Na licu mesta

Bor: zašto je direktor RTB Bor, Blagoje Spaskovski, naredio hitno zatvaranje Fabrike bakarne žice?

Strah od bukagija

Mada ga je Vođa proglasio velikim privrednikom, direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski je, ustvari, jedan mizerni podlac, kome smetaju najumniji ljudi, oni koji bi u svakoj normalnoj državi bili vodeći trust mozgova u oblasti rudarstva i metalurgije. Početkom decembra, Spaskovski je ponovo krenuo svojom "metlom" da rasteruje nepodobne stručnjake i da ugasi Fabriku bakarne žice, koja je osnovana daleke 1903. godine

Mersiha Hadžić

Blagoje Spaskovski, večni direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor, na najjednostavniji način je rešio probleme koji su nastali puštanjem u rad nove Fabrike sumporne kiseline (FSK). Sa posla je najurio još petoricu inženjera koji nisu slepo podržali njegov poslednji poslovni eksperiment. Grupa od 14 stručnjaka i rukovodioca Topionice nekoliko puta je ukazivala na tehničke nedostatke novog pogona, predlažući da se njegovo pokretanje odloži dok ne budu ispunjeni svi tehnički uslovi za normalan rad.

Analizu stanja u FSK, uz zahtev za zajedničko traženje rešenja, poslali su menadžmentu RTB Bor, predsedniku Srbije, predsedniku Vlade i resornom ministarstvu. Odgovorio im je samo Spaskovski. U novembru je dao otkaz dvojici stručnjaka, 4. decembra još petorici, a još nekoliko njih čeka isti epilog. Direktor Boban Todorović potpisao je raskid ugovora o radu Stanoilu Tasiću, Nebojši Jončiću, Milošu Janoševiću, Milošu Stojadinoviću i Nenadu Stojanoviću, inženjerima metalurgije s ukupno 59 godina radnog staža u Topionici i 6 godina u staroj Fabrici sumporne kiseline. U obrazloženju se kao razlozi za otkaz navodi da su iznošenjem neistina, uvreda, netačnih i nepotpunih podataka o poslodavcu ugrozili najveći državni projekat u Srbiji. Sedmorica inženjera najavljuju da će sudskim putem pokušati da zaštite svoje pravo na rad.

Podršku otpuštenim rukovodiocima Topionice dala je i reprezentativna Sindikalna organizacija Topionica - RTB Bor. U otvorenom pismu predsedniku Republike i predsedniku Vlade sindikalci su ukazali na „perfidne igre i strategiju haosa u poslovodnom sistemu koji jednog dana više niko neće moći da kontroliše, a koji će imati dugoročne i nesagledive posledice za zaposlene, članove njihovih porodica, Bor, Borski okrug, ceo region, pa i Republiku Srbiju".

- Zaposleni su stavljeni u radničko ropstvo, što je zločin bez premca. Zaposleni su stavljeni u njihov „bubanj moći" i pitanje je kada će i koga izvući da ga kazne, šikaniraju i udalje sa rada. Zaposleni se teraju da rade u nehumanim uslovima 12- 16 sati, pa i više, bez dnevnog nedeljnog odmora. U takvim uslovima povećao se broj teških povreda na radu. Zaposleni se truju, gore i gube delove tela, što predstavlja nesagledivu i nenadoknadivu štetu. Jedina namera i cilj jednog moćnika i šačice poslušnika je da radničkim ropstvom i strahovladom, uz grubo kršenje Zakona o radu, Kolektivnog ugovora i drugih radno-pravnih propisa, obezbede odbranu za svoje tehničko-tehnološke i ekonomske promašaje, zato koriste svoju bahatost i surovost kako bi ubili stručnost, plemenitost, dobrotu i solidarnost zaposlenih. Stvoreno je stanje laži, prikrivanja i prevara. Pošto je RTB Bor u većinskom vlasništvu države predsednik Republike i predsednik Vlade moraju hitno da deluju i preduzmu sve radnje da se što pre ovaj haos zaustavi - navodi se u pismu koje je predsednik SO Topionica Vasilije Ševčenko 23. novembra ove godine uputio Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću.

Predstavnici najviše vlasti nisu odgovorili. Umesto njih reagovao je Blagoje Spaskovski, zvani Sosa. Navode iz pisma sindikalaca potvrdio je novim otkazima „radničkim robovima". Bez njih, manje je kritike, ali i posla. Dva dana posle kadrovske čistke obustavljen je rad u Fabrici bakarne žice (FBŽ), ispražnjene su peći za topljenje i livenje na DIP-forming liniji. Do zaustavljanja, ta linija je radila s oko 20 odsto proizvodnih mogućnosti, a druge dve linije - Dinamo žice i Sinter metalurgije - gotovo da nisu ni korišćene. Agonija FBŽ traje već desetak godina, tokom kojih se je taj prerađivački sistem sve više zaostajao za savremenim tehnološkim načinima prerade bakra, što je smanjivalo rentabilnost i vodilo pravo u propast. Pre nekog vremena napravljen je projekat za pokretanje nove linije za preradu bakra, ali na tome se stalo pod izgovorom da nema novca, iako je ta investicija stostruko jeftinija od one u Fabriku sumporne kiseline.

Rukovodstvo RTB Bor gašenje fabrike prikriva tvrdnjom da je u pitanju samo remont. Radnici u to ne veruju, a i kako bi kad znaju da je odluka doneta preko noći, na zalihama nema, niti je naručen materijal za remont, čiji rok za isporuku je, navodno, čak šest meseci. Uostalom, lično je Spaskovski nedelju dana pre „remonta" izjavio da Fabriku bakarne žice treba zatvoriti jer nije rentabilna. Dok odgovorna lica Steva Bačilović i Boban Todorović ćute, zaposleni sumnjaju da je rad u fabrici zaustavljen kako bi se obezvredili svi pogoni u RTB Bor, što bi oborilo cenu pri prodaji nekom domaćem ili stanom kupcu. Takođe, brigu stvara i činjenica da je, kako tvrde radnici, borska topionica postala privatno vlasništvo Milana Popovića, nezvaničnog srpskog „kralja bakra". Topionica duguje bakar Popoviću, pa mu uslužno lije katode po izuzetno povoljnoj ceni, mnogo nižnoj od svetske. Kako god bilo, Blagoje Spaskovski, borski „bubanj moći", početkom decembra uspeo je da rastera nepodobne stručnjake i da ugasi fabriku koja je osnovana daleke 1903. godine. Naravno, sve to ne bi uspeo da nema podršku Tomislava Nikolića i, naročito, Aleksandra Vučića.