pokretnih klanica. Osim toga, nestalo je i mnogo doniranih automobila i mnogo tehničkih uređaja, a ne može se ući u trag ni dobijenim tehničkim sredstvima.

U trenutku kada je ova informacija dostavljena istražnim organima, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, Danilo Golubović se uveliko veseli (valjda zbog milionskih provizija koje je dobio od uvozne mafije), pa je na svom Fejsbuk profilu objavio sliku sa striptiz događaja kome je prisustvovao, a uz sliku je napisao: "...Posle kampanje malo druženje sa prijateljima iz porodice Deurić u Remeti uz prezentaciju vina "talas" vinarije Deurić. Preporučujem svima od srca da posete ovu odličnu vinariju :)".

Golubović često na svom fejsbuk-profilu objavljuje slike iz privatnog života i ukrašava ih komentarima vezanim za funkciju koju obavlja. Kako bismo čitaocima dočarali raskošan život kojim Golubović živi, a koji je nemoguće finansirati platom sekretara Ministarstva poljoprivrede. uz ovaj tekst objavljujemo i nekoliko fotografija iz njegovog privatnog života.

Danilo Golubović je, može se sa pravom reći, i glavni kolovođa svih projekata u ministarstvu poljoprivrede i glavna smetnja u pokušaju da se izmene "Pravilnici smrti". Reč je, ustvari, o svim onim pravilnicima kojima se propisuje bezbednost hrane u Srbiji.

Takvim pravilnicima se može smatrati i onaj o mleku i mlečnim proizvodima, kojim je dozvoljen visok nivo aflatoksina. Takođe, i Pravilnik o ispravnosti meda, koji dozvoljava da se med ne kontroliše na prisustvo antibiotika i kojim je dozvoljeno industrijski med prodavati kao prirodni. Pravilnik o ribi i ribljim proizvodima, koji je toliko loš da su naša deca u vrtićima više puta otrovana Histaminom.

Problem su i sanitarni propisi, toliko loše napisani da se dešava da penzioneri u staračkim domovima umiru od Salmonele. Salmonelom i dugim bakterijama, više puta su otrovana i deca u školama i vrtićima širom Srbije.

Prvi pravilnik o kome je bilo reč na stranicama Tabloida i koji je sa razlogom predstavljen kao "pravilnik smrti", je onaj koji reguliše kvalitet mesa i mesnih prerađevina. Preciznije, reč je o "Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa".

Koliko je taj pravilnik loš, najbolje govori činjenica da su srpske mesne prerađevine skinute sa liste proizvoda koji se mogu bez carine izvoziti u Rusiju.

Ovaj skandalozni pravni akt najbolje je opisao doktor veterine Miroslav Stojšić: "...Kancerogeni aditiv E407 koji izaziva ulcerativni kolitis, u Srbiji je dozvoljeno stavljati čak i u dečiju hranu. Na pakovanju ovog aditiva piše da uzrokuje rak debelog creva. Stavljaju ga u gotovo sve mesne prerađevine...".

Uzgred, Stojšić podseća da je taj pravilnik donela dobro poznata grupa korumpiranih službenika Ministarstva poljoprivrede sa nekoliko univerzitetskih profesora. U toj grupi su bili Sanja Ćelebičanin, načelnik Republičke veterinarske inspekcije, Ilija Vuković, profesor Veterinarskog fakulteta, Ljiljana Petrović, profesor Tehnološkog fakulteta, a sa njima u komisiji su bili i svi veći predstavnici mesne industrije u Srbiji.

Kao redak usamljen glas razuma, Stojšić je više puta upozoravao da takav pravilnik u vreme Tita, pa čak i Miloševića, nikada ne bi mogao da bude donet, te da bi autori takvog dokumenta u vreme jugoslovenske države bili streljani za takav zločinački akt. Prema njegovim rečima, tim pravilnikom dozvoljeno je u viršle, mleveno meso, kobasice i druge mesne prerađevine, stavljati mašinski otkošeno pileće i svinjsko meso i ne samo mašinski otkošeno gde se kosti delimično odvajaju, već i mašinski separisano, odnosno, ono gde su meso i kosti zajedno samleveni.

Problem je, kako je više puta rečeno, da ta masa, osim samlevenih kostiju, sadrži i oči, bubrege, trtične žlezde i creva, gde se u velikoj meri sakupljaju ostaci hormona i antibiotika, koje uzgajivači nekontrolisano daju životinjama. Ovi otpaci odavno su zabranjeni u Evropi za ljudsku ishranu, i godinama su stavljani u hranu za mačke. Kada je studija pokazala da je ovakva hrana uzrokovala povećan broj karcinoma kod kućnih ljubimaca. U Evropi su ovi otpaci zabranjeni čak i kao dodatak hrani za mačke!

Nemačko đubre na srpskim trpezama

Proizvođači mesa u Nemačkoj, dužni su da ovakve mesne otpatke, ili unište, ili izvezu u roku od samo 48 sati! Zbog te činjenice, kamioni srpskih preduzetnika uvek čekaju spremni ispred ovih fabrika u Nemačkoj. Svake godine u Srbiju se uveze stotine tona ovog kancerogenog mesnog otpada, koji se potom stavlja u viršle za decu, kobasice, paštete, a ponekada je u procentu većem od 50 odsto to đubre zajedno sa sojom u sastavu mlevenog mesa, koje kupujemo u prodavnicama.

Dešava se da prodavci prodaju smesu koja je sto odsto sastavljena od mašinski separisanih otpadaka mesa, soje i loja, ali se uz pomoć kancerogenih aditiva vezuje i farba tako da izgleda kao pravo mleveno meso.

Ko se godinu dana svakog dana hranio ovakvim proizvodima, neizlečiva bolest je neizbežna. Istovremeno, često se dešava da kiosci oko osnovnih škola u u Srbiji, prodaju pljeskavica napravljene baš od ovakvih opasnih otpada.

Tabloidov novinar imao je susret i krajnje iskren razgovor sa jednim od uvoznika ovog đubreta, koji je potvrdio sve ono što je u našem istraživanju već rečeno: "...Ja sam mašinski separisano meso uvozio i ranije, i tu se lepo zarađuje. Kilogram nekada košta manje od deset evro centi. Naročito kod velikih proizvođača mesa. Jedanput sam čak dobio i dva kamiona ove smese za džabe. Morao sam samo da potpišem da ću u roku od osam sati napustiti teritoriju Evropske unije. Ja to lepo kasnije spakujem sa dodacima (verovatno aditivi, prim. autora) u viršle i prodajem za sto dinara po kilogramu. Ako su velike količine dam i za osamdeset dinara. Dakle kada se dobro sklopi priča, ja zaradim na viršlama tri do četiri puta, ono što sam uložio!".

Tabloidov sagovornik kaže da je u međuvremenu postao "žrtva konkurencije", da se broj kupaca nemačkog mesnog otpada znatno povećao, pa Nemci više ni taj mašinsko separisani otpad ne dele džabe, kao što su do sada znali da rade. Uzgred, dodaje i ovo: "...Jednom prilikom kada sam u Austriji otkupljivao mesne otpatke, gazda firme me pozvao da popijemo kafu i rekao da je to i kod njih u jednom trenutku korišćeno za ljudsku ishranu, ali da su deca oboljevala od leukemije i raka. Pitao me je da li smo mi svesni kakve posledice po zdravlje nacije to može da ima, rekao sam mu da mene jedino interesuje profit i da ću lično pobeći iz Srbije kada skupim dovoljno novca...Jedan moj drugi poslovni partner u šali je rekao da mu deluje da su Srbi možda otporni na konzumiranje ovog đubreta, jer ga je on u tolikoj meri prodao našim privrednicima da smo po količinama koje smo pojeli svi odavno trebali da budemo mrtvi...".

Da ironija bude još crnja, pre nekoliko meseci je Aleksandar Vučić, nakon razgovora sa predstavnicima malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača, saglasio da se formira grupa stručnjaka koja bi izradila izmene važećih pravilnika, na način da to više ne budu "pravilnici smrti", već pravilnici koji štite zdravlje potrošača. Nije teško zaključiti da će i to biti samo još jedna od onih magli koje je pokušao da proda u svom kratkom i pogubnom mandatu.

"Kvočka" kvoca kako joj mafija naredi

U grupi stručnjaka za izmenu pravilnika koji reguliše ispravnost mesa i mesnih prerađevina, našao se i naš sagovornik, doktor Stojšić koji je u vezi sa ovom temom rekao da su izmene tako, da ukoliko budu prihvaćene, niko više neće morati da strepi kada bude konzumirao šunku, kobasicu ili viršle: "...Neće biti dozvoljeno korišćenje nikakvih aditiva koji imaju moć da vežu vodu, sili soju sa mesnim otpacima pa da to sve izgleda kao šunka ili mleveno meso. Predložio sam i da se stavka u pravilniku promeni da ne piše ukupno proteina, jel to proizvođačima daje mogućnost da umesto proteina mesa ubace proteine soje...".

Na pitanje da li će baš svi aditivi biti zabranjeni, Stojšić je dodao da će so, kao prirodni aditiv za konzerviranje i vitamin C, i dalje moći da se koriste. Novi pravilnik predviđa i novo kategorisanje mesnih prerađevina, a na primeru praške šunke to bi izgledalo ovako: praška šunka u kocki prve klase bi morala da ima 18 odsto proteina mesa. Svega deset posto salamure bi išlo u nju. Komadi mesa koji se koriste bi morali da budu 10 do 15 santimetra široki. Druga klasa praške šunke bi bila sa 16 proteina mesa, i dozvoljeno bi bilo dvadeset posto salamure. Treća klasa bi bila 14 odsto proteina mesa, trideset odsto salmaure i to bi bila praktično pica šunka. Komadi mesa bi bili sitniji četiri do pet centimetara. Trenutno je pica šunku dozvoljeno praviti od osamdeset odsto salamure, soje i Kragenana.

Sada je normalno i da se od sto kilograma mesa napravi tri do četiri stotine kilograma praške šunke! Pravilnikom nije predviđeno koliko mora da bude prisutno životinjskih proteina, pa se nivo belančevina postiže dodavanjem soje, koja se meša sa malo mesa, puno salamure, a dodaje se i velika količina mašinski separisnih otpadaka. Sve to se u kompaktnu celinu vezuje kancerogenim aditivima poput karagenana, koji osim što vezuju masu, obezbeđuju i privlačnu boju.

Ali, kako je i bilo za očekivati, predložene izmene pravilnika o ispravnosti mesa i mesnih prerađevina, do zaključenja ovog broja Tabloida, na žalost nisu stupile na snagu, jer se tim predlozima najoštrije protive uticajni službenici Ministarstva poljoprivrede! U pitanju su službenici koji su proneverili ogroman novac iz donacije Evropske unije. Na svoju stranu su pridobili i ministarku poljoprivrede Snežanu Bogosavljević Bošković, čija je stručnost pala pred njenim povodljivim karakterom. Boškovićeva je inače veoma nepopularna u veterinarskim krugovima, gde je i dobila slikovit nadimak: Kvočka. Taj nadimak su joj nadenuli iz razloga što se ona, iako na ministarskoj funkciji, privatno bavi uzgojem kokošaka i proizvodnjom industrijskih jaja.

Ministarka i službenici su kako stvari stoje, kod Vučića stekli veće poverenje od poštenih naučnika i seljaka. Na Vučićevo ustezanje da izmeni pravilnike, utiče se klevetanjem poštenih naučnika i veterinara, ali i širenjem neverovatno plitkoumne dezinformacije, da je mašinski otkošeno meso zapravo dozvoljeno za upotrebu u Evropskoj uniji!

Vučić protiv domaćih poljoprivrednika

Osim na izmene takozvanih "pravilnika smrti", poljoprivredni proizvođači mesecima pokušavaju da utiču na premijera Vučića da zabrani uvoz mleka i mlečnih proizvoda i sezonskog voća, povrća i mesa. Ali, kako stvari stoje, Vučić u ovoj oblasti odluke donosi polako i od njih uglavnom profitiraju tajkuni, a štetu imaju radnici i seljaci.

Čekajući Vučića da zaustavi podivljali uvoz kancerogene, zatrovane i GMO hrane u Srbiju, građani su do sada već konzumirali ogromne količine ovog đubreta. Naime, u prvih pet meseci ove godine, uvezeno je preko pedeset hiljada svinja hranjenih aditivima, skoro četiri miliona kilograma mašinski separisanog mesa (đubreta), blizu šest miliona tona zatrovane piletine i oko devet miliona tona isto takvog svinjskog mesa!

Supermarketi IDEA i Maksi, puni su uvoznog voća i povrća, među kojima je i ono genetski modifikovano, dok ovih dana leskovački povrtari, zbog niske otkupne cene, bacaju na tone tek ubranog krastavca.

Na kvantaškim pijacama, kilogram krastavca košta od tri do sedam dinara, ali kupaca nema. Na Utrinama, pored Koridora 10, nalaze se zelena brda od bačenih krastavaca. Kupaca za ovo povrće gotovo da i nema, a oni koji se i pojave, nude u proseku pet dinara za kilogram prve klase.

Jedan od proizvođača je za lokalne medije izjavio da krastavac sada koristi da nahrani svinje i krave, ali da ima još dve tone ovog povrća da obere sa kojim ne zna šta da uradi. Proizvođači kojima je žao da bace rod, na kvantaškoj pijaci uporno čekaju nakupce. Prodaju ga za dva dinara po kilogramu i kažu da nikada nije bila ovako loša cena.

Na leskovačkim zelenim pijacama, kupci prvi put ne moraju da se pogađaju oko cene nekog povrća. Uzrok niske cene domaćem krastavcu je uvoz povrća iz Makedonije, Grčke i Albanije, ali i zabrana Evropske unije našoj Vladi da podstiče i organizuje male privrednike da izvoze u Rusiju.

Sve viškove koji se u Leskovcu i širom Srbije danas bacaju, Moskva, Petersburg, ili olimpijski Soči, mogli bi da pojedu za jedan dan. Ipak, ovo povrće nikada neće stići tamo jer nema sistema u kome bi se od srpskih seljaka krastavac organizovano otkupio, stavio u hladnjače i potom izvezao u Rusiju. Vučić je, podsećamo, javno izjavio da je obećao Evropskoj uniji da država neće podsticati izvoz u Rusiju!

Ovo obećanje je usledilo nakon pretnji iz Evropske unije, da država Srbija "ne sme da koristi situaciju" koja je nastala uvođenjem sankcija Rusiji i sankcija Rusije prema EU.

Kakve su razmere štete po srpsku poljoprivredu u pitanju zbog Vučićeve kriminalne odanosti evroatlanskom nasilju, najbolje govori i podatak da se samo u leskovačkoj kotlini povrtarstvom bavi više od 15.000 domaćinstava i da ih njegova politika dovodi u poziciju da budu gladni pored svega što imaju. U tom kraju, od 500 hektara na koliko se gaji krastavac, ukupno se ubere 3.500 vagona tog povrća. A, to je samo jedna mala regija u Srbiji, koja bi mogla, kad bi živela slobodno, bez pritisaka iznutra i spolja, da živi bogovski isključivo od poljoprivrede. Na žalost, cilj naših tlačitelja je ubijanje same suštine državnog i nacionalnog bića. Narod koji je više od hiljadu godina živeo od poljoprivrede, najlakše je ubiti zabranom bavljenja poljoprivredom. To je ono što EU očekuje od nas. Još nije kasno da Srbija odustane od takvog samoubilačkog puta na koji ga vodi izdajnička vlada.

GLOSA

Za potpunu zabranu genetski modifikovane hrane nije se izjasnila nijedna parlamentarna stranka u Srbiji

A 1. GMO i u voćnim jogurtima

Prisustvo Genetski modifikovanih organizama u hrani koju jedemo u Srbiji niko ne provera. Srbija ima loš zakon koji dozvoljava prisutnost GMO-a hrani koju jedemo u procentu od 0,9 odsto. Nažalost količinu GMO u hrani koju jedemo niko ne proverava. Čak i kada bi postojala dobra volja da se to proveri, Srbija nema nacionalnu referentnu laboratoriju koja bi bila nadležna za tako nešto. Na pojedinim voćnim jogurtima, proizvođači su pošteno napisali da sadrže "modifikovani kukuruzni skrob". Nažalost mnogi proizvođači čak i ne ističu da je GMO prisutan u njihovim proizvodima, a za tako nešto nema ni zakonske obaveze.

Procenjuje se da će Zbog prisutnosti genetski modifikovanih organizama (GMO) u hrani u Srbiji, u narednih pet godina više od 10.000 ljudi oboleti od raka, broj novoobolelih od dijabetesa će se utrostručiti, i povećaće se broj neplodnih žena što će imati posledice, ravne srednjovekovnoj kugi. Dobra okolnost kod GMO i aditiva u hrani je ta što oni za razliku od osiromašenog uranijuma mogu zakonom zabraniti i kontrolom iskoreniti. Loša okolnost je ta što srpska politička i privredna elita radije učestvuje u trovanju i uništenju naroda koje sprovode zapadne sile, nego što je spremna da se takvim tokovima suprotstavi.

Koliko su pokvareni i gramzivi naši tajkuni najbolje govori primer lokalnog tajkuna iz Bačke. Njemu je dvoje dece obolelo od leukemije zajedno sa drugom decom iz grada u kome je njegova fabrika. Pretpostavlja se da deca oboljevaju od leukemije zbog načina na koji on vodi proizvodnju, a njemu se procenio je baš takav način proizvodnje najviše isplati. Cenu su platila nevina deca.

Preko dva miliona ljudi u 52. zemlje učestvovalo je krajem maja na protestima protiv biotehnološke kompanije „Monsanto", koja je najveći proizvođač herbicida Glifosata i genetski modifikovanog semena. Učesnici „Šetnje protiv Monsanta" rekli su kako su hteli da skrenu pažnju javnosti na opasnosti od genetski modifikovane hrane i velikih kompanija koje proizvode takvu hranu.

Osnivač pokreta i organizatorka „Šetnje protiv Monsanta" Temi Kanal je rekla da su protesti održani u 436 gradova u 52. zemlje. Pokret „Šetnja protiv Monsanta" nastao je pre samo nekoliko meseci, kada je Temi Kanal 28. februara napravila „Fejsbuk" stranicu na kojoj je počela da poziva na protest protiv načina poslovanja kompanije „Monsanto".

- Da mi se pridružilo 3.000 ljudi smatrala bih to uspehom, izjavila je ona. Ali, na njeno iznenađenje, njenom pozivu se odazvalo čak dva miliona ljudi.