Bezakonje

Samozvana "stručna lica", zadužena za „pozadinske zadatke" , sistematski uništavaju srpsku policiju

Od ŠUP-a do MUP-a

Prvi čovek svega i svačega, Aleksandar Vučić, prodavao je poslednjih godina svoju demagogiju narodu, pa se stekao utisak da je i sam počeo da veruje u svoje laži. Koliko je uveren u svoje laži govori i činjenica da je počeo da se ljuti na sve one koji, "ne shvataju" ni njega ni njegove reforme. Besan zbog toga, pokušavao je da zameni vlastiti narod imigrantima iz Sirije i sa Bliskog istoka, ali niko od njih nije poželeo da živi pod njegovim režimom. Tako frrustriran, okrenuo je čak i policiju protiv građana, a njegov resorni ministar sa "kupljenim obrazovanjem" i bez ikakvog iskustva u ovoj profesiji, zarobljenog uma i u strašnoj paranoji, bavi se praćenjem i prisluškivanjem novinara. O tome piše Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala

Josip Bogić

Od svega onoga što nam je AV obećavao godinama da ćemo živeti bolje sutra, ispalo je da ćemo bolje živeti malo sutra. Najavljivane reforme svega i svačega dale su takve epohalne rezultate da se došlo do prevremenih parlamentarnih izbora. A one najgore reforme urađene su upravo u policiji na čijem čelu je vrhunski menadžer. Umesto da policijom rukovode policajci i pravnici MUP se pretvorio u menadžeriju.

Vučićev režim pretvorio je srpsku policiju u svoju kaznenu ekspediciju koja učestvuje u specijalnom ratu protiv svojih građana, u ratu gde se izmišljaju napadi na vladajući režim i da bi se branili od istih tih građana. Od pripadnika policije i naravno BIA-e, traži se da budu samo u funkciji zaštite funkcionera i 100% odani vođi, umesto da budu u funkciji građana, da sarađuje sa tim istim građanima, a ne da se razračunavaju vatrenim oružjem po policijskim stanicama, da zbog sramne politike prema policiji svakodnevno vrše samoubistva, jer su dovedeni na rub srama i propasti od strane sopstvene države za koju su radili ili za koju još uvek veruju da treba da rade. Kakva je to reforma policije gde depeša postaje izvor prava.

Čuveni vrhovni menadžer Srbije i aktuelni ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, smislio je genijalno rešenje da najpre izmisli radna mesta "analiza rizika", rizika za koga, na njih rasporedi "neposlušne" a onda isto tako depešom ukine ta radna mesta i "najuri par hiljada policajaca na ulicu", a sve kobajagi u cilju racionalizacije MUP-a.

Pod ovom parolom najurili su i ono malo stručnih kadrova, pravnika i ekonomista, a ostavili za pelcer nepismene, neiskusne partijske kadrove, poltrrone za primer kojima je najveće vrlina i stručnost klimanje glavom. Reforma za primer svim policijama sveta! Takvo nešto ni Staljin ni njegov verni sluga Berija nisu radili. Pri tome na sva zvona pričaju o karijernom napredovanju. Ako se partijska pripadnost smatra glavnim kriterijumom onda je reforma uspela. Ovakvo karijerno napredovanje nije bilo ni u vreme vladavine Slobodana Miloševića, što bi narod rekao on je „za ove malo dete".A primljeni su i pored zabrane zapošljavanja.

Ali nije vrhovni menadžer samo u tome dao doprinos. Evo, izgleda da su on i njegova saradnica Dijana Hrkalović, koja je na radno mesto sekretara UKP-a postavljena bez ikakvog policijskog iskustva, u MUP preneli dragoceno stranačko iskustvo da se sada u okviru institucija sistema prate neposlušni novinari koji imaju kritički stav prema aktuelnoj vlasti.

Svesni da krše postojeće pozitivne propise koji regulišu rad MUP-a i BIA-e oni su neovlašćeno snimali i pratili novinare. Kada su uhvaćeni u tome sledio je kontranapad vrhovnog menadžera MUP-a da to nije tačno i da to treba da se dokaže. Dokazati da MUP i BIA prate novinare i političke protivnike je isto kao kada bi peške išli na mesec. To je u ovakvoj situaciji nemoguće. I on to zna. Ali i mi znamo da će tome uskoro doći kraj.

Ono što još više zabrinjava jeste činjenica što vrhovni menadžer MUP-a priprema policiju i BIA-u da u predstojećim izborima učestvuju u prljavoj kampanji. Kao pilot-projekat, pokazali su u Beloj Crkvi kako se to radi i kako će se raditi. Kako je moguće da opština zaključuje ugovor sa privatnim obezbeđenjem, nekoliko dana pre nasilnog preuzimanja vlasti, da čuva državne institucije, a vrhovni menadžer MUP-a je to dužan po zakonu? Pa on sam sebi ne veruje!

Ako je vrh demokratije biranje narodnih poslanika, odbornika i drugih predstavnika naroda uz prisustvo crnih džipova, batinaša i druge bagre onda je Srbija najdemokratskija država u svetu. Osim toga i prošli izbori su pokazali da je sramno bilo postupanje stranaka na vlasti gde su kupovali glasove birača za par hiljada dinara ili davanjem životnih namirnica. Uveren sam da će to i sada raditi. Policija i svi drugi državni organi su bili dužni da to sankcionišu jer je to krivično delo sankcionisano u članu 156 KZ Republike Srbije, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem. Ko je do sada prijavljen ili kažnjen za to? A cela Srbija zna za to. Za to zna i vrhovni Vožd.

Ništa nije bolji doprinos dao vrhovni menadžer MUP-a, ni prilikom izbora direktora policije koji je ovih dana zbog izuzetnih rezultata smenjen(penzionisan). Da bi doveli poslušnika u stanju su i da Zakon o policiji menjaju. Nekada je uslov za ovu funkciju bilo radno iskustvo preko 20 godina a sada je najmanje 15 godina jer budući kandidat ima baš toliko staža! Direktor policije treba i mora da bude najstručniji, najsposobniji, najškolovaniji i najiskusniji policajac u Srbiji kako bi svojim veštinama, autoritetom i sposobnostima vodio, rukovodio, komandovao, unapredio službu koja bi bila u funkciji bezbednosti građana, a ne u funkciji kumovskih, partijskih i rodbinskih veza. Najozbiljniji kandidat za novog direktora ima dragocena iskustva u oblasti građevinarstva!

Izgleda da će dobro izgraditi MUP!

Da li je moguće da u policije od nekoliko hiljada policijskih iskusnih, stručnih, školovanih i prekaljenih službenika što u službi što u penziji ne postoji neko ko može da vodi policiju? Ovoj vlasti ne treba takav kadar već svršeni učenici ŠUP-a (Škola učenika u privredi ili škola koja je „proizvodila" zanatlije"), koje u pogrdnom žargonu zovu ŠUP-ci. Tako je moguće da šup-ci vode ministarstvo odbrane, policiju, gradove...Tako je to u zemlji gde su igrači na tribinama, publika u svlačionici, a političari igraju fudbal. Sve naopako.

U kakvu zabludu vrhovni menadžer dovodi mlade naraštaje koji su pohrlili da upišu Kriminalističko-policijsku akademiju, nadajući se sigurnom zaposlenju. Kada završe studije oni idu od vrata do vrata po policijskim upravama i stanicama moleći i nudeći razne poklone da bi počeli da rade u svojoj struci iste one koji su kupili diplome! Naravno za njih nema mesta ni sa srednjom stručnom spremom jer su njihova mesta „oteli" specijalni kadrovi po specijalnim kriterijumima, na specijalnim radnim mestima, sa specijalnim platama, ali bez ikakve odgovornosti. Njihovi poslovi i zadaci su: kuriri, dobavljači, donosači, abronoše, hostese, klaberke, botovi itd. Zemlja Srbija je postala Apsurdistan.

Novi Zakon o policiji koji su nazvali reformski nigde ne pominje policijsku akademiju kao rasadnik kadrova. U zakonu se pominju izrazi standardi, konkursi, kriterijumi, a u praksi ti isti reformatori šire strah,prete otkazima, vrše mobing, prete neistomišljenicima, a istovremeno nestručni i nepismeni postaju bitni, važni i nedodirljivi.

Što se tiče famozne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i nulte tolerancije prema korupciji mislim da je AV postigao zacrtani cilj čim je penzionisao direktora policije, čuvenog Eliota Nosa i imenovao ga za specijalnog savetnika.

Kada bi ministar unutrašnjih poslova bio biran na javnom konkursu po jasno definisanim pravilima, morao bi da napiše kao premijer ekspoze, da navede zadatke koje će realizovati svakih šest meseci, da će raditi u ime države i naroda, bezbednosti svih građana a ne šefa stranke onda bi to bila ozbiljna država. Ovako to se ne može očekivati od pekara ili odžačara a još manje keramičara. Niko nije lud da seče granu na kojoj sedi.

Da tragedija bude veća, samozvana stručna lica zadužena za „pozadinske zadatke" postali su front i vodeće službe u policiji, tako da sada sve zavisi od administracije, uključujući nabavku automobila, koji usput imaju letnje gume, tehnički neispravni, opreme, uniforme(letnje) uslovi za rad, lična primanja, pravila i propisi.

A pri tome policajce niko ne konstatuje, a još manje konsultuje!